Oxirgi variant davrlarga bo`lingan


Ilk shaharlar va davlatlar shakllanishining ijtimoiy, iqtisodiy, harbiy-siyosiy va madaniy



Yüklə 438,43 Kb.
səhifə24/187
tarix09.05.2022
ölçüsü438,43 Kb.
#56944
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   187
Oxirgi variant davrlarga bo`lingan

Ilk shaharlar va davlatlar shakllanishining ijtimoiy, iqtisodiy, harbiy-siyosiy va madaniy
omillari. У рта Осиёдаги илк давлат уюшмаларидан Кадимги Бактрия давлатидир.Бактрияликларнинг
юрти Сурхон водийси, Афгонистоннинг шимолий шарки, Тожикистоннинг жанубий худудларида
жойлашиб, турли ёзма манбаларда Бахди,Бактриш,Бактриена,Бактрия,Бахли;Бахлика деб тилга
олинган. Бронза давридаги ижгимоий иктисодий ривожланиш (Сополли,Жаркутон,Олтинтепа ва
бошкалар) кейинги даврларда янада жадаллик билан ривожланади. Натижада мил.аввЛХ-VIII
асрларда Бакгрия худудида харбий ахдмиятга эга б^лган сиесий бнрлашмалар ташкил топади.
Мил.авв.УШ-УИ Кадимш Бактрня давлати Шаркдаги кучли давлатлардан бирига айланади.Ушбу
жараённи археологик ва ёзма манбалар маълумотлари хам тула тасдиклайди. Айрим
татдкикотчиларнинг фикрларига Караганда, бу давр Бакгрия таркибига Маргиена ва Сугдиёна хам
(тарихий маданий вилоят сифатида) кирган бу\шши мумкин. Маълумотларга Караганда, Бактриянинг бойликлари кадим даврлардаек Шаркдавлатларида машхур эди. Буюк Ипак йу\лидан анча илгариек кадимги йулларнинг Бактрия утганлиги бежиз эмас. Сунгти йилларда олиб борилган археолог тадкикотлар натижасида кадимги Бактрия худудларидаги манзилгохлар ва к^хда шахарлар сони анчагана купайди. Давлатнинг пойтахти Бактра ва Кдшлтепа, Бандихон каби к^плаб ёдгорликлардан топилган к^п сонли турли-туман топилмалар бу худудларда ижтимоий-шсгисодий муносабатлар, шунингдек утрок ва к^чманчи ахоли Уртасида, хдмда, Якин Шарк ва Одд Осие билан узаро иктисодий, маданий алокалар гуркираб ривожланганлигидан далолат беради Бактрия давлати тепасида подшо турган. Подшолик тахти отадан угилга мерос булиб утган.Подшолик мулклари вилоятларга булиниб, уни вилоят хокимлари - гиппархлар бошкарганлар.Гиппархлар эса тугридан-тугри подшохларга итоат этганлар.Бошка жойларга Караганда Юнон-Бактрия шахарлар куп булган. Шунинг учун кадимги тарихчилар Помней ва Аполлодерлар Бактрияни «минг шахдрлар мамлакати», деб бежиз айтишмаган. Бу шахдрларда хунармандчилик ва савдо-сотик ривож топган. Бактрия савдо-сотик хам жуда ривожланган эди. Бактрия шимолда жанубга, шаркдан гарбга утадиган карвон йулининг кок Уртасида жойлашган савдо-сотикнинг ривожланишига имкон берган. Бактрия савдогарлари ва подшолари Х,индистон, Хитой, Парфия давлатлари, Оке ва Яксарт буйи халклари билан савдо, иктисодий, ва маданий алокалар олиб борганлар. Бактрия подшолари савдода кулланиладиган олтин ва кумуш тангалар чикарганлар. Бактрия маданиятининг илдизлари узок утмишга бориб такалади. Буни биз миллоддан аввалги X-V минг йилликларга мансуб Зараутсой суратлари мисолида курамиз. Бактрия Юнон ва махаллийбактр маданиятининг аралашуви натижасида эллин маданияти вужудга келган. Хайкалтарошлик, рассомчилик каби тасвирни санъат хам ривож топган. Баюрияда хиндларнинг буддизм, зардуштийлик ва юнонларнинг куп худолик динлари аралашиб кетганэди. Бактрия давлати 130-140 йиляшади. Лекин бу ерда яшаган, халклар юксак маданият яратиб кушни халклар, маданиятига баракали таъсир курсатган. Бу маданиятнинг ривожида Урта Осие, хусусан узбек халки бобокалонларининг хам ката хизмати бор


Yüklə 438,43 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   187




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin