Privremene republika srbija stenografske belešKE

Republika Srbija donela je 2008. godine Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je 2013. godine zamenjen važećim Zakonom, o čijim će izmenama i dopunama danas biti reči.

Ukratko ću vam izneti podatke kojima raspolaže Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom unutar Ministarstva pravde. Oni oslikavaju značaj primene ovog Zakona za borbu protiv kriminala. Trajno je oduzeto oko 30 raznih nepokretnosti, 850.000 evra, oko 47 kilograma čistog zlata izlivenog u zlatne poluge i jedan broj dragocenosti. Kada je reč o privremeno oduzetoj imovini i nepokretnostima, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom raspolaže sa 76 kuća, 252 stana, jedna poslovna zgrada, jedna zgrada za kolektivno stanovanje i sedam stambenih poslovnih zgrada, jedna sportska hala, 124 lokala, 77 garaža, sedam apartmana, 49 hektara zemljišta. Zatim, pored pokretnih stvari, tu se nalaze 372 automobila, 12 motocikala, jedan šleper sa hladnjačom, osam kamiona sa prikolicom, 12 kamiona, jedan brod, jedan splav, dva traktora, dva i po kilograma nakita, 29 umetničkih slika, a kada je reč o privrednim društvima, privremeno je oduzeto 54 privredna društva, četiri hotela, šest restorana i jedna autobuska stanica.

Kada je reč o novcu, oduzeto je 87 miliona dinara i 12.630.000 evra. Od izdavanja nepokretnosti koje su privremeno oduzete Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom ostvaruje mesečni prihod od oko 80.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Kako bi se važeći Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela učinio još efikasnijim, predlažu se njegove izmene i dopune. One mogu da se podele u četiri grupe.

Prvo, proširen je krug krivičnih dela na koji se zakon primenjuje. Ubuduće on važi i za krivično delo teško ubistvo učinjeno pri razbojništvu ili razbojničkom krađom ili iz koristoljublja, kao i krivična dela protiv intelektualne svojine. Potom primenjivaće se i na tešku krađu i prevaru u osiguranju i neka krivična dela protiv privrede, neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, prouzrokovanje stečaja i nedozvoljena trgovina.

Preciziran je pojam imovine, budući da postoje različita tumačenja o tome da li se udeli u pravnom licu smatraju imovinom ili ne. Predviđena je mogućnost oduzimanja druge imovine iste vrednosti, ako oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela nije moguće.

Drugo, izmenjen je postupak oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela. On bi ubuduće trebalo da bude efikasniji. Policija je, kada javnom tužiocu podnosi krivičnu prijavu za krivično delo za koje se zakon primenjuje, obavezna da dostavi podatke o imovini osumnjičenog i trećeg lica koje je prikupila u predistražnom postupku. Određuje se rok od 15 dana u kome vlasnik imovine protiv koga je podnet zahtev za privremeno oduzimanje imovine može da dostavi odgovor na zahtev i pruži dokaze o tome kako je zakonito stekao imovinu.

Ukinut je prigovor kao pravni lek na rešenje suda kojim se odlučuje o zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine. Naime, nije racionalno sadašnje rešenje, prema kome postoje dva pravna leka protiv istog rešenja suda – prigovor i žalba. Zadržava se samo žalba, o kojoj odlučuje drugostepeni sud.

Produžen je rok u kome javni tužilac može da podnese zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela sa tri na šest meseci od dostavljanja osuđujuće pravosnažne presude. Ovim se izašlo u susret zahtevima prakse, javnim tužilaštvima je potreban duži rok da bi prikupili sve dokaze koji su neophodni za odluku suda o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Treće, jedinici za finansijsku istragu i Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom dodaju se neke nadležnosti pri obavljanju poslova međunarodne saradnje. Radi se o ispunjavanju obaveza iz akcionog plana za Poglavlje 24. Predviđeno je da se u okviru jedinice za finansijsku istragu obrazuje kancelarija za povraćaj imovine, koja obrađuje primljene i poslate zahteve u okviru međunarodne saradnje, a u vezi sa otkrivanje i identifikovanjem imovine proistekle iz krivičnog dela i sa ciljem njenog privremenog ili trajnog oduzimanja. Propisuje se nadležnost Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom da upravlja imovinom čije je raspolaganje ograničeno u skladu sa odlukama UN i drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član.

Četvrto, precizirane su norme o upravljanju oduzetom imovinom, precizirana su ovlašćenja Direkcije za zaključivanje ugovora o zakupu privremeno oduzetih nepokretnosti kojima upravlja. Pored toga, radi premošćavanja problema u primeni zakona predviđena su ovlašćenja Direkcije u slučaju raskida ugovora o zakupu privremeno oduzete nepokretnosti, pri čemu je ukinuta obaveza Direkcije da u slučaju povraćaja novčanih sredstava licu kojem se ona vraćaju isplati i kamatu.

Ovakvo rešenje je u skladu sa uporedno pravnim rešenjima u zakonima drugih zemalja. Pri tome, nezadovoljna stranka može da podnese zahtev za naknadu štete Direkciji ili tužbu sudu u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava. Isključena je primena carinskih propisa na trajno oduzete pokretne stvari i data ovlašćenja Vladi da može da odredi namenu trajno oduzete nepokretne imovine radi obavljanja društveno koristnih poslova.

U skladu sa najboljim praksama evropskih zemalja i direktivama EU propisano je da se sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine u iznosu od 30% koriste za finansiranje socijalnih i zdravstvenih potreba, po čemu odluku donosi Vlada.

Ovo su ukratko izmene i predlozi koji su predloženi u zakonima koji se danas nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem se i nadam se da ćemo imati konstruktivnu raspravu, a predlagač svakako stoji na raspolaganju da se, ukoliko bude osnova za to, tekstovi predloženih zakona unaprede. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić. Izvolite.

NATAŠA MIĆIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarska, predstavnici ministarstva, dve izmene i dva nova zakona ukazuju na činjenicu da nasilje i dalje eskalira, da i dalje cveta kriminal i korupcija, a da država traga za rešenjima koja bi sprovela kroz svoje organe i institucije.

Ono što je zajedničko za sva četiri predloga, i to je ono što je pozitivno, jeste da se podiže efikasnost u suzbijanju kriminala, bez obzira da li se radi o nasilju u porodici ili organizovanom kriminalu ili korupciji, uvođenje novih krivičnih dela.

Predlozi sadrže i bolju koordinaciju, saradnju, dalje, edukaciju koju sprovodi Pravosudna akademija i, naravno, svi ovi zakoni su zapravo posledica usaglašavanja sa evropskim standardima.

Zato ne mogu a da na početku ne spomenem tu činjenicu da je naš Ustav daleko od usaglašenosti sa evropskim standardima, da smo prošle nedelje obeležili desetogodišnjicu važenja i da, naravno, nikakvog svečanog obeležavanja nije bilo jer mogla se samo obeležiti jedna kolektivistička euforija iz tog vremena u kome samo nije učestvovala LDP, Liga i deo civilnog sektora. Ovo spominjem zato što je tada propuštena šansa da Srbija postane građansko društvo umesto nacionalne države, a u vezi sa ovim zakonima želim da spomenem da je propuštena šansa da se stvore uslovi, pravni okvir za odgovorno i nezavisno pravosuđe. To je prva prepreka u suzbijanju kriminala i nasilja u ovoj zemlji.

Što se tiče prvog zakona, Zakona o zaštiti nasilja u porodici, naravno, dobro je da se napokon uvode te hitne mere koje se sastoje ili od udaljenja ili od zabrane prilaska i komunikacije sa žrtvom, uvođenje tih specijalizovanih policajaca, tužilaca, sudija, bolja koordinacija, savet se sastaje jednom u 15 dana na lokalnom nivou, pri Vladi se takođe formira savet za praćenje. Naravno, pozitivna je i hitnost postupka, to što je propisana takođe evidencija o porodičnom nasilju, odnosno obaveza vođenja evidencije. Dobro je što je propisana i prekršajna odgovornost za lica u državinim i drugim organima za neprijavljivanje nasilja. Međutim, bilo bi bolje da je propisana i disciplinska odgovornost, da se neprijavljivanje nasilja državnih organa zapravo tretira kao teža povreda radne obaveze i zato smo kao poslanička grupa podneli amandman.

Druga greška na koju su ukazivale i nevladine organizacije u samom zakonu jeste izjednačavanje ovih hitnih mera koje su naravno korisne i veliki pomak i zaštitnih mera koje su predviđene Porodičnim zakonom, a koje su represivnije i koje predviđaju neuporedivo duži rok za zastarevanje.

Međutim, naravno da nisu dovoljne samo represivnije mere, da nije dovoljan samo zakon, da na nasilje, pa nasilje i u porodici, bitno utiče i celokupna situacija, počev od ekonomije, dakle, siromaštvo, nezaposlenost, zatim patrijarhalni model življenja, ali i jedan odnos, i nije to samo dnevna politika. Ovde ukazujem na još jednu primedbu, a to je da je nedovoljno zastupljena u zakonu uloga i značaj civilnog sektora koji bi nam mogao biti dragocen u ovim postupcima. Umesto toga, nažalost, u državi se vodi jedna kampanja protiv civilnog sektora koji se inače svih ovih godina borio i za toleranciju i protiv nasilja. Mi danas svakodnevno zapravo smo svedoci kako se oni targetiraju i nazivaju stranim plaćenicima, a da pri tome niko od zvaničnika Vlade ne reaguje ili barem ne kaže da, recimo, i država Srbija takođe prima pomoć od EU, odnosno najveću bespovratnu pomoć, u iznosu od 3,5 milijarde evra za ovih 16 godina, dobila je sama država Srbija.

Tu su i neke druge loše poruke. Na primer, poruka da ministar policije nema pametnija posla nego da podnosi krivičnu prijavu protiv gospođe Vesne Pešić zbog jednog teksta na određenom portalu. To nije dobro. Kad znamo da to nasilje cveta, da cveta kriminal i korupcija, onda ministar šalje lošu poruku šta mu je prioritet. Prioritet mu je, znači, zaštita nekog ličnog interesa.

Dalje, isto je zabrinjavajuće i to što se nekim advokatima koji su se takođe istakli kao borci za građansku Srbiju pod čudnim okolnostima, recimo, poništava doktorat zbog nekih formalnih nedostataka, iako živimo u eri nekih sumnjivih diploma, a čovek je bio prvi predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. Dakle, i to nije dobro.

U vezi sa zakonom htela bih da kažem najpre da cilj ovog zakona jeste i usaglašavanje sa Istanbulskom konvencijom, koja je usvojena 2011. godine, koju je naša država potpisala 2012. godine, koju smo ratifikovali 2013. godine, koja je počela sa primenom tek 2014. godine, i mi sada donosimo ovaj zakon koji počinje važiti u junu 2017, što znači da nam je od ratifikacije do primene zakona o kome raspravljaju prošlo četiri godine.

Kada uzmemo u obzir činjenicu da je samo prošle godine bilo 35 žena žrtava nasilja, 35 žena je izgubilo život samo u prošloj godini i kada uzmemo u obzir činjenicu da u istoj godini u kojoj je 35 žena izgubilo život broj odbačenih krivičnih prijava za nasilje u porodici iznosi 51%, dakle, više od pola, i kada tome dodamo načelo oportuniteta, odnosno da tužioci imaju mogućnost da odlože krivično gonjenje nasilnika tako što će mu naložiti, recimo, da uplati u humanitarne svrhe, onda je zaista poražavajuće da ukupno 66% uopšte nije procesuirano prijavljenih dela nasilja u porodici. A tolike žene su izgubile život, nemamo ni evidenciju o femicidu, a da ne govorim o tome da apsolutno ni blizu ne znamo koliko žena invalida, kao posledica porodičnog nasilja, je pretrpelo štetu.

Što se tiče drugog zakona, dakle, Krivičnog zakonika, naravno, dobro je što se preciziraju postojeća i uvode nova krivična dela, kako u privredu, kao što je prevara, pronevera, zloupotreba zastupanja, zloupotreba poslova upravljanja, davanje, primanje mita. Za nas je veoma važno, za našu poslaničku grupu, što se uvodi i kažnjivost za negiranje genocida i to nekako ni gospođa ministarka nije spomenula u obrazlaganju ovih zakona, a i u medijima je ostalo prilično nepropraćeno, a mislim da je to jako važno za Srbiju koja bi trebalo da se suočava sa svojom prošlošću.

Dakle, zakon i definiše bolje i šta je korupcija, ali kada govorimo o korupciji, onda bi bilo važno pitati, a koristim i prisustvo gospođe ministarke, i to šta je i dokle se stiglo sa Zakonom o poreklu imovine. Taj zakon se često pominjao u izbornim kampanjama i vladajućih partija i nekih opozicionih, a LDP je na tome insistirao ne izbornim kampanjama, nego u redovnoj parlamentarnoj proceduri. Mislim da bi to bio važan korak za borbu protiv korupcije.

Dakle, ima dosta pozitivnih stvari i to što su pooštrene kazne za krijumčarenje nelegalnu proizvodnju, promet i nošenje oružja, i to što se pooštravaju kazne za krijumčarenje migranata. Međutim, postavljamo pitanje i podneli smo amandman na član 89. – zašto se, iako je, dakle, duh zakona da se kazne pooštravaju, zašto se ublažava kažnjavanje huligana? Odnosno, zašto se briše stav po kome učinilac koji je prekršio zabranu prisustvovanja sportskim priredbama ili nije izvršio dužnost javljanja i boravka u policijskoj stanici, moga biti kažnjen od 30 dana do tri meseca?

Zašto se briše ovaj stav? Da li možda imate da nam javite dobru vest da smo rešili problem sa huliganima, pa onda te represije nisu više potrebne, uopšte prosto, iskače iz čitavog duha zakona, kao što sam rekla, ovakva jedna odredba.

Ono što je zabrinjavajuće, jeste ta neka neodlučnost, neko lutanje u samom zakonu, mada ministarka je najavila i donošenje novog Krivičnog zakonika. Tako, recimo, delo malog značaja, koji u većini zemalja uopšte ne postoji, izbacili su ga i Slovenija i Crna Gora, mi vraćamo na rešenje koje je važilo pre zakonika iz 2009. godine.

Onda kad govorim o usaglašavanju sa evropskim standardima o toj potrebi, odnosno o potrebi ispunjavanju uslove iz člana 23. i 24, zaista je zabrinjavajuće ovakvo obrazloženje, pa bih ga citirala, kaže - kada je u pitanju usaglašavanje Krivičnog zakona sa svim relevantnim dokumentima EU bilo bi preuranjeno da se to učini već u ovoj fazi. Hajde, to i da razumem. Pazite, sledeću rečenicu – do ulaska Republike Srbije u EU ima još vremena, a i sama EU će neke svoje akte u međuvremenu menjati ili donositi nove. Što nam govori kao da predlagač zakona, odnosno Vlada gleda na evropski put kao da je beskonačan i samo još fali da kaže, da u obrazloženju piše – a možda će se EU i raspasti. Meni to, eto, tako deluje.

Što se tiče uvođenja novčane kazne u dnevnim iznosima. Dakle, najpre se konstatuje kako je nizak nivo novčanih kazni, a onda predlagač zakona, odnosno Vlada istovremeno hoće i da pokaže zube prema kriminalcima, ali istovremeno ublažava odgovornost sudova i uopšte pravosudnih organa, i ima blagonaklon stav prema izbegavanju odgovornosti na koji su obavezne. Evo da vam pročitam samo taj deo.

Znači, radi se o uvođenju novčanih kazni u dnevnim iznosima, onda kažete u obrazloženju da bi trebalo zakonodavac nešto tu da učini, ovo ne samo zbog toga što je taj sistem danas postao evropski standard, već i zbog toga što on predstavlja bolji sistem od onog tradicionalnog, kaže – poznato je da sudovi izbegavaju ono što im je teže i složenije, pa se i u ovom slučaju opredeljuju za stari sistem koji je mnogo jednostavniji, u zagradi, ali ne i bolji, iako su tako na ivici kršenja zakona. Molim vas lepo, zar ovo ne svedoči o mojoj tvrdnji, dakle o podršci sudova za neko izbegavanje odgovornosti, a istovremeno se ovde radi, dobro, na ovaj način se zapravo sudovima daju jedno kompromisno rešenje. Ali, uvek treba razmišljati u pravcu ubrzanja reformi. Ta kompromisna rešenja obično ne vode nigde.

Što se tiče Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. U redu, isto su pomaci, definiše se imovina bolje, dodaje se i udeo u pravnom licu, proširuje se krug krivičnih dela na koje se zakon odnosi i sve je to pozitivno. Ali, znate šta me zabrinjava? Taj začuđujući ponos sa kojim država, pa i danas ministarka, govori o tome silnom novcu i pored, i sa visinom budžeta, sa socijalnom pomoći, sa PDV, to takođe isto ima u obrazloženju, kao da se radi o nekoj novoj privrednoj grani, odnosno kao da država u buduće računa na sve veće prihode, odnosno na eskalaciju kriminala. Mislim, ukazujem samo na to kao na jedan propust koji u buduće ne bi trebalo da činimo.

Što se tiče Zakona o organizovanog kriminala, naravno, bolja organizacija, podržavamo to što se uvodi i službenici za vezu i te udarne grupe. U praksi se to ne neki način i radilo i dobro je da se to sada podiže na viši zakonski nivo. Mi smo što se tiče te organizacione strukture, takođe predložili jedan amandman za koji povećavamo trajanje tih organizacionih modela sa četiri na osam godina. Nadamo se da će predlagač imati u vidu ovaj predlog.

Na kraju da kažem, da će naša poslanička grupa LDP-SDA u načelu podržati ove predloge zakona. Da se naravno radi o tome kako će se oni u praksi sprovoditi, da je potrebno jačati dalje institucije. Da smo podneli 15 amandmana, da nismo sujetni da glasamo za amandmane drugih poslaničkih grupa koji bi popravili ove predloge. Da imamo razumevanje za napor i neka nova, bolja rešenja, ali kažem, nadam se da će zakon u toku rasprave biti izmenjen na bolje i da ćemo kao poslanička grupa glasati za zakone u celosti.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite.

NELA KUBUROVIĆ: Uvažena predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da se osvrnem na vašu tvrdnju da civilno društvo nije imalo odgovarajuću zastupljenost u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici. Moram da istaknem pre svega da u samom postupku vođenja i sudskom postupku civilno društvo i te kako ne može da učestvuje, ali kada je u pitanju grupa za koordinaciju i saradnju, zakon izričito predviđa da pored obaveznog policijskog službenika, prisustvo javnog tužioca i službenika iz centara sa socijalni rad u radu ove koordinacione grupe može da učestvuju i različite ustanove i udruženja, pa samim tim i civilna društva i te kako mogu da nađu svoju ulogu u ovome.

Kada je reč o ovom zakonu, moram da istaknem da je civilno društvo i te kako imalo veliki doprinos u njegovom donošenju i stvaranju samog nacrta, s obzirom da je Autonomni ženski centar bio član radne grupe, a mislim da je Ministarstvo pravde i te kako dobra primer inkluzivnog rada i uključivanja civilnog društva u izradu svih naših nacrta zakona. U poslednjih nekoliko godina civilno društvo je dalo veliki doprinos pre svega kada je i reč o Zakonu o uzbunjivačima, Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je takođe donet i koji je imao velike pohvale upravo zbog toga što je postojalo inkluzija i učestvovanje širokih grupa i velike stručne javnosti u njegovoj izradi.

Zatim, danas Ministarstvo pravde radi na izradi novog zakona, odnosno zakona o besplatnoj pravnoj pomoći gde bez civilnog društva taj nacrt zakona ne bi mogao ni da se nađe pre poslanicima u Narodnoj skupštini. Tako da mislim da vaša primedba, koja se tiče učestvovanja civilnog društva ne stoji, s obzirom da Ministarstvo pravde i te kako u velikoj meri koristi civilno društvo, njihove sugestije i primedbe.

Pored samog nacrta Zakona o sprečavanju nasilja u porodici gde su, kažem, učestvovali civilno društvo, odnosno Autonomni ženski centar i Sigurna kuća, učestvovala je i u izradi internet kampanje sa kojom Ministarstvo pravde uskoro kreće, a to je kampanja – Isključi nasilje. Svakako su našli veliki značaj u izradi ovog zakona.

Pominjali ste pitanje izrade zakona o poreklu imovine. Tačno je da je najavljeno i moram da kažem da Ministarstvo pravde radi na tome, da je radna grupa formirana, da postoji radna verzija nacrta zakona i da se nadamo da će zakon u što skorijem periodu da se nađe u skupštinskoj proceduri.

Dosta toga ste pomenuli, pa samo da pokušam da što kraće se osvrnem na sve ono što ste nabrajali. Pominjete, takođe, da je prošlo dovoljno vremena od usvajanja i početka primene Istambulske konvencije i da će zakon tek da počne svoju primenu u junu 2017. godine, ali ono što je praksa Ministarstva pravde u poslednje vreme i sa njom nastavljamo i upravo dostavljamo odgovarajući vacatio legis da bi se i stručna javnost i građani upoznali sa samim zakonom i da bi kada je u pitanju konkretno zakon o sprečavanju nasilja u porodici, sproveli odgovarajuće obuke koje moraju da prođu, kako policijski službenici, tako javni tužioci i sudije, s obzirom da tek nakon usvajanja zakona postoji pravni osnov da Pravosudna akademija donese program obuke koji treba da se sprovede do početka primene zakona, a pretpostavljam da ste imali prilike da vidite da i Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja takođe ima obavezu da donese odgovarajući podzakonski akt, tako da je to upravo razlog zašto imamo odloženu primenu zakona.

Kada je u pitanju izmena i dopuna Krivičnog zakonika, pominjete izmene koje se tiču novčanih kazni. Novčane kazne u dnevnim iznosima nije nešto što se sada uvodi u našu praksu. To je već bilo predviđeno i postojećim Zakonikom, ali ono što je istaknuto je da su sudovi to retko koristili, odnosno primenjivali su fiksne iznose i upravo se dešavalo da istim fiksnim iznosom budu opterećena lica različitog imovnog stanja. Upravo je suština uvođenja novčanih dnevnih iznosa da različito pogode učinioce krivičnih dela različitog imovnog stanja, a s obzirom na odredbu kakva je u važećem zakonu, sudovi su retko primenjivali. Upravo je ovo reakcija na praćenje implementacije Krivičnog zakonika, pa tako na ovaj način pokušavamo da otklonimo ono što je predstavljalo problem u sudskoj praksi, da omogućimo da se novčane kazne ne plaćaju u većim iznosima.

Kada pričate o oduzetoj imovini i govorite da je reč o privrednoj delatnosti, sa tim se ne bih složila. Suština je da smo pokušali da prikažemo koji je to iznos imovine koja je privremeno oduzeta, da dođemo do statusa trajno oduzete imovine sa kojom Republika Srbije može da raspolaže. Reč je o dugotrajnom procesu i upravo sam navodila primere koji je iznos imovine koja je u statusu privremeno oduzete, koja je mnogo veća i mnogo izraženija u odnosu na imovinu koja je trajno oduzeta, odnosno zanemarljiv je procenat u odnosu na imovinu koja je privremeno oduzeta, tako da smo upravo pokušali sa ovim merama da dođemo do boljih efekata u praksi, kada je u pitanju reč o trajno oduzetoj imovini.

Nadam se da ćemo imati prilike i u raspravu u pojedinostima o svakom vašem amandmanu koji ste već pomenuli da i konkretnije raspravimo. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Izvolite.

NATAŠA MIĆIĆ: Hvala, gospođo predsedavajuća.

Gospođo ministarka, hvala vam na odgovorima. Naravno, prvo, raduje me što ćemo uskoro imati priliku da raspravljamo o zakonu o poreklu imovine. Mislim da će nam to svima biti od koristi, a i društvu posebno.

Što se tiče imovine oduzete krivičnim delom, samo sam pokušala da vam kažem da naravno da je potrebno da iznesete te iznose o kojoj količini vrednosti se radi, ali da nije dobra glorifikacija i preterano poređenje, kažem, vi ste podneli i sa visinom budžeta, pa do socijalne pomoći, tako da se stiče utisak kao da je to privredna delatnost. Prosto sam htela da vam ukažem na to da je to jedan pogrešan način.

Što se tiče civilnog društva, mislim da se u tom delu apsolutno nismo razumele. Ja znam da je civilni sektor učestvovao u javnoj raspravi, ali isto tako znam da je ta javna rasprava održana tek u martu i aprilu. Vaš prethodnik, ministar pravde, gospodin Nikola Selaković, je održao javnu raspravu u toku izborne kampanje, na kraju mandata 2016. godine, već su bili uveliko raspisani izbori. I, civilni sektor je dao svoj doprinos, ali niste me razumeli, ja sam rekla, svesna činjenice da civilni sektor ne može imati i represivnu ulogu kao državni organi, apsolutno sam toga svesna i to podržavam, ali sam rekla da u samom Predlogu zakona sam sigurna da im se mogao dati veći značaj, a ne samo diskreciono pravo…

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Razgovaraćemo po amandmanima.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem, predsednici Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnicima, uvaženi građani, prvo, na samom početku se ne bi složio da je civilni sektor uvažen, kao što ste maločas rekli. Upravo je Autonomni ženski centar i pisao amandmane i žalio se da je u poslednjem trenutku isključen iz radne grupe i da stvari za koje su se oni zalagali nisu se našle kao, da kažem, predlog zakona.