‘z b e k is t n r espu blik asi o L iy va ‘rta m axsus ta’ L i m vazirlig I


) tibbiv-psixoloeik nutaiv buzilish; 2



Yüklə 80 Kb.
Pdf görüntüsü
səhifə212/243
tarix16.12.2023
ölçüsü80 Kb.
#182265
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   243
Pedagogika. 1-qism (M.To\'xtaxo\'jayeva, S.Nishonova)

1
) tibbiv-psixoloeik nutaiv buzilish;
2
) psixologik-pedagogik nutqiy buzilish.
T ibbiy-psixologik tu rd a ko'riladigan h a m m a nutqiy bu zilish la rn i 
quyidagi ikki yirik g u ru h g a ajratish m um kin:
1
) o g ‘zaki n u t a n i n g buzilishi:
2
) vozm a n u t q n i n g buzilishi.
Q g ‘zaki n u t q n i n g buzilishi o ‘z n a v b a tid a q u y id a g i ikki t u r g a
ajratiladi:
1
) nutq ifodalanishi fonatsion tuzilishi (nutq talafTuzi) ning buzilishi;
2
) fikr stru k tu ra li-se m a n tik (ichki) tuzilishi (n u tq n in g tizim li yoki 
p olim orO ning buzilishi
Psixologik-pedagogik (pedagogik) klassifikatsiyalash uni peda g o g ik
jara y o n d a q o ‘llashga y o ‘naltirilgan b o ‘lib, b o la la r ja m o a s i b ila n n u tq iy
n uqso n larn i tu zatish g a y o ‘naltirilgan k o rre k s io n -riv o jla n tiru v c h i t a ’sir 
k o ‘rsatish m e to d la rin i ishlab chiqishga xizm at qiladi.
P s ix o l o g i k - p e d a g o g i k ( p e d a g o g ik ) k l a s s i f i k a t s i y a l a s h g a k o ‘ra 
n utq n in g buzilishi quyidagi ikki guruhga ajratiladi:
1. M u o m a la vositalari (f o n e tik -fo n e m a tik va n u t a n i n g u m u m i y
rivoilanm aganligi)ning buzilishi.
2. M u o m a la vositalarini q o ‘llashdagi b u zilish lar.
M aktab o'qu vch ilarida nutqi buzilishini p six o lo g ik -p e d a g o g ik
tuzatish. Nutqiy buzilishi bo‘lgan bolalarning p sixologik -p ed agogik
x u s u s iy a tla r i. 
N u t q i y b u z i l i s h , n u t q i y b u z i l i s h n i n g s a b a b l a r i ,
m exanizm lari, s im ptom atikasi, borishi va tuzilishi u n in g o ld in i o lish , 
m axsus (k o rrek sio n ) o 'q itis h va tarbiya m asalasi bilan lo g o p e d iv a
shug‘ullanadi. «Logopediya» term inining y u n o n c h a d a n taijim asi « to ‘g ‘ri 
n u t q n i t a r b i y a la s h » m a ’n o s in i a n g l a t a d i . N u t q i y b u z i l i s h t u r l i
m utaxassislar — fiziolog, nevropatolog, psixolog, lingvist va b o s h q a l a r
t o m o n id a n o ‘rganiladi.
N utqiy buzilishi b o ‘lgan bolalarning m arkaziy nerv tizimi faoliyatida 
fu nksional yoki o rg a n ik ch e tla n ish la r k o ‘zga ta s h la n a d i. M iy a n i n g
o rga nik zararlanishi sababli issiq, tr a n s p o r td a yurish, a r g ‘i m c h o q d a
www.ziyouz.com kutubxonasi


k o ‘p vaqt tebranish bolalarga y o m on t a ’sir k o ‘rsatadi, boshlari og‘riydi 
k o ‘ngillari ozadi va boshlari aylanadi. Tez c h a r c h a b qoladilar, qattiq 
t a ’sirlanishlari, jahllari chiqishi bilan ajralib turadilar. U lar em otsional 
b a r q a ro r emaslar, ularn in g kayfiyatlari tez o ‘zgaradi, seijahl, agressiv, 
bezovta boMadilar. S h u n in g d e k , ularda sustlik va lanjlik kuzatiladi. 
B u nday bolalar tinch o ‘tira olmaydilar, butun dars davom ida ishchanlik 
va diqqatini saqlab turish qiyin boMadi. Juda te z xafa b o ‘ladilar, gapga 
quloq solmaydilar. Tanaffusdan keyin esa darsda diqqatlarini jamlashlari 
qiyin b o ‘ladi. O datda b u n d a y bolalarda diqqat va xotira, ayniqsa, nutqiy 
x o tiran in g b o ‘shligi, yaxshi tushunm aslik holatlari kuzatiladi.
U m u m iy o ‘rta t a ’lim m aktablari qoshida logopedik punkt faoliyat 
yuritadi. Logopedik pun k t vazifalari quyidagilardan iborat:

Yüklə 80 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   243




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin