Collection b



Yüklə 2,36 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə60/126
tarix15.08.2023
ölçüsü2,36 Mb.
#139448
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   126
VOL 2.5 2023 B

MAY 
2023
ISSN: 2181-3558
 
62 
INTEGRATSIYALASHGAN TA’LIM VA TADQIQOTLAR JURNALI 
JOURNAL OF INTEGRATED EDUCATION AND RESEARCH
“БОБУРНОМА” АСАРИНИНГ ЎЗБЕК ТИЛИ ВА ЎЗБЕК ТИЛИДАН 
ИНГЛИЗ ТИЛИГА ҚИЛИНГАН ТАРЖИМАЛАРИ АСОСИДА 
“КАЙФИЯТ” КОНСЕПТИ ВЕРБАЛИЗАТОРЛАРИНИНГ ҚИЁСИЙ 
ТАҲЛИЛИ 
Абдусатторова Бегойим Пўлатжон қизи 
АДЧТИ 2-курс магистранти 
begoyimabdusattorova@mail.ru
 
Аннотация.
Ушбу мақолада сўзловчи ўз ички кечинмаларини 
тингловчига етказиб беришда бевосита фонетик воситалар орқали 
ифодаланиши ва нутқда экспрессивликни кучайтириш ва кучсизлантиришда 
урғунинг аҳамияти катта еканлиги алоҳида ажратиб кўрсатилгани тўғрисида 
маълумот берилган.
Калит сўзлар: 
нутқ, эмоционаллик, таъсирчанлик,руҳий холат, кўнгил-
кўтаринки кайфият,вербализатор. 
Annotation.
This article provides information on the fact that the speaker 
conveys his inner experiences to the listener directly through phonetic means, and 
emphasizes the importance of emphasis in strengthening and weakening 
expressiveness in speech. 
Key words:
speech,emotionality, sensitivity, state of mind, cheerful mood, 
verbalizer. 
Аннотация.
В данной статъе приводится информация о том, что 
говорящий 
выражает 
слушателю 
свои 
внутренние 
переживания 
непосредственно с помощъю фонетических средств, и подчеркивается 
значение ударение в усилении и ослаблении выразителъности в речи. 
Ключевые 
слова:
Речъ, 
эмоционалъностъ, 
впечатлителъностъ,состояние души веселое , настроение. 
Инсоннинг тил орқали фикр ва хис-туйғуларини ифодалаши тилнинг 
тафаккур билан бевосита боғлиқлигини намоён қилади ва фонетик воситалар 
билан ҳам ифода этилади. Маълум бўладики, тилнинг энг мухим 
бирликларидан бири бу фонетик усуллар орқали хар бир сўзловчи ўзининг 
кайфиятини ва хис туйғуларини тингловчиларга етказиб бера олишдир.
Демак, нутқ жараёнида нутқ товушларидаги эмоционаллик, таъсирчанлик, 
талаффуздаги жарангдорлик, уларнинг бадиий қўлланиш қоидалари, фонетик 
стилистиканинг ўрганиш объекти хисобланади..
Сўзловчи ўз ички кечинмаларини тингловчига етказиб беришда 
бевосита фонетик воситалар орқали ифодалайди. Нутқда экспрессивликни 
кучайтириш ва кучсизлантиришда урғунинг аҳамияти катта. Урғу орқали 
сўзловчи бирон бир сўзни ёки сўзнинг маълум бир бўғинини алоҳида 
ажратиб кўрсатишдан ташқари, берилаётган фикрга ўз муносабатини қай 
даражада эканлигини ифодалашда урғудан фойдаланиши мумкин. 



Yüklə 2,36 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   126




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin