Privremene republika srbija stenografske belešKE

Prema tome, ja bih pitao nadležno ministarstvo i ministra - da li će za period koji dolazi da se prime radnici, odnosno doktori za jugoistok Srbije sa akcentom kao opština što je Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac i ostale opštine, baš zbog toga da bismo obezbedili našim starijim građanima da mogu da imaju usluge da se leče, jer smo svedoci da se ti ljudi nalaze u brdima naših opština, da njihova deca su otišla od njih, da veliki broj njihove dece i slabo misli na njih.

Ja bih postavio to pitanje i voleo bih da se što veći broj ljudi obezbedi, odnosno doktora da se primi u tim opštinama da možemo da obezbedimo normalan život tim ljudima, a posebno govorim o brdsko-planinskim područjima, o selima gde ima veoma mali broj ljudi i tim ljudima moramo obezbediti osnovne zdravstvene usluge.

Napominjem i to da veliki broj opština, kao što je opština Svrljig ima za sada i ambulante u kojima već dolaze doktori ali ide i najava da će tamo te ambulante da se ugase baš zbog toga što nema dovoljan broj ljudi na tim teritorijama.

Ja mislim da bi bilo potrebno da se u tim opštinama kao što su opštine jugoistočne Srbije, da se obezbedi još doktora, jer nije u redu da jedna opština koja ima 500 kvadratnih kilometara ima 21 doktora, a neki gradovi, neka veća mesta koja su bliža Beogradu i sam Beograd upošljavaju i za jedan kvart nekoliko doktora za period koji, ja znam unazad možda nekoliko godina. Mislim da je to vrlo bitno baš zbog života svih tih ljudi koji ostaju u tim opštinama.

I postavio bih još jedno pitanje ministarki bez portfelja, prof. Slavici Đukić Dejanović, vezano za aktivnosti naše Vlade, odnosno njenog ministarstva za stimulaciju rađanja i opstanka života svih u opštinama jugoistočne Srbije a normalno i u svim delovima Srbije.

Svedoci smo kako su te naše opštine veoma stare, kako u nekim selima unazad 15 godina nije rođeno nijedno dete, a u razgovoru sa ministarkom videli smo tj. ja sam video da u nekim opštinama, kao recimo, opština Crna Trava, nije rođeno nijedno dete. Pa, bih voleo da znam da li će imati neke stimulativne mere za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje sa akcentom na naša sela, na žene koje ostaju u tim selima da tamo rađaju decu?

Izvinite, pošto mi sa jugoistoka Srbije možda ne govorimo dobro gramatički, ali verujte mi znamo dobro da radimo i želimo dobro i jugoistoku Srbije i normalno celoj Srbiji.

Pitanje bi bilo - da li će se odrediti određena sredstva, odvojiti sredstva kojim će moći da se stimuliše rađanje u brdsko-planinskim područjima, u selima, i u jugoistočnoj Srbiji, a i u celoj Srbiji?

Još jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede - da li će se isplatiti sva zaostala dugovanja koja su u prethodnom periodu za kupovinu, nabavku mehanizacije za obnovu stada? Veliki deo sredstava je već isplaćen našim gazdinstvima, ali ostalo je još nešto malo pa bih ja to želeo da znam, da li će do kraja godine sve to biti isplaćeno?

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

VOJISLAV ŠEŠELj: Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedniku Narodne skupštine – kako ste mogli dozvoliti da ambasador EU u Beogradu Majkl Devenport prisustvuje sednici Odbora za Evropske integracije, pa još predsedava toj sednici? Sami ste ulazili na sednicu, videli ste da sedi u radnom predsedništvu na centralnom mestu.

Pošto su intervenisali predstavnici SRS i dokazali da po članu 74. Poslovnika, Devenport nije mogao da prisustvuje sednici osim na Galeriji da sedi, drugog načina nije bilo, vi ste se inatili sa Narodnom skupštinom i rekli ako treba predsedavaćete svim sednicama Odbora.

Kad sam to pitanje pokušao u formi reklamacije povrede Poslovnika da iznesem, rekli ste mi da to nije dozvoljeno, da u vreme glasanja ne može da se reklamira povreda Poslovnika. To nije tačno, to nigde ne stoji u Poslovniku, a ni logički nije osnovano jer se povreda Poslovnika može desiti i u vreme glasanja. I u vreme glasanja je najneophodnije da se interveniše i da se spreči povreda Poslovnika.

Mi želimo, srpski radikali, samo jednu stvar ovde …

(Radoslav Milojičić: Kako ga slušaju pomno.)

Ćuti ti Kena, ti imaš da odgovaraš za svoja brojna zlodela.

(Radoslav Milojičić: Videćemo.)

Maja ima političku odgovornost, a ti kriminalnu.

Zašto se dozvoljava ponižavanje Narodne skupštine na ovaj način? Znali ste da je Narodnoj skupštini u elektronskoj verziji predstavljen izveštaj EU na engleskom jeziku i na osnovu tog izveštaja na engleskom jeziku predsednik Odbora za evropske integracije je zakazala sednicu i da se razmatra nešto što je ne engleskom jeziku. Po našem Poslovniku, po Ustavu Republike Srbije u našoj upotrebi može biti samo srpski jezik i ćirilično pismo, a predsednik Odbora za evropske integracije je izjavila da je službeni jezik EU engleski, pa kao mi treba da ga koristimo ili da ga učimo, ne daj Bože.

Ja sam u skladu s tim postavljao ranije pitanja na koja nikada nisam dobio odgovor – zašto najviši državni funkcioneri, poput premijera Vučića, u svojim radnim kabinetima i mestima za prijem stranih državnika pored srpske zastave drže i zastavu EU?

Imali smo jednu tragikomičnu situaciju pre neki dan da je premijer Vučić primio Borisa Džonsona, trenutnog britanskog ministra inostranih poslova i s jedne strane je stajala britanska zastava bez zastave EU, a s druge strane srpska zastava sa zastavom EU. Britanija je odlučila voljom naroda da napusti EU, ali još je nije napustila. Godinu, dve dana će najmanje trajati to napuštanje dok se međusobno razduže o svemu. To vam je kao jedan loš razvod braka, gde se supružnici svađaju oko svake sitnice.

S druge strane Srbija još uvek nije postala članica EU. Po svojoj prilici neće nikad ni postati. To nam odavno otvoreno govore da u narednih pet godina niko neće biti primljen, pa se opet naši državni funkcioneri na čelu sa premijerom kite tuđom zastavom. To je zapravo obmanjivanje javnosti i to je na određen način uvreda Republike Srbije.

Da li je vreme? Što me niste ranije upozorili?

PREDSEDNIK: Jeste.

Znači, očekujete odgovor, pošto niste tražili pismeno?

(Vojislav Šešelj: Najbolje usmeno da i ja imam pravo na repliku.)

Nema replike na odgovore na pitanja, znam ja.

Znači, na poziv predsednice..

(Vojislav Šešelj: Ako ne mogu da odgovorim onda pismeno. )

Tako je.

(Vojislav Šešelj. Ne, ne, usmeno. Šalim se ja.)

Znači, na poziv predsednice Odbora za evropske integracije poslanice Marinike Tepić došao je na zakazanu sednicu ambasador Majkl Devenport. Njeno pravo je da u skladu sa shodnom primenom člana 89, kao i svakog predsednika odbora, pozove ambasadore, državnike, predstavnike stranih delegacija itd. na sednicu odbora, jer je smatrala da je ambasador EU, gospodin Devenport najprikladnija osoba da predstavi izveštaj Evropske komisije.

Smatram da nije dobro procenila uslove za održavanje te sednice jer nije obezbedila prevod na srpskom jeziku, a i iz sastava Odbora, moglo je da se vidi da će mnogobrojni poslanici tražiti, kao što do sada nisu tražili, da taj dokument bude na srpskom jeziku, da bi mogli da adekvatno raspravljaju.

Ona je ocenila da može da vodi tu sednicu kao predsednik Odbora. Zamenica nije bila prisutna. Ako njih dve ne mogu da vode, ili neki predsednik i zamenik odbora, po Poslovniku ih vodi predsednik parlamenta, i to se dešavalo u ranijem sazivu kada je predsednik Nebojša Stefanović morao da vodi i zakaže sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, jer su predsednik i potpredsednik, odnosno zamenik, vršili opstrukciju rada tog odbora. To je bilo u onom sazivu.

Po članu 27. predsednik parlamenta je zadužen da primenjuje Poslovnik i vodi ovaj parlament, te sve svoje nadležnosti crpim iz tog člana. I apelujem na sve predsednike odbora da koriste Poslovnik jer shodna primena važi i na sednice odbora. Treba ga dobro proučiti i sledeću sednicu bilo kog odbora ovakve vrste kada se oseti da može biti problema u radu i funkcionisanju da dobro promisle kada zakazuju i da ocene momenat kada nešto može i kada nešto ne može da se zakaže.

Mnogobrojne izjave su bile povodom toga u medijima, kalkulacije, izvrtanje suštine stvari. Suština je bila u dozvoljenoj opstrukciji, ali mislim da se preterala svaka mera u tome, a o događajima koji su se dešavali posle te sednice ne bih u javnosti zato što poštujem svoju državu i mislim da je naneta velika šteta tim ponašanjem. Velika šteta tim ponašanjem je naneta ovom parlamentu jer je naneta sramota nama, a ne nekom drugom i ako je bila namera da se osramoti parlament u tome se po mom dubokom mišljenju i utisku uspelo.

(Vojislav Šešelj: Po Poslovniku.)

Nema po Poslovniku sada zato što hoćete da zloupotrebljavate Poslovnik pa da vodimo …

(Vojislav Šešelj: Samo da ukažem na član koji ste prekršili.)

Nije. Drugi put kada krenemo. Sada se postavljaju pitanja i daju se odgovori. Odgovor je dat i odgovor je takav kakav i jeste u skladu sa Poslovnikom.

Znači, nije istina da je ambasador predsedavao. On je bio gost i sedeo je u sali na mestu predviđenom za gosta i tako je do sada uvek bilo.

I u tumačenju nema logike. Forma je takva kakva je, u Poslovniku striktno napisana. Možemo samo da je poštujemo ili da je ne poštujemo, za šta moramo da snosimo određene konsekvence.

Očekujem da predsednica Odbora ili njena zamenica zakažu sednicu kada se steknu uslovi, pre svega prevod na srpskom jeziku, a onda i smiri atmosfera oko te sednice i molim sve poslanike i one koji jesu za članstvo u EU i one koji nisu za članstvo u EU da uvek saslušamo gosta, da mu postavljamo onda pitanje i vodimo diskusiju, ali da se ne ponašamo onako nedomaćinski kako se to radilo pre neki dan.

(Vojislav Šešelj: Sada ste prekršili Poslovnik. Sada ste prekršili član 89.)

Nisam. Odgovorila sam na pitanje. Rekli ste bolje usmeno nego pismeno.

(Vojislav Šešelj: Prekršili ste član 89.)

Tako je. Kada pređemo na sednicu, odmah ću vam dati kada pređemo na sednicu.

Ovo je bio odgovor. Odgovor može da se dopadne ili da se ne dopadne.

(Vojislav Šešelj: Ja na odgovor ne reagujem.)

Reč ima Čedomir Jovanović. Izvolite.

Pitanje i replike nema u onom delu sednice kada se određuje glasanje jer je rasprava bila zaključena i nema pre glasanja ponovo neke povrede Poslovnika za ono što se nije desilo u sali.

(Vojislav Šešelj: Može biti primedba biti na brojanje.)

Čedomir Jovanović. Izvolite poslaniče.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih dva pitanja. Uputio bi ih predsedniku Vlade i vama, gospođo Gojković.

Naravno da se ona odnose na događaje od četvrtka. Interesuje me – kada će zvanično parlament i Vlada reagovati na ono što se desilo u četvrtak ovde u Skupštini? Naime, mi možemo sada tumačiti na različite načine način na koji je sazvana sednica Odbora za evropske integracije. Ja se slažem sa mišljenjem onih koji stoje na stanovištu da je bilo neophodno obezbediti prevod izveštaja na srpski jezik.

Konačno, to sam rekao i u toku same sednice Odbora za Evropske integracije, prosto da se o tome razgovaralo u Briselu, bio bi obezbeđen prevod na srpski jezik. Neki poslanici imaju iskustva, pa čak i Haški tribunal je prevodio sa bosanskog i hrvatskog na srpski jezik onda kada su to oni tražili.

Dakle, apsolutno mislim da je ta primedba bila na mestu, ali je neverovatno da parlament i da Vlada ne zauzimaju zvaničan stav o incidentu koji govori o nama i koji kompromituje parlament i samu zemlju, jer ne mislim da je Majkl Devenport najveća žrtva događaja iz Skupštine od četvrtka, mislim da je najveća šteta na samoj zemlji, jer kakvu poruku šaljemo takvim ponašanjem?

Hajde, prvo da kažemo da mi koji se borimo za ideju evropske Srbije, da smo mi poslali poruku slabića i kukavica, političara koji su nesposobni da obezbede elementarne preduslove za realizaciju te politike.

(Vojislav Šešelj: Pa, što nas ne uhapse?)

Mi se nikada u parlamentu nismo ponašali nasilno, ali se nismo povlačili ni pred kakvom vrstom nasilja, bilo da je ono verbalno ili fizičko.

Dakle, ako to ponašanje ostane bez sankcija političkih, ne mislim na opomene i udaljavanja sa sednice, nego jasnih političkih stavova parlamenta i stava Vlade, mislim da će zapravo biti kontraproduktivno, jer će to govoriti o nepostojećoj snazi onih koji su tada sprečili sednicu Odbora i nemoći koja je karakteristična za sve one koji sebe predstavljaju kao predstavnike politike koja teži evropskoj Srbiji.

Od vas, gospođo Gojković, tražim odgovor na pitanje kada će parlament zauzeti zvaničan stav, makar kroz izjavu Kolegijuma Skupštine? Kada će se poslati jasna poruka da je svako dobrodošao ovde u parlament, pod uslovom da prihvata elementarna pravila parlamentarnog života?

Mi nismo politički istomišljenici brojnih delegacija koje su prolazile i prolaze kroz parlament, pa smo uvek sa uvažavanjem saslušali njihove stavove i na pristojan način iznosili ili branili svoje. Bez obzira da li se radi o ambasadoru EU ili ambasadoru Ruske Federacije, moraju postojati elementarna pravila koja će ovaj parlament kroz ono što realno postoji u njemu predstaviti na onaj način na koji tako važna institucija treba da bude predstavljena u našem društvu. To nije poraz Majkla Devenporta, ni problem EU, to je naš problem.

Dakle, kada će zvanično Vlada reagovati, šta je preduzeo ministar spoljnih poslova? Mi iz prošlosti imamo tako puno iskustva, znamo da je MSP reagovalo na polemike u parlamentu, upućivalo protesne note kada se nešto slično govorilo u drugim državama i kritikovalo poslanike kada su zastupali politiku koja nije bila po volji aktuelnog ministra spoljnih poslova.

Kada će reagovati Vlada i MSP i šta ćete uraditi vi konkretno kao predsednica parlamenta, da bi se zauzeo zvaničan stav? Neko će pomisliti da ovo što radi Šešelj je zapravo ono što je politika naše institucije. To nije tačno, to je jedan izolovan politički stav, koji, nažalost, zbog izostanka ispravne reakcije govori o našoj nemoći, a ne o snazi onoga ko tako nešto zastupa.

U pravu su što su tražili prevod na srpski jezik i to više ne sme da se ponovi i mislim da je potrebno korigovati Pravilnik ili Poslovnik po kome se organizuje sednica Odbora, kako bi se tako nešto u budućnosti izbeglo i sa druge strane jasan stav i poziv svakome ko je nama potreban ovde za nesmetan rad. Nama je Devenport potreban, a ne mi Devenportu.

PREDSEDNIK: Ako ste slušali moj odgovor poslaniku Šešelju, ima dosta toga što sam odgovorila.

(Vojislav Šešelj: Da li se slažeš sa Čedom ili samnom?)

Sa poslanikom Čedomirom Jovanovićem više nego sa vama, da je naneta šteta parlamentu pre svega i da je jako ružno što su svi našli za shodno koji nisu prisustvovali tom događaju da komentarišu događaje na Odboru za Evropske integracije, a ja sam se iz pristojnosti i želje da smirim situaciju uzdržala da ne komentarišem to u javnosti. Verovatno sam pogrešila, pa sam pustila da nas svi napadaju koji ni ne znaju šta se dogodilo na Odboru za Evropske integracije.

Nema potrebe da menjamo Poslovnik što se tiče nužnosti da dokumenti ovde budu na srpskom jeziku, to je naša zakonska obaveza. To je, slobodno recite, bio propust predsednice Odbora za Evropske integracije. Nije strašno reći da je neki predsednik Odbora napravio propust u čitavoj organizaciji sastanka. Neću ja nikog da smenjujem, predsednica Odbora je do sada dobro radila, očigledno nije bila pripremljena na izazove koji je očekuju u ovom sazivu parlamenta, jer ima nas koji imamo političko iskustvo, ima onih koji imaju nešto manje, iako ima ona dosta iskustva.

Znači, mora biti na srpskom sve i vi ste u pravu. O tome vode računa sve ozbiljne države Evrope, da bude na njihovom jeziku, i sve manje se koristi kao služben jezik engleski, jer na međunarodnim konferencijama svako govori svoj jezik ako je članica EU, a prevod mora da se obezbedi, apsolutno ste tu u pravu.

Vi znate da predsednici odbora vode sednice, zakazuju, moraju da pripreme. Nisam ni sanjala da moram da se mešam u vođenje odbora i da kontrolišem da li je nešto u redu ili nije u redu. Smatram da je morao da se primeni Poslovnik, da se obrati pažnja da moraju biti ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa koje nemaju članove, ne da se dozvoli i da se pređe iz male sale u veliku salu i time omogući u stvari onaj događaj, koji je mogao da se spreči da se zadržalo u okviru Poslovnika.

Komunicirala sam sa ambasadorom Majklom Devenportom, bio je kod mene u Kabinetu. Razgovarali smo o svemu, mnoge stvari sam uspela u dijalogu sa njim i da sprečim, da ne bude veće štete za parlament, za državu pre svega i tu se apsolutno slažem sa vama. Dobila sam juče pismo, ali nisam sklona kao drugi, a to moram izgleda da radim, da odmah idem pred kamere, da se hvalim, da je Majkl Devenport rekao da je spreman da dođe u ovaj parlament na poziv predsednice Odbora za Evropske integracije, na svaki moj poziv, naravno, da obezbedimo uslove za adekvatan rad, i pohvalio i moje ponašanje tog dana i pomoć članova mog Kabineta, imenom i prezimenom, ali, eto, ja nisam nekako sklona, izgleda da nisam dovoljno vešt političar, da trčim pred kamere i da to pokazujem, da se hvalim i ubiram poene. Trebala sam, trebala sam zvanično da nastupim i da osudimo ovakva dešavanja. Opozicija je vodila ovaj Odbor, deo opozicije, radikali i Dveri su napravili ovo i ja sam se zbog toga uzdržala, jer su to sve poslanici parlamenta kome sam predsednik, da ih ne osudim, a trebala sam i tu ste apsolutno u pravu.

Ne znam da li ste zadovoljni odgovorom, ali ovo je bio apsolutno iskren odgovor. Tri, četiri dana ćutim o ovome u javnosti i sada sam najiskrenije odgovorila.

Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.

VESNA IVKOVIĆ: Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra zdravlja gospodina Lončara.

Moje pitanje se odnosi na Medicinu rada kao deo zdravstvenog sistema, koje nažalost u poslednjih 15 godina sve više gubi na značaju neopravdano.

Medicina rada je izuzetno široka grana medicine koja se bavi preventivom, a svi smo svesni činjenice da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i 16 dinara u kurativu. Cilj Medicine rada je zdravo radno aktivno stanovništvo, jer samo zdrav čovek može doprineti i sebi i svojoj porodici i radnoj sredini i celokupnoj društvenoj zajednici.

Ono što zabrinjava je sve manji broj specijalista Medicine rada u Srbiji, od 800 svelo se na svega 250 specijalista, što zbog odlaska u penziju, što zbog činjenice da je većina morala da se izjasni za posao izabranog lekara, što nije struka za koju su se obrazovali.

Problem je u tome što Republički fond zdravstvenog osiguranja ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Sve ovo dovodi do zaključka da nam je potreban veći broj specijalizacija iz medicine rada. Naglasila bih to da medicina rada ostvaruje značajan procenat sopstvenog prihoda domova zdravlja zato što pruža veliki broj nestandardnih usluga. Naime, medicina rada obavlja periodične, prethodne, ciljane, kontrolne preglede, preglede za profesionalnu orijentaciju, preglede za zdravstvenu sposobnost vozača, za nošenje oružja, otkriva profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom, što se kao vanstandardna usluga obavlja uz naknadu.

U tom kontekstu, koristim priliku da predložim ministru izmenu člana 41. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, tako što bi se poslodavci obavezali da angažuju službu medicine rada za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih. Predlažem da se pri donošenju zakona i podzakonskih akata iz oblasti medicine rada konsultuje struka iz našeg matičnog Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“.

Moje pitanje ministru bi bilo – da li Ministarstvo zdravlja predviđa neke mere i aktivnosti za rešavanje statusa i položaja specijalista medicine rada koji nisu prepoznati u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kao poseban zdravstveni profil, a značajno mogu da doprinesu samofinansiranju ustanova u kojima rade? Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Milena Ćorilić, Zoran Radojičić, Muamer Bačevac, Vladimir Orlić, Aleksandra Maletić, Milisav Petronijević i Aleksandar Stefanović.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.

Dostavljen vam je Zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.

Prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini, održane 11, 12, 13, 14, 18, 20. i 21. oktobra 2016. godine.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – jedan, uzdržana – dva, nije glasao 41 narodni poslanik.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 3. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlozima za spajanje rasprave.

Narodni poslanik Milan Lapčević predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 164 narodna poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o transportu opasne robe.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 170 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija o pružanju doprinosa u resursima multidimenzionalnoj integrisanoj misiji Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Centralnoafričkoj Republici.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasao 171 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Radoslav Milojičić je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici.