3-Mustaqil ishi Elektr yoyi, uning volt amper tavsifi yonish va so’nish shartlari, Elektr yoyini so’ndirish usullari, Elektrmexanik tizimlarda yoysiz kommutatsiyalash. Reja



Yüklə 235,44 Kb.
səhifə1/4
tarix26.10.2022
ölçüsü235,44 Kb.
#66326
  1   2   3   4
2 5332521873047559269


3-Mustaqil ishi
Elektr yoyi, uning volt amper tavsifi yonish va so’nish shartlari, Elektr yoyini so’ndirish usullari, Elektrmexanik tizimlarda yoysiz kommutatsiyalash.
Reja:

  1. Elektr yoyi, uning volt amper tavsifi, yonish va so’nish shartlari.

  2. Elektr yoyini so’ndirish usullari.

  3. Elektrmexanik tizimlarda yoysiz kommutatsiyalash.


Elektr yoyi, uning volt amper tavsifi yonish va so’nish shartlari,

Электр ёйининг асосий тавсифларидан бири унинг вольт ампер тавсифи бўлиб унда ёйдаги токнинг ўзгаришида юз берадиган жараёнлар изохланади. Токнинг отиши билан ёйнинг харорати кўтарилади, термик ионлашиш кучаяди, разряддаги ионлашган заррачалар сони ортади ва ёйнинг электр қаршилиги rё пасайяди.


Ёйдаги кучланиш Irё га тенг. Токнинг хар бир қийматига ёйдаги кучланиш ва қаршиликларнинг маълум қийматлари мос келади.
Токнинг секин ўзгаришида олинган вольт ампер тавсиф ёйнинг статик вольт ампер тавсифи дейилади.
Узгармас ток ейининг асосий характеристикаси волғт-ампер характеристикаси хисобланади Ug = f(ig). Ток ортган сариейни харорати ортади ва термик ионизацияси кучаяди, натижада Ig ей каршилиги пасаяди. Ейни кучланиши U = тенг. Ток ортишига карамай кучланиш пасайиб боради. Ug = f (ig) богланишида ток киймати секин аста узгарганда ушбу тенглама статик характеристикаси дейилади. Статик характеристика ейни узунлигига, электродлар бажарилган материал турига, атроф мухит параметрларига огликдир. Ейдаги кучланиш

Uд=Uэ+E L
4.2-расм.
бунда Uэ - электродлар олди кучланиш тушуши.
Eп - ей устинидаги электр майдони кучланганлиги.
L - ей устинини узунлиги.
Eп киймати ток ва ейни ениш шароитига боғлиқ .
1 расмда курсатилганидек ей узунлиги ортган сари унинг эгри чизиги юкори жойлашади.
Узагармас ток занжирини куриб чикамиз:
2 расмда кур сатилган занжирдаги кучланишлар баланси куйидагича булади:
4.3-расм.
U = iR + L (di/dt) + Ug (4.14)
Стационар режимида di/dt = 0 - узгармайди.

Cтационар режим учун U - iR = f(i) - тугри чизик билан белгиланади.


4.4-расм.
Ток i га тенг бўлганда аb - ей
кучланишига тенг. I = Ug
cd - резистор R даги кучланишни тушиши. cd = i R ва

bc - L di/dt ни белгилайди. 1 ва 2 нукталарда L -- = 0. ва


стационар режимга таалукли ва бунда 2(·) ей тургун режимда енади, 1(·) эса ей нотургин енади.
ЭАда иложи борича ейни тезкор учириш чоралари курилади. Ейни учиш шарти - L di/dt < 0 бўлиши керак,буни амалга оши-ши учун эса Ug > U - iR шарти бажарилиши зарур. Ейни учириш учун ВАХ ни координаталарга нисбатан кутариш еки R ни ошириш йули билан эриши-лади. Контактлар уланган холатида ей енмайди ва занжирдаги ток Ik = U/R га тенг. Контактлар узилаетган пайтда ей хосил билиб ток I2 тенг. Агар ей узунлиги ва U=cъnst булса ва R бор са занжирдаги ток i3,ih; Ikр тенг булади R ортиб бораверса Uд> U - iR булади ва ейни учириш режими хосил булади. Ей учиш токи ва кучланиши критик кийматлар деб аталади.
4.5-расм.
Агар ток узгариши секин булса (статик характеристикаси i2 тенг булиб rg1 ( А эгри чизиги). Аслида эса ток жуда тез узгаради ва бунда U = f(i) богланишдинамик характеристикаси деб аталади. Ток киймати жадал узгариб ортганда i ДВАХ статик ВАХ дан юкори жойлашади (В чизиги), ток i эса егри чизиги нисбатидан пастрок тушади ( С чизиги).
4.6-расм.


Ток камайганда эса эгри чизик нисбатан пастрок жойлашади, бу режимда ей каршилигидаги ток узгариши секин жараенида утади (с чизик).
Индуктив юкламали занжирлардаги ейни учириш вакт жихатдан чузилади ва контактлар аро ута кучланиш хосил булади, актив юкламали занжир лардаги ейни учириш эса нисбатан тезкор утади ва ута кучланиш хосил булмайди.

4.7-расм.
Юкорида курсатилганб чикан занжирни кучланиш баланси:

U =iR + L di/dt +



Тенгламани idt купайтирсак ва интеграллаштирсак куйидаги келиб чикади:



бунда - Аg - ейда суниш жараенида таркалаетган энергия


t - суниш давомати
Ik - туташган контактлар холатидаги занжирдан окаетган
ток
L - занжир индуктивлиги.


Yüklə 235,44 Kb.

Dostları ilə paylaş:
  1   2   3   4




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin