Privremene republika srbija stenografske belešKE

Takođe, ono što ovde nedostaje i što ćemo mi takođe amandmanski predložiti predlagaču da usvoji jeste nedostatak obaveštavanja i same žrtve. Dakle, nadležni policijski službenik izriče naređenjem hitnu meru nasilniku ili potencijalnom nasilniku, ali nije nigde predviđeno da se istovremeno ili odmah neposredno nakon izricanja mere o izrečenoj meri obaveštava i žrtva, jer ona ne može da zna da je mera prekršena ukoliko nije obaveštena koja je hitna mera izrečena. Takođe će to biti jedan od naših predloga.

Takođe imamo veliku dilemu u primeni ovog zakona i verujemo da će te nedorečenosti moći da se isprave amandmanskim predlozima.

Kada je reč o uslovno rečeno praćenju nasilnika ili potencijalnog nasilnika, kada mu biva izrečena mera udaljenja npr. u vremenskom trajanju 48 sati i šta onda biva sa njim? Gde on odlazi? Ko se o tome stara? Ja sam u nekoj komunikaciji sa izvršiocima na terenu pitala kako je to moguće da izgleda, a oni kažu – ne znamo, to verovatno neće biti naš posao. Znači, nasilnik nakon izrečene mere o udaljenju u trajanju od 48 sati može da ode u kafanu, da se očajan napije, da se vrati i da ubije žrtvu. Ne postoji ovim zakonom mehanizam praćenja nasilnika nakon što mu je mera udaljenja izrečena. I to je ključna stvar, da ne bismo imali rizik od ponovnog nasilja ili nažalost fatalnog ishoda kada su žrtve nasilja u pitanju.

I s tim u vezi, ja se nadam, pošto sam nameravala da iskoristim samo deo u ovom trenutku vremena ovlašćenog ispred LSDV, volela bih da čujem odgovore bar na ova pitanja. Naravno, nastaviću diskusiju sa vama, a iskoristiću svoje vreme u naknadnom periodu. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.

Izvolite ministre.

NELA KUBUROVIĆ: Zahvaljujem.

Što se tiče mere koja se tiče, kako vi kažete, huligana, ne bih rekla da ste pažljivo čitali zakon, već da je u pitanju previd, zato što izmene i dopune Krivičnog zakonika predviđaju i donošenje novog člana, a to je kršenje i zabrane utvrđene merom bezbednosti.

Upravo u obrazloženju samog zakona je rečeno da samo sankcija za nepoštovanje mere bezbednosti koja se odnosila na huligane postojala u važećem zakonu i tu je bilo predviđeno moguće izricanje kazne zatvora, a za nepoštovanje ostalih mera bezbednosti nije bilo nikakvih sankcija.

Sada izmenama zakona kroz član 340. predviđa se mogućnost izricanja kazne zatvora za kršenje svih mera bezbednosti, pa tako i za meru koja se odnosi na zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama i postoji mogućnost izricanja novčane kazne i do šest meseci, što znači da se ovim izmenama i dopunama propisuje oštrija kazna nego što je kazna u važećem zakonu.

Što se tiče obrazloženja koje govorite kada je u pitanju izmena i dopuna Krivičnog zakonika, ukoliko ste me pažljivo slušali, rekla sam da nam predstoje opsežne izmene i u narednom periodu i radna grupa za izmene Krivičnog zakonika nastavlja da radi posle Nove godine, s obzirom na brojne izmene koje nas očekuju. Tako da je ovo samo deo izmena, a njih će biti i u narednom periodu i upravo će biti radi usaglašavanja sa evropskim standardima.

Jedan od razloga zašto se ovi zakoni danas nalaze i po hitnom postupku je upravo zato što kasnimo sa ispunjavanjem mera i aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23, koje upravo predviđa gotovo sve izmene Krivičnog zakonika koje su danas na dnevnom redu, tako da ne bih rekla da je Srbija odustala od evropskog puta, s obzirom da mislim da jasno stojimo na tome, da je to naš put i da upravo u skladu sa evropskim integracijama mi preduzimamo određene mere, a pre svega kada su u pitanju krivična dela iz oblasti privrede koja smo morali da uskladimo i koja se danas nalaze na dnevnom redu.

Mislim da je samo pogrešno tumačenje onoga što je napisano, s obzirom da nisu samo evropski standardi, postoje i određene međunarodne konvencije sa kojima krivično zakonodavstvo i dalje mora da se usaglašava. Postoje određena krivična dela koja smo ovde usaglasili sa međunarodnim konvencijama, kao recimo krivična dela koja se tiču vazdušnog saobraćaja, ali u narednom periodu će ih svakako biti još više.

Što se tiče izricanja hitne mere, moram da se vratim i na prethodnog poslanika koji je o tome govorio, mislim takođe da je reč o nerazumevanju samog postupka. Znači, policijski službenik ukoliko postoji neposredna opasnost može da izrekne hitnu meru na period od 48 sati. Sud je taj koji tu meru može da produži 30 dana. Ukoliko nasilnik prekrši tu meru, sleduje mu prekršajna sankcija i postoji mogućnost izricanja kazni zatvora do 60 dana.

Pored kršenja ove hitne mere, ovaj zakon o sprečavanju nasilja u porodici predvideo je i prekršajnu sankciju ukoliko se krše mere zaštite od nasilja u porodici, a to je upravo onaj član i stav koji brišemo iz izmena i dopuna Krivičnog zakonika upravo iz razloga zato što se u praksi nije pokazalo kao dovoljno efikasno i sud nije primenjivao tu odredbu, a smatramo da će kroz prekršajnu odgovornost i vođenje prekršajnog postupka se postići isti efekat u mnogo kraćem periodu, upravo iz razloga što postoji mogućnost da sud izrekne kaznu zatvora do 60 dana i, ono što je bitno, ta kazna može da se izvrši i pre pravosnažnosti presude. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Ako vi dozvoljavate, narodni poslanik Marinika Tepić.

MARINIKA TEPIĆ: Molim vas samo još jednom da precizirate, pošto možda nisam dobro razumela, dozvoljavam, ali mi niste ipak rekli šta se dešava sa nasilnikom ili potencijalnim nasilnikom u toku važenja hitne mere od 48 sati, nakon što je izrekne nadležni specijalizovani policijski službenik. Gde on ide, šta on radi, ko njega nadzire? On nije u zatvoru u tom trenutku, nije prekršio, samo mu je izrečena mera da on dva dana treba da se udalji iz porodičnog okruženja.

Dakle, to je jedno otvoreno pitanje koje mislim da je rizično ukoliko se ne bude dovelo do kraja, tako da bih na to svakako htela da mi odgovorite.

Niste mi odgovorili na izmenu Krivičnog zakonika, odnosno selektivnost pri definisanju sudova i međunarodnih sudova čije će se presude poštovati o ovim Krivičnim zakonikom, tako da bih molila da mi na to još jednom precizno odgovorite. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Konstantinoviću, hoćete li vi da odgovorite ili ste odustali?

Prijavite se.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

NENAD KONSTANTIVNOVIĆ: Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, predstavnici Ministarstva pravde, mi danas treba da govorimo o četiri vrlo važna zakona.

Dosta je bilo reči o zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, govorile su moje kolege iz opozicije, vrlo malo je toga rečeno o Krivičnom zakoniku, Zakonu o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i naravno Zakonu o oduzimanju imovine. Zašto je malo rečeno? Zato što su ovo četiri vrlo važna zakona za građane i nemoguće je u jednoj objedinjenoj raspravi govoriti adekvatno o svim zakonima.

Mislim da Vlada RS i SNS nipodaštavaju parlament Republike Srbije. Smatram da Vlada ponižava poslanike, jer nam po hitnom postupku sva ova četiri zakona šalje u Skupštinu, dajući nam jedni radni dan za pripremu za raspravu i za izradu amandmana, a ti zakoni treba da stupe na snagu 1. marta 2018. godine.

Da li je moguće da se u ovu Skupštinu po hitnom postupku važni zakoni unose, a da oni treba da stupe na snagu 1. marta 2018. godine?

Kao razlog za hitan postupak ste naveli proces pridruživanja EU i potrebu da pristupimo EU. Apsolutno se slažem i zalažem da mi treba što pre da pristupimo EU, ali nećemo pristupiti EU tako što donosimo zakone koji će početi da važe za dve godine i koji će se, po mom uverenju, promeniti do tog stupanja na snagu više puta, s obzirom da se i Krivični zakonik menjao i 2013. i 2014. godine.

Mislim da poslanike ne trebam da podsećam da ne mogu ovo da budu razlozi za hitan postupak, jer razlog za hitan postupak je samo ukoliko je ugrožen ili su ugroženi životi građana ili mora da se donese nešto što nije moglo da se predvidi ranije, a postoje razlozi hitnosti.

Dakle, vi onemogućavate opoziciju da se pripremi da raspravlja o ovim zakonima i da podnese amandmane kojima bi mogla da popravi ove zakone. Bez obzira na to koliko sam obavešten, 300 amandmana je podneto. Mi smo kao poslanička grupa SDS podneli 38 amandmana na ove zakone. Mislim da ukoliko usvojite ove amandmane da ćemo u velikoj meri popraviti zakone koje ste predložili.

Da bi ušli u EU mislim da moramo da delimo vrednosti koje važe u društvima u zemljama koje se nalaze u EU, a ne samo puko da prepisujemo i da navodimo kao razloge potrebu za ulazak u EU nešto, a da se ne ponašamo tako. Vrednosti koje se gaje i u EU i u tim društvima su poštovanje, između ostalog, i parlamenta, poštovanje jednih prema drugima i nadasve to je naša želja da postanemo jedna uređena država u kojoj će biti neprikosnoven princip vladavine prava.

Mislim da ste predlozima za izmenu Krivičnog zakonika propustili priliku da uspostavite u jednom delu makar vladavinu prava u našoj zemlji. Mislim pre svega na to da ste propustili priliku kada ste menjali krivična dela iz oblasti privrede, odnosno protiv privrede, propustili ste da ukinete krivično delo zloupotrebe odgovornog lica. Sami ste u obrazloženje stavili da ovo krivično delo treba da bude ukinuto, da je ono prelazno rešenje, ali to prelazno rešenje već godinama postoji i nikako da nestane. To krivično delo je izvedeno iz zloupotrebe službenog položaja, takođe jednog, ja bih rekao, arhaičnog krivičnog dela, koje služi samo i isključivo za progon političkih neistomišljenika, a krivično delo zloupotrebe odgovornog lica isključivo služi za potrebe vlasti da drži ucenjene sve privrednike i sve privatnike u ovoj zemlji.

Dakle, iza odluke SNS da se ne ukine krivično delo zloupotrebe odgovornog lica, a koje i te kako može da bude ukinuto, s obzirom da ste uneli 29 krivičnih dela iz oblasti protiv privrede, sedam novih krivičnih dela, kako sami kažete. Dakle, stekli su se svi uslovi da se ovo krivično delo ukine, vi ga ne ukidate. To je želja SNS i želja izvršne vlasti da može kada god hoće i zbog čega god hoće svakog privatnika u ovoj zemlji da stavi pred optuženičku klupu. Na taj način se drže ljudi koji se bave privredom u ovoj zemlji ucenjenima. Svako onaj ko neće da plati reket, svako onaj ko se suprostavi vlasti, može da bude na optuženičkoj klupi zbog zloupotrebe odgovornog lica.

Zašto govorim na ovakav način? Govorim zato što ste definiciju ovog krivičnog dela dali na negativan način. Nije svojstveno društvenoj i bilo kojoj nauci da može da se da negativna definicija. Vi kažete – za zloupotrebu odgovornog lica može da odgovara odgovorno lice koje ne možemo da nađemo za koje drugo krivično delo bi bilo odgovorno i protiv privrede.

Dakle, ako ne možete nekog da optužite za krivično delo, neko od onih 29, onda ga optužujete za krivično delo zloupotrebe odgovornog lica koja apsolutno nije jasno ni određeno i postavljeno je preširoko. Čak vi kažete u svom obrazloženju – znamo da je postavljeno preširoko, znamo da nije određeno, znamo da treba da se ukine, ali šta? Srpska napredna stranka nema hrabrosti i nema volje da u Srbiju uvede red i da napravi jedno uređeno društvo i princip vladavine prava. Ovakvom definicijom krivičnog dela zloupotrebe odgovornog lica se negira vladavina prava u svakom smislu. Niko više nije siguran. Svako po podnošenju krivične prijave može da bude procesuiran, oteran u zatvor i na taj način eliminisan iz društvenog života. Zato ste, ja mislim namerno, propustili priliku da zloupotrebu službenog položaja takođe ukinete. I jedna druga zloupotreba, postoji zahtev Evropske komisije za ukidanjem.

Ako pogledate izveštaj Evropske komisije, ovaj najnoviji koji smo dobili, videćete da se i tu traži ukidanje zloupotrebe odgovornog lica jer se radi o privredi i radi se o tome da se nanosi šteta za privredni ambijent, naravno, narušava pravna sigurnost u svakom smislu.

Pored toga, kada ste radili izmene Krivičnog zakonika, vi niste, naravno, propustili da ublažite kaznu za huligane koji krše meru bezbednosti koja im je izrečena od strane suda. To je bilo prema sadašnjem zakonu i mi smo tražili amandmanom tražili to da se promeni, bila je zaprećena kazna zatvora. Vi sada to relativizujete i određujete mogućnost i novčane kazne. Dakle, za kog huligana je pravljen ovaj zakon? Za nekoga određenog koji je izdržao kaznu, koji ima zabranu da odlazi na utakmice. Vi sada određujete novčanu kaznu za nekog, pretpostavljam, za koga već unapred znate na koga će se taj zakon odnositi.

Takođe, ukidate mogućnost postojanja krivičnog dela za ljude koji krše zabranu, a odnosi se na nasilje, na meru zabrane od nasilja u porodici. Sada to pretvarate u prekršaj. Čekajte, s jedne strane imamo Zakon o sprečavanju nasilja u porodice, s druge strane ukidate kada neko krši meru krivično delo i pretvarate to u prekršaj. Pa to je valjda mnogo lakša kvalifikacija nego što je krivično delo.

Ni na jedan način, bez obzira da li se radi o Krivičnom zakoniku ili se radi o Zakonu o oduzimanju imovine ili o suzbijanju organizovanog kriminala, niste pokušali da sprečite zloupotrebe koje se dešavaju u pravosuđu. Mi smo svi svedoci spektakularnih hapšenja gde se 86 ljudi u akciji „Rezač“ hapsi u jednoj noći, a da godinu dana posle toga nije podignuta nijedna optužnica. Protiv svih tih ljudi ili većine je određena mera ili je doneto rešenje o privremenom oduzimanju imovine. Nema optužnica više od godinu dana, dakle, nema opravdane sumnje da su ti ljudi izvršili krivična dela, ali im se privremeno oduzima imovina i na taj način se oni kažnjavaju. To su ljudi koji nemaju, mnogi od njih, na drugi način rešeno stambeno pitanje. Oni sada moraju da iznajmljuju svoje stanove, praktično, sami od sebe i da plaćaju, a protiv njih nisu podignute optužnice.

Zato je zloupotreba službenog položaja, član 359, pogubna. Pogubna, jer se ona zloupotrebljava kao krivično delo na najgori mogući način u ogromnoj meri. Svi ti iz „Rezača“ su gonjeni za zloupotrebu službenog položaja. Nigde optužnica nema. Nema ih zato što ne može ni da bude. Zato što je to jedno krivično delo koje ne znači ništa. To je krivično delo kada ne znate šta ćete i zbog čega ćete nekog da gonite, vi zalepite zloupotrebu službenog položaja ili zloupotrebu odgovornog lica, što još govore, kada se radi o privatnim firmama.

Dakle, propustili ste da uspostavite princip vladavine prava ovom izmenom Krivičnog zakonika. Vi ste rekli – menjaće se ponovo. Pošto se menja svake godine, ja vas pozivam da u nekoj narednoj izmeni to uradite ili već sada da prihvatite amandmane koje smo mi podneli i na ovaj način poboljšate zakon.

Što se tiče Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala, odnosno koji opredeljuje koje su to institucije koje se bave suzbijanjem organizovanog kriminala, dobro je da ste i vi konstatovali da je to jedan zakon koji je dobro postavljen još 2002. godine. Nema suštinskih izmena i pozdravljam što nema suštinskih izmena, ali postoji nekoliko stvari koje smo mi pokušali da promenimo amandmanima i pozivamo vas da te amandmane usvojite. Oni se naročito tiču opredeljivanja ko će biti predsednik tog posebnog suda ili specijalnog suda u okviru višeg suda i ko će biti sudije specijalnog suda, odnosno ko njih određuje.

Mi smatramo da nije prihvatljivo da predsednik višeg suda ima prava da određuje i ko će biti sudije i ko će biti predsednik specijalnog suda, iz prostog razloga što na taj način nemamo ni dovoljno transparentnosti niti se objektivno o tome odlučuje. Smatramo da to treba da radi Visoki savet sudstva.

Sa druge strane, mislim da nije prihvatljiv način kako je definisana provera od strane MUP, bezbednosna provera sudija. Nije sistem razrađen i ne zna se šta se dešava kada se utvrdi da neki od sudija specijalnog suda ne prolazi bezbednosnu proveru MUP u zakonu je definisano da može da radi to MUP ne samo bezbednosna informativna agencija.

Šta se onda dešava sa tim sudijama? Hoće li oni biti razrešeni? Da li ste razmišljali o tome da onda sve sudije treba proveravati, zašto samo ove koje rade u specijalnom sudu? Mislim da to nije na dobar način razrađeno i predložili smo da se amandmanom jedna takva odredba izbriše. Što se tiče Zakona o oduzimanju imovine, mislim da je dobro da je SNS shvatila da je rešenje koje je bilo na snazi do 2013. godine mnogo bolje nego ono koje ste vi očigledno pogrešno uspostavili 2013. godine.

Dakle, sada se ovim zakonom vraća postupak da bude onakav kakav je bio do 2013. godine u kome je lice, kome se privremeno oduzima imovina moglo da učestvuje u tom postupku pre nego što se donese rešenje o privremenom oduzimanju imovine.

U vašem zakonu od 2013. godine, lice kome se imovina oduzima suočava se sa time tek onog trenutka kada mu stigne na kuću rešenje da mu je imovina oduzeta, a onda na to može da piše prigovor.

Mislim da ovo rešenje koje vraćate praktično od ranije je bolje, ja sam ga u jednom amandmanu razradio dodatno i dao mogućnost da se na jedan bolji način raspravlja o tome da li je neko zakonito stekao prihode ili nije zakonito stekao prihode. Ukoliko bi usvojili te amandmane mi bi mogli da podržimo ovaj zakon. Zahvaljujem se na pažnji.

PREDSEDNIK: Hvala.

Samo momenta, pitali ste me za hitnost postupka poslaniče Konstantinoviću, kao predsednika parlamenta, hoću da vas podsetim, da ste vi bili pre predsednik Radne grupe za izradu ovog Poslovnika, što ste sigurno zaboravili, od 2004. do 2008. godine, jer ste bili predsednik Administrativnog odbora. Vi ste doneli Poslovnik koji je članom 167. definisao hitnost postupka, posebno stav 1. i stav 3, znači, zakon se može doneti po hitnom postupku 3. stav, odnosno 2. stav, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima EU. To poštuje Vlada Republike Srbije, poštujemo i mi.

Znači, Poslovnik koji ste vi doneli još ste vi bili na čelu te grupe. Htela sam samo da vas podsetim, jer ovde spočitavate parlamentu da donosi ovako važne zakone po hitnom postupku. Znači, mi samo poštujemo ono što ste vi kreirali. Imamo u kontinuitet. Ne, to vam je odgovor.

Čedomir Jovanović, povreda Poslovnika.

ČEDMOMIR JOVANOVIĆ: Gospođo predsednice, član 107.

Ne mislim da je došlo do tako grube povrede, posle toga se može govoriti, ne znam o ugrožavanju dostojanstvo Skupštine, ali to je osnov da se javim i da skrenem pažnju vama, da vas zamolim da intervenišete kako bi ministarka ipak omogućila dalji nesmetani i kvalitetan rad ovde tokom rasprave.

Naime, u svom veoma detaljnom obrazloženju predloženih zakona, verujem da je došlo do previda. Ministarka nam nije odgovorila koji su bili motivi predlagača za izmenu Krivičnog zakonika člana 387. i uvođenje stava 5.

Naime, biću precizan, mislim da je veoma opasno ukoliko se ispostavi da je Vlada svesno, da je predlagač svesno, zapravo napravio selekciju između sudova čije će odluke ova zemlja i društvo poštovati i onih na koje se neće obazirati.

Mi imamo, recimo, Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i sarađujemo sa Međunarodnim sudom za ratne zločine godinama. Važno je sankcionisati, mi podržavamo tu izmenu, sankcionisati osporavanje, negaciju genocida, negaciju zločina protiv čovečnosti, ratnog zločina, ali mislim da je neodrživa pravna norma kojom mi osuđujemo osporavanje presuda koje donosi Međunarodni krivični sud i naši domaći sudovi, a ignorišemo presude, recimo, Međunarodnog suda pravde ili Međunarodnog suda za ratne zločina počinjene na prostoru bivše Jugoslavije. Može doći do ozbiljnih problema ukoliko usvojimo ovakav zakon bez jasnog obrazloženja.

Nadam se da je u pitanju previd i da niko ne razmišlja o osporavanju već donetih presuda, s obzirom da ih naša država poštuje.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Vladimir Đukanović, replika. Izvolite.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Hvala uvažena predsedavajuća.

Evo, moram da priznam, prosto sam šokiran nekim stvarima koje smo malo pre čuli. Možda je to autoprojekcija, možda je to nešto drugo, ali u svakom slučaju čuli smo rečenicu da SNS želi zato što ostavlja jedno staro krivično delo koje inače postoji još od socijalizma, nažalost, da želi da drži privrednike u nekoj vrsti reketa.

Znate, upravo je dotični gospodin koji je malo pre pričao, priznao da su to oni radili. Pa, to je prosto neverovatno. Mi sada imamo jedan ekletantan primer znanja zato što oni znaju šta su radili, pa onda valjda po svojoj logici misle da će to neko drugi da radi, a mi prvi put ovde uvodimo određena krivična dela koja inače da su postojala u tom periodu, mislim, pola njihovog establišmenta bi bilo u zatvoru. Recimo, ovo krivično delo zloupotreba u postupku privatizacije. Pa, sve pevajući bi išli u zatvor. Ili recimo, krivično delo oštećenje poverilaca, neki tajkuni koji su njima pisali zakone svojevremeno. Pa, recimo, Mišković.

Da vam nešto kažem, taj je oštetio koliko hoćete poverilaca. Pa, sve pevajući bi u tom periodu možda išao u zatvor da je postojalo ovako krivično delo tada inkrimisano.

Slušam ovde priču o huliganima. Sad, pazite ovo, u njihovo vreme je donet je jedan sumanut zakon, potpuno sumanut Zakon o zabrani sprečavanja nasilja na sportskim priredbama. Nikada nije primenjen u životu, osim kod Borisa Tadića jer je popio vino na stadionu, ako se sećate toga. Ali, donet je više iz demagoških razloga da bi se pravila nekakva reklama i svedene su kazne na sledeći način, na novčane kazne, ili najviše kazna zatvora do 60 dana. To je bilo za huligane. Tako su i kažnjavali. A inače su donosili neverovatne odredbe, da recimo napišete neki transparent i da idete u zatvor. Zaista bih zamolio da ovakve stvari više ne slušamo. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala vam. Kome ste replicirali? Nije važno, znači ne mogu da dam nikom reč.

Reč ima Srđan Nogo.

SRĐAN NOGO: Povreda Poslovnika, želeo bih da je prethodno ukazivanje na povredu Poslovnika od narodnog poslanika bilo suprotno Poslovniku, jer naime član 103. stav 3. jasno ukazuje da može se ukazati neposredno pošto je povreda učinjena. Zaista ne znam po kom je osnovu narodni poslanik Jovanović ukazivao na nešto što je ministarka pre sat vremena govorila. Ali, očigledno je imao veliku potrebu da još jednom iznese klevete protiv srpskog naroda, sopstvenog naroda kome pripada, ali zaista mislim da je jedna druga stvar koju smo ustanovili, da će ovde uskoro biti Zakon o poreklu imovine, da ćemo znatno uvesti red u ovu Skupštinu. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Ništa vas nisam razumela i nisam vas čula u opšte. Zašto sam dala Čedomiru Jovanoviću pravo na povredu Poslovnika? Pa, javio se.

(Srđan Nogo: Ali to znači da je ministarka pre sat vremena povredila Poslovnik.)

Ne ministarka nego ja. Dobro, odustao je od toga i ne traži povredu Poslovnika. Shvatio je da nije za povredu Poslovnika i odustao je. A na pitanje će dobiti odgovor, ministarka će u međuvremenu dati obaveštenje, ne brinite ništa. Znači, nije bilo povrede Poslovnika s moje strane. Hvala vam puno na sugestiji.

Reč ima ministarka. Izvolite.

NELA KUBUROVIĆ: Samo kratko, ne mogu da prihvatim da se SNS i Vlada Republike Srbije izmenama i dopunama Krivičnog zakona krše vladavinu prava, jer upravo propisivanjem novih krivičnih dela u oblasti privrede otklanjamo posledice onoga što je urađeno 2009. godine kada je članom 359. službeno i odgovorno lice spojeno u jedan član. Upravo je to proizvelo gomilu sudskih postupaka koji još uvek nisu rešeni.

Nije namerno došlo ovog puta da kriminalizacija, već sam i navela da je ona nešto na čemu će se svakako raditi u budućem periodu, ali moramo ostaviti vremena i sudskoj praksi da primeni nova krivična dela koja sada propisujemo.

Što se tiče Zakona o organizovanju i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, ja ne vidim da smo mi sada promenili nešto što se tiče odredbe o postavljenju i određivanju predsednika posebnog odeljenja. Ovde nije reč o specijalnom sudu, to je posebno odeljenje u okviru Višeg suda u Beogradu, gde je predsednik suda nadležan da u okviru godišnjeg rasporeda poslova određuje koji će sudija gde da postupa, pa tako i u posebnom odeljenju. Ima sasvim puno pravo da odredi koji će sudija biti predsednik istog, tako da ne vidim gde može Visoki savet sudstva da zalazi u poslove sudske uprave i da određuje koji će sudija biti predsednik odeljenja.