1-mavzu. Falsafa fanining predmeti, vazifalari, ilm-fan va madaniyat taraqqiyotidagi o`rni. Sharq va G’arb falsafasi. Rivojlanish falsafasi



Yüklə 0,6 Mb.
səhifə55/55
tarix07.01.2024
ölçüsü0,6 Mb.
#211103
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   55
Zaruriyat va tasodif. Ob’ektiv olamni bilishda zaruriyat va tasodif kategoriyasi muhim falsafiy-metodologik ahamiyatga ega. Zaruriyat – narsa va hodisalarning vujudga kelishi, shakllanishi va rivojlanishini ta’minlaydigan shartsharoitlar, munosabatlar majmuasidir. Tasodif esa – zaruriyatning namoyon bo‘lish shaklidir. Zaruriyat va tasodif kategoriyasi olamni falsafiy bilishning mushtarakligini va samaradorligini ta’minlaydi. Shu nuqtai nazardan, zaruriyatni turkumlashtirganda, uning makon va zamondagi strukturaviy to‘zilishini tashkil qilgan elementlarini sistemali-strukturali tahlil qilish lozim. SHuningdek, zaruriyatni sabab-oqibat munosabatlari tarzida tushunish lozim. Zaruriyat narsa va hodisalarning muqarrar rivojlanish qonuniyatdan kelib chiqadi hamda ob’ektiv sabablar tizimiga asoslanadi. Zaruriyatlar tabiiy-tarixiy rivojlanishning ob’ektiv qonuniyatlaridan kelib chiqib, doimiy o‘zgarib turadi. Zaruriyatlarning tasodiflar tarzida namoyon bo‘lishi, o‘z navbatida, boshqa hodisalar uchun zaruriyat maqomiga ega bo‘ladi. Bundan ko‘rinib turibdiki, zaruriyat va tasodif o‘rtasidagi bog‘lanishlar sabab-oqibat munosabatlari xarakteriga mos keladi.Zaruriyat va tasodifning aloqadorligi, bog‘lanishi shundaki, ular bir-birisiz mavjud bo‘la olmaydi, ya’ni zaruriyatning muqarrarligi tasodifga ham xosdir. Imkoniyat va vokelik – falsafaning muhim kategoriyalaridir. Imkoniyat narsa va hodisalarning makon va zamondagi rivojlanish tendensiyasini ta’minlaydigan, muayyan qonuniyatlarga asoslanadi. Voqe’lik esa, shu qonuniyatlarga asoslangan rivojlanishning namoyon bo‘lishidir. Imkoniyatva vokelik kategoriyasini ham, bilishning umumiy mantiqiy tamoyillariga ko‘ra, boshqa kategoriyalar bilan bog‘liqlikda tahlil qilish muhim ahamiyatga ega. Imkoniyat narsa va hodisalar rivojlanish jarayonining ichki birligini ifodalaydi va ularning rivojlanish shartsharoitlarini, sabablarini, zaruriy qonuniyatlarini, mohiyatini o‘zida mujassamlashtirgan. Imkoniyatning voqe’likka aylanishi qonuniy hodisadir. Uning real, formal, mavhum imkoniyat deb ataladigan shakllari bor.



1 Сулаймонова Ф. Шарқ ва Ғарб. –Тошкент: Ўзбекистон, 1997. 9-бет.

2 Иқтибос қуйидаги манба бўйича: Нижников С.А. История философии. Курс лекций. –М.: Экзамен, 2004С.29.
Бу ҳақда қаранг: Шарипов М, Антик фалсафа.Ўқув қулланма, 2017 йил.

3 Лирика Древнего Египта. –М., 1965 –С. 84.

4 Там же, с. 85.

5 Там же, с. 86.

6 Сулаймонова Ф. Шарқ ва Ғарб. –Тошкент:Ўзбекистон, 1997. 23-бет.

7 Қаранг: Абдуҳалимов Б. А. “Байт ал-ҳикма” ва Ўрта Осиё олимларининг Бағдоддаги илмий фаолияти: (IХ-ХI асрларда аниқ ва табиий фанлар). –Т.ошкент: Тошкент ислом университети нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2004. –Б.209-236.

8 Қаранг: Бартольд В.В. История Туркестана//Бартольд В.В.Сочинения. Т.II (с. 1.). –М.:Наука, 1963. –С.240275.

9 Комилов Н. Тасаввуф. –Тошкент: Тошкент давлат шарқшунослик институти нашрёти, 2006. ...-бет.

10 Қаранг: Ризо Доварий Ардаконий. Форобий – муассис фалсафайе исломи. –Б.123-124 (форс тилида). 2 Қаранг: Ризо Доварий Ардаконий. Форобий – ислом фалсафаси муассиси. –Б.117.

11 Қаранг: Форобий. Фазилат, бахт-саодат ва камолот ҳақида. –Т.: Ёзувчи. 2002. –Б.25-26.

12 Қаранг: Форобий. “Фозил одамлар шаҳри аҳолисининг фикру-зеҳни”. Албир Нодир таҳрири остида. – Байрут. 1959. –Б.112-113. (араб тилида)

13 Қаранг: Форобий. Фазилат, бахт-саодат ва камолот ҳақида. –Т.: Ёзувчи. 2002. –Б.54.

14 Қаранг: Форобий. Рисолат фи ал-ақл (“Ақл ҳақида рисола”), –Байрут, 1939. –Б.31. (араб тилида)

15 Қаранг: Форобий. Фалсафату Аристотелис ва ажзои фалсафата ва маротиб ажзоиҳо (“Арасту фалсафаси ва фалсафанинг қисм ва босқичлари”). Мухсин Маҳди таҳрири остида “Матнлар силсиласи”. –Байрут, 1-жилд, 1961. –Б.128. (араб тилида).

16 Қаранг: Форобий. Китоб ал-сиёсат ал-маданийа (“Шаҳар сиёсати ҳақида китоб”). Фавзи Нажжор таҳрири остида. –Байрут, 1969. –Б.36. (араб тилида)

17

18 Шарипов А. Малоизвестные страницы переписки между Беруни и Ибн Синой.//Общественные науки в Узбекистане, –№ 5. 1965, –С.39.

19 Ўша жойда.

20 Ўша жойда.

21 Абу Райҳон Беруний. Танланган асарлар. 2-жилд, –Т.: Фан, 1965. –Б.25.

22 Комилов Н. Тасаввуф.-Тошкент: ТДШИ нашрёти, 2006. 6-б.

23 Темур тузуклари. - Тошкент: Ғафур Ғулом нашрёти, 1991. 54-б 2 Темур тузуклари. - Т.: Ғафур Ғулом нашрёти,1991. 63-б.

24 Ўша манба. 58-б. 4 Ўша манба. 6-б.

25 Алишер Навоий. Хазойил ул-маоний. Бадоеъ ул-васат. Мукаммал асарлар тўплами. 20 томлик. 5-том. - Тошкент: Фан, 1990. - 431-б.

26 Алишер Навоий. Хамса....

27 Алишер Навоий. Мукаммал асарлар тўплами. Йигирма томлик. –Тошкент: Фан, 1992. 10-том, 5-б.

28 Ўша асар, 27-б.

29 Алишер Навоий. Мукаммал асарлар тўплами. Йигирма томлик. –Тошкент: Фан, 1992. 10-том, 15-б.



30 Пясковский А.В. Революция 1905-1907 годов в Узбекистане. –Ташкент.: Госиздат. 1957.118-с. 2 Марко Буттино. Революция наоборот.Средняя Азия между падением Царской империи и оброзаванием СССР. - М: Звенья.2007.75-с.

31 Эгамназаров А. Сиз билган Дукчи Эшон. – Тошкент: Шарқ, 1996. 136-б.

32 Ўша манба, 11-б.

33 Қаранг: Терентьев М..А. Россия и Англия. - Спб.: Б.И., 1876. - С 65.

34 Галузо П.Г. Туркестан-колония. – Ташкент: Коммунист ун-та, 1935. - С. 82.

35 Хакимов И.М. Джамал ад-Дин Афгани, его антиколониальные взгляды и деятельность(1839-1897 гг.) Автореф. дисс... канд.филос.наук. – М: МГУ,1971. –С .8.

36 Франк С.Л. Этика нигилизма // Вехи.Интеллигенция в России. Сборники статей 1909-1910. - М.: Молодая гвардия, 1991. 155-с.

37 Чанышев А.Н. Курс лекций по деревней философии.,М.:Высшая школа,1981.-С.137

38 Антология мировой философии.Т.1,Ч.1-С.280

39 Чанышев А.Н. Курс лекций по деревней философии.,М.:Высшая школа,1981.-С.138

40 Антология мировой философии.Т.1,Ч.1-С.280

41 Чанышев А.Н. Курс лекций по деревней философии.,М.:Высшая школа,1981.-С.138

42 Қаранг:Антология мировой философии.Т.1.Ч.-С.324

43 Ўша жойда-Б.322

44 Қаранг: ўша жойда-Б.332

45 Қаранг: Материалисты Древней Греции. М., 1955, 49-б.

46 Г.Хакен. Синергетика, М., 1980. 31 бет.

47 Ўша жойда, 15-бет.

48 Пригожин И. От сушествующего к возникающему: Время и сложность в физических науках. М. 1985. 16-17б.

49 Пригожин И., Стенгерс И. Время, хаос, квант. М.,1994; Haken H. Information and self-organization: a makroscopic approach to complex systems. Berlin, 2000

50 Человек: Мыслители прошлого и настоящего о его жизни, смерти и бессмертии. XIX век/ Редкол.: И.Т. Фролов (отв. ред.) и др. - М.: Республика, 1995. - С. 511. 2 Қаранг: Ўша манба. С. 512

51 Хашимова И.С., Рузавин Г.И.,Иванова К.И. , Методология и методы научного познания в условиях научнотехнической революции. - Тошкент: Фан, 1986. – С.79.

52 William A.Haviland. Cultural antropologi. - Vermont: Universiti of Vermont.1999. 514 p.

53 Садохин А.П. Этнология.Учебник. – М.: Гардарика, 2000.- С.19. Қаранг бу иқтибос қуйидаги манбадан олинди: .Аширов А.А. Замонавий ўзбек этнологияси: ютуқлар, муаммолар ва ривожланиш истиқболлари. // Марказий Осиёда анъанавий ва замонавий этномаданий жараёнлар. «Карим Шониёзов ўқишлари» туркумидан халқаро илмий анжуман материаллари. – Тошкент: 2005. 1-қисм.

54 Sulla specificita della storia orale // Prima Maggio. Milano, Italy, 13. 1979, s54-60.

55 On the peculiarities of oral history // History Workshop Journal. Oxford, England. #12, Spring, 1981, 96-107.

Yüklə 0,6 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   55




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin