Filologiya fakulteti



Yüklə 1,01 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə5/12
tarix30.10.2019
ölçüsü1,01 Mb.
#29468
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
terminologiya va davlat tilida ish yuritish asoslari.


        ATAMA 1 ayn. termin. 

2  Umuman,  nom.  Pekin  shamanni  har  bir  xalk  o’z  tilidagi  nom,  atama  bilan 



yuritib kelgan. «Fan va turmush». Respublikamizning o’zidagina 400 dan ortiq turli-

tuman qovun atamalari mavjud ekan. «Fan va turmush». 

       ATAMASHUNOS Atamalar bilan shug’ullanuvchi mutaxassis. 

       ATAMASHUNOSLIK  Atamalarga  oid  ilm;  atamalarga  oid  masalalar  bilan 

shug’ullanuvchi  soha.  Shu  munosabat  bilan  mamlakatda  Atamashunoslik  qo’mitasi 

tuzildi. Gazetadan. 

O’zbek tilining izohli lug’ati. 2006 yil. 4-tom.113-bet. 

 

4-5-MASHG`ULOT 



JAHON VA O`ZBEK OLIMLARINING TERMIN HAQIDAGI  

QARASHLARI  

1.  Termin tushunchasi 

2.  Olimlarning ilmiy qarashlari 

3.  Terminning struktur tarkibi 

 

Olamning  ilmiy-me’yoriy  manzarasini  terminlarsiz  tasavvur  qilish  qiyin: 



Chunki terminlar ilmiy matn hosil qiluvchi tayanch birliklar vazifasini bajaradi. 

 

Ma’lumki, funksional yondashuv asosiy e’tiborni lisoniy belgi aktualizasiyasi 



(qo’llanishi) bilan bog’liq holatlarga qaratadi. Shuning uchun terminning mohiyatini 

chuqur va har  tomonlama  o’rganish  zaruriyati  funksional  yondashuv tamoyillaridan 

ham foydalanishni taqozo etadi. 

 

Terminga  nisbatan  funksional  yondashuv  G.O.Vinokur,  V.V.Vinogradov, 



A.A.Reformatskiy  va  V.G.Gak  kabi  olimlarning  ishlarida  o’rganilgan. 

G.O.Vinokurning  yozishicha,  terminlar  –  «eto  osobaya  funksiya,    v  kotoroy 

vыstupayet  slovo  v  kachestve  termina,  -  e  t  o      f  u  n  k  s  i  ya      n  a  z  ы  v  n  aya. 

…terminы – eto ne osobыye slova, a tolko  s l o v a   v  o s o b o y             f u n k s i 

i»  [Vinokur].  V.V.Vinokurovning  fikriga  ko’ra,  terminning  umumqo’llanishdagi 

so’zdan  farqi  unda  definitiv  funksiyaning  mavjudligidir,  chunki  termin  ortida 

predmet,  narsa,  hodisaning  emas,  balki  mantiqiy  ta’rif  turadi  [Qarang:  Vinogradov, 

16-17]. 


 

Terminlarni 

(tor 

soha 


birliklrini) 

noterminlarga 

(milliy 

tilning 


umumiste’moldagi  leksemalariga)  qarama-qarshi  qo’yish  [masalan,  qarang: 

Ye.N.Tolikina,  54-55]  tamoyili  o’zini  oqlamadi,  chunki  u  ikki  lug’aviy  qatlam 

orasida  doimo  transpozisiya  holatida  kuzatiladi.  N.P.Kuzkinning  fikriga  qaraganda, 

ular orasida mazmunan ham, shaklan ham jiddiy farq yo’q. Bo’lishi mumkin bo’lgan 

yagona  va  obyektiv  farq  uning  g’ayrilisoniy  voqyelik  bilan  bog’liqligidir: 


33 

 

umumqo’llanishdagi  so’z  turmushdagi  tushunchani  aks  ettirsa,  termin  tor  doiradagi 



mutaxassislarga  tushunarli  bo’lgan  tushunchani  ifodalayda  [Qarang:  Kuz’kin,  255]. 

Bizningcha,  muallifning  bu  fikriga  qo’shilish  qiyin,  chunki  keng  doiradagi 

mutaxassislarga  tushunarli  bo’lgan  terminlar  ham  ko’p  va  ular  umumiy 

terminotizimning juda katta qismini tashkil qiladi.  

 

Narsa-buyum  ma’nosi  va  tushuncha  ma’nosi  orasidagi  munosabatni 



o’rganishda  quyidagi  uch  holatni  inobatga  olgan  holda  ish  ko’rish  maqsadga 

muvofiq:  a)  termin  lug’aviy  ma’noga  ega,  ammo  bu  ma’no  faqat  ifodalanayotgan 

tushuncha  bilan  chegaralanmaydi  (D.P.Gorskiy,  K.A.Levkovskaya,  A.S.Gerd); 

termin  lug’aviy  ma’noga  ega  va  bu  ma’no  tushunchadir  (Ye.M.Galkina  –  Fedoruk, 

P.S.Popov); v) termin lug’aviy ma’noga ega emas, balki tushunchaga to’g’ri keladi, 

(Zvegensev, Reformatskiy, L.A.Kapanadze). 

 

Terminga  qo’yiladigan  me’yoriy  talablar  dastlab  terminologiya  maktabi 



asoschisi D.S.Lotte tomonidan ishlab chiqilgan. Bu talablar quyidagilardir: tizimlilik, 

kontektga bog’liq emaslik, qisqalik, bir ma’nolilik, aniqlilik, oddiylik, tushunarlilik, 

tatbiq  etilganlik  darajasi  va  b.  Ular  ayrim  aniqlik  va  qo’shimchalar  bilan  ko’plab 

olimlar,  jumladan,  I.N.Volkova,  A.V.Krыjanovskaya,  L.A.Simonenko  va 

boshqalarning ishlarida sanab o’tilgan. 

 

Quyida shu talablarning ayrimlariga to’xtalib o’tamiz. 



1.  T  i  z  i  m  l  i  l  i  k:  har  qanday  termin  muayyan  terminologik  tizimning  bir 

bo’lagi. Aynan shu xususiyat uni termin maqomiga ko’taradi. Terminotizim esa ikki 

xil  tizimlilikka  ega  –  mantiqiy  tizimlilik  va  limsoniy  tizimlilik  [Bu  haqda  qarang: 

Leychik, 15-16].  

2.  B  i  r      m  a  ‘  n  o  l  i  l  i  k:  termin  faqat  bir  ilmiy  yoki  texnik  tushunchani 

ifodalashi  va  bir  tushuncha  faqat  bir  terminga  mos  bo’lishi  kerak.  Termin 

ma’nosining kontekstga qarab turlanib turishi, D.S.Lottega ko’ra, terminologiyaning 

eng jiddiy kamchiliklaridan biridir. 

3.  Q  i  s  q  a  l  i  k  (lo’ndalik,  ixchamlik):  terminning  qisqa  varianti  –  bu 

funksional  nuqtai  nazardan  terminga  teng  shakl.  Uni  erkin  va  ixtiyoriy  shakl 

qo’llashning imkoni yo’q.  

4.  A  n  i  q  l  i  l  i  k:    ilmiy  tushuncha  aniq  chegaraga  ega  va  bu  chegara  uning 

ta’rifida  o’z  ifodasini  topadi.  Terminning  aniqligi  deganda  uning  ta’rifida  berilgan 

tushunchaga xos barcha belgilarning mavjudligi tushuniladi. 

5. L i s o n i y   a s o s: o’z yoki o’zga til asosida yasalgan terminlardan birini 

tanlash  lozim  bo’lganda,  albatta,  o’z  termindan  foydalanish  maqsadga  muvofiq. 

Chunki  o’zlashma  terminlarni  ko’p  va  asossiz  ravishda  qo’llash  muqarrar  ravishda 

terminologiyaning umumxalq tilidan ajralib va nomutaxassislarga tushunarsiz bo’lib 

qolishiga olib keladi [Qarang: Volkova, 75].  

Terminning  struktur  tarkibi,  V.P.Danilenkoning  ko’rsatishicha,  uch  lug’aviy 

qatlamni  o’z  ichiga  oladi:  1)  noterminologik  leksika;  2)  umumilmiy  leksika;  3) 

terminologik  leksika.  Agar  umumilmiy  terminlar  bir  fan  doirasi  bilan 

chegaralanmaydigan  umumiy  ma’nolarni  ifodalasa,  terminologik  leksika  (konkret 

terminotizimning  maxsus  so’zlari)  ilm-fan  tilining  eng  ko’p  ma’no  tashuvchi 

qismidir.  


34 

 

Z.I.Komarova leksemalarni stilistik nuqtai nazardan m ye ‘ yo r i y (so’zning 



o’z ma’nosidagi terminlar) va g’ a y r i m ye ‘ yo r i y (professionalizm, terminoid  

individual obrazli iboralar) guruhlarga ajratadi [Qarang: Komarova, 21].  

Terminlar  –  ilm-fan,  texnika,  san’at,  inson  faoliyati  boshqa  sohalarining 

mutaxassislar  doirasida  keng  qo’llanadigan  maxsus  nomlardir.  Ular,  o’z  navbatida, 

proteterminlarga,  ilk  terminlarga  va  terminoidlarga      bo’linadi  [Bu  haqda  qarang: 

Komarova, 21]. 

Ko’pincha,  termin  va  nomenklatura  tushunchalari  o’zaro  farqlanmasdan 

qo’llanadi.  Shuning  uchun  ushbu  o’rinda  yo’l-yo’lakay  nomenklaturaga  ham 

munosabat  bildirishga  to’g’ri  keladi.  Nomenklatura  (lot.  nomenclatura’  ro’yxat’)  – 

ilm-fanning  turdosh  (tipik)  obyektlari  nomi.  Agar  termin  umumiy  tushunchani 

ifodalasa,  nomenklatura  xususiy  tushunchani  ifodalaydi.  Masalan,  ta’lim 

muassasalari turlari, o’quv-didaktik jihoz va shu kabilar nomlari nomenklaturalardir.  

Yuqorida bayon qilinganlar quyidagi xulosalarga olib keladi:  

1. Termin – u yoki bu so’z yoki so’z birikmasining ilm-fan tilida kasb etadigan 

funksiyasidir. Shuning uchun terminni noterminga qarama-qarshi qo’yish yo’li bilan 

ularni ta’riflashga harakat qilish besamar usul hisoblanadi.  

2.  So’z  va  so’z  birikmasi  narsa-hodisaning  umumiy  va  xususiy  nomi  bo’lsa, 

termin tushunchaning nomidir. 

3.  Termin,  hyech  bo’lmaganda,  bir  soha  doirasida  faqat  bitta  ma’noni 

anglatishi, aniq, qisqa, tushunarli, tizimli va asoslangan bo’lishi kerak.       

 

4.  Termin  yasashda  ona  tili  imkoniyatlaridan  foydalanish  eng  muqobil  va 



to’g’ri  yo’l  sanaladi.  Aks  holda,  har  qanday  terminotizim  umumadabiy  til 

me’yorlaridan  uzoqlashadi  va  pirovard  natijada  nafaqat  oddiy  o’quvchiga, 

shuningdek,  mutaxassislarga  ham  tushunarsiz  bo’lib  qoladi,  tilning  tozaligi 

tamoyiliga jiddiy putur yetkazadi. 

 

5.  Bizda  umumiy  terminologiyaga  qaraganda,  sohaviy  terminologiya  ko’proq 



o’rganilgan. Shuning uchun terminologiyaga doir nazariy bilimlarimiz sayoz. 

 

6.  Terminologiya  va  nomenklatura,  ularning  umumiy  va  xususiy  tomonlari 



tahliliga bag’ishlangan tadqiqotlar yo’q hisobi. 

6-MASHG`ULOT 

      Hujjatchilik tarixi 

 

1.G`arb hujjatchilik tarixi 

 

2. Sharq hujjatchilik tarixi 



 

3. Qadimgi yozma manbalar  

Bobilning miloddan avvalgi 1792–1750- yillardagi podshohi Xammurapining 

adolatpesha  qonunlar  majmuyi,  undan  ham  qadimroq  podshoh  Ur-Nammu 

(milloddan  avvalgi  2112–2094-  yillar)ning  qonunlari  va  boshqa  manbalarning 

mavjudligi  «hujjatlar»  deb  ataladigan  tartibot  vositalarining  nechog'li  olis  va 

murakkab tarixga ega ekanligini ko'rsatadi. Albatta, kishilik jamiyatining taraqqiyoti, 

ijtimoiy-iqtisodiy  tuzumlarning  almashina  borishi,  aniqrog'i,  kishilar  o'rtasidagi 

ijtimoiy,  iqtisodiy  va  siyosiy  munosabatlarning  takomillasha  borishi  barobarida 

hujjatlar  ham  takomil  topib  borgan.  Bugungi  kunda  fanga  tariximizning  turli 

davrlarida O'rxun-Enasoy, so'g'd, eski uyg'ur, arab va boshqa yozuvlarda bitilgan juda 

ko'plab hujjatlar, umuman, yozma manbalar ma'lum. 


35 

 

Sharqda  X–XIX  asrlarda  yorliq,  farmon,  noma,  bitimlar,  arznoma, 



qarznomalar,  vasiqa,  tilxat  yoki  mazmunan  shunga  yaqin  hujjatlar  nisbatan  keng 

tarqalgan. Yorliqlar mazmunan xilma-xil bo'lgan: xabar, tavsif, farmoyish, bildirish, 

tasdiqlash va h.k. Bu o'rinda To'xtamishxonning 1393- yilda polyak qiroli Yag'aylaga 

yo'llagan  yorlig'i,  Temur  Qutlug'ning  1397-  yildagi  yorhg'i,  Zahiriddin  Boburning 

otasi Umarshayx Mirzoning marg'ilonlik Mir Sayid Ahmad ismli shaxsga 1469- yilda 

bergan  yorlig'i,  Toshkent  hokimi  Yunusxo'janing  1779-  yil  2-  iyunda  Peterburgga  –

Rossiya  podshosiga  o'z  elchilari  orqali  yuborgan  yorlig'i  va  boshqalarni  eslab  o'tish 

mumkin. 

 

O'rta  Osiyo  hududidan  topilgan  qadimgi  madaniy  obidalar,  turli  moddiy 



jismlarga  bitilgan  ma'lumot-nomalar  ajdodlarimizning  qadimdan  o'ziga  xos  huj-

jatchilik  an'analariga  rioya  qilganliklaridan  dalolat  beradi.  O'rta  asrlarda  ish  yuritish 

huquqiy  maqomga  ega  bo'ldi,    davlat  mahkamasida  munshaot  tizimi  shakllandi  va 

qator hujjat turlari paydo bo'ldi. 

O'zbek  tilining  rasmiy  idoraviy  til  sifatida  qo'llanishi  qoraxoniylar 

hukmronligi  davrida  boshlandi.  XX  asrdan  so'ng  o'zbek  xonlari  va  amirlari 

saroylarida yozilgan turli xil hujjatlar o'ziga xos mazmuni, muayyan tartibi vanutqiy 

qolipi  bilan  ajralib  turadi.  Sho'ro  hukmronligi  davrida  o'zbek  va  rus  tillarida  ish 

yuritish  huquqi  qonunlashtirilgan  bo'lsa-da  amalda  o'zbek  tilining  ijtimoiy  mavqeyi 

past  edi.  O'zbekiston  mustaqillikka  erishgach,  o'zbek  tilining  davlat  till  sifatidagi 

rasman ish yuritish maqomi mustahkam-landi. 

MUSTAQIL O`QISH VA O`RGANISH  UCHUN TARIXIY 

HUJJATLARDAN NAMUNALAR 

Sug`dcha nikoh guvohnomasi 

Tarxun  podsholigining  o`ninchi  yilidir.  Masvug`ich  oyining  osmonruch  kuni. 

Laqabi  Nidon  bo`lgan  Uttakin  Navekat  hukmdori  Cher  Vaxzanak  o`g`lining 

homiyligidagi bir ayolni o`ziga xotinlikka oldi. Xotinning nomi Dug`dg`uncha, laqabi 

esa  Chata  –  Viyusning qizi. Cherning  o`zi  himoyatidagi  bu  ayolni  aqoidga  muvofiq 

shunday  shartga  binoan  baxsh etdi. Uttakin  bu  Chatani  sevikli xotin sifatida  hurmat 

va  ehtirom  bilan  oziq-ovqati,  kiyim-kechagi,  bezak-taqinchoqlari  bilan  ta’minlagan 

holda, e’zozlab, muhabbat bilan o`z uyida podshohoyim xotin sifatida saqlasin – toki 

zodagon  (nasabli)  erkak  zodagon  (nasabli)  ayolni  xotin  tutgani  kabi.  Shuningdek, 

Chata ham  Uttakinni  sevikli  er  sifatida  hurmat  va  ehtirom  bilan  asrasin, u  kishining 

baxt-saodati  haqida  qayg`ursin,  uning  buyrug`ini  xotini  o`ziga  qonun  deb  hisoblab, 

amal qilsin, toki zodagon ayol zodagon erkakni er turgani kabi. 

Kelajakda agar Uttakin Chataning ruxsatisiz boshqa xotin olsa, yoki cho`ri va 

yo boshqa shunga o`xshash ayolni olsa, bordi-yu bu hol Chataga noma’qul bo`lsa, u 

holda er bo`lmish Uttakin Chataga 30 dirham dinoriy, yaxshi saqlangan toza kumush 

pul  beradi.  Shundan  keyin  bunday  xotinni  (Chatani)  na  xotin  sifatida,  na  cho`ri 

sifatida saqlamasin, uni qo`yib yuborsin. 

Agar  kelajakda  Uttakin  Chatani  xotin  qilmayman  degan  qarorga  kelsa,  bu 

holda  uni  qo`yib  yuborsin.  Lekin  unga  oziq-ovqat  bersin,  birga  hayotlari  vaqtida 

olgan narsalari bilan hamda tovon puli bilan boshqa shartlarsiz uni jo`natib yuborsin. 

Shunda  u  Chataga  boshqa  hech  narsa  tovondor  bo`lib  qolmaydi  va  to`lamaydi.  Va 

shundan  keyin  u  o`ziga  yoqqan  ayolga  uylana  oladi.  Agar  Chata  Uttakinga  bundan 

buyon  xotin  bo`lmaslik  qaroriga  kelsa,  unda  xotinlikdan  chiqib  ketsin.  Bu  holda  u 


36 

 

Uttakinga kiyishga yaroqli kiyimlar qoldirsin. Uttakindan olgan bezak taqinchoqlarni 



va  boshqa  narsalarni  tashlab  ketsin.  Chata  o`ziga  tegishli  va  birgalikdagi  hayoti 

davomida  orttirilgan  mulkini  olib  ketsin.  Va  u  boshqa  hech  narsaga  tovondor 

bo`lmasin, to`lamasin. Shundan keyin Chata o`zi xohlagan erkakni er qilishi mumkin. 

Agar Uttakin ajrimdan so`ng jinoyat qilsa, buning uchun o`zi javobgar bo`lsin va o`zi 

tovondor bo`lsin. 

Agar  Uttakin  kimningdir  qulligiga  tushib  qolsa,  qarz  bedaliga  qul  bo`lsa, 

asirlikka tushsa, biror kimsaning homiyligi ostidagi mulkka aylansa, bu holda Chata 

o`zidan  bunyod  bo`lgan  avlodi  bilan  birga  hech  qanday  majburiyatsiz  ozod 

qilinmog`i lozim. 

Agar  Chata  jinoyat  sodir  qilsa,  bunga  uning  o`zi  javobgar  bo`lsin,  o`zi 

tovondor  bo`lsin.  Agar  u  kimningdir  quliga  aylansa,  qarz  badaliga  qul  bo`lsa, 

asirlikka  tushsa,  kimningdir  himoyatiga  topshirilgan  mulk  holatiga  tushsa,  bu  holda 

Uttakin  o`zidan  bunyod  bo`lgan  avlodi  bilan  birga  hech  qanday  majburiyatsiz  ozod 

qilinmog`i lozim. Shunday qilib, biri boshqasining jinoyati uchun javob bermaydi va 

tovon to`lamaydi. 

Bu nikoh bitimi – qonunlar uyida, uning boshlig`i Vaxgo`kon Varxuman o`g`li 

huzurida  tuzildi.  Bu  yerda  guvoh  sifatida  Skatch  Shishich  o`g`li,  Chaxren  Romich 

o`g`li,  Shav  Maxak  o`g`li  bor  edi.  Romtish  Vgashfarn  o`g`li  tomonidan  yozildi. 

Uttakin va Chatalarning nikoh bitimi. (Nikoh bitimi melodiy 710-yilning 25-martiga 

to`g`ri keladi). 



Is’hoqov M. Unutilgan podsholikdan xatlar.  - Toshkent: Fan, 1992, 37-39-

betlar. 

SALTANAT SAROYIDA O`TIRISH VA O`RIN OLISH TUZUGI 

Amr  etdimki,  o`g`illarim,  nabiralarim  va  qavm-qarindoshlarim  o`z  daraja  va 

martabalariga  yarasha  xuddi  oy  qo`rg`onlagandek,  saltanat  taxtini  o`rab  o`ltirsinlar. 

Sayyidlar,  qozilar,  ulamo,  fuzalo,  shayxlar,  ulug`lar  va  ashrof  (sharaf  va  e’tibor 

egalari) o`ng tomondan o`rin olsinlar. Amir ul-umaro, beklarbegi, amirlar, no`yonlar, 

ulus, tumanlar va qo`shinlarning sardorlari va amirlari, mingboshilar, yuzboshilar, o`z 

martabalariga yarasha, chap qo`l tomonda o`ltirsinlar. 

Devonbegi  va  vazirlarning  o`rnini  taxt  qarshisidan  ko`rsatdim.  Turli 

mamlakatlar,  el-uluslarning  kalontarlari  va  kadxudolari  esa,  vazirlar  orqasida  saf 

bo`lib  o`tirishlarini  buyurdim.  Bahodir  degan  faxrli  nomga  ega  mard  yigitlar,  qilich 

chopib  tanilgan  o`g`lonlar,  saltanat  taxtining  orqasidan,  o`ng  qo`l  tomonda 

o`ltirsinlar.  Qorovulbegilar  esa  saltanat  taxtining  orqasidan,  chap  qo`l  tomonda 

o`tirishlarini buyurdim. Hirovul amiri mening ro`paramdan o`rin olsin. Ichki (kichik 

lavozimdagi  saroy  xizmatchisi),  xususiy  yasovulim  esa  katta  chodir  eshigi  oldida, 

taxtim  poyasining  to`g`risida  tik  tursin.  Dodxohlar  (arz-dod  bilan  kelganlarning 

arizasini  qabul  qilib  olib,  podshoga  yetkazuvchi  mansabdor)  o`ng  va  chap  tomonda 

tik tursinlar. 

Qolgan  sipohiylar  (soyiri  sipoh  –  harbiy  yurish  paytida  aholidan  safarbar 

qilingan  lashkar  boshliqlari),  xizmatchi  va  hashamlar  (podsho, xon, amirlarga  yaqin 

kishi; xizmatkor) har qaysilari o`z martabalariga yarasha saf tortib, o`z joylarini bilib 

tik tursinlar. 


37 

 

O`rin  olish  qoidalarining  bajarilishini  nazorat  qiluvchi  to`rt  amirga,  majlisga 



hozir  bo`lganlarni  o`z  tartibi  bilan  taxtimning  o`ng  va  so`l,  oldi  va  orqasiga 

joylashtirishlarini buyurdim. 

Yana  hukm  qildimki,  qachon  majlis  qoidaga  muvofiq  tartibga  keltirilgach, 

ming  tovoq  osh,  ming  dona  non  keltirib,  umum  yig`ilganlarga  shohona  ziyofat 

berilsin. Ming tovoq oshni mumtoz va xos kishilar bazmiga olib kelib, shundan besh 

yuz  tovog`ini  ulus  amirlariga,  sarkardalarga,  oqsoqollarga,  har  qaysisining  nomiga 

atab, tarqatsinlar. 

Temur  tuzuklari.  –  Toshkent:  G`afur  G`ulom  nomidagi  nashriyot-matbaa 

birlashmasi, 1991, 90-91-betlar. 

SHOGIRDLIKKA BERISH TO`G`RISIDA SHARTNOMA 

Hijriy  998-yil  safar  oyining  o`n  yettinchisi  (1589-yil  27-dekabr)da  Badr 

Muhammad  ibn  ustod  Muhammad  Ali  shariatda  to`g`ri  iqror  qildi:  shar’an  o`z 

ixtiyorimda  bo`lgan  Sulton  Ali  nomli  sag`ir  ukamni  ustod  Nazar  Muhammad 

olachabof ibn ustod Do`st Aliga 3 yil muddat bilan muomalada bo`lgan 4 ming dinor 

fulus pul badaliga shogirdlikka berdim. Shu muddat ichida ustod har qanday qonuniy 

ish buyursa, toqati boricha va qudrati yetguncha bajo keltiradi va yana mazkur ustod 

Yuqorida  zikr  etilgan  4  ming  dinor  fulusdan  2  mingi  badaliga olachaboflik  va unga 

tegishli hunarni, shu san’at ustalari yoqtiradigan darajada o`rgatsin va yana ustodga 

qolgan pul badaliga mazkur sag`irning nafaqasini ta’min etib, ovqatiga va ust-boshiga 

sarf qilsin deb ijozat beraman. 

Vasiqa ishonchli kishilar huzurida tuzildi. 

Guvohlar: mullo Muhammad Sharif, mullo Abdurahim muxtasib. Qozi muhri. 

Vasiqalar to`plami. – Toshkent: Fan, 1982, 84-bet. 

TIL, JAMIYAT, YOZUV VA HUJJATLAR 

Jamiyatni  tilsiz  va  tilni  insoniyat  jamiyatidan  ajralgan  holda  tasavvur  etib 

bol`maydi.  Til  va  tafakkurning  paydo  bo`lishi  hamda  ularning  taraqqiyoti  insoniyat 

jamiyati  bilan  chambarchas  bog`liqdir.  Chunki  til  insonlar  orasida  o`zaro  aloqa 

vositasi, fikr almashishning eng muhim quroli sifatida paydo bo`lgan va necha ming 

yillardan  buyon  shu  vazifani  benuqson  bajarib  kelmoqda.  Til  va  tafakkur  insonni 

boshqa  jonzotlardan  ajratib,  aqlli  mavjudot  sifatida  jamiyatga  birlashtirdi.  Jamiyat 

taraqqiy eta borgani sari til ham, tafakkur ham va hatto insonning o`zi ham tinimsiz 

taraqqiy  eta  boradi.  Jamiyat  taraqqiyoti  tufayli  tilning  lug`at  tarkibi  boyiydi, 

grammatik qurilishi takomillasha boradi, ifoda usullari sayqal topib, rivojlanadi (3, 8-

10-b.).  Til  taraqqiyotidagi  o`zgarishlarni,  jumladan  o`zbek  tilining  qay  darajada 

rivojlana  borganligini  M.Koshg`ariyning  “Devonu  lug`otit  turk”  asarida  keltirilgan 

she’riy  parchalar,  Yusuf  Xos  Hojibning  “Qutadg`u  bilig”  dostoni,  A.Navoiyning 

sernavo  va  sehrli  g`azallari  tili  bilan  XX  asrda  ijod  qilgan  va  biz  bilan  zamondosh 

shoirlar-u  adiblarning  bugun  yaratayotgan  asarlari  tilini  qiyoslash  orqali  yaqqol 

tasavvur qilish mumkin. 

Til umumjamiyat, ijtimoiy hodisa sifatida ma’lum bir millat vakillariga birdek 

xizmat qiladi. U shu til egalari uchun umumiy. Nutq esa xususiydir. Til shohga ham, 

gadoga  ham,  boyga  ham,  xizmatkorga  ham,  o`g`riga  ham  birdek,  ammo  ularning 

nutqlari  turli-tumandir.  Chunki  ma’lum  tilda  gaplashadigan  qancha  odam  bo`lsa, 

shuncha  rang-barang  nutq  mavjuddir.  Har  bir  shaxs  barcha  uchun  umumiy  bo`lgan 

milliy  tildan  o`z  imkoni  darajasida  foydalanadi,  fikrlaydi,  nutq  irod  qiladi.  Nutqda 



38 

 

so`zlovchining  nutq  a’zolari  yaratgan  ovoz,  tovushlarning  mayin-yo`g`onligi,  tez-



sekinligi,  tiniq-shovqinliligi,  bilimi,  saviyasi,  shevasi,  o`zbek  tili  lug`at  boyligidan 

qay  darajada  foydalana  olishi,  muomala  madaniyati  va  boshqa  shu  kabi  fazilatlari 

bilan  bir  qatorda  nutqida  mavjud  bo`lgan  kamchilik  va  nuqsonlari  ham  namoyon 

bo`ladi.  Til  esa  bunday  kamchilik  va  nuqsonlardan  xolidir.  Qisqasi,  til  va  uning 

iste’mol  jarayonidagi  moddiy  qobig`i  bo`lgan  nutq  shaxsni  jamiyat  bilan  bog`lab 

turadi,  insonlarning  bir-biri  bilan  muloqotining  asosi  bo`ladi.  Qisqasi,  til  aloqa 

materiali bo`lsa, nutq aloqa shaklidir. Tilni asrlar davomida xalq yaratadi, nutqni esa 

shu til materiallari asosida har bir shaxs vujudga keltiradi. Tilning hayoti uzoq asrlar 

davom  etadi,  og`zaki  nutqning  umri  esa  juda  qisqa.  Tilning  hajmi  cheklanmagan. 

Nutqning  hajmi  cheklangan.  Nutq  monolog,  dialog,  matn,  kitob  shakllarida  bo`lishi 

mumkin.  Shuning  uchun  ham  til  va  nutq  hodisalarini  farqlagan  holda  muhokama 

yuritish  muhim  ahamiyatga  egadir.  Chunki  tilda  xatolar  uchramaydi.  Nutqimiz  esa 

xatolardan  xoli  emas.  Nutqimizda  xatolarga  yo`l  qo`ymaslik  uchun  esa  til  qonun-

qoidalarini chuqur egallagan bo`lishimiz lozim.  

Til  ham,  tafakkur  ham,  nutq  ham  yozuv  ixtiro  qilinmaganda  makon  va 

zamonda  cheklanganliklaricha  qolib  ketishlari  mumkin  edi. Insoniyat  yozuvni  kashf 

etib,  o`zi  yashayotgan  kichik,  tor  bir  hududdan  butun  dunyoga  chiqa  oldi,  o`zi 

yashayotgan  davrdan  necha  ming  yillar  keyin  keladigan  avlodlarga  hayoti,  orzu-

umidlari, armonlari, qarashlari haqida xabar  berish  imkonini  yaratdi. Yozuv  og`zaki 

adabiyotning  an’analarini  xususiy  tarzda  davom  ettiruvchi  yozma  adabiyotning 

vujudga kelishi uchun  ham asos bo`ldi. Yozuv tufayli tarix yaratildi. Yozuv tabiat va 

jamiyat,  ilohiyot  va  falakiyot,  tabobat  haqidagi  asriy  bilimlarni  to`plash  imkonini 

berdi. U tufayli insoniyat tarixida yangicha davr boshlandi. Biz yozuv tufayligina yer 

yuzida  eng  qadimgi  davrlardan  boshlab  hozirgacha  o`tgan  ellar,  tillar,  davlatlar, 

jamiyat  bosqichlarining  vujudga  kelishi,  tarqqiyoti,  inqirozidan  xabardor  bo`lamiz. 

Bizgacha  yetib  kelgan  yozma  manbalar,  arxeologik  topilmalar  yordamida  miloddan 

avval  o`tgan  shavqatli  turk  hoqoni  Alp  Er  To`nga,  afsonaviy  xalq  qahramonlari 

To`maris,  Shiroq,  Spitamen,  Muqannalarning  vatan  ozodligi,  ravnaqi,  gullab-

yashnashi  yo`lidagi  kurashlaridan,  bu  yurt  boyliklariga  ko`z  olaytirib,  bosqinchilik 

niyatida  Markaziy  va  O`rta  Osiyo  davlatlariga  yurish  qilgan  dushmanlar  bilan 

bo`lgan qirg`in-barot urushlardan voqif bo`lamiz. Yetib kelgan tarixiy, ilmiy, badiiy 

asarlar,  hujjatlar  tufayli  xalqimizning  boy  tarixi,  o`ziga  xos  an’analari,  urf-odatlari, 

qadriyatlarini bilib olamiz, qomusiy bilimlar egasi bo`lgan bobokalonlarimiz qoldirib 

ketgan  nodir  ma’naviy-ma’rifiy  merosdan  bahramand  bo`lamiz  (1,  56-60-b.,  6,  14-

24-b.). 

Nutq tilning hayotiyligini, davomiyligini ta’minlovchidir. Shunga ko`ra nutqni 

hayotiy  ehtiyojlarni  qondirishiga  qarab  ikki  guruhga  bo`ladilar:  1.  Og`zaki  nutq.  2. 

Yozma  nutq.  Og`zaki  nutq  tilning  og`zaki  so`zlashuvga  xoslangan  uslubini  tashkil 

etadi.  Bu  uslubning  yozma  nutqqa  asoslanuvchi  xoslangan  uslublardan  qisqa, 

lo`ndaligi,  ta’sirchanligi,  tezkorligi,  ohangdorligi,  fonetik  jarayonlarga  boyligi  va 

boshqa  xususiyatlari  bilan  ajralib  turadi.  Til  odobi,  nutq  madaniyati  shaxsni  el 

oldidagi  obro`-e’tiborini  oshiradi,  tilga,  nutqqa  e’tiborsizlik  esa  kishini 

obro`sizlanishga  olib  keladi.  Bu  haqda  xalqimizning  ko`plab  maqollari,  shoir-u 

yozuvchilarimizning hikmatli so`zlari mavjud (5, 20-25-b.). 



39 

 

Yozma  nutq  esa  bir  necha  xoslangan  uslublar  uchun  asos  bo`ladi.  Tilshunos 



olimlarimiz  ularni  quyidagi  guruhlarga  bo`ladilar:  1.  Ommabop  uslub  (gazeta  va 

jurnallar,  radio  va  televideniye  tili  bo`lib  barcha  uchun  mo`ljallangan).  2.  Rasmiy 

uslub  (rasmiy-ma’muriy,  hujjatlar,  ish  qog`ozlari  tili).  3.  Badiiy  uslub  (nasriy  va 

nazmiy  adabiy-badiiy  asarlar  tili).  4.  Ilmiy  uslub  (ilm-fan,  texnika,  sport  va  boshqa 

sohalarga oid ilmiy ishlar tili). Bu uslublar o`zbek adabiy tilining tarixiy shakllangan 

ko`rinishlari  bo`lib,  ularning  har  biri  til  taraqqiyotining  ma’lum  davrlarida  paydo 

bo`lgan  va o`zbek  tilining taraqqiy  etishi  bilan  rivojlanib  borgan. Har  bir  xoslangan 

uslub  nutq  jarayonida  bajaradigan  vazifasi  hamda  shu  uslub  turi  uchun  xos  bo`lgan 

leksik  vositalardan  foydalanish  doirasiga  ko`ra  ma’lum  o`ziga  xos  jihatlarga  ega 

bo`ladi. Chunonchi, ilmiy uslub og`zaki so`zlashuv yoki badiiy uslublardan ma’lum 

bir fan yoki uning biror sohasiga oid atamalarning ko`plab qo`llanishi, turli jadvallar, 

chizmalar,  shartli  belgilardan  foydalanilishi,  faktik  ma’lumotlarning  ko`proq 

qo`llanilishi,  nutqning  monologik  xarakterga  ega  bo`lishi,  asosan  betaraf  so`zlar 

ishlatilib,  obrazli,  his-hayajon  ifodalovchi,  bo`yoqdor,  shevaga  xos  va  boshqa  shu 

kabi so`zlarning qo`llanmasligi bilan farq qiladi (4, 7-18-b.). 

Rasmiy  uslub  –  ish  qog`ozlari,  hujjatlar,  qonun,  qaror,  farmon,  ustav,  nizom, 

bitim,  shrtnoma  kabilarning  mazmun-mohiyatida  ham  boshqa  uslublardan 

farqlanadigan bir qancha jihatlar mavjuddir. Maqsadimiz rasmiy uslubning o`ziga xos 

tomonlarini hamda turlarini o`rganishga qaratilganligini e’tiborga olib, ishda boshqa 

uslublarga batafsil to`xtalib o`tirmadik. 

O`zbek  tilining  rasmiy  uslubi  tarixi  qadimgi  davrlarga  borib  taqaladi.  Hozirgi 

O`zbekiston  Respublikasi  va  unga  tutash  hududlarda  vujudga  kelgan  qadimgi 

davlatlar,  hoqonliklar,  xonliklar,  amirliklar,  hokimliklar,  bekliklarda  yuritilgan 

ko`plab  hujjatlar  fikrimizning  yaqqol  dalilidir.  Bunday  hujjatlar  sirasiga  farmonlar, 

yorliqlar,  vaqfnomalar,  arznomalar,  qarznomalar,  vasiqalarni  kiritishimiz  mumkin. 

Bu  uslub  davlatning  ichki  tartib-qoidalari,  shu  mamlakat  fuqarolarining  huquqiy 

munosabatlari,  shuningdek  davlatlararo  siyosiy,  iqtisodiy,  madaniy  munosabatlarni 

yo`lga  qo`yish  uchun  xizmat  qilganligi  bilan  ham  og`zaki  so`zlashuv,  ilmiy  yoki 

badiiy 

uslublardan 



farq 

qilgan. 


Bugunga 

kelib 


bu 

uslubda 


mustaqil 

mamlakatimizning  qonunlari,  farmonlari,  qarorlari,  boshqaruv  va  nazorat 

organlarining  buyruqlari,  boshqa  davlatlar  bilan  tuzilayotgan  shartnomalar,  bitimlar, 

bayonotlar, rasmiy axborotlar; korxonalar, tashkilotlar, muassasalar va ular o`rtasida 

yuritilayotgan  o`nlab  turdagi  hujjatlar  yozilmoqda.  Barcha  turdagi  korxonalarda 

yuritib  kelinayotgan  hujjatlar  sirasiga  quyidagilarni  kiritish  mumkin:  ariza, 

bildirishnoma,  buyruq,  farmoyish,  dalolatnoma,  ishonchnoma,  yo`riqnoma,  ustav, 

nizom, majlis bayoni, ma’lumotnoma, mehnat daftarchasi, tavsifnoma, tavsiyanoma, 

tarjimayi  hol,  tilxat, shartnoma,  hisobot,  e’lon,  kafolat  xati, da’vo  xati,  telegramma, 

telefonogramma,  modemogramma,  guvohnoma  va  boshqalar.  Bulardan  tashqari 

ayrim korxona, tashkilot, muassasalarning o`zlarigagina tegishli hujjatlar ham borki, 

ular shu sohaga doir mutaxassislar tayyorlash jarayonida, malaka oshirish kurslarida 

o`rgatib  boriladi.  Chunonchi,  tibbiyot,  militsiya,  prokuratura,  sud,  bojxona, 

kutubxona,  buxgalteriya,  bank  xizmati  va  boshqa  shu  kabi  sohalarga  doir  ayrim 

hujjatlar shu soha mutaxassislari tomonidan yoziladi yoki to`ldiriladi. 

Rasmiy  uslub  leksikasi  boshqa  uslublardan  ma’lum  chegaralanishga  egaligi 

bilan ham farq qiladi. Unda uslubiy bo`yoqdor, so`zlashuv uslubiga xos, shevaga oid, 


40 

 

badiiy uslubga xos so`zlar, iboralar, jargon va argolardan foydalanilmaydi (2, 15-b.). 



Bu  uslub  qat’iy  ravishda  yozma  nutqning  betaraf  leksikasiga  tayanib  ish  ko`radi. 

Shuning uchun ham bu uslubga xos hujjatlar asosini siyosiy va xalqaro munosabatlar, 

mamlakat  siyosiy  va  ma’muriy  tuzilmalari  hamda  ularning  faoliyati,  huquq,  qonun, 

iqtisod, ma’naviy-ma’rifiy sohaga hamda rasmiy-ma’muriy, idoraviy yo`nalishga oid 

hujjatlar, ish qog`ozlari leksikasi tashkil etadi. 

Bo`lg`usi  oliy  ma’lumotli  mutaxassis,  ish  yurituvchi,  hujjatlar  bilan  bevosita 

ishlaydigan xodim oldida, Yuqorida ta’kidlanganidek, hujjat turlarini puxta o`rgnish, 

ularni  mantiqiy  to`g`ri  va  aniq  ma’lumotlar  asosida  shu  sohaga  doir  leksik 

vositalardan  unumli  foydalangan  holda  tayyorlash,  to`ldirish  vazifasi  turadi. 

Shuningdek,  mamlakatimizda  lotin  yozuviga  asoslangan  yangi  o`zbek  alifbosining 

joriy  etilishi  va  shu  munosabat  bilan  yangi  imlo  qoidalarining  ishlab  chiqilganligi, 

amalda  1956-yildan  buyon  qo`llanib  kelingan  ayrim  imlo  qoidalarining  eskirganligi 

yoki  yangisi  bilan  almashtirilganligi,  yangi  imlo  qoidalarining  kiritilganligi,  imkon 

qadar  o`zbek  tilining  grammatik  qonun-qoidalaridan  samarali  foydalangan  holda 

uslubiy, imloviy va ishoraviy xatolarsiz hujjatlar tayyorlashni taqozo etadi. Kirill va 

lotin  yozuvlariga  asoslangan  alifbolarda  so`zlarning  yozilishidagi  ayrim  farqlarni 

inobatga  oladigan  bo`lsak,  bu  hol  barchamizdan  hujjat  tayyorlash  ishiga  alohida 

e’tibor  bilan  qarashimizni  talab  etadi:  объект  –  obyekt,  режиссёр  –  rejissor, 



концерн  –  konsern,  акция  –  aksiya  va  hokazo  kabi.  Buni  yangi  imlo  qoidalarini 

puxta o`rganish orqali chuqur o`zlashtirib olish mumkin. 

Ma’lumki, kirill yozuvi asosidagi alifbomizda 33 harf va 2 ta belgi mavjud edi. 

Ular quyidagilar: Аа, Бб, Вв, Гг, Дд, Ее, Ёё, Жж, Зз, Ии, Кк, Лл, Мм, Нн, Оо, 



Yüklə 1,01 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin