Multimediali pedagogik dasturiy vositalar yaratish texnologiyalari



Yüklə 1 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə2/9
tarix29.12.2021
ölçüsü1 Mb.
#48517
1   2   3   4   5   6   7   8   9
multimediali pedagogik dasturiy vositalar yaratish texnologiyalari

 

Multimedianing amaliy dasturlari. 

 

Multimedia  -tizimlar  hozirgi  paytda  ta’lim  va  kasbga  tayyorlash  sohasida, 

nashriyot  faoliyatida  (elektron  kitoblar),  biznesni  kompyuterlashtirish  uchun 

(reklama, mijozlarga xizmat ko‘rsatish), axborot markazlarida kutubxona, muzey) va 

hokazolarda  muvaffaqiyatli  ko‘llanilmoqda.  Bilimlarni  chuqirlashtirishda,  o‘qitish 

muddatini  qisqartirishda  va  bir  o‘qituvchiga  tinglovchilar  sonini  oshirishga  imkon 

beruvchi  kompyuterli  dars  beruvchi  multimedia  tizimlar  alohida  o‘rin 

egallaydi.Kompyuterli dars berish tizimlari axborot izchil ravishda taqdim etiladigan 

videokassetadagi  kurslarga  qiyoslaganda  kuchli  tarmoq  imkoniyatlariga  ega  va 

tinglovchilarni  kiziqtirgan  mavzuga  to‘g‘ridan-to‘g‘ri  ulanishga  imkon  beradi. 

Bundan  tashqari,  mazkur  tizimlar  bilimlarni  o‘zlashtirish  va  ko‘nikmalarga  ega 

bo‘lish  jarayonlarini  baholash  va  nazorat  qilishning  samarali  vositalari  bilan 

jihozlangan. 



 

Elektron  kitoblar.  CD-ROM  rusumidagi  katta  hajmli  uncha  qimmat  bo‘lmagan 



xotira  -  qurilmalarning  mavjudligi  tufayli  elektron  kitoblarning  paydo  bo‘lishi 

mumkin  bo‘ldi.  Elektron  kitob  atamasi  sahifalari  displey  ekranida  tasvirlanadigan 

yangi rusumdagi kitobni anglatadi. Boshqacha aytganda, bu axborot interaktiv tizimi 

foydalanuvchi (o‘quvchi) uchun sahifama  - sahifa tashkil etilgan axborotga kirishni 

ta’minlaydi. 

Elektron kitob sahifalaridagi axborot uch xil bo‘lishi mumkin: estetik (kitobning 

"yoqimli"  ko‘rinishini  belgilovchi  va  uning  o‘quvchiga  ta’sirini  kuchaytiruvchi), 

axborot (kitob mazmunini ochib boruvchi) va nazorat (piktogramma, ikona, dialogli 

darchalar, dinamik menyu va hokazolar ko‘rinishida taqdim etilgan material). 

Elektron  kitoblarni  to‘rt  sinfga:qomusiy,  axborot,  o‘qituvchi  va  imtihon 

oluvchilarga bo‘lish mumkin. 

Elektron  kitoblarning  birinchi  xili  muayayn  mavzu  bo‘yicha  ulkan  hajm  dagi 

axborotni  o‘zida  saqlaydi.  Crolier  Enceclopedia  ,  Comptons  Multi  media 

Enceclopedia  , Mikrosoft  Bookshelf  va boshqa shu kabi  mashhur  mahsulotlar  misol 

bo‘lib  xizmat  qilishi  mumkin.  Elektron  kitobning  ikkinchi  xili  birinchisiga 

o‘xshamaydi,  biroq  bu  kitoblarda  saq  lanuvchi  axborot  unchalik  keng  emas  va 

maqsadga yo‘naltirilgan xususiyatga ega. Masalan , Oxford extbook of Medicine on 

Compact Disk, Elsevie , s Aktive Library on Corrosion va bosh q alar . Uchinchi xil 

elektron  kitoblar  amaliyotda  ko‘p  tarqalgan  va  ta’lim  jarayonida  ,  bolalar 

bog‘chalarida  (  masalan  ,  Broderburd  ,  s  Living  ook)  hamda  o‘qishdan  keyingi 

malaka oshirish kurslarida foydalanishi mumkin . Bundan tash q ari , mazkur kitoblar 

badiiy  asarlarni  o‘zida  sa  q  lashi  mumkin  (  masalan  ,  Herman  Melville  ,  s  Moby 

Dick, Gustave Flaubert , s adam e Bovary, Michael Crichton , s Jurassic Park, Adam 

Hitchhiker , s Guide to alaxy). T o‘ rtinchi xil kitoblarda uch mu h im komponent : 

masalalar ( vazifalar ) banki , testlash va javoblar moduli , ta h lil va ba h olash uchun 

o‘q uvchi javoblaridan foydalanuvchi ekspert tizimi ma vjud . 

YUqorida  keltirilgan  elektron  kitoblar  tasnifi  yagona  emas.  Masalan,  elektron 

kitoblarda saqlanuvchi axborot turi: matnli kitoblar, statik 

rasmlar, berilgan kitoblar, harakatlanuvchi rasmli kitoblar, "gapiradigan" 



 

kitoblar,  multimedia  -kitoblar,  gipermedia-kitoblar,  telemedia-kitoblar  va 



kibernetik kitoblarga ko‘ra tasnif qilish taklif etilgan edi. 

Aftidan, faqat keltirilgan tushunchalardan ayrimlarigina qo‘shimcha 

sharhlashga muhtoj. 

Multimedia-kitoblar bitta tashuvchida (CD – ROM yoki magnit diskda) yozilgan 

va bir chiziqda (to‘g‘ri) tashkil qilingan, ya’ni zarur axborot 

izchil ravishda aks ettirilgan matn audio, statik tasvir va videodan 

foydalaniladi. 

Polimedia  -  kitoblarda,  avvalgilardan  farqli  ravishda  o‘quvchi  axborotni  aqdim 

etish  uchun  bir  necha  turli  tashuvchilar  (  CD  –  RO  M  ,  magnitli  disk,  og‘oz  va 

boshqalar)  kombinatsiyasidan  foydalaniladi.  Gipermedia  -  kitoblar,  multimedia  - 

kitoblar bilan ko‘p umumiylikka ega bo‘lsa - da, o‘zidagi xborotning notekis tashkil 

etilishi bilan farqlanadi, masalan, o‘quvchi sichqon" yordamida asosiy materi alni bir 

chetga  qo‘yib,  kontekst  va  oydalanilayotgan  usul  bo‘yicha  atama  va  tushunchalar 

tizimiga tuzatishlar, arhlar so‘rashi mumkin. Intellektual - kitoblar ma’nosi jihatidan 

lgari  iritilgan  imtihon  oluvchi  kitoblarga  yaqinva  o‘quvchi  qobilyatlariga  u  bilan 

uloqot  jarayonida  jadal  moslashishi  mumkin.  So‘nggi  ikki  kitobning  stiqboli  ham 

qiziqligi shubhasizdir. Telemedia – kitoblar masofadan urib o‘qitadigan taqsimlovchi 

interaktiv  tizimni  qo‘llab  -  quvvatlash  uchun  elekomunikatsiya  imkoniyatlaridan 

foydalanadi.  Kibernetik  -kito  blar  ham  matematik  modellash  vositalarini  o‘zida 

saqlaydi va shu bois bayon tilgan hodisalar va ob’ektlarni har tomonlama o‘rganish 

hamda tadqiq tish mkoniyatini o‘quvchiga taqdim etadi. 

O‘qitish  axborot  ta’minotini  yaratish  turli  soha  mutaxassislarini  jalb  etilishini 

talab  qiladigan,  uzoq  muddatli  va  qimmat  jarayondir.  Bu  holda  axborot  ta’minoti 

bo‘shlig‘ini kompyuter o‘quv ilovalarini yaratish bilan amalga oshiriladi. 




Yüklə 1 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin