Privremene republika srbija stenografske belešKE



Yüklə 410,38 Kb.
səhifə5/13
tarix25.03.2017
ölçüsü410,38 Kb.
#12647
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13

PREDSEDNIK: Hvala. Vreme je isteklo.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Sad ću vam odgovoriti.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 152 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Daću vam čim utvrdimo dnevni red. Znači, ne mogu da pravim presedan, jer otvaram Pandorinu kutiju gde se pravi opstrukcija prilikom utvrđivanja dnevnog reda. To do sad nikad nije rađeno. Postoji nešto i u praksi, rekao je predsednik vaše poslaničke grupe.

Narodni poslanik Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Izvolite.

MARINIKA TEPIĆ: Zahvaljujem, predsednice.

Ovim predlogom za izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave namera je praktično da se stanje vrati na ono od pre mesec dana kada su usvojene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, imajući u vidu da se već osećaju negativne posledice, odnosno primetne reperkusije na nivou finansiranja opština i gradova u Republici Srbiji. Naime, tadašnjom izmenom ovog zakona centralni nivo je direktno zadirao u prihode opština i gradova koji spadaju u najsigurnije prihode, a to je deo od poreza na zarade. Ono što se u međuvremenu počelo dešavati, mada je naznaka bilo i u to vreme, jeste da su opštine i gradovi počeli mahom da se zadužuju, da uzimaju kredite, idući u susret posledicama ove zakonske izmene, i tako što uzimaju kredite za poslove koji su u osnovnoj nadležnosti opština i gradova, kao što su krečenje škola, zdravstvenih ustanova, ambulanti itd.

Mi smatramo da ovo nije dobar postupak, možda ne na nivou rešenja, nego da nije bio dobar postupak u izmenama zakona i da je prvenstveno trebalo da se izmeni Zakon o lokalnoj samoupravi, da se drugačije uredi lokalna samouprava uvođenjem politipskog sistema, odnosno kao što i sami svi znamo, to niko nije dovodio u pitanje, imamo opštine i gradove koji se neodgovornije odnose prema javnim sredstvima, ali da se odredi jedan minimum nadležnosti koji svi moraju da obavljaju i o njima da se staraju, a da se onda odredi npr. deo fakultativnih nadležnosti za koje bi opštine i gradovi koji su odgovorniji ili sposobniji mogli da imaju obezbeđena dodatna sredstva.

U tom pravcu je i ova izmena zakona, odnosno da se prethodno izmenjeni zakon vrati u prvobitno stanje, da se prvo interveniše na nivou organizacije lokalnih samouprava, a da se tek onda po tom osnovu promeni i način njihovog finansiranja, s obzirom da je Zakon o finansiranju prateći zakon, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, a ne osnovni zakon i ne može on da ima primat u odnosu na same nadležnosti. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Izvolite.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Predlažem da se na dnevnom redu sednice nađe Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Predlažem da se povećaju podsticaji našim poljoprivrednicima jer ovi koji su danas definisani zakonskom regulativom nisu dovoljni da oni mogu biti konkurenti sa onim poljoprivrednim proizvođačima koji dolaze iz razvijenih evropskih zemalja.

Ne znam da li neko ovde zna da je u 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, koliko ih danas imamo u Srbiji, zaposleno 1.450.000 članova gazdinstava koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Dakle, najveći poslodavac u Republici Srbiji jesu upravo mala poljoprivredna gazdinstva, a najmanje pažnje se obraća upravo na njih. Naravno da oni ne mogu ostvariti adekvatne profite i razvijati svoju poljoprivredu sa ovako skromnim podsticajima koji se već godinama unazad izdvajaju za poljoprivrednike.

Dakle, mi slušamo ovde kako imamo para, imamo suficite i očekujem da će se u narednom periodu to videti, pre svega u budžetu za poljoprivredu, a očekujem i od vas kolege narodni poslanici, pre svega iz SNS, da stavite, izglasate zajedno sa svima nama predlog ove tačke dnevnog reda, kako bi vaši predstavnici Vlade SNS, mogli da daju podršku poljoprivrednicima, jer ćemo sigurno imati i daleko veće efekte svi kao država.

Podsetiću vas samo da i u ovoj godini imamo loše parametre i pokazatelje razvoja agrara u Srbiji. Tri puta više je uvezeno paradajza i paprike u Srbiju u prvih devet meseci, nego što je izvezeno, uvezli smo 14,4 miliona evra, a izvezli za svega 3,6 miliona evra, ali je sa druge strane izvozni potencijal poljoprivrednih proizvoda preko milijardu eura na godišnjem nivou, koji mi, nažalost, ne koristimo zbog loše strategije i ne postojanja adekvatne politike podsticaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Takođe, imamo situaciju da nam stoje nepovučena sredstva iz IPAR fondova od 185 miliona eura odobrena do 2020. godine. Tri godine su prošle, a da nismo povukli ni jedan jedini dinar tih sredstava. Dakle, em, nemamo sredstva, em, administracija nije na nivou da može da po procedurama ta sredstva povuče.

Na kraju, moram vam reći da neće poljoprivredu u Srbiji pokrenuti magična rešenja, neće pokrenuti ni Arapi, neće pokrenuti ni Nemci, pokrenuće je ovi naši mali poljoprivrednici koji čine ovih 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u kojima radi milion i 450 hiljada ljudi.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 146 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom, Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Izvolite.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem, predsedavajuća.

Više puta već predlažem ovaj predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, i podsetiću vas, posebno predstavnike SNS stranke, da je vaša Vlada ovu godinu proglasila za godinu preduzetništva i da je ministar Željko Sertić, bivši ministar privrede zapravo, najavio da će se u ovoj godini promeniti oko 40 zakona kako bi se olakšalo poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji. Stoga, vas pozivam, da glasate za ovaj predlog zakona koji upravo ima za cilj da olakša poslovanje malim i srednjim preduzećima koji posluju danas u Srbiji.

Ovim predlogom zakona predlažem da se svakom poreskom obvezniku u Republici Srbiji koji zaposli na neodređeno vreme, najmanje na dve godine, radnike u svoja preduzeća, umanji osnovica za obračun poreza za iznos isplaćenih ličnih dohodaka za te radnike. Takođe, predlažem da se u nedovoljno privredno razvijenim delovima Srbije svim pravnim licima, malim i srednjim preduzećima koji otvaraju nova pravna lica, da se oni oslobode poreza na dobit za period od tri godine. Na taj način bi se motivisali da ljudi svoje preduzetničke ideje mogu i da realizuju u praksi i sami sebe pre svega zaposle, kao i druge ljude koji bi radili u njihovim firmama.

Podsetiću vas da situacija u oblasti malih i srednjih preduzeća u privredi Srbije nimalo nije sjajna i da mi danas imamo svega 10-ak procenata više malih i srednjih preduzeća u odnosu na 2002. godinu. Mislim, da umesto što strane investitore, iz polupraznog budžeta čašćavamo sa po 10 hiljada evra za jedno otvoreno radno mesto, da bismo sa mnogo manje sredstava koja bismo davali našim malim i srednjim preduzećima Srbije rešili probleme nezaposlenosti u Srbiji sa mnogo manje sredstava nego što to dajemo stranim investitorima.

Trenutno u Srbiji postoji oko 300 hiljada malih i srednjim preduzeća, ali oni stvaraju tek negde oko 30-ak procenata BDP, što je ispod polovine od proseka u razvijenim evropskim zemljama. To se ne dešava zato što naši preduzetnici ne znaju šta treba da rade, zato što im nedostaju preduzetničke ideje, sede skrštenih ruku, ili su neradnici, kako ih vrlo često prozivaju neki predstavnici Vlade i SNS, već nedostaje samo dobar sistem, nedostaju uslovi poslovanja koji se podrazumevaju u normalno uređenim društvima. Srbija, naravno da ima veliki sistemski problem jer se na svakih šest novoosnovanih malih preduzeća ugasi preko 10 već postojećih preduzeća.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 145 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodni poslanik Miroslav Aleksić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom, Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Izvolite.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem, predsedavajuća.

Predlažem ovaj zakon već nekoliko puta i verujem da bi ga svi vrlo rado podržali, ali pošto se ne čuje zvonce kada ga ja predlažem, poslanici vlasti neće da ga podrže. Radi se o zakonu o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi i odnosi se na uređivanje i obezbeđivanje stipendiranje učenika i studenata. Dakle, ovaj predlog zakona podrazumeva da se da mogućnost opštinama i gradovima u Srbiji da mogu da u skladu sa zakonskim regulativama podržavaju, odnosno stipendiraju učenike i studente na svojim teritorijama.

Naime, to je u Zakonu o učeničkom i studentskom standardu već i predviđeno, potrebno je samo usaglasati Zakon o lokalnoj samoupravi i evo, ja ću prihvatiti ako se vi slažete da ovo bude i vaš predlog zakona. Predložite ga na nekoj od sledećih sednica Skupštine i glasaću za to, zato što smatram da je ovo neophodno kako bismo spasili podnošenje prijava funkcionera lokalnih samouprava od strane DRI ukoliko stipendiraju učenike i studente.

Ovo je jako važno jer u situaciji gde se suočavamo kao društvo i država svakoga dana sa sve većim odlaskom ljudi iz Srbije moramo nešto preduzimati. Pored toga što smo zemlja koja ima najveći negativni privredni priraštaj u Evropi sa 38 hiljada više umrlih nego rođenih u prethodnoj godini, 58 hiljada ljudi je samo prošle godine otišlo u Srbiji. U protekloj deceniji više od 170 hiljada mladih ljudi starosti do 30 godina je otišlo iz ove zemlje, visokoobrazovanih ljudi za rad traženja, naravno bolje budućnosti, obezbeđivanja sopstvene egzistencije i zapošljavanja.

To je znak kako su Srbi danas zapravo živi i signal da mi moramo neke stvari da menjamo. To zapravo predstavlja ocenu i Vlade Republike Srbije i barem možemo da učinimo jedan mali korak i da uskladimo Zakon o stipendijama, sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Dakle, ukoliko se ništa ne preduzme, ova politika pražnjenja Srbije će se nastaviti. Mladi ljudi će po završetku školovanja ne odlaziti iz manjih sredina u veće nego će odlaziti u druge zemlje, razvijenije zemlje i to je nešto što moramo raditi. Takođe je neophodno da se omogući stipendiranje lokalnim samoupravama i zbog toga kako bi se usaglasile potrebe privrede u lokalnim sredinama sa obrazovnim sistemom, jer smo svedoci da postoje velike razlike između obrazovnog sistema i potreba privrede. Sve to naravno, govori o tome koliko danas imamo nezaposlenih ljudi u Srbiji. Ukoliko zanemarimo manipulativne statističke podatke kojima se Vlada Republike Srbije vrlo često služi da smo mi zemlja koja ima tek 15% nezaposlenih ljudi u Srbiji. Mi smo jedina zemlja u kojoj se stopa nezaposlenosti smanjuje kao i broj zaposlenih ljudi u Srbiji.

PREDSEDNIK: Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 152 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Poštovani poslanici, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim studente Odeljenja za međunarodne studije Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu koji prate ovaj deo sednice.

Narodni poslanik Miroslav Aleksić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Izvolite.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem.

Predložio sam zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u delu uređenja funkcionisanja mesnih zajednica kao najnižih organizacionih oblika vlasti sa kojima se susreću građani Srbije u bilo kom mestu naše zemlje da žive.

Dakle, u sadašnjoj zakonskoj regulativi na gradskim područjima ne postoji obaveza formiranja mesnih zajednica i predlažem da se uvede obaveza da i u gradskim područjima i gradskim sredinama moramo formirati mesne zajednice kao obavezu.

Takođe, predlažem i da se mesnim zajednicama sistemski reguliše finansiranje. Zašto? Mi do kraja godine, po zakonu šest meseci od završetka lokalnih izbora sve lokalne samouprave moraju da raspišu izbore za mesne zajednice.

Do sada su mesne zajednice svoje aktivnosti finansirale isključivo sredstvima mesnog samodoprinosa, koji je gotovo nemoguće zavesti u skladu sa sadašnjim zakonskim procedurama, zato što se to na isti način zavodi kao i referendum i potrebno je da 50% stanovnika jedne zajednice izađe na glasanje i ubaci u glasačku kutiju svoj listić. Stoga je obesmišljeno postojanje zapravo mesne zajednice i neophodno je urediti njihovo finansiranje.

Predlažem da se 80% poreza na imovinu koji se stvara na teritoriji neke mesne zajednice njima da na raspolaganje iz lokalnog budžeta i to zakonski reguliše, kako bi građani sami na najnižem nivou rešavali i odlučivali koje su to njihove potrebe u koje treba ulagati.

U tom slučaju, neće im biti potreban ni predsednik opštine, ni gradonačelnik, ni neki drugi lokalni funkcioneri, da im oni odlučuju i određuju u šta će se ulagati, već će oni imati autonomno pravo da u skladu sa svojim potrebama, koje oni najbolje znaju koje su, i ulažu sredstva.

Dakle, da bismo došli do te suštinske decentralizacije u Srbiji o kojoj svi govorimo, neophodno je sprovesti i fiskalnu decentralizaciju do najnižeg nivoa i ovo što govorim upravo je u skladu sa time. Naravno, mesne zajednice u tom slučaju dobijaju i veću samostalnost i veći značaj i dobiće motiv i oni najsposobniji ljudi koji žive u tim sredinama da se kandiduju na tim izborima i da učine nešto da se te njihove zajednice u budućnosti razvijaju.

Pozivam pre svega predstavnike vladajuće stranke SNS da podrže ovaj predlog zakona, jer je to važno za sve lokalne samouprave u Srbiji i sve mesne zajednice i za sve građane Srbije, bez obzira ko predstavlja koju partiju. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 poslanika.

Konstatujem da predlog nije prihvaćen.

Narodni poslanik Zdravko Stanković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima.

Izvolite.

ZDRAVKO STANKOVIĆ: Zahvaljujem.

Danas imamo situaciju od 37 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija oko 20 su vršioci dužnosti, odnosno v.d. direktori, a ne zna se koliko je na lokalu i na pokrajinskom nivou. Ova situacija nije slučajna. Neposlušne i partijske v.d. direktore Vlada Republike Srbije može smeniti bez ikakvog obrazloženja. Takođe, v.d. direktori ili vršioci dužnosti ne moraju da ispunjavaju uslove koji su potrebni za upravljanje preduzećima i koji su zahtevani na konkursima.

Mi danas imamo vršioce dužnosti koji više od četiri godine upravljaju preduzećima, duže nego što traje mandat redovno izbranom direktoru na konkursu. Predloženim izmenama je predviđeno da se period obavljanja funkcije v.d. direktora ili vršioca dužnosti skrati sa godinu dana na tri meseca. Predsednik i članovi komisije, Vlade, lokalne zajednice ili pokrajine nadležni za izbor direktora javnog preduzeća ne mogu obavljati funkciju u političkoj stranci, kako bi se obezbedilo nezavisnost rada ovih komisija, da se akt o imenovanju direktora mora doneti u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava.

Predviđa se apsolutna zabrana članstva u političkoj stranci, vršenje bilo kakve funkcije u organu političke stranke kada je direktor javnog preduzeća u pitanju. Prema postojećem rešenju, predviđena je mogućnost mirovanja u vršenju funkcije u organu političke stranke. U cilju potpune departizacije potrebno je da zabrana bude apsolutnog karaktera.

Izmena zakona predviđa da javno preduzeće može da ima samo jednog izvršnog direktora, izuzev preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, koja može imati do tri izvršna direktora, za razliku od postojećeg rešenja koje predviđa da javno preduzeće može imati do sedam izvršnih direktora, što je preveliki broj.

Predložena izmena stimuliše departizaciju javnih preduzeća i smanjenja troškova u cilju mere štednje. Direktori i izvršni direktori mogu da ostvare pravo na stimulaciju samo kada javno preduzeće ostvaruje dobit u poslovanju.

Predloženim izmenama i dopunama Zakonima o javnim preduzećima se obrazuje departizacija javnih preduzeća i veća transparentnost u izboru direktora javnih preduzeća. Uvođenjem strožijih uslova za direktore u pogledu radnog iskustva stvaraju se uslovi za efikasniji rad i podizanje standarda u radu javnih preduzeća. Istovremeno, niz predloženih odredbi treba da dovede do uštede u radu javnih preduzeća, čime bi se doprinosi u ukupnim merama štednje u mikroekonomiji stabilizovali. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 poslanika.

Konstatujem da predlog nije prihvaćen.

Narodni poslanik Zdravko Stanković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o udžbenicima.

Izvolite.

ZDRAVKO STANKOVIĆ: Zahvaljujem.

Mi predlažemo izmenu zakona po kojem će udžbenici biti besplatni za sve učesnike osnovnih škola. Misija osnovnog obrazovanja jeste da bude temelj celokupnog sistema obrazovanja i da se obezbedi kvalitetno obrazovanje svih građana. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je samo besplatno. Odatle možemo tumačiti kada je nešto obavezno i besplatno, da država mora da preduzme minimum uslova da tako i bude.

Izmena Zakona o udžbenicima koju predlažemo omogućava lakše ispunjenje ustavne obaveze o obaveznom pohađanju osnovne škole i ujedno će sprečiti pogoršanje životnih standarda porodica koje izdvajaju značajna sredstva za udžbenike. Velikom broju porodica je uskraćeno pravo na besplatne udžbenike jer ne spadaju u statističke kategorije materijalno ugroženih. Danas je potrebno samo za udžbenike izdvojiti od sedam do 15 hiljada dinara, plus razni priručnici, vežbanke, izborni predmeti, strani jezici, a kada se na sve to doda i školski pribor, taj trošak dolazi i do jedne i po realne prosečne plate u Srbiji.

Obrazovanje mnogo više nego bilo koja druga oblast traži da se gleda dugoročno na period od 20 godina. Vlada, pravdajući se nedostatkom novca, sa nedovoljno pažnje se posvećuje obrazovanju. Ako se danas ne bavimo obrazovanjem, posledice ćemo osetiti i u narednih 20 godina. Ulaganje u njega je investicija, a ne potrošnja. Osnovni je problem što nema jasnog razumevanja da je instrument razvoja ljudskog kapaciteta i ne samo kao budućih radnika, nego i kao budućih građana Srbije.

Još jednom, mi predlažemo da se izmena Zakona o udžbenicima, koji će biti besplatni za sve učenike osnovnih škola, bez obzira na materijalno stanje njihovih porodica. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Stavljam na glasanje predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147 poslanika.

Konstatujem da predlog nije prihvaćen.

Narodni poslanik Zdravko Stanković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Izvolite.

ZDRAVKO STANKOVIĆ: Možemo li prvo da utvrdimo da li imamo kvorum?

PREDSEDNIK: Molim vas da utvrdimo kvorum.

Ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.

Morate ponoviti ubacivanje kartica. Vidim da dosta vas misli ako je ubačena kartica u sistem, da funkcioniše. Ne, morate ponovo ubaciti kada se utvrđuje kvorum.

Nemamo kvorum, 122 prisutna. Molim pet minuta pauze da šefovi poslaničkih grupa obezbede kvorum.
(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Molim vas da ubacimo kartice u poslaničke jedinice da vidimo da li imamo kvorum za nastavak rada.

Imamo prisutnih 128.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 128 poslanika.

Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 poslanika.

Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 129 poslanika.

Nije prošao predlog.

Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 132 poslanika.

Nije prošao predlog.

Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 poslanika.

Konstatujem da nije prošao predlog.

Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 133 poslanika.

Nije prihvaćen predlog.

Narodni poslanik Balša Božović predložio je odluku o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o ulozi i odgovornosti najviših organa vlasti u bespravnom rušenju objekata u beogradskoj četvrti Savamala i utvrđivanju činjenica o odgovornosti lica koja su izvršila rušenje navedenih objekata.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 133 poslanika.

Konstatujem da nije prošao ovaj predlog.

Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 133 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 134 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta Beograd na vodi.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 133 poslanika.


Yüklə 410,38 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin