8. meðunarodni promet životinja I karantin u kontekstu postojeæe zakonske regulative



Yüklə 51,89 Kb.
Pdf görüntüsü
tarix05.05.2017
ölçüsü51,89 Kb.
#16896

TV  jugoslovenski epizoošiološki dani

 

8.  MEÐUNARODNI PROMET ŽIVOTINjA I KARANTIN U 



KONTEKSTU POSTOJEÆE ZAKONSKE REGULATIVE

 

Milanka Erski Biljiæ, M. Laliæ, Aleksandra Jelisijeviæ*

 

Osnovni i prevashodni zadatak veterinarske službe odnosi  ce  na  sprovoðenje mera 



spreèavanja, otkrivanja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraz -nih bolesti životinja, koje  ce 

pojavljuju  u  vidu enzootija ili  u  obliku epizoo-tija,  a  koje mogu da izazovu znatne direktne i 

indirektne zdravstvene, ali i znaèajne ekonomske štete. Pored neposredne opasnosti za zdravlje 

životi -nja i ljudi, zarazne bolesti životinja direktno utièu na tkz. "sekundarnu" stoèarsku 

proizvodnju.

 

Zbog svega navedenog,  a  pre svega zbog posledica koje one mogu da prouzrokuju 



obavezno  je  preduzimanje odreðenih mera, 

a  naèin njihovog sprovoðenja detaljno 

je  utvrðen 

bližim Saveznim i Republièkim propisima.

 

Veterinarsko sanitarna kontrola meðunarodnog prometa 



y SR 

Jugoslaviji obavlja 

ce  na osnovu Zakona  o  zaštiti životinja od zaraznih  bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (Sl.list 

SRJ  43/86  i  53  /91, 24/94  i  28/96),  kao i drugih propisa donetih na osnovu ovog zakona, 

kojima ce ureðuje zaštita životinja od zaraznih bolesti.

 

Pod veterinarskom kontrolom podrazumeva 



se  kontrola porekla i 

zdravstvene 

ispravnosti kako životinja tako i proizvoda životinjskog po-rekla, radi zaštite života i zdravlja 

ljudi i životinja, kao i kontrola objekata koji mogu da budu prenosioci zaraznih oboljenja 

životinja. Znaèi, veterinarskoj kontroli ne podležu samo životinje veæ i objekti za smeštaj 

životinja koji moraju da ispunjavaju propisane uslove regulisane pravilnikom.

 

Veterinarsko sanitarne preglede na granici SRJ i kontrolu životinja i proizvoda, 



vrše, osim saveznih graniènih veterinarskih inspekto-ra na graniènim prelazima i nadležni 

organi u Republici, prilikom utovara i istovara.

 

U sistemu mera za spreèavanje pojavljivanja zaraznih bolesti  sprovode  ce  razni 



oblici veterinarsko sanitarne kontrole,  a  mi æemo  ce u  ovom referatu zadržati na neke od njih, 

vezano za problematiku koja nam je prevashodna.

 

Postupak uvoza životinja, proizvoda i sirovina životinjskog po-rekla  y CPJ 



poèinje dobijanjem rešenja Saveznog organa da ne postoje veterinarsko sanitarne smetnje za 

uvoz predmetne pošiljke  a  ujedno  ce  rešenjem utvrðuju uslovi pod kojima  ce  pošiljka može da 

uveze u zemlju.

 

Nadležni Savezni organ za poslove zdravstvene zaštite živo-tinja prati 



epizootiološku situaciju  y  svetu i higijenske uslove  u  objektima  zemalja izvoznica. Na osnovu 

tih podataka odluèuje  ce  da li za uvoz ima  smetnji i dalji postupak sa robom nakon obavljenog 

uvoza. Posle pregleda na

 

Dr Milanka Erski Biljiæ, Nauèni institut za veterinarstvo, Beograd; dr M. Laliæ, Nauèni  institut za veterinarstvo, 



Novi Sad; dipl. vet. Aleksandra Jelisijeviæ, Savezno mini-starstvo, Beograd

 

36



 

Zbornik referaša u kraških sadržaja

 

državnoj granici pošiljka  ce  upuæuje  y  karantin ili odgovrarajuæe skladište  u  zemlji, koje  je 



pod kontrolom republièke veterinarske insekcije.

 

Promet uvezene robe  je  zabranjen sve dok  ce  ne dobiju rezultati  analiza kojim  je 



roba podvrgnuta. Ukoliko analize pokažu da  je  roba neis-pravna donosi  ce  rešenje  o  njenom 

vraæanju y inostranstvo ili neškodljivom uništenju, zavisno od prirode neisravnosti.

 

Životnje i proizvodi životinjskog porekla koji  ce  prevoze kroz  SRJ, pregleda 



granièna veterinarska inspekcija i dozvoljava  ce  tranzit uko-liko  ce  tim transportom ne dovodi  u 

opasnost zdravlje ljudi i životinja. Pri  izvozu roba koja  je  pod veterinarskom kontrolom, 

veterinarska služba Jugoslavije  je  garant ispravnosti pošiljke prema službi zemlje  u  koju  ce  roba 

iz-vozi.


 

 

Mere obezbeðenja od unošenja zaraznih bolesti 

Radi spreèavanja unošenja i širenja zaraznih bolesti iz drugih zemalja i njihovog 

suzbijanja  y  našoj zemlji, savezni organ uprave nadležan  za poslove zaštite životinja od zaraznih 

bolesti prati pojavu i kretanje zaraznih bolesti kod nas i u drugim zemljama.

 

Zatim izadaju meseèni bilten 



ï  kretanju odreðenih zaraznih bolesti životinja  u 

Jugoslaviji. Savezna uprava 

ï  svemu izveštava nadležne organe 

u  Republici, odnosno AP 

Vojvodini i nadležnu veterinarsku inspekciju vojske Jugoslavije.

 

Radi spreèavanja unošenja i širenja zaraznih bolesti životinja iz drugih zemalja i 



njihovog suzbijanja, funkcioner koji rukovodi Saveznim 

organom uprave može da naredi 

stavljanje odreðenog dela granice pod stalan veterinarski nadzor kao i sprovoðenje odreðenih 

mera  u  graniènim opšti-nama, da ogranièi ili zabrani uvoz ili prevoz preko teritorije naše zemlje 

životinja i proizvoda svih životinjskih  vrsta, kao i da ogranièi ili zabrani licima prelaženje 

državne granice  u  oba smera, ako  ce  u  graniènoj  opštini ili  u  susednoj zemlji pojavi neka od 

zaraznih bolesti.

 

Prava i dužnosti saveznog organa uprave nadležnog za 



poslove zaštite životinja od zaraznih bolesti 

U ostvarivanju odgovornosti, Savezni organ uprave za izvršava-nje odredaba 

Zakona  ï  zdravstvenoj zaštiti životinja koje ugrožavaju celu zemlju i propisa donesenih na 

osnovu njega, kada neposredni nadzor nad pri-menjivanjem vrše organi  y  republikama, ima 

pravo i dužnost mu  je  da nad-ležnim organima republike daje 

obavezne instrukcije za 

izvršavanje odre-daba ovog zakona. Da  u  sluèaju kada  se  ne izvrši odreðeni upravni posao na 

osnovu ovlašæenja iz ovog Zakona,  a  njegovo izvršenje može izazvati teže  štetne posledice, 

izvrši taj posao i  ï  tome obavesti Saveznu vladu  i vladu  Republike, odnosno zahteva pokretanje 

postupka za utvrðivanje odgovorno-sti. Nadležni Republièki organi uprave dužni su da 

Saveznom dostavljaju  redovne izveštaje  ï  izvršenju odredaba ovog zakona, kao i podatke  ï 

pojavi i preduzetim merama na spreèavanju i suzbijanju bolesti.

 

37 


TV  jugoslovenski epizoošiološki dani

 

Ha  osnovu èlana  27  stav  4,  Zakona  o  zdravstvenoj zaštiti životi-nja od zaraznih 



bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (43/86), Savezni organ uprave propisao je:

 

PRAVILNIK  O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUNjAVATI 



OBJEKTI ZA SMEŠTAJ ŽIVOTINjA (Sl. list SFRJ br.6/88)

 

Objekti za smeštaj životinja moraju na graniènim prelazima is-punjavati uslove 



propisane ovim Pravilnikom, odnosno moraju  ce  nalaziti pored glavnog puta i graniènog prelaza, 

i udaljeni 

od naseljenog mesta, ali povezani pristupnim putem, ograðeni podesnom ogradom. 

Objekat mora posedo-vati posebne prostorije za smeštaj pojedinih vrsta životinja sagraðeni od 

èvrstog materijala koji  ce lako èisti i dezinfikuje.

 

Prostorije  u  kojima su bile smeštene životinje moraju  ce  oèistiti  i dezinfikovati 



posle svake otpreme životinja, snabdevene vodom,  a   u  blizini objekta mora  ce nalaziti ðubrište 

sagraðeno od nepropustivog materi-jala, kao i kontejneri za smeštaj drugih otpadaka. Moraju 

imati obezbeðene uslove za neškodljivo uklanjanje leševa uginulih životinja.

 

Iz svega ovoga proistièe zakljuèak da 



u  okviru mera za spreèavanje pojave 

zaraznih bolesti znaèajno mesto na planu preveniranja zaraza pripada veterinarsko-sanitarnom 

pregledu pošiljaka životinja i drugih proiz-voda, što nije tema ovog izlaganja, èime  ce  obavlja i 

obezbeðuje veterinarsko-inspekcijska kontrola, koja leži  y  obavezi nadležnih državnih organa. 

Propusti kontrolnih organa  y  ovoj oblasti nadzora mogu da imaju ozbiljne epizootiološke  i 

ekonomske posledice kako za pravna i fizièka lica tako i za užu i širu zajednicu.

 

Pravilnik  o  naèinu utovara, pretovara i istovara pošiljaka ži-votinja  govori  o 



uslovima koje mora da ispunjava prevozno sredstvo, higijensko tehnièkim normama koje mora 

da prati svaka pošiljka i o obrascu uverenja o zdravstvenom stanju pošiljke.

 

Pravilnik  o  uslovima koje moraju ispunjavati stanice i prista-ništa za utovar, 



Pravilnik  o  naèinu dezinfekcije prevoznih sredstava,  kojima  ce  prevoze pošiljke životinja, èine 

sastavni deo Zakona. Posebna pažnja pri ovoj kontroli posveæuje 

ce  tkz. veterinarsko 

sanitarnom pregledu odnosno utvrðivanju zdravstvenog stanja same pošiljke životinja koje  ce 

uto-varuju odnosno istovaruju.

 

Prilikom sprovoðenja veterinarsko sanitarnih mera 



oblasti su-zbijanja zaraznih 

bolesti životinja, neophodno  je  poštovati odreðene opšte principe koji obezbeðuju uspeh i daju 

povoljne rezultate sprovoðenja tih mera. Sve veterinarsko sanitarne mere moraju  ce  zasnivati na 

utvrðenim nauè-nim èinjenicama i iskustvu. Samo nauèno utemeljene mere mogu dati prave 

rezultate. Svaka veterinarsko sanitarna mera mora biti sprovedena i celishodna,  a  ne sme  ce 

zanemariti ni ekonomski èinilac odnosno neophodno  je  me-re realno proceniti, da bi one bile što 

racionalnije  i jeftinije. Veæina  preventivnih i veterinarsko sanitarnih mera za vlasnike životinja 

pred-stavlja veæi ili manji ekonomski izdatak zbog èega država mora svojom reg-

 

38



 

Zbornik referaša u kraških

 

ulativom da obezbedi adekvatnu i pravu naknadu za štete koje sprovoðenjem 



mera mogu nastati.

 

Zakonska regulativa kontrole izvoza i uvoza utvrðena  je  odredbama èlana  26-30, 



41  -46  i  45-50,  Saveznog zakona, odnosno odredbama èlana  22  Republièkog zakona. Tehnièki i 

drugi uslovi za obavljenje ovog prometa, kao  i sam  naèin obavljanja veterinarsko sanitarnog 

pregleda ove vrste pošiljki regulisan  je  odredbama èlana  60-71,  a  na osnovu èlana  22  stav  5,  i 

èlana 26  Saveznog zakona, donet  je  Pravilnik  ï  naèinu utovara, pretovara i istovara  životinja, u 

kome su dati uslovi koje moraju da ispunjavaju prevozna sredstva,  odnosno higijensko tehnièke 

mere koje moraju ispunjavati pošiljke kao i podaci  ï  obrascu i uverenju. Pošiljke životinja mogu 

da  ce  uvoze i prevoze samo  na osnovu rešenja fuknkcionera koji rukovodi Saveznim organom 

uprave.


 

Za sve pošiljke životinja koje  ce  uvoze po pravilu postoji obaveza držanja 

životinja y karantinu, èlan 29 stav 6 Saveznog zakona kojim je donet Pravilnik.

 

PRAVILNIK  Ï USLOVIMA I TRAJANjU

 

                                         KARANTINA ZA UVEZENE ŽIVOTINjE 

 

Pod karantinom 



y  smislu ovog pravilnika, podrazumeva 

ce  skup  prostorija  y 

kojima  ce  drže životinje, seme za VO, oploðene jajne æelije i  jaja  za priplod iz uvoza, pod 

uslovima potpune izolacije a radi provere zdravst-vene ispravnosti pošiljke.

 

Karantinski objekat za uvezene konje, goveda, ovce, koze, svinje i  pernatu 



živinu  y  pogledu mesta izgradnje mora biti dovoljno fizièki uda-ljen od naselja i drugih 

stoèarskih objekata, kafilerija i jama grobnica. Krug  oko karantina mora da  je  dovoljno prostran, 

objekat snabdeven dovoljnom kolièinom pitke vode, ðubrište udaljeno najmanje 50 m.

 

Karantinski objekat mora udovoljavati standardnim normativima higijene, 



smeštaja i držanja za svaku vrstu životinja. Mora biti izgraðen od èvrstog materijala, imati samo 

jedan ulaz preko koga  ce  kontroliše ulaz odnosno kompletan promet ljudi, hrane i drugog 

materijala sa dezinfekcionom  barijerom za vozila i osoblje.

 

U karantinskom objektu mora postojati posebno izgraðen veteri-narski punkt kao i 



prostorija za izolovane životinje kod kojih  ce  utvrde pro-mene zdravstvenog stanja, kao i mesto 

za dezinfekciju vozila.

 

Karantinski objekat za uvezene divlje životinje, kuniæe, ptice,  pse, maèke, pèele, 



ribe, rakove, školjke, kornjaèe, laboratorijske životinje  i dr. vrste mora biti sagraðen i smešten 

tako da obezbeðuje zadovoljavajuæe  tehnièke i veterinarsko sanitarne uslove za uzgoj tih 

životinjskih vrsta.

 

Karantinski objekat mora biti pripremljen za prijem životinja iz  uvoza najmanje  14 



dana pre njihovog prispeæa, Za vreme trajanja karantina  y  karantinski krug zabranjen  je  ulaz 

svim stranim licima izuzev veterinarskog  inspektora i struènjaka instituta koji  je  ovlašæen da  u 

karantinu sprovede naredbu koja obuhvata epizootiološko, klinièko i laboratorijsko ispitiva-nje.

 

39

 


TV  jugoslovenski epizoošiološki dani

 

Za uvezeno seme za VO i oploðene jajne æelije traje do završetka  nareðenih 



dijagnostièkih ispitivanja, po pravilu ne duže od  21 dan.

 

Karantin  ce  može produžiti ako  ce  preduzetim klinièkim, patoa-natomskim i 



laboratorijskim ispitivanjem posumnja ili dokaže zarazna bo-lest kod uvezenih životinja.

 

Životinje koje  ce  uvoze za sportska takmièenja, izložbe, sajmove  moraju biti 



takoðe y karantinu ali najduže 15 dana.

 

Odredbama èlana 



15 

Saveznog zakona utvrðena 

je 

obaveza spro-voðenja 



veterinarsko sanitarne kontrole životinja na pijacama, sajmovima, izložbama, sportskim 

takmièenjima kao i smotrama životinja.

 

Na osnovu èlana  9  Republièkog zakona donet  je  pravilnik  o  ureðe-nju stoènih 



pijaca, vašara, sajmova, izložbi, kojim su bliže ureðeni uslovi  za obavljenje prometa životinja na 

ovim prodajnim i izložbenim mestima za životinje.

 

Radi spreèavanja pojava zaraznih bolesti 



kompleksu preventiv-nih mera, 

utvrðena 

je 


institucija redovne veterinarsko inspekcijske kontro-le objekata koji mogu biti 

izvori, odnosno prenosioci zaraznih bolesti. Ovoj  vrsti kontrole podležu objekti  y  kojima  ce 

proizvode i drže životinje, ko-lju i preraðuju, leèe i obavljaju dijagnostièka i druga ispitivanja 

(èlan 7 Sa-veznog zakona, èlan 8 stav 1 taèka 6 i èlan 9 Republièkog zakona).

 

Ovim odredbama obuhvaæeno  je  i neškodljivo ukanjanje životinjs-kih leševa, 



odpadaka i konfiskata.

 

Uvid  y  èinjenièno stanje, tj.obezbeðenost uslova veterinarsko sa-nitarne kontrole 



za izgradnju objekta, odnosno poèetak njegove upotrebe, mo-ra 

ce  prethodno pribaviti 

saglasnost nadležnog veterinarsko insekcijskog organa.

 

Obaveze koje proistièu iz svega napred iznetog  y  cilju sprovoðe-nja Saveznog i 



Republièkog zakona, obavezujuæe su kako za vlasnika (držaoca) životinja, odnosno uvoznika, 

tako i za nadležne državne organe y Republici i Saveznoj državi Jugoslaviji.

 

Složenost kontrole prometa iziskuje koordinirani rad celokup-ne veterinarske 



službe uz stalno usavršavanje i permanentno praæenje na-uènih dostignuæa, savremena 

materijalna i tehnièka opremljenost, usklaði-vanje zakonske regulative sa meðunarodnim 

propisima iz ove oblasti, kao i primenu najboljih svetskih iskustava iz domena veterinarske 

kontrole. Na ovaj naèin, pored kontrole prometa, znaèajno æe biti unapreðena i celokupna 

delatnost iz oblasti veterinarske medicine  y  Jugoslaviji, èime  joj  ce  obez-beðuje da što pre bude 

ukljuèena y svetske struène tokove.

 

Rezime

 

Kompletna veterinarsko sanitarna kontrola prometa životinja 



sa aspekta 

spreèavanja širenja zaraznih bolesti predstavlja znaèajan seg-ment rada veterinarske struke. 

Meðunarodni promet sa svojim specifiènostima, pored vetrinarske kontrole postavlja izuzetno 

složene probleme i velike rizike.Uspešno izvršavanje zadataka, pored zaštite zdravlja ima

 

40

 



Zbornik referaša u kraških sadržaja

 

ment rada veterinarske struke. Meðunarodni promet sa svojim specifièno-stima, pored vetrinarske kontrole postavlja izuzetno 



složene probleme i  velike rizike.Uspešno izvršavanje zadataka, pored zaštite zdravlja ima  ogroman znaèaj za privredu zemlje, 

jer pojedine stoène zaraze uzrokuju ogrom-ne materijalne štete, ponekad ravne elementarnim nepogodama,  a  da ne apos-trofiramo 

njihov znaèaj  u  zaštiti zdravlja ljudi. Bez veterinarske kontro-le i garancije ove službe nije moguæe pristupiti ni na jedno svetsko 

tržište, posebno y razvijene zemlje.



 

Osnovni dokument koji prati robu i potvrðuje sve ovo y meðunarod-nom prometu, je veterinarski sertifikat.



 

 

Yüklə 51,89 Kb.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin