Xadislarning insonni ma'naviy komillik sari yetaklovchi omil sifatidagi o‘rni



Yüklə 0,74 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə8/27
tarix10.05.2022
ölçüsü0,74 Mb.
#57422
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   27
nadislarning insonni manaviy komillik sari yetaklovchi omil sifatidagi orni

tadvin, ya’ni hadislarni qayd etishni boshlab bergan. Hadislarni yozib borish, hadis 

to‘plamlarini tuzish rasmiy ravishda mazkur xalifa tomonidan buyruq berilganidan 

so‘ng keng tus olgan va an’ana tarzida odat tusiga kirgan.  

Payg’ambar  vafot  etganlaridan  so’ng  ma’lum  darajada  tortishuv  va 

munozaralardan  keyin  har  xil  mavzularga  doir  hadislar  kitobat  holiga  keltirila 

boshlandi.  Masalan,  sahobalardan  Jobir  ibn  Abdulloh  haj  ziyoratining  yo’l-

yo’riqlari («Manosik al-haj») xususidagi hadislardan bir kichik kitob bitgan bo’lsa, 

Samara ibn Jundab esa Rasulullohdan eshitgan hadislari asosida o’z o’g’illariga bir 

vasiyatnoma  yozib  qoldiradi.  “Tobe’inlar  davrida  esa  hadislarni  kitobat  etishga 

qarshilik  qiluvchilar  ozchillikni  tashkil  etib,  uning  kitobatini  qo’llab-quvvatlagan 

tobe’iynlar  esa  aksariyatni  tashkil  etardi.  Ushbu  davrda,  ya’ni  sahobalar  va 

tobe’iynlar  davrida  ikki  xil  fikr  qaror  topib,  hadislarni  ham  yozma,  ham  og’zaki 

tarzda rivoyat qilish odat tusiga kirgan edi”

5



Hadislarni  tadviyn  etish  ularni  muayyan  bir  to’plamga  yig’ish,  demakdir. 

Dastavval hadislarni to’plam shaklida qayd etishni boshlagan olim Abdulaziz ibn 

Marvon (vafoti 704 yil) hisoblanadi. U Misrda amirlik vazifasida bo’lgan, lekin o’z 

maqsadiga erishmasdan burun vafot etadi. Uning ishini o’g’li Umar ibn Abdulaziz 

(vafoti  720  yil)  davom  etdiradi.  Hadislarni  bu  tariqa  qayd  etilishidan  ko’zda 

tutilgan  asosiy  maqsadlar  ularni  sahih  (to’g’ri,  ishonchli)larini  noqis  mavzulari 

bilan aralashib ketishining oldini olish va muayyan hadisni rivoyat qilgan roviy va 

ulomalarning vafotlari tufayli ularning yo’q bo’lib ketish xavfidan edi. Shu boisdan 

ham Umar ibn Abdulaziz hadislarni yozma qayd etishni buyurganda Madina ahliga 

«Rasululloh  sollallohu  alayhi  vasallamning  hadislarini  eshitgan  zahotingiz  yozib 

olingizlar,  chunki  uni  bilgan  ulamolarning  dunyodan  o’tib  ketishlaridan 

                                                 

5

 Abdullaev B. Ilk hadis to‘plamlari haqida ma'lumotlar // Imom al-Buxoriy saboqlari.  



-№ 3,2012. –B.192-195. 


 

11 


xavotirdaman»,  deb  yozgan  edi.  Umar  ibn  Abdulaziz  bu  muhim  vazifani 

topshirgan muhaddislarning boshliqlaridan Abu Bakr ibn Muhammad ibn Amr ibn 

Hazm, Muhammad ibn Muslim ibn Shihob az-Zuhriylar bor edi

6



Hadislarni  kitobat  qilish  tarixi,  shartli  ravshsda,  to‘rt  bosqichdan  iborat 

bo‘lgan,  deb  aytish  mumkin.  Birinchi  bosqichda,  odamlar  (bu  erda  sahobalar 

nazarda tutilmokda) hadislarni tartibsiz holda qo‘chirib yozganlar. Bunda hadislar 

boblarga  yoki  mavzularga  ajratilmasdan,  to‘g‘ri  kelgan  hadis  yozib  olinavergan. 

Ikkinchi  bosqichda  ayrim  shaxslar  (bu  erda  ham  sahobalar  nazarda  tutilmokda), 

o‘zlari yod olgan hadislarni muayyan to‘plam shakliga keltirganlar. Bu to‘plamlar 



"sahifa"  deb  atalgan.  Uchinchi  bosqichda  hadisi  shariflar  katta  hajmli  kitoblarga 

jamlangan. Lekin bu bosqichda ham hali hadisi shariflar mavzularga ajratilib, bob-

bob  qilinmagan  edi.  To‘rtinchi  bosqichda  xadisi  shariflar  mavzularga  ajratilib, 

alohida kitob holiga keltirilgan. Payg‘ambar (s.a.v.) va sahobalar davrida hadislarni 

avvalgi ikki turda to‘plash uslubi keng tarqalgan edi. 

Ayrim  tadqiqotchilar  Payg‘ambar  (s.a.v.)  davridan  e’tiboran  Umar  ibn 

Abdulaziz  davrigacha  hadislar  to‘planganini  inkor  qiladilar.  Ular  quyidagi  uchta 

omilni  bunga  sabab  qilib  ko‘rsatadilar:  sahobalar  va  tobeinlar  hamda  bu  davrda 

yashaganlarning  ko‘pchiligi  yozishni  bilmaganlar,  ularning  zehnlari  shu  darajada 

kuchli  bo‘lganki,  hadislarni  yozishga  ehtiyoj  tug‘ilmagan  va  nihoyat  uchinchisi, 

hadislarni  yozib  olish  ma’qullanmagan  (odamlar  bu  ishdan  qaytarilganlar).  Bu 

fikrlardan  avvalgi  ikkitasiga  qo‘shilish  qiyin,  chunki,  ko‘pchilik  yozishni 

bilmagani yoki xotiraning kuchliligi hadislarni yozishdan to‘xtata olmaydi. Zotan, 

yozishni  biladigan  mashhur  sahoba  va  olim  tobeinlar  hadis  majmualarini  tuzishi 

mumkinligi o‘z-o‘zidan ma’lum. 

Odamlarning hadislarni yozishdan qaytarilganiga muhaddislardan Muslim ibn 

al-Hajjoj (821 —875) rivoyat qilgan quyidagi bu hadisni dalil qilib keltiradilar: 


Yüklə 0,74 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   27




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin