Uzročnik: Salmonella typhi abdominalis



Yüklə 457 b.
səhifə9/9
tarix25.03.2017
ölçüsü457 b.
#12367
1   2   3   4   5   6   7   8   9

Meningealni znaci su ukočen vrat, koji ima veliki značaj, naročito kod odraslih bolesnika sa poremećajem svesti, kod kojih izvođenje drugih meningealnih znakova može biti teško; gornji Brudžinski, donji Brudžinski, Kernigov i Vujićev znak.

  • Kod školske dece često se vidi i "znak tronošca" - dete se u sedećem položaju oslanja na tri oslonca: dlanove, gluteuse i pete.



  • Bakterijski meningitis u dece.

    • Bakterijski meningitis u dece.

    • Simptomi bolesti su povišena temperatura, pospanost ili neki drugi poremećaj svesti, glavobolja, razdražljivost, muka, povraćanje i fotofobija





    Konvulzije se javljaju u 30-40% dece sa bakterijskim meningitisom u početku bolesti, obično u toku prva tri dana.

    • Konvulzije se javljaju u 30-40% dece sa bakterijskim meningitisom u početku bolesti, obično u toku prva tri dana.

    • Pojava ospe u toku meningitisa gotovo redovno ukazuje na meningokokni meningitis, za koji je pojava petehijane ospe gotovo patognomonična.

    • Sem na koži, petehije se mogu naći i na sluznicama i konjunktivama



    Dijagnoza. Dijagnoza bakterijskog meningitisa

    • Dijagnoza. Dijagnoza bakterijskog meningitisa

    • postavlja se na osnovu karakterističnog nalaza

    • u cerebrospinalnoj tečnosti.

    • Klinička sumnja na bakterijski meningitis, na

    • osnovu prisustva meningealnih simptoma i

    • znakova, predstavlja indikaciju za lumbalnu

    • punkciju. Rezulati pregleda cerebrospinalne

    • tečnosti mogu potvrditi ili odbaciti dijagnozu

    • bakterijskog meningitisa.



    Komplikacije se

    • Komplikacije se

    • mogu odnositi na nervni sistem ili na udaljene organske sisteme.

    • Neurološke komplikacije:

    • a) Konvulzije (fokalne ili generalizovane);

    • b) Oštećenja kranijalnih nerava - najčešće su zahvaćeni III, VI i VIII kranijalni nerv. Posebno je značajno oštećenje VIII kranijalnog nerva, koje u oko 10% obolelih dovodi do trajnog oštećenja sluha.



    c) lokalni neurološki znaci (hemipareze, kvadripareze, defekti vidnog polja);

    • c) lokalni neurološki znaci (hemipareze, kvadripareze, defekti vidnog polja);

    • d) Zahvatanje ostalih moždanih sruktura zapaIjenjskim procesom gotovo je redovno prisutno u toku meningitisa.

    • Mogu nastati lokalizovana zapaljenjska oboljenja, kao što su cerebritis i apsces ili zapaljenje venskih sinusa.

    • e) Poremećaj cirkulacije cerebrospinalne tečnosti nastaje zbog prisustva gnojnog eksudata ili priraslica u subarahnoidnom prostoru i može dovesti do hidrocefalusa.

    • f) Subduralne efuzije su kolekcije tečnosti, najčešće sterilne, koje se nalaze u subduralnom prostoru na konveksitetu mozga.

    • g) Ventrikulitis označava prisustvo gnojnog eksudata u bočnim moždanim komorama.

    • Javlja se gotovo isključivo u toku neonatalnog meningitisa.

    • h) Zahvatanje neuroendokrinih struktura mozga

    • može se manifestovati sindromom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH).



    Terapija. Izlečenje bakterijskog meningitisa može se postići uništavanjem bakterija u cerebrospinalnoj tečnosti.

    • Terapija. Izlečenje bakterijskog meningitisa može se postići uništavanjem bakterija u cerebrospinalnoj tečnosti.

    • Efikasnost antimikrobne terapije bakterijskog meningitisa zavisi od postizanja adekvatne baktericidne aktivnosti u cerebrospinalnoj tečnosti.

    • Nekoliko faktora određuje da li se baktericidna aktivnost može postići:

    • • mogućnost antibiotika da prođe kroz hematoencefalnu barijeru (zavisi od molekulske grade anttibiotika, njegove liposolubilnosti, jonizacijei dr);

    • • aktivnost antibiotika u purulentnoj cerebrospinalnoj tečnosti: treba da postignu minimalnu baktericidnu koncentraciju (MBC) koja je 10-20 puta veća od MBC u krvi i dr.;

    • • brzina metabolizma i izlučivanje antibiotika iz cerebrospinalne tečnosti (treba da imaju aktivne metabolite, da se što sporije izlučuju i dr.).

    • • Terapija bakterijskih meningitisa obuhvata antibiotsku terapiju, antiinflamatornu terapiju, antiedematoznu terapiju, simptomatsko lečenje i stalnu kontrolu vitalnih funkcija.



    Antibiotici se uvek daju intravenski, jer se samo tako može sa sigurnošću obezbediti adekvatna koncentracija leka u krvi, što je preduslov za postizanje potrebne koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti.

    • Antibiotici se uvek daju intravenski, jer se samo tako može sa sigurnošću obezbediti adekvatna koncentracija leka u krvi, što je preduslov za postizanje potrebne koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti.







    Antiinflamatorna terapija.

    • Antiinflamatorna terapija.

    • Komponente ćelijskog zida bakterija i sami polimorfonuklearni leukociti dovode do inflamacije u subarahnoidnom prostoru i do oslabadanja proinflamatornih citokina.

    • Moguće je smanjiti inflamatorni odgovor u subarahnoidnom prostoru i tako poboljšati ishod meningitisa, upotrebom antiinflamatornih agensa zajedno sa antibioticima.

    • Najbolji antiinflamatorni efekat ima kortikosteroid deksametazon (deksazon) .



    Antiedematozna terapija.

    • Antiedematozna terapija.

    • Za lečenje edema mozga koriste se diuretici (manitol, furosemid)

    • i kortikosteroidi (deksazon).

    • Simptomatska terapija obuhvata lečenje povišene temperature, glavobolje i konvulzija.



    Za brzo prekidanje konvulzivnog napada koriste se antikonvulzivni lekovi kratkog dejstva, kao što su lorazepam ili diazepam.

    • Za brzo prekidanje konvulzivnog napada koriste se antikonvulzivni lekovi kratkog dejstva, kao što su lorazepam ili diazepam.

    • Nadoknada tečnosti kod bolesnika sa bakterijskim meningitisom sprovodi se veoma oprezno, zbog postojanja edema mozga i hiponatremije, naročito kod dece.



    Prevencija.

    • Prevencija.

    • Nastanak pojedinih vrsta bakterijskih meningitisa može se sprečiti bilo antibiotskom profilaksom osoba koje su bile u kontaktu sa obolelim (hemoprofilaksa), bilo primenom

    • va kc i n a (i m u n o p ro f i l a k s a).



    Hemoprofilaksa Hemofilus influenzae b meningitisa.

    • Hemoprofilaksa Hemofilus influenzae b meningitisa.

    • Preporučuje se primena rifampicina (20mg/kg dnevno) 4 dana, za sve kontakte, uključujući i odrasle, u domaćinstvu u kome je barem jedno dete mlade od 4 godine.

    • Imunoprofilaksa infekcije izazvane Hemofilusom influenzae b (vakcinacija).

    • Vakcina se veoma uspešno primenjuje u mnogim zemljama sveta.

    • Hemoprofilaksa meningokokne bolesti.

    • Kao lek izbora preporučuje se rifampicin



    MENINGITIS IZAZVAN HAEMOPHILUSOM INFLUENZAE TIPA b

    • MENINGITIS IZAZVAN HAEMOPHILUSOM INFLUENZAE TIPA b

    • Meningitis je najčešća i najozbiljnija manifestacija infekcije izazvane Haemophilusom influenzae.

    • Najveći broj meningitisa izazvan je serotipom b, koji ima kapsulu.

    • Ona je glavni faktor virulencije ove bakterije.

    • Haemophilus influenzae b (Hib) najčešće izaziva meningitis kod dece starosti od nekoliko meseci do 3 godine.



    Klinička slika. Simptomi i znaci meningitisa zavise od uzrasta bolesnika.

    • Klinička slika. Simptomi i znaci meningitisa zavise od uzrasta bolesnika.

    • Dok starije dete (kao i odrasli) ima tipične simptome i znake kao što su glavobolja, fotofobija, ukočenost vrata, dotle odojče pokazuje čitav ni nekarakterističnih simptoma i znakova.

    • Najčešći simptomi kod odojčeta su povišena temperatura i povraćanje, zatim odbijanje hrane i razdražljivost.

    • Pozitivni meningealni znaci, ako se uopšte i jave, nastaju kasnije, kada je bolest već uznapredovala i kada nastaju koma, konvulzije i napeta fontanela.

    • Temperatura može biti odsutna.

    • Najalarmantniji znaci su poremećaj svesti, poremećaj afekta i budnosti, koji nastaju veoma rano u toku bolesti.



    U toku ovog meningitisa često se javljaju konvulzije, fokalni neurološki ispadi, a često je zahvaćen VII l kranijalni nerv, što ima za posledicu rano nastajanje gluvoće.

    • U toku ovog meningitisa često se javljaju konvulzije, fokalni neurološki ispadi, a često je zahvaćen VII l kranijalni nerv, što ima za posledicu rano nastajanje gluvoće.

    • U toku bolesti mogu nastati sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona i subduralne efuzije.

    • Sa meningitisom se mogu javiti i druge septične manifestacije kao što su endoftalmitis, perikarditis, osteomijelitis i artritis.



    Dijagnoza.

    • Dijagnoza.

    • Ukoliko postoji klinička sumnja, potrebno je odmah uraditi lumbalnu punkciju.

    • Nalaz u cerebrospinalnoj tečnosti je tipičan za gnojni meningitis, a etiološka dijagnoza se postavlja kao kod drugih bakterijskih meningitisa.

    • U postavljanju dijagnoze može biti korisna izolacija uzročnika iz drugih materijala (hemokulture, urinokulture).



    Terapija

    • Terapija

    • Antibiotska terapija. Lek izbora su cefalosporini treće generacije (cefotaksim ili ceftriakson).

    • Antibiotska terapija treba da traje 10-14 dana.

    • Antiinflamatorna terapija. Upotreba kortikosteroida deksametazona (deksazonci) kao antiinflamatornog sredstva postala je sastavni deo svih terapijskih šema za lečenje ovog meningitisa.

    • Simptomatska terapija je izuzetno značajna

    • Naročito je značajna antiedematozna terapija, koja zahteva praćenje elektrolitskog balansa (zbog česte hiponatremije).

    • Savremeni stavovi ne zahtevaju restrikciju unosa tečnosti.

    • Ostale simptomatske mere podrazumevaju kontrolu konvulzija i povišene temperature.



    Posledice bolesti:

    • Posledice bolesti:

    • oštećenja sluha,

    • poremećaji govora i vida,

    • mentalna retardacija,

    • motorne nenormalnosti,

    • epilepsija i dr.



    PNEUMOKOKNI MENINGITIS

    • PNEUMOKOKNI MENINGITIS

    • Uzročnik oboljenja je Streptococcus pneumoniae, gram-pozitivni diplokok koji poseduje polisaharidnu kapsulu kao glavni faktor virulencije ove bakterije.

    • Najčešća oboljenja su pneumonije, ali je obolevanje od meningitisa značajnije, kako po težini kliničke slike, tako i po smrtnosti, koja je još uvek veoma visoka.



    Prethodna bolesna stanja udružena sa pneumokoknim meningitisom (predispozicije za obolevanje)

    • Prethodna bolesna stanja udružena sa pneumokoknim meningitisom (predispozicije za obolevanje)

    • pneumonija

    • otitis media

    • sinuzitis

    • fistula sa likvorejom

    • povreda glave

    • alkoholizam, ciroza

    • anemija srpastih ćelija, talasemija

    • nedostatak slezine

    • multipli mijelom



    Značaj slezine u zaštiti od pneumokoknih bolesti, uključujući i meningitis, je veliki.

    • Značaj slezine u zaštiti od pneumokoknih bolesti, uključujući i meningitis, je veliki.

    • Slezina je glavni organ preko koga se odstranjuju pneumokoke iz krvi kod neimunih osoba.

    • Slezina je filter za bakterije a u njoj nastaju subpopulacije limfocita koje sintetišu specifična antitela.

    • Kod nedostatka slezine, kao i raznih funkcionalnih poremećaja u kojima učestvuje slezina (npr. anemija srpas tili ćelija), nastaje povećano obolevanje od pneumokoknog meningitisa.



    Klinička slika.

    • Klinička slika.

    • Pneumokokni meningitis može da počne naglo, sa glavoboljom, ukočenim vratom, konvulzijama i poremećajem svesti, koji vratom, konvulzijama i poremećajem svesti, koji nastaju u toku nekoliko sati ili postepeno, u toku nekoliko dana.

    • Klinička slika bolesti je klasična uz izrazitije manifestacije poremećaja svesti kao što su uznemirenost, razdražljivost, konfuzija, delirijum i koma.

    • Poremećaj svesti češći je kod pneumokoknog nego kod drugih vrsta bakterijskih meningitisa i nalazi se kod približno 50% bolesnika.

    • Kod odraslih su dobro ispoljeni i meningealni znaci, naročito ukočen vrat.

    • Najznačajniji znak bolesti kod dece sa otvorenom velikom fontanelom je napeta fontanela, ali u slučaju dehidratacije i ovaj

    • znak može biti odsutan.

    • Kod dece uzrasta do 2 godine javljaju se, pored povišene temperature i povraćanja, uznemirenost, pospanost i konvulzije.



    Dijagnoza bolesti postavlja se pregledom cerebrospinalne tečnosti koja je:

    • Dijagnoza bolesti postavlja se pregledom cerebrospinalne tečnosti koja je:

    • mutna, "gnojnog izgleda", često žutozelene boje.



    Terapija.

    • Terapija.

    • Ranija terapija pneumokoknog meningitisa pretrpela je značajne izmene zbog sve češće pojave rezistencije pneumokoka na penicilin.

    • Zbog toga, penicilin se više ne može preporučiti kao antimikrobni lek u slučaju pneumokoknog meningitisa.

    • Preporučuje se primena cefalosporina treće generacije, kao i vankomicina u slučajevima izolacije pneumokoka visoko rezistentnog na penicilin



    Antiinflamatorna terapija.

    • Antiinflamatorna terapija.

    • Preporučuje se primena deksametazona (deksn/ona) u dozi od 0,6-0,8 mg/kg, u toku 2 dana, kod dece.

    • Kod odraslih se ovaj lek preporučuje kod bolesnika sa teškim poremećajem svesti i drugim pokazateljima povećanog intrakranijalnog pritiska.



    MENINGITISI IZAZVANI GRAM-NEGATIVNIM BAKTERIJAMA

    • MENINGITISI IZAZVANI GRAM-NEGATIVNIM BAKTERIJAMA

    • Gram-negativne bakterije učestvuju u njihovoj etiologiji sa 4-7%.

    • Ove bakterije su najčešći stanovnici gastrointestinalnog trakta čoveka, odakle povremeno mogu da prodru u krv, izazivajući sepsu i meningitis.

    • Etiologija.

    • Gram-negativne bakterije najčešće izazivaju meningitis u neonatalnom periodu, tako da E. coli izaziva više od dve trećine neonatalnih meningitisa i sepsi.

    • Sem nje, u ovom uzrastu meningitis često izaziva i Klebsiella spp., a ponekad i Salmonella spp.



    Kod neurohirurških bolesnika prvi klinički znaci su temperatura i psihičke promene koje često nastaju postepeno i diskretno, pa se ponekad mogu pripisati i uobičajenom postoperativnom toku.

    • Kod neurohirurških bolesnika prvi klinički znaci su temperatura i psihičke promene koje često nastaju postepeno i diskretno, pa se ponekad mogu pripisati i uobičajenom postoperativnom toku.

    • Ukočen vrat i drugi meningealni znaci ne moraju biti prisutni.

    • Zbog toga, u svim slučajevima postojanja povišene telesne temperature, postojanja mentalnih promena i slabijeg reagovanja bolesnika na spoljašnje draži, treba isključiti meningitis.



    Komplikacije su kao i kod drugih bakterijskih meningitisa: konvulzije, fokalni neurološki znaci, koma, moždani apsces, gluvoća i hidrocefalus

    • Komplikacije su kao i kod drugih bakterijskih meningitisa: konvulzije, fokalni neurološki znaci, koma, moždani apsces, gluvoća i hidrocefalus



    Terapija.

    • Terapija.

    • Preokret u lečenju gram-negativnih bakterijskih meningitisa donela je upotreba cefalosporina treće generacije.

    • Koriste se ceftriakson, cefotaksim i ceftazidini. Cefalosporini četvrte generacije, čiji je predstavnik cefepim, pokazuju još veću aktivnost protiv enterobakterija i drugih gram-negativnih bacila.



    Yüklə 457 b.

    Dostları ilə paylaş:
    1   2   3   4   5   6   7   8   9




    Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
    rəhbərliyinə müraciət

    gir | qeydiyyatdan keç
        Ana səhifə


    yükləyin