2 Mazkur majmuada “Fan va texnika” faniga doir me’yoriy ta’minot (o‘quv dasturi, ishchi fan dasturi), ta’lim texnologiyalari o‘z aksini topgan. Ushbu o‘quv-uslubiy majmua oliy ta’lim muassasalarining professor- o‘qituvchilari uchun tavsiya



Yüklə 5,01 Kb.
Pdf görüntüsü
səhifə84/94
tarix25.12.2023
ölçüsü5,01 Kb.
#195918
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   94
2-курс фан техника мажмуа

3 (qoniqarli) baho

Talaba fan dasturini o’zlashtirmagan, fanning (mavzuning) mohiyatini tushunmaydi 
hamda fan (mavzu) bo’yicha tasavvurga ega emas, deb topilganda – 
2 (qoniqarsiz) 
baho
bilan baholanadi.
 
Asosiy adabiyotlar 
1.
Ревко П.С. Введение в историю науки и техники. Учебное пособие. – 
Таганрог: Изд-во Кучма, 2010. – 128 с. 
2.
Баходиров Р. Из истории классификации наук на средневековом Востоке. Т., 2000. 
3.
Ғарб фалсафаси. Т., 2004. 
4.
Шермухамедова Н. Фалсафа ва фан методологияси. Т., 2005. 
5.
История науки и техники. Учебно-методическое пособие./Под ред. Ткачева 
А.В. – СПб.: СПБ ГУ ИТМО, 2006. – 143 с. 
Qo‘shimcha adabiyotlar 
1.
Мирзиёев Ш.М. Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давом эттириб, янги 
босқичга кўтарамиз. Т.1. –Тошкент.: Ўзбекистон. 2017. 
2.
Мирзиёев Ш.М. Буюк келажагимизни мард ва олийжаноб халқимих билан 
қурамиз. –Т.; Ўзбекистон.. 2017. 
3.
Мирзиёев Ш.М. Қонун устуворлиги ва инсон маънфатларини таъминлаш – юрт 
тараққиёти ва халқ фаровонлигининг гарови. Ўзбекистон Республикаси 
Когституцияси қабул қилинганининг 24 йилигига бағишланган тантанали 
маросимидаги маросимидаги маърузаси. – Тошкент.: Ўзбекистон. 2017. 
Мирзиёев Ш.М. Эркин ва фаровон, демократик Ўзбекистон давлатини биргаликда 
барпо этамиз. –Тошкент.: Ўзбекистон. 2017. 
5.
Каримов И.А. Юксак маънавият енгилмас куч. Т, “Маънавият” 2008. 
6.
Каримов И.А. “Ўрта асрлар Шарқ алломалари ва мутафаккирларининг тарихий 
мероси, унинг замонавий цивилизация ривожидаги роли” мавзуидаги халқаро 
конференцияда сўзланган нутқи. “Халқ сўзи”, 2014 йил 15-16 май. 
7.
Каримов И.А. Она юртимиз бахту иқболи ва буюк келажаги йўлида хизмат 
қилиш – энг олий саодатдир. –Т., Ўзбекистон. 2015. 
8.
Алимова Д.А. Ўрта Осиёда жадидчилик. Янгиланиш йўллари, 
ислоҳотлар, мустақиллик учун кураш. Т., 2000 
9.
Алимова Д.А. История как история, история как наука. Т., 
“Ўзбекистан” 2008. 
10.
Булатов М.С. Космос и архитектура.Москва-Ташкент. 2009. 
11.
Бурхониддин Ал-Марғиноний. Хидоя. Т., 2000. 
12.
Наука Средней Азии и мировая цивилизация. Т., 2000 


143 
13.
Ртвеладзе Э. Великий шелковый путь. Энциклопедический справочник. Т., 1999. 
35.
Азизов. С. Марказий Осиёда астрономия ва Улуғбек мактаби. Т., “Ўзбекистон” 
2009. 
36.
Валиханов М. Табиатшуносликнинг замонавий концепциялари. Т., 2003. 
37.
Копетков С.Х. Концепция современного естествознания. М., 2002. 
38.
Саъдуллаев А, Сатлиқов А. Хоразм Маъмун Академиясининг тарихий 
илдизлари. Урганч., 2003. 
39.
Исаев Й. Абу Али ибн Сино. Т. Тафаккур. 2010. 
40.
Тўраев Б. Абу Райҳон Беруний. Т. Тафаккур. 2010. 
41.
Бобоев С. Аҳмад Фарғоний. Т. Тафаккур. 2010. 
42.
Қобилов Н. Абу Наср Фаробий. Т. Тафаккур. 2010. 
43.
Жўраев О., Муҳиддинов А. Маҳмуд Замаҳшарий. Т. Мовароуннаҳр - Тафаккур. 
2010. 
44.
Алимов У. Имом ал-Бухорий барҳаёт. Т. 2011. 
45.
Эрматов Ҳ. Нобел мукофоти совриндорлари. Т. 2011. 
46.
Гайденко П.П. Эволюция понятия науки (XVII – XVIII вв.). – Москва, 1987. 
47.
100 великих ученых. – Москва, 2000. 
48.
100 великих географических открытий.- Москва, 2001. 
49.
100 великих научных открытий. – Москва, 2002. 

Yüklə 5,01 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   94




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin