Neurološki pregled novorođENČeta

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

NEUROLOŠKI PREGLED NOVOROĐENČETA 

 

Radi se 30 min. posle hranjenja, na sobnoj temperaturi (ev. uz primenu grejača nad 

stolom za pregled), kada dete nije sedirano. Treba da traje kratko,  (ne više od 10 

min). 

Pregled ima 3 dela: 

 

1.

 

POLOŽAJ,  

 

 

2.  TONUS   I  

 

 

3.  REFLEKSI. 

 

 

1. POLOŽAJ: 

Normalno je da su ekstremiteti u semifleksiji i brzo se pokreću. 

NORMALN POLOŽAJ

 

 

Hipotonija: ekstremiteti su ispruženi i oslonjeni na lateralne strane. Pokreti su 

oskudni. U ekstremnoj hipotoniji prisutan je tzv. 

žablji položaj

. 

 

Hipertonija: ruke su ukrštene na grudima, noge su takode ukrštene. 

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

Ekstremiteti se teško pomeraju rukama ispitivača iz osnovnog položaja. 

Ekstremna hipertonija manifestuje se tzv. izgledom 

"lutke od kaučuka"

 (na pr. kod 

neonatalnog tetanusa). 

 

 

2. TONUS: 

 

Aktivni tonus : 

Reakcija uspravljanja: dete se uhvati za ruke i podiže do sedećeg stava. Normalno 

je da od 45° glava i telo stoje u istoj ravni. Ako glava sve vreme visi od početka do 

kraja pokreta, radi se o hipotoniji pre svega fleksora. 

 

 

 

Kao nastavak prethodnog dete se dovede u sedeći položaj i posmatra kako drži 

glavu. Glava normalno malo "stoji", malo "pada". Ispituje se tonus pre svega 

ekstenzora glave. 

Dete se stavi na trbuh, kada je glava oslonjena na podlogu nosem i ustima. 

Normalno podiže i okreće glavu na stranu, oslobađajući disajne puteve. 

U istom položaju palčevima se pritisnu tabani; odupire se nogicama. 

 

 

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

Pasivni tonus  (neurološki znaci zrelosti): 

 

 

šaka u palmarnoj fleksiji pokretom ispitivača 0-10° 

 

 

 

 

 

stopalo u dorzalnoj fleksiji pokretom ispitivača oko 10° 

 

 

 

poplitealni ugao 80-90°, kod hipotonije poplitealni ugao je blizu 180°. 

 

 

 

 

 

 

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

 

fenomen ešarpe (marame): šaka se povlači do suprotnog ramena. Tom 

prilikom lakat ne prelazi srednju liniju tela kod terminskog NN.  

 

 

 

 

Ako prelazi radi se proba peta-uvo. Što je dete gestaciono mlađe, peta ide 

dalje, prema uvetu i nekad može stići do uveta. 

 

PETA UHO

 

 

Uzmak ili trazaj nogama i rukama: meri se brzina kojom se ekstendirani 

ekstremitet vraća u semifleksiju. Noge se brže vraćaju. 

 

 

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

NEONATALNI (arhaični, primitivni) REFLEKSI 

 

 

1.

 

Glabele - lupkanje (pritisak) na koren nosa izaziva treptanje. 

 

 

 

 

 

 

2.

 

Sisanje i gutanje; najjednostavnije je da se dete stavi na dojku ili se detetu 

da flašica sa tečnošću (mleko, čaj, voda). Ako se proceni da nije poţeljno da 

dete zaista guta (na pr. sumnja na atreziju ezofagusa), refleks se proverava 

stavljanjem čistog malog prsta ispitivača u usta deteta. Refleks gutanja cemo 

proveriti tako što ćemo kapaljkom plasirati 2-3 kapi na bazu jezika i izazvati 

pokrete gutanja. 

 

 

3.

 

Rooting refleks (četiri tačke); draženjem gornje, donje ili uglova usana 

prstom pomera glavicu, hoće da uhvati izvor nadraţaja (dojku, cuclu). 

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

REFLEKS TRAŽENJA USNAMA (ROOTRING) i SISANJA

 

 

 

 

 

4.

 

Palmo-mentalni (Bapkinov): sa oba palca ispitivač pritisne sredinu dlanova 

deteta; dete otvara usta. 

Palmo-mentalni (Bapkinov)

 

 

 

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

5.

 

Simetrični vratni refleks: flektiranjem glavice prema toraksu, dolazi do 

fleksije nogu. 

Simetrični refleks vrata

 

  

 

6.

 

Asimetrični vratni refleks (Magnusov ili refleks mačevaoca): glavica se 

bočno okreće na levu i desnu stranu više puta; pri svakom okretanju dolazi 

do ekstenzije ruke i noge na istoj, a fleksije ruke i noge na suprotnoj strani. 

 

MAGNUSOV ASIMETRIČNI VRATNI REFLEKS

 

 

 

 

 

 

 

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

7.

 

 Refleks hvatanja: na rukama se izaziva stavljanjem prsta ispitivača u obe 

šake, dok se drugim prstima šake ispitivača ručica deteta zatvara kao da je 

uhvatila. Zatim se povlači na gore dok dete samo ne drţi prst ispitivača 

bezpridrţavanja. Na nogama se najbolje izaziva pritiskom vrhovima oba 

palca ispitivača na tabane deteta neposredno ispod prstiju stopala; odgovor je 

fleksija prstiju oba stopala (obratiti paţnju na simetriju !) 

 

REFLEKS HVATANJA NA EKSTREMITETIMA

 

 

8.

 

 Automatski hod: dete se obuhvati sa obe šake ispitivača ispod pazuha i 

dovede u uspravan poloţaj. Dete oslonitina podlogu i lako nagnuti napred 

kako bi se izazvali pokreti koračanja (normalno je da napravi nekoliko 

koraka). 

AUTOMATSKI HOD

 

 

 

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

9.

 

 Preskakanje: isti poloţaj i hvat kao prethodno; dorzumi stopala se dovode u 

kontakt sa donjom ivicom table stola; dete podiže stopala i postavlja 

(reakcija postavljanja) ih na gornju površinu stola. Isto se učini i sa gornjim 

ekstremitetima (kontakt dorzuma šaka sa donjom ivicom stola) kada dete 

podiže šake i postavlja ih na gornju površinu stola. Refleks se na gornjim 

ekstremitetima gubi sa 4, a na donjim sa 7 meseci. 

PRESKAKANJE

 

 

 

10.

 

. Galantov: poloţaj kao prethodno. Pritisak se vrši medjutim, po 

paravertebralnoj muskulaturi sa leve i desne strane; karlica se podiţe bočno 

levo i desno. 

Galantov Refleks

 

 

 

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

11.

 

 Morov: dete leţi na ledjima. Čaršav na kome leži naglo se povuče; sledi 

naglo širenje ruku i prstiju šaka, a potom addukcija ruku (reakcija 

obgrljavanja) i skupljanje prstiju. Refleks se gubi u 6. mesecu.  

 

MORRO REFLEKS

 

 

 

12.

 

Reflex Babinski 

 

BABINSKI REFLEKS

 

 

Svi refleksi se gube krajem 2. i početkom 3. meseca osim Morovog, reflexa 

preskakanja i Babinskog koji može da perzistira najdalje do kraja 2. godine. Kad 

god se radi o "parnim" refleksima obratiti pažnju na simetriju.  

 

 

 

MEDICAL FACULTY UNIVERSITY OF PRIŠTINA / med.pr.ac.rs 

 

NEUROLOŠKI PREGLED STARIJEG DETETA  

 

 

U neurološkom pregledu starijeg deteta ispituje se: 

1.

 

P

SIHIČKI DEO NEUROLOŠKOG STATUSA

 

-

 

svest 

-

 

socijalni kontakt 

-

 

više moždane funkcije 

 

2.

 

M

OTORNI DO NEUROLOŠKOG STATUSA

 

-

 

aktivna motorika 

-

 

mišićna snaga 

-

 

tonus 

-

 

refleksi (primitivni, mišićni, kožni) 

-

 

koordinacija 

-

 

hiperkinezije (konvulzije, diskineze, stereotipije, tikove, motorna hiperrekativ-nost, 

nistagmus, fascikulacije) 

 

3.

 

S

ENZORNI DIO NEUROLOŠKOG STATUSA

 

-

 

somatski senzibilitet 

-

 

specifični senzibilitet 

 

4.

 

Z

NACI NADRAŽAJA  MENINGA I ENCEFALITISA

 

-

 

nespecifični simptomi (poremećaj svesti, povišena temperatura, glavobolje, povraćanje, 

fotofobija, konvulzije itd.) 

-

 

specifični simptomi (kočenje vrata, opistotonus, napeta fontanela, znak Brud-zinskog, 

Kernigov znak, Lasegueov znak, fenomen tronošca).