Privremene republika srbija stenografske belešKE

Autonomni ženski centar ne bi u suprotnom podneo amandmane, nezadovoljan ovim vašim rešenjima.

Dakle, jedno je nekoga staviti za sto, a drugo je uvažiti njegove argumente. To nisu iste stvari i iz tog razloga mislim da ste pro forme uključili civilni sektor, što mislim da nije dobro.

Ovo je veoma važna tema iz prostog razloga što i sami znate koliko puta je svako od nas imao prilike da čuje kada je u pitanju nasilje u porodici – sama je kriva, zašto to trpi, zašto ga ne ostavi, zašto je čekala toliko dugo, sigurno ga je sama izazvala, šta je očekivala, znala je da je takav, neću da se mešam, to nisu moje stvari. E, to su rečenice koje govore o tome da ne postoji svest ni u društvu kada je ovaj problem u pitanju, da ne postoji svest pa i među nama koji smo doneli ovaj zakon kao možda prvi korak, ali svakako ne dovoljno veliki da reši problem do kraja.

Moje kolege, sa ponosom mogu da kažem, su na vreme prepoznali ovaj problem. Doktor Dušan Milisavljević je govorio o ovom problemu porodičnog nasilja ceo prošli mandat Skupštine Republike Srbije, da se dve nedelje nasilnik u porodici udalji iz domaćinstva kako bi žena mogla da se konsoliduje, kako bi mogla da razmisli šta danje da radi, kako bi mogla da se posavetuje kako dalje da nastavi svoj život.

Dragan Šutanovac je govorio o oduzimanju oružja nasilnicima, registrovanim nasilnicima, onima koji su registrovani u policijskoj stanici kao počinioci nasilja u porodici, koji imaju legalno oružje stečeno zakonom. To oružje im nije oduzimano. Na desetine i desetine puta, i predsednica Skupštine Maja Gojković to zna, Dragan Šutanovac je predlagao taj zakon, kako bi spasili nečiji život, jer se dešavalo da onaj ko izvrši nasilje u porodici bude registrovan od strane policije, vrati se sa svojim oružjem koje je legalno stekao i izvrši krivično delo ubistva nekoliko članova svoje porodice. Zato je ova tema tako važna i tako osetljiva i iz tog razloga smo možda do sada mogli da spasimo neki život, bez obzira što je Marijanu Rističeviću to smešno i bez obzira što mnogima danas to jednostavno ne izgleda ozbiljno, ali je stvar vrlo alarmantna i zahteva našu punu pažnju.

Statistika ne govori lepo o nama. Svaka druga žena trpi nasilje. Svaka treća trpi fizičko nasilje. Ako znamo podatak da je polovina samohranih majki ispod granice siromaštva, onda to dovoljno govori o tome zbog čega često one ne mogu, uopšteno govoreći, da izađu iz zajednice u kojoj trpe nasilje. Zašto ne mogu da dignu kredit? Zato što nemaju svoju imovinu, zato što nisu plaćene i kada rade za isti posao koji radi neki muškarac manje su plaćene, često ne rade.

Od osnovne škole su učene da budu u kuhinji i da budu domaćice. Naše osnovno obrazovanje je takvo i srednjoškolsko da 10% mladih smatra da je opravdao tući ženu. Dve trećine smatra da je isto to opravdano raditi prema LGBT populaciji. To govori o dubokim problemima u našem društvu i o tome da je ovaj zakon prvi korak, ali da je možda čak došao i kasno.

Da smo slušali naše kolege u prošlom sazivu, siguran sam da smo mogli da spasimo neke živote. Jednom nedeljno, svake nedelje je ubijena jedna žena u Srbiji. To je prosek i to je statistika koja je porazna za nas kao zemlju i za nas kao društvo.

Fizičko nasilje u porodici nije jedino nasilje. Može biti ekonomsko, može biti u pitanju i zastrašivanje, ponižavanje, kontrola svakog pokreta osobe, na kraju naravno i fizička ugroženost.

Ostaju žene u brakovima isključivo iz razloga što nisu ekonomski samostalne. Danas ćete retko koju ženu naći da ne radi i maltene svaka žena u društvu radi, ali ogromna većina njih ne prima platu za to što radi. I kada pogledate realno stanje stvari, žena koja podiže porodicu, podiže domaćinstvo, brine se o vaspitanju dece, brine se o školstvu dece, posprema, kuva, sprema itd, itd, ona nije plaćena za to. Ako još pored toga radi, a za isti posao je manje plaćena nego muškarac, onda ona dva posla radi minimum u toku jednog radnog dana. E, to je položaj žene danas u Srbiji i iz tog razloga sa posebnom impatijom moramo da se posvetimo ovom problemu.

Govorili smo, naravno, u prethodnom periodu o društvu robova. To je ekonomski izraz politike Vlade Republike Srbije, ali mi ovde govorimo o robinjama i o njima ne govorimo tako često, ali to je suština i to je istina. One ne smeju da podignu glavu, one nemaju gde da odu, one trpe nasilje u porodici i veoma je žalosno što se poslanici vladajuće većine na to smeju i dobacuju. Gospodin Marković, naprimer.

(Poslanici SNS dobacuju.)

PREDSEDNIK: Molim i poslanika Balšu Božovića i druge poslanike da ne dobacuju jedni drugima. Znači, on je verovatno usresređen na govor, na važnu temu i neka govori, a molim poslanike da ne dobacuju. Vrlo je važna tema.

(Vojislav Šešelj: Podržava Hilari.)

Dobro, to je njegovo pravo da podrži gospođu Hilari. Ako on to želi, to je njegovo političko opredeljenje.

Vratiću vam 20 sekundi.

BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem.

Ono što je veoma važno, takođe, da pomenem, jeste da nismo zadovoljni hitnim merama, nismo zadovoljni time što se izbrisao stav 5. člana 194. Krivičnog zakonika, jer smatramo da u neku ruku neće u praksi rešavati goruće probleme nasilja u porodici i da će ostaviti nasilnicima mogućnost da nasilje izvrše ponovo i mislim da je to i vama jasno i da to u praksi neće baš funkcionisati onako kao što ste vi zamislili. Zato ima mnogo stvari koje ćemo mi amandmanima pokušati da ispravimo. U odnosu na to zavisi da li ćemo podržati ovaj zakon i kao što su u pitanju i drugi zakoni.

Moramo se zahvaliti Aleksandri Jerkov na tome što Vlada u ovom trenutku priprema zakon o krađi beba, koji još nije ušao u proceduru. Poslanica Aleksandra Jerkov je evo već drugi mandat bila uporna u tome da to bude zakon koji, pre svega, ne zastareva i krivično delo koje ne zastareva i da se to ipak nađe u Krivičnom zakonu kao krivično delo koje ne zastareva. Drago mi je što ste to prihvatili. Zahvaljujem se Aleksandri Jerkov na tome.

Zahvaljujem se, takođe, Dušanu Milisavljeviću, Draganu Šutanovcu, što su svojim inicijativama, kada su u pitanju ženska prava i zaštita žena, pomogli time da danas dođemo do ovog rešenja, ne možda savršenog, ali do rešenja koji je prvi korak, bez obzira što neki misle da to nije u redu.

Kada je u pitanju Predlog zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i kada je u pitanju Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, to su naravno delimično stvari koje je donela upravo Vlada DS i na tome smo veoma ponosni, i to je ono što je pohvalila Evropska komisija i, naravno, Evropski sud za ljudska prava.

Ono što je za kraj veoma bitno i želeo bih time da završim, moramo da se prema problemima u društvu odnosima, ne samo sa posebnom vrstom empatije, nego sa opreznošću, zato što govorimo o nečijoj supruzi, o nečijoj majci, o nečijoj ćerki i mislim da je veoma važno da budemo svi zajedno u ovome dokraja, da kada budemo govorili u načelu i kada budemo govorili u pojedinostima, zaista donesemo najbolje moguće rešenje, kako bi zaštitili one žene koje su ponižene, neke trpe godinama nasilje, one koje su pretvorene u robinje, jer rade poslove za koje nisu plaćene, a i ako jesu, manje su plaćene nego muškarci.

Mislim da je veoma važno da kao društvo pokažemo da nam je do toga stalo, da smo napredno društvo i svaka čast i Ženskoj parlamentarnoj mreži na svom doprinosu koji su dale da ovaj zakon, kao predlog i kao prvi korak bude na dnevnom redu, jer mislim da nikada nije kasno. Da smo ga doneli ranije, možda smo mogli da spasemo neki život i o tome uvek svako od nas treba da razmišlja. Jedan život je svetinja. Svaki život je svetinja. Morali smo da predlažemo i da se trudimo da bi došli danas do ovog rešenja. Bolje pre, nego kasnije, u svakom slučaju, ali još jednom kažem, ovo je veoma važna stvar koju ne smemo gurati pod tepih, ovo je veoma bitna činjenica u kakvom društvu mi sutra želimo da živimo, da li u društvu robova i robinja ili u društvu građana i građanski, i to je suštinska razlika između ove dve politike koje se sukobljavaju već petu godinu zaredom. Zahvaljujem.

(Vladimir Đukanović: Poslovnik.)

PREDSEDNIK: Čula sam. Ne morate vikati. Izvolite.

(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)

Prvo se javio Vladimir Đukanović, pa vi.

Izvolite.

(Vladimir Đukanović: Da li mogu da dobijem reč?)

Možete, ako se javite.

(Vladimir Đukanović: Ne radi sistem.)

Nemam ni ministra u sistemu.

Nešto nije u redu. Molim tehničku službu da…

Izvolite.

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Hvala, uvažena predsednice.

Reklamiram član 108. – o redu na sednici Skupštine se stara predsedavajući, tj. vi. Zamolio bih vas, vi ne vidite, i ministarku da gospodina sa leve strane, koji sedi do ministarke, opomenete da ne dobacuje non-stop gospodinu Balši Božoviću. On je činovnik u Vladi i nema prava da se obraća narodnom poslaniku, da gestikulira rukama, da se mršti, da dobacuje. To smo videli svi koji ovde sedimo. Ne krivim vas, jer to niste mogli da vidite, ali to je prvo nedostojno jednog činovnika u Vladi Republike Srbije.

Drugo, ne može tako da se ponaša prema narodnom poslaniku. Sada to radi dok govorim. Morate da se kandidujete, gospodine, da vas neko izabere i da dođete da diskutujete sa nama, pa vas molim da opomenete, ili vi, ili ministarka, svog zaposlenog da je u Narodnoj skupštini i da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Izvinjavam se, ne znam kako se gospodin zove, ali stvarno je nedolično da prekida gospodina Božovića dok govori i da mu dobacuje.

PREDSEDNIK: Molim poslanike da ne dobacuju, članove Kabineta ministarke, da ne komuniciraju ni na kakav način sa poslanicima u parlamentu. Ako imate nešto da kažete, recite ministarki, sugerišite joj, ona će u odgovoru na izlaganje poslanika reći šta ima.

(Vojislav Šešelj: Jel ste vas trojica zatvorski stražari?)

Molim vas, nastavljate to da radite, videla sam sada. Nemojte to da radite.

(Vojislav Šešelj: Što niste u uniformi?)

Poslaniče Šešelj, nemojte da ga provocirate, jer nije vičan …

(Vojislav Šešelj: Ozbiljno ga pitam?)

Nije vičan tome i on misli onda da vi to dobronamerno pitate, pa vam odgovora. On to ne sme da radi.

(Vojislav Šešelj: Ne, ne, ozbiljno pitam.)

Molim vas, evo drugi put. Pauzu ću napraviti pa ćete porazgovarati.

Pitanje i odgovor članova kabineta, to već ide u neko slobodno vreme.

Rekli ste i sami da nisam mogla da vidim, te nisam mogla ni da reagujem na povredu.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Reklamiram član 107. Zaista se radi o dostojanstvu. Mislim da ste morali da reagujete. Mi smo ovde slušali jednu neverovatnu tiradu, demagošku priču gde se vređa čitavo srpsko društvo i vređa se kompletno parlament. Govori se o robovima i robinjama.

Ovde ispada otprilike da svi mi muškarci jedva čekamo da dođemo kući i da tučemo žene. Tako se ovde tretira ovo društvo. Ljudi u čije vreme su pare trošene u enormnim …

(Predsednik: Poslaniče, molim vas.)

U enormnim svotama, na navodnu zaštitu žena, a nikad veće nasilje nije bilo.

Prvi put sada Vlada donosi jedan zakon kojim će urediti da se takve stvari ne ponavljaju.

Molim vas da zaštite kompletno naše društvo, ovo je sramota da nas neko ovde proziva da smo mi robovi i robinje. Zašto?

PREDSEDNIK: Poslaniče, hvala.

Znači, ničim nisam povredila Poslovnik. To je stav poslaničke grupe DS, ne mogu da se mešam u to. U njihov politički stav koji je izneo ovlašćeni predstavnik, ja nemam pravo da se mešam. Dao je ocenu kako oni smatraju da treba da daju.

Ministre izvolite, odgovorite.

NELA KUBUROVIĆ: Hvala.

Moram priznati da nisam bila sigurna šta ste hteli da kažete, da niste zadovoljni hitnim merama. Da li znači da ste protiv toga da se nasilniku odredi zabrana boravka u stanu zajedno za žrtvom ili da mu se zabrani prilazak žrtvi na određeno vreme?

Ono što je bitno jeste da ste imali sasvim dovoljno vremena dok ste bili na vlasti da takođe reagujete i donesete odgovarajući zakon, pa to niste uradili iako je statistika koja se tiče nasilja u porodici apsolutno ista i u tom periodu i sada. Ništa nije lošije u ovom periodu nego tada.

Ono što je bitno i što nije tačno, da je civilno društvo bilo isključeno iz rada radne grupe, s obzirom da su zajedno učestvovali i sa predstavnicima Ministarstva pravde i sa profesorima i sa predstavnicima Ministarstva za rad, tako da ukoliko ne usvojite nečiji predlog, to ne znači da je on apsolutno isključen. U radnoj grupi učestvuju različite strukture ljudi i različiti predstavnici različitih organizacija, tako da na neki način morate da napravite kompromis između svih njih.

Tačno je da je bilo primedbi samog Autonomnog ženskog centra, ali to ne znači da nisu bili podjednako uvaženi i da njihova mišljenja i sugestije nisu našle mesto u ovom zakonu.

Što se tiče rada radne grupe,moram da se nadovežem s obzirom da je prethodno istaknuto da je javna rasprava bila u martu i aprilu, nije tačno. Ona je nastavljena tokom leta i održano je nekoliko javnih rasprava kada je u pitanju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, tako da je ovo jedan od retkih zakona gde je čak u osam gradova bila održana javna rasprava. S obzirom na neku praksu koju poštuje većina ministarstava kada se održava javna rasprava, da se održava samo u četiri veća centra, ovog puta je javna rasprava bila održana u osam gradova.

Takođe kada je reč o upotrebi nedozvoljenog oružja, skrećem ponovo pažnju da je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika pooštrena kazna za nedozvoljeno držanje oružja. Takođe moram da skrenem pažnju da je i samo Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz izmene i dopune Zakona o oružju i municiji takođe reagovalo tako da se primenjuje oduzimanje oružja kada su u pitanju nasilnici, s obzirom da ste i na to skrenuli pažnju.

Kada je reč o Zakonu o nestalim bebama, ne bih rekla da zakon nije u proceduri s obzirom da je zakon Vlada usvojila i on se nalazi u Skupštini, tako da se nadam da ćemo na nekim od narednih zasedanja imati priliku i o njemu da raspravljamo.

Moram da kažem da je upravo ova Vlada prvi put pokazala spremnost da donese takav jedan predlog i da sa njim izađe u javnost s obzirom da, dok ste bili na vlasti sve se završavalo na organizovanju anketnih odbora, preporukama, utvrđivanjem da je bilo nekakvih nepravilnosti koje apsolutno nisu otklonjene, tako da smo došli u situaciju da se podnese predstavka protiv Srbije Evropskom sudu za ljudska prava, koji je naložio da taj problem mora da se reši donošenjem lex specialisa i Ministarstvo pravde je pokazalo veliku spremnost da to uradi, tako da se nadam da ćemo i o tom zakonu uskoro raspravljati.

Vezano upravo za tu problematiku, izmene i dopune Krivičnog zakonika su izmenjene i kada je u pitanju oduzimanje maloletnog lica i krivično delo promene porodičnog stanja, tako da je upravo predviđena krivično-pravna zaštita novorođene dece i predviđeno je upravo, mogu i da vam pročitam: „Ako je ovo delo učinjeno prema novorođenčetu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina“. Još ono što je bitno: „Ukoliko je delo učinjeno iz koristoljublja, niskih pobuda ili usled teže ugroženog zdravlja, vaspitanja ili školovanja maloletnog lica ili je delo učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do 10 godina“.

Tako da, ovo su novine Krivičnog zakonika koje upravo prate problematiku o kojoj ste vi govorili. Tako da, smatram da je Ministarstvo pravde i na ovaj način pokušalo da reši problem sa kojim smo se do sada suočavali u praksi. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Dakle, gospođo Kuburović, mogu da se složim sa vama, potpuno ste u pravu, zakon jeste u proceduri, ja sam pogrešio. Zakon o krađi beba, kažem još jednom od 2013. godine se Aleksandra Jerkov zalaže za donošenje takvog zakona, koji je do 2013. trebalo da bude u proceduri.

Elem, ono što ste rekli da li smo mi protiv toga, protiv mere udaljenja od 48 sati i po hitnoj meri, apsolutno ne. Dakle, ne radi se o tome. Mi smo protiv brisanja stava 5. člana 194. Sad ću vam pročitati: „Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu sud odredi na osnovu zakona, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine ili novčanom kaznom. Dakle, hoću da vam kažem, tu je postupak brz. U ovom slučaju kada je hitna mera u pitanju, ko prekrši hitnu meru određuje mu se 30 dana. Dakle, odlaže se taj postupak. Hitna mera zaštite bi se donosila preko nadležnog policijskog službenika na 48 časova.

Dakle, hoću da vam kažem da je ovo mnogo preciznije i ispalo je da vi predlažete nešto što je ispod dostignutog nivoa prava zaštite kada su u pitanju žrtve od porodičnog nasilja. To je vaše mišljenje, ovo je naš stav i mislim da se tu apsolutno ne slažemo.

Naš amandman će biti da se stav 5. vrati, da se ne briše, nego da ostane takav kakav jeste, jer mislimo da na bolji način štiti žrtve od porodičnog nasilja.

Kada je u pitanju generalno zakon smatram da je veoma važno da niko ne oseća sebe ugroženim. Nikoga nisam optuživao. Pričali smo o tome da je ženama potrebna zaštita u ovom društvu i vi kao žena ministarka sam siguran da to vrlo dobro znate. Iz tog razloga vam, pre svega hvala na odgovoru, hvala na korektnoj debati, a s druge strane vas molim da i kada budu u pitanju amandmani na raspravu u pojedinostima…

PREDSEDNIK: Hvala, prešli ste dve minute, 11 sekundi. Znate da ne možete da koristite ono vreme.

Reč ima Marinika Tepić.

MARINIKA TEPIĆ: Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi gosti, članovi Republičke vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih isto odmah da se nadovežem na ponovne utiske ministarke koja je komentarisala učešće organizacije civilnog društva u radnoj grupi koja je sačinjavala ovaj Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Čisto radi potvrde činjeničnog stanja, što se Autonomnog ženskog centra tiče kao reprezentativne organizacije civilnog društva koji je sam objavio da je napustio radnu grupu u istom danu kada je potpredsednica Vlade, gospođa Zorana Mihajlović pristupila potpisivanju njihove peticije, tako da nema sumnje u podatak da su žene iz Autonomnog ženskog centra napustile radnu grupu. To ne znači da deo njihovih sugestija nije uvršten u ovaj Predlog zakona, ali je svakako ostao deo primedbi i preporuka koje ćemo i mi iz LSV kroz svoje amandmanske predloge predočiti kolegama narodnim poslanicima i naravno očekivati podršku koja ide u cilju poboljšanja ovog zakona.

Ono što je nešto što se provlači u obrazloženju, u konkretnom slučaju na Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika je nešto što nas dovodi u duboku dilemu da li je ovo stav ministarstva, da li je ovo propust ministarstva ili je promena kursa Republičke vlade, u šta sumnjam, ili bih volela da sumnjam, gde navodite na drugoj strani u obrazloženju kada je u pitanju usaglašavanje Krivičnog zakonika sa svim relativnim dokumentima EU, bilo bi preuranjeno da se to učini već u ovoj fazi. Do ulaska Republike Srbije u EU ima još dosta vremena, a i sama EU će neke svoje akte u međuvremenu menjati.

Volela bih da verujem i želim da mi potvrdite – da li ste to vi napisali ili je to možda bio propust nenameran nekog od vaših saradnika zato što ovakav odnos prema usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU jeste nešto što je u potpunoj suprotnosti sa zacrtanom politikom Republičke vlade i ukoliko je ovo način da budemo obavešteni o toj promeni, molim takođe da nam se to jasnije i kaže, a ne da to čitamo iz nekih stranica obrazloženja prilikom izmene Krivičnog zakonika.

Ono što je polazeći od nekih „lakših“ izmena u Krivičnom zakoniku za nas iz LSV sporno jeste, jedna od koleginica je prethodno na to ukazala, da se po ovoj intervenciji zapravo ponavljanje, odnosno prekršaj zabrane prisustvovanja lica na određenim sportskim priredbama više ne sankcioniše kaznom zatvora, već novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Ja bih volela da čujem, ako ne i da vidim podatke na osnovu kojih ste vi zaključili da se huligani, ukoliko prekrše zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama, više ne trebaju kažnjavati zatvorskom kaznom.

Ovakvo aboliranje huligana je za nas apsolutno neprihvatljivo i mi ćemo naravno amandmanski pokušati da intervenišemo na ovaj vaš predlog, ali me zanima na osnovu čega ste doneli ovakav predlog i kako mislite da će sudije npr. kojima se u sudnici pojavi grupa navijača, grupa huligana suditi zatvorsku kaznu ukoliko imaju i mogućnost da dodeljuju novčanu kaznu, a recimo prekršaj nije tome primeren?

Ne želim da se mešam u odluke sudova, ali mislim da ni sudijama neće biti lako u ovim okolnostima kada ih zakon na drugačiji postupanje obavezuje da verujem da će se borba sa huliganstvom svesti na isključivo sudije u ovim postupcima.

Ima dosta stvari. Neću o svim amandmanima govoriti. Biće poseban dan za to. Postoji isto tako neslaganje sa definisanjem nekih novih krivičnih dela koja se uspostavljaju ovim zakonom, kao što je npr. polno uznemiravanje. U obrazloženju se navodi zbog čega je definisano kao polno a ne seksualno uznemiravanje. Obrazloženo je – zato što je seksualno reč stranog porekla. Onda u Krivičnom zakoniku ne bi trebala da stoji ni reč – falsifikovanje ako idemo tom analogijom.

Imam obavezu da vam skrenem pažnju i nadam se da možete da prihvatite naš amandman da ipak redefinišemo naziv ovog dela u seksualno uznemiravanje s obzirom da se polno uznemiravanje svodi na uznemiravanje između osoba suprotnog pola, a seksualno uznemiravanje može da podrazumeva ili podrazumeva uznemiravanje između osoba i istog pola. To jeste bitna razlika u kvalifikaciji i što se samog termina i reči tiče, nije pitanje isključivo toga da li je – seksualno strana reč, već i u samom značenju.

Ono što takođe jeste nešto što je sporno za nas, naročito u izmenama Krivičnog zakonika jeste član 40. vašeg predloga u kojem se navodi u članu 387. posle stava 4. dodaje se potpuno novi stav 5. koji glasi, dozvolićete mi da ga citiram – Ko javno odobrava negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv drugih lica ili člana grupe koja je na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne i nacionalne ili etničke pripadnosti na način na koji može dovesti do nasilja ili izazivanje mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Apsolutno podržavamo stav da se za početak uspostavi ovo krivično delo na način na koji je uspostavljeno. Međutim, protivni smo stavu iz ovog predloga kojim ne znam po kom osnovu ste selektivno odlučili da primenjujete presude nekih sudova, a presude nekih drugih međunarodnih sudova da ne primenjujete, pa tako se ovde vezujete za sudove u Srbiji, Međunarodni krivični sud, ali i za Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije i za Međunarodni sud pravde, te ćemo svojim amandmanom pokušati da pomognemo da i ovo bude potpuno rešenje, odnosno da se primenjuju sve presude međunarodnih sudova koji ovako treba i da stoje u našem Krivičnom zakoniku.

Što se tiče Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici takođe pozdravljam i verujem u dobru nameru da se zapravo kroz naređenja, odnosno uvođenje hitnih mera preventivno, ovo je preventivni zakon i da je to njegova osnovna namena i naročito u onom vrlo detaljnom opisu koji se tiče procene rizika. Međutim, ima nekoliko nedoumica, odnosno po nama nedorečenih situacija koje mogu biti problematične u primeni ovog zakona na samom terenu i ukoliko jednostavno pokušamo da simuliramo neku situaciju nasilja ili opasnosti od nasilja.

Za nas su nedorečene one okolnosti u kojima ukoliko se izrekne naređenje hitne mere da se nasilnik ili potencijalni nasilnik udalji iz stana, odnosno iz porodičnog okruženja, zbog čega se nije predvidela mera npr. oduzimanja ključeva, odnosno neke sigurnosti kojom bi nadležni, odnosno specijalizovani policijski službenik bio siguran ili koliko, toliko siguran da neće imati nasilnika povratnika u porodično okruženje?