Statistički prikaz potrošnje lijekova u Republici Hrvatskoj u razdoblju od 2009. do 2013. godine. Podaci za obradu

Lijekovi koji djeluju na srce (C01) 
 
 
Tijekom promatranog razdoblja od 2009. do 2013. godine potrošnja lijekova u skupini 
C01 je stabilna i kreće se između 24 i 26 DDD/TSD. Trendovi u ukupnoj potrošnji lijekova u 
promatranom razdoblju pokazuju da ova  skupina  lijekova  iskazuje postupno  i lagano 
smanjenje potrošnje bilo da se radi o podskupini srčanih  glikozida  (C01A),  antiaritmicima 
(C01B) ili vazodilatatorima za liječenje bolesti srca (C01D). Isti trendovi potrošnje izraženi su i 
po financijskim pokazateljima. (Tablice C1 i C2). 
 
Skoro polovicu potrošnje u skupini C01 čine vazodilatatori za liječenje bolesti srca s 
prosjekom potrošnje od 10,7  DDD/TSD  u promatranom razdoblju s tendencijom pada 
potrošnje  od  početnih  12,97  do 9,17  DDD/TSD.  Od  lijekova  u  ovoj  podskupini  najveći  dio 
potrošnje pripada izosorbidmononitratu s prosječnom potrošnjom od oko devet DDD/TSD. 
 
Antiaritmici (C01B) s potrošnjom od 7,5 DDD/TSD u 2013. godini te s propafenonom i 
amiodaronom kao glavnim predstavnicima nalaze se na drugom mjestu po potrošnji u ovoj 
podskupini, a potrošnja je u ovom periodu praćenja stabilna. 
Dronedaron  se, kao novi antiaritmik, od 2009. godine u Hrvatsku uvozio samo postupkom 
interventnog uvoza, dok je od 2013. godine na listi lijekova HZZO-a, ali nije imao značajniji 
udio u potrošnji. 
 
Antihipertenzivi (C02) 
 
 
Potrošnja u  skupini  Antihipertenziva  (C02) prema  DDD/TSD  iznosi  3,2  % sveukupne 
potrošnje lijekova u ATK skupini C, a prema financijskim pokazateljima potrošnja iznosi 5,7 % 
u 2013. godini. Doksazosin  je  na  početku  promatranog  razdoblja  činio  više od polovice 
potrošnje  u  ovoj  skupini  lijekova,  dok je  krajem promatranog razdoblja  najveću  potrošnju 
imao selektivni agonist imidazolskih receptora moksonidin s 7,32 DDD/TSD (Tablica C3). 
 
Potrošnja  doksazosina  (alfa-blokatora,  C02CA)  postupno  se  smanjuje  tijekom 
promatranog razdoblja zbog primjene novih smjernica u terapiji hipertenzije. Pored novih 
lijekova  u  terapiji  hipertenzije,  primjena  ovih  lijekova  se  više  ne  preporučuje  u  osnovnoj 
terapiji hipertenzije zbog povećane kardiovaskularne smrtnosti u pacijenata koji su uzimali 
lijek. No, istovremeno, doksazosin  je  indiciran  za  liječenje  benigne  hiperplazije  prostate 
(BPH). Međutim, potrošnja doksazosina u razdoblju od 2009. do 2013. godine ipak ukupno 
pada za više od jedne DDD/TSD, odnosno od 4,63 do 2,85 DDD/TSD (Tablica C3). 
 
Iako je u podskupini antagonista  alfa-adrenoreceptora  (C02CA)  zabilježen  pad, 
ukupna potrošnja lijekova u skupini Antihipertenzivi (C02) u promatranom razdoblju 2009. 
53   
 

do 2013. godine ima tendenciju rasta tako da cijela skupina ima prosječnu stopu rasta od 9,5 
% godišnje  kako u DDD/TSD  tako  i  po  financijskim  pokazateljima  (Tablice  C1  i  C3). 
Izvanbolnička potrošnja antihipertenziva u užem smislu u 2013. godini najveća je u Sisačko-
moslavačkoj i Varaždinskoj županiji, a najmanja u Splitsko-dalmatinskoj i Šibensko-kninskoj 
županiji (Tablica 11).
 
 
 
Diuretici (C03) 
 
 
Potrošnja  tijazidskih  diuretika  (C03A)  zadržava  se  na  relativno  stabilnoj  razini  kao 
rezultat  smjernica  za  uključivanjem  tijazidskih  diuretika  u  terapiju  na  samom  početku 
liječenja  nekompliciranih  hipertenzija  u  bolesnika  bez  prethodnog  liječenja 
antihipertenzivnim lijekovima. Potrošnja tijazida u fiksnoj kombinaciji s drugim lijekovima iz 
skupina  C03E,  C07B,  C09BA  i  C09DA  raste  proporcionalno  s  porastom  opće  potrošnje 
lijekova. 
 
Diuretici  čine  oko  12  %  potrošnje  svih  lijekova  u  ATK  skupini  C  i  nalaze  se  s  44,8 
DDD/TSD na sedmom mjestu u sveukupnoj potrošnji lijekova po terapijskim skupinama. U 
istoj,  2013. godini su se,  s 44  milijuna kuna nalazili na 33.  mjestu  u  ukupnoj  financijskoj 
potrošnji (Tablica C1). 
 
Oko  3/4  potrošnje u  skupini  diuretika  pripada  Diureticima  visokog  praga,  među 
kojima gotovo cjelokupnu potrošnju čini furosemid. Njegova potrošnja je u stalnom, laganom 
porastu  kroz  godine,  ali  nikad  nije  veća  od  prosječnoga  relativnog  povećanja  cjelokupne 
potrošnje lijekova.  Povećanje  potrošnje  furosemida  u  promatranom  petogodišnjem 
razdoblju, od 2009. do 2013. godine, u prosjeku iznosi 4 % godišnje. Potrošnja furosemida u 
2013. godini bila je 31,2  DDD/TSD, što ga svrstava na peto mjesto sveukupne potrošnje 
lijekova u Hrvatskoj. 
Ukupna  potrošnja  u  skupini  C03  u  promatranom  razdoblju  ima  tendenciju  rasta  te 
cijela  skupina  ima  prosječnu  stopu  rasta  oko  5  % godišnje, kako u  DDD/TSD  tako  i  po 
financijskim pokazateljima (Tablice C1 i C4). Izvanbolnička potrošnja diuretika u 2013. godini 
najveća  je  u  Karlovačkoj  i  Istarskoj  županiji,  a  najmanja  u  Brodsko-posavskoj i Osječko-
baranjskoj županiji (Tablica C11).
 
 
 
Periferni vazodilatatori (C04) i Vazoprotektivi (C05) 
 
Terapijske skupine Periferni vazodilatatori i Vazoprotektivi, čine samo 0,1 % ukupne 
potrošnje u DDD/TSD  i  2  %  financijske  potrošnje  u  cijeloj  ATK  skupini  C  u  2013. godini, a 
sličan  trend  je  evidentan  i u cijelom promatranom razdoblju od 2009.  do  2013. godine 
(Tablice C1 i C5).
 
54   
 

Blokatori beta-adrenergičkih receptora (C07) 
 
 
Blokatori beta-adrenergičkih  receptora  (Beta-blokatori)  uglavnom  se  koriste  u 
liječenju hipertenzije, kroničnog zatajenja srca, koronarne bolesti, aritmija, infarkta miokarda 
i kongestivnog zatajenja srca. Potrošnja lijekova iz skupine C07 u 2013. godini iznosila je oko 
9,5  %  potrošnje  u  ATK  skupini  C  u  DDD/TSD,  dok  je  istovremeno  činila  10,5  %  financijske 
potrošnje u kunama. U 2013. godini beta-blokatori su se, s 33,85 DDD/TSD, nalazili na 10. 
mjestu u ukupnoj potrošnji svih lijekova u Republici Hrvatskoj, dok su se s 98,6 milijuna kuna 
nalazili na 15. mjestu po financijskoj potrošnji, a zanimljivo je da su beta-blokatori ovakav 
redoslijed imali i u 2012. godini.  
 
Oko 90 % potrošnje unutar ove terapijske skupine pripada selektivnim blokatorima 
beta receptora. U  2013. godini vodeći  lijekovi  po  potrošnji  su bisoprolol, nebivolol,  te 
atenolol. Dok se potrošnja atenolola tijekom promatranog razdoblja smanjuje (s 10,92  na 
7,94  DDD/TSD),  potrošnja  bisoprolola  i  nebivolola  raste  (s  9,36  i  2,03  na 12,84  i  9,33 
DDD/TSD) (Tablice C1 i C6). 
U ovoj skupini lijekova česte su i kombinacije s drugim lijekovima u svrhu postizanja 
optimalnoga  terapijskog  učinka  u  pojedinoj  dijagnozi,  ali se vrijednosti ovih lijekova ne 
izražavaju  DDD-ima  i  najčešće  se  kombiniraju  s  tiazidskim  diureticima  te  blokatorima 
kalcijskih kanala. Potrošnja ovih kombinacija u kunama nije zanemariva, ali je ipak manja od 
5 % sveukupne potrošnje u ovoj skupini.  
 
Porast potrošnje u skupini Blokatora beta-adrenergičkih receptora od 2009. od 2013. 
godine je relativno stabilan i kreće se od 26 DDD/TSD u 2009. godini do 34 DDD/TSD u 2013. 
godini, dok je u 2010. godini primijećen izraziti porast vrijednosti na 40 DDD/TSD. 
 
Tablica C11 prikazuje izvanbolničku potrošnju antihipertenziva (C02), diuretika (C03), 
beta-blokatora (C07), blokatora kalcijskih kanala (C08) i ACE inhibitora + angiotenzinskih II 
antagonista  (C09)  u  2013.  godini  u  DDD/TSD  po  županijama.  Izvanbolnička  potrošnja 
blokatora beta-adrenergičkih  receptora  u  2013.  godini  najveća  je  u  Požeško-slavonskoj i 
Primorsko-goranskoj  županiji,  a  najmanja  u  Brodsko-posavskoj  i  Varaždinskoj  županiji 
(Tablica  11).  Slika  C1  prikazuje  potrošnju  antihipertenziva  (C02),  diuretika  (C03),  beta-
blokatora (C07), blokatora kalcijskih kanala (C08) i ACE inhibitora + antagonista angiotenzina 
II (C09) od 2009. do 2013. godine u DDD/TSD. 
 
 
Blokatori kalcijskih kanala (C08) 
 
 
Blokatori kalcijskih kanala (C08) koriste se u terapiji više bolesti i stanja, primjerice u 
hipertenziji, koronarnoj bolesti srca (kronična stabilna ili vazospastična angina) te u liječenju 
aritmija. Sa 78,61  DDD/TSD  blokatori kalcijskih kanala  nalazili  su  se  na  trećem  mjestu  po 
potrošnji među svim terapijskim skupinama u 2013. godini, dok su sa 132 milijuna kuna bili 
na 12. mjestu po financijskoj potrošnji (Tablice C1 i C7). 
55   
 

 
Najveću potrošnju u DDD/TSD u ovoj skupini s 96 % u 2013. godini činili su derivati 
dihidropiridina  (C08CA),  koji  spadaju  u  skupinu selektivnih blokatora kalcijskih  kanala s 
primarno  vaskularnim  učinkom  (C08C).  Od  derivata  dihidropiridina  amlodipin,  s  49,95 
DDD/TSD, čini 64 % potrošnje u skupini C08, a ujedno i treći na ljestvici ukupne potrošnje 
lijekova u 2013. godini, dok se lacidipin s 15,58  DDD/TSD  nalazio na 12. mjestu ukupne 
potrošnje lijekova u istoj godini. Isto tako, amlodipin se s 56  milijuna kuna nalazio na 13. 
mjestu ukupne financijske potrošnje lijekova u 2013. godini. Dok je potrošnja amlodipina po 
DDD/TSD u promatranom razdoblju od 2009. do 2013. stabilna i godišnje vrijednosti su skoro 
izjednačene, financijska potrošnja ukazuje na laganu stagnaciju (Tablica C7). 
 
Od ostalih lijekova iz skupine C08 treba spomenuti i verapamil, derivat fenilalkilamina 
koji spada u skupinu selektivnih blokatora kalcijevih kanala s direktnim djelovanjem na srce 
(C08DA) i na koji otpada ostatak od oko 4 % potrošnje u ovoj terapijskoj skupini. 
 
Porast potrošnje blokatora kalcijskih kanala u promatranom razdoblju od 2009.  do 
2013. godine iznosi oko 3 % godišnje i kreće se od 70,26 do 78,61 DDD/TSD. Nasuprot tomu, 
financijska potrošnja se smanjuje u promatranom razdoblju i kreće se od 145 milijuna kuna u 
2009. godini do 132 milijuna kuna u 2013. godini. Ovo smanjenje po stopi od 2,3 % godišnje, 
odnosno 3,3 milijuna kuna godišnje, možemo pripisati i povećanom broju generičkih lijekova 
u ovoj skupini koji su odobreni na tržištu Republike Hrvatske (Tablice C1 i C7). Izvanbolnička 
potrošnja  blokatora kalcijskih kanala u 2013. godini  najveća  je  u  Požeško-slavonskoj, 
Karlovačkoj i Varaždinskoj županiji, a najmanja u Brodsko-posavskoj i Splitsko-dalmatinskoj 
županiji (Tablica 11). 
 
Lijekovi koji djeluju na reninsko-angiotenzinski sustav (C09) 
 
 
Lijekovi koji djeluju na reninsko-angiotenzinski  sustav  (C09)  koriste  se  osobito  u 
terapiji hipertenzije, odnosno, indicirani su u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, u terapiji 
simptomatskog zatajenja srca te u sekundarnoj prevenciji nakon akutnog infarkta miokarda, 
zatim  u  liječenju  određenih  bolesti  bubrega  (dijabetičke  nefropatije). Lijekovi iz ove 
terapijske skupine već su nekoliko godina u samom vrhu po potrošnji u DDD/TSD, kao i po 
financijskoj potrošnji. U 2013. godini nalazili su se na prvom mjestu po potrošnji među svim 
terapijskim skupinama s 108,2 DDD/TSD, dok su s ukupno 325,5 milijuna kuna bili na trećem 
mjestu po financijskoj potrošnji (Tablice C1 i C8; Slika C1). 
 
Ovu terapijsku skupinu lijekova čine ACE inhibitori i antagonisti angiotenzina ll te isti 
sa svojim kombinacijama. Od lijekova koji su najčešći u tim kombinacijama prvi su diuretici. 
ACE inhibitori u 2013. godini činili su 85 % potrošnje lijekova u skupini C09 u DDD/TSD, dok je 
preostalih 15  %  pripadalo antagonistima angiotenzina  ll.  Među  ACE  inhibitorima  u  2013. 
godini  najzastupljeniji je ramipril  koji  čini  51  %  potrošnje  svih  lijekova  iz  skupine  C09  u 
DDD/TSD (55,4 DDD/TSD), slijedi lizinopril (22,7 DDD/TSD) s 23 % te trandolapril, enalapril i 
perindopril s dva do šest posto udjela. Kod antagonista angiotenzina ll u 2013. godini većina 
potrošnje pripada losartanu (8,54 DDD/TSD) i valsartanu (6,2 DDD/TSD), nakon kojih slijede, 
s vrlo malim udjelom, telmisartan i kandesartan s po manje od jedne DDD/TSD (Tablica C8). 
56   
 

 
Treba primijetiti da se financijska potrošnja za skupinu C09 razlikuje od potrošnje u 
DDD/TSD  jer se u raspodjelu po  financijskim  kriterijima  uključuju  i  kombinacije  lijekova  iz 
podskupina koje nemaju dodijeljen DDD (zbog toga što se radi o kombinacijama  djelatnih 
tvari).  Najveću  financijsku  potrošnju  u  2013.  godini  imaju  ACE  inhibitori  u  kombinacijama 
(C09B), i to 153 milijuna kuna odnosno 47 % potrošnje svih lijekova u skupini C09, zatim čisti 
ACE inhibitori (C09A) sa 100,5 milijuna kuna odnosno 31 %, potom antagonisti angiotenzina 
ll u kombinacijama (C09D) s 42 milijuna kuna odnosno 13 % te naposljetku čisti antagonisti 
angiotenzina ll (C09C) s 30 milijuna kuna ili 9 % potrošnje svih lijekova u skupini C09 (Tablica 
C1). 
 
Porast ukupne potrošnje lijekova u skupini lijekova koji djeluju na  reninsko-
angiotenzinski sustav u promatranom razdoblju od 2009. do 2013. godine izrazit je i iznosi 
prosječno  7,4  %  godišnje,  a  kreće  se  od  81,6  u 2009. godini do 108,2  DDD/TSD  u 2013. 
godini. Što se tiče financijske potrošnje lijekova u ovoj skupini prosječna potrošnja iznosi 341 
milijuna  kuna  godišnje.  Ovu  nerazmjernost  u  trendu  prosječnoga  godišnjeg  povećanja 
potrošnje  u  DDD/TSD  i  financijske  potrošnje  možemo  tumačiti  činjenicom  da  je  terapijska 
skupina C09 u vrhu po potrošnji lijekova i kao takva atraktivna proizvođačima lijekova te je 
shodno tomu na tržištu prisutan velik broj generičkih lijekova (paralela) što za posljedicu ima 
smanjenje  cijena  i  financijske  potrošnje  za  te  lijekove.  Dok u 2009. godini u  skupini  C09 
imamo 79 generičkih lijekova (paralela) i njihovih oblika, u 2012. godini imamo ih 103, a u 
2013. godini 115. U 2013. godini lijekovi iz ove skupine – ramipril i lizinopril – bili su s 55,4 i 
22,7 DDD/TSD na drugom odnosno osmom mjestu po potrošnji među svim lijekovima, dok 
su s 65,5 i 53,2 milijuna kuna lizinopril u kombinaciji s diureticima i ramipril bili na petom, 
odnosno 15. mjestu po financijskoj potrošnji. 
Izvanbolnička potrošnja lijekova koji djeluju na reninsko-angiotenzinski sustav u 2013. 
godini  najveća  je  u  Varaždinskoj  i  Požeško-slavonskoj  županiji,  a  najmanja  u  Zadarskoj  i 
Splitsko-dalmatinskoj županiji (Tablica 11). 
 
Hipolipemici (C10) 
 
 
Važna skupina lijekova koja ima kontinuirani porast potrošnje posljednjih godina su 
hipolipemici. Ovi lijekovi indicirani su u hiperkolesterolemiji te u prevenciji kardiovaskularne 
bolesti. Potrošnja Inhibitora HMG KoA reduktaze(C10AA) – statina  – u svijetu se postupno 
povećava  od  1994.  godine  kad  su  prvi  rezultati  iz  ključnih  kliničkih  ispitivanja  pokazali 
smanjeni kardiovaskularni morbiditet i mortalitet povezan s primjenom ove skupine lijekova. 
Danas  postoje  čvrsti  dokazi  o  prednostima  korištenja  statina  i za osnovnu i sekundarnu 
prevenciju  kardiovaskularnih  bolesti  u  visokorizičnih  osoba.  Ciljevi  liječenja  i  terapijske 
smjernice o uporabi statina ažuriraju se prema novim spoznajama. Tako je i u razdoblju od 
2007. do 2010. godine u Republici Hrvatskoj prosječan porast potrošnje na godišnjoj razini 
bio  21  %,  odnosno  s  47,14  DDD/TSD  u  2007.  godini  na  83,63  DDD/TSD  u 2010. godini. 
Međutim, u 2011., 2012. i 2013. godini potrošnja u skupini C10 iskazala je pad vrijednosti te 
je iznosila 48,55, 52,22 odnosno 53,54 DDD/TSD (Tablica C 9; Slike C2, C3). 
Ovaj pad u brojkama koje govore o potrošnji lijekova izravna je posljedica promjene 
DDD  za  skupinu  lijekova  hipoglikemika  čiji  je  DDD  prilagođen  povećanim  prosječnim 
57   
 

terapijskim dozama, posebice za statine, te se time  u  tehničkom  izračunu  sada  izražava 
„manja“ potrošnja ovih lijekova u odnosu na ranije godine.  Primjerice,  za  skupinu  C10AA 
definirane  dnevne  doze  (DDD)  hipolipemika  su  uglavnom  udvostručene.  Stoga  je  konačan 
zbroj potrošnje u DDD-u za hipolipemike u 2010. godini bio 83,48 DDD/1000/dan, dok je u 
2011. godini potrošnja iznosila 48,55 DDD/1000/dan, što je smanjenje za 42 % u tehničkom, 
ali ne i u stvarnom smislu (Tablica C9). Dodatni izračuni govore da smanjenje potrošnje nije 
izraženo  u  takvoj  mjeri  jer  je,  primjerice, potrošnja djelatne tvari u miligramima u 2011. 
godini manja za 2,5 % u  odnosu  na  2010.  godinu,  a  potrošnja  izražena  u  kutijama  lijeka 
manja za svega jedan posto u 2011. godini u odnosu na 2010. godinu. Dakle, iskazani pad 
potrošnje isključivo je posljedica promjene vrijednosti definirane dnevne doze za navedene 
lijekove i on se u stvarnosti nije dogodio već je u ovoj skupini lijekova u razdoblju od 2009. 
do 2013.  godine  prisutan  stalni  rast  potrošnje.  Porast  potrošnje  lijekova  po  DDD/TSD  u 
skupini  C10  u  razdoblju  od  2004. do 2013. godine, od kad se prati potrošnja lijekova u 
HALMED-u, u stalnom je porastu bez obzira na to što drukčijim prikazom „tehničkih jedinica“ 
ono izgleda manje. Tako u razdoblju od 2011. do 2013. godine kada su primijenjene nove, 
drukčije vrijednosti DDD-a porast iznosi 5 % na godišnjoj razini (Slike C2 i C3). 
 
Promatrajući  potrošnju  u  kunama  u  skupini  C10,  u  razdoblju  od  2009. do 2013. 
godine  potrošnja  je stabilna  i iznosi oko 238 milijuna kuna godišnje, a kreće  se  u rasponu 
između  230 i 248  milijuna kuna. U  2013.  godini  lijekovi  iz  skupine  C10  bili su na šestom 
mjestu po  potrošnji  među  svim terapijskim skupinama s 53,54 DDD/TSD,  a  po financijskoj 
potrošnji s 224 milijuna kuna također su se nalazili na šestom mjestu. 
 
Većina  potrošnje  po  DDD/TSD  u ovoj skupini lijekova pripada  atorvastatinu, 
simvastatinu i rozuvastatinu. Dok je simvastatin bio najprodavaniji hipolipemik u početnom 
razdoblju njihove primjene, zadnjih godina ga s prve pozicije istiskuje atorvastatin. U 2013. 
godini 55  %  potrošnje  Inhibitora  HMG  KoA  reduktaze  (C10AA)  pripada  atorvastatinu 
mjereno u DDD/TSD, što ga svrstava na šesto mjesto sveukupne potrošnje lijekova, a 21 % 
potrošnje pripada simvastatinu (19. mjesto), dok 19 % pripada rozuvastatinu (22. mjesto). 
fluvastatin  čini  ostatak potrošnje, dok su lovastatin  i pravastatin  po potrošnji u Republici 
Hrvatskoj zanemarivi (Slike C2 i C3). 
Po  financijskoj  potrošnji  potrebno  je  istaknuti  da  je  atorvastatin  bio najprodavaniji 
lijek od svih u Hrvatskoj u 2010., 2011. i 2012. godini dok je u 2013. godini bio na drugom 
mjestu po financijskoj potrošnji sa 78 milijuna kuna. Simvastatin je po financijskoj potrošnji u 
razdoblju 2009. do 2013. godine zauzimao od 3. do 24. mjesta. Manje značajnu ulogu u ovoj 
terapijskoj  skupini  (C10)  prema  financijskoj  potrošnji  čine  ostali  lijekovi;  fibrati,  omega-3-
trigliceridi te ezetimib. 
 
Slika  C1  prikazuje  potrošnju  antihipertenziva  (C02),  diuretika  (C03),  betablokatora 
(C07), blokatora kalcijskih kanala (C08) i ACE inhibitora + antagonista angiotenzina II (C09) od 
2009. do 2013. godine u DDD/TSD. 
Slika  C2  prikazuje  potrošnju  statina  od  2009. do 2013.  godine u  DDD/TSD  (prikaz s 
prilagođenim vrijednostima prema vrijednostima DDD-a do 2010. godine). Na grafikonu se 
uočava  trend  stalnog  povećanja  potrošnje statina, s time da u 2011., 2012.  i 2013.  godini 
postoji stanovita stagnacija potrošnje atorvastatina i simvastatina, a propisuju se  sve više 
statini novijih generacija, tj. statini s drugim načinom metaboliziranja. 
58   
 

Slika  C3  prikazuje  potrošnju  statina  od  2009. do 2013.  godine  u  DDD/TSD  (prikaz 
prilagođen novim vrijednostima DDD-a u 2011. 2012. i 2013. godini), koja zbog promjene u 
izračunu  DDD-a za statine virtualno prikazuje smanjenu potrošnju u 2011.,  2012.  i 2013. 
godini u odnosu na ranije godine praćenja potrošnje. 
Tablica C10 i Slika C4 prikazuju ukupnu izvanbolničku potrošnju hipolipemika (C10) po 
županijama u 2013. godini u DDD/TSD. Najveća potrošnja je zabilježena u Požeško-slavonskoj 
i Istarskoj županiji, a najmanja u Brodsko-posavskoj i Virovitičko-podravskoj županiji. 
 
 
Usporedna potrošnja antihipertenziva, diuretika, beta blokatora, 
blokatora kalcijskih kanala, ACE inhibitora i anatagonista 
angiotenzina II po županijama 
 
Tablica  C11  prikazuje  potrošnju  antihipertenziva  (C02),  diuretika  (C03),  beta-
blokatora (C07), blokatora kalcijskih kanala (C08) i ACE inhibitora + antagonista angiotenzina 
II (C09) u 2013. godini u DDD/TSD po županijama.  
Potrošnja antihipertenziva u 2013. godini prosječno  je  iznosila  oko  12  DDD/TSD, a 
značajnija  povećanja  potrošnje  u  odnosu  na  prosjek  bila  je  u  Sisačko-moslavačkoj  (19 
DDD/TSD),  Varaždinskoj  županiji  (18,3  DDD/TSD)  i  Požeško-slavonskoj (16,6  DDD/TSD). 
Značajnije  manja  potrošnja  u  odnosu  na  prosjek  bila  je  u  Splitsko-dalmatinskoj (6,01), 
Šibensko-kninskoj (7,6) i Primorsko-goranskoj županiji(7,7). Diuretici, s prosjekom potrošnje 
od 46 DDD/TSD, najviše su se trošili u Karlovačkoj i Istarskoj županiji, a najmanje u Brodsko-
posavskoj  županiji  i  Osječko-baranjskoj  županiji.  Značajnija  povećanja  potrošnje  beta-
blokatora u odnosu na prosjek (34 DDD/TSD) bila su u Požeško-slavonskoj (58,9) i Primorsko-
goranskoj županiji (46,7 DDD/TSD), a smanjenja u odnosu na prosjek su u Brodsko-posavskoj, 
i  Varaždinskoj  županiji.  Potrošnja  blokatora kalcijskih kanala u 2013. godini iznosila je, 
prosječno oko 81 DDD/TSD, a značajnija povećanja potrošnje u odnosu na prosjek bila su u 
Požeško-slavonskoj (130),  Karlovačkoj  (105)  i  Varaždinskoj  županiji  (101  DDD/TSD). 
Značajnije  manja  potrošnja  u  odnosu na prosjek bila je u Brodsko-posavskoj  županiji, 
Splitsko-dalmatinskoj  i  Virovitičko-podravskoj  županiji. U skupini Lijekova koji djeluju na 
reninsko-angiotenzinski  sustav,  inače  skupini  lijekova  koja  se  najviše  koristi  u  terapiji 
povišenog krvnog tlaka,  prosječna  potrošnja  po  županijama  u 2013. godini iznosila je 113 
DDD/TSD.  Značajno  veća  potrošnja  od  prosjeka  bila  je  u  Varaždinskoj  (178),  Požeško-
slavonskoj (163),  Međimurskoj  županiji  (158)  i  Karlovačkoj  županiji  sa  153  DDD/TSD. 
Značajnije  manja  potrošnja u odnosu  na prosjek bila je u Zadarskoj, Splitsko-dalmatinskoj, 
Šibensko-kninskoj i Virovitičko-podravskoj županiji (Vidi tablicu C11). 
 
 
59   
 

Prikaz potrošnje u tablicama i slikama u skupini C