K r a g u j e v a c 2 0 0 Supplement 1

Klju~ne re~i:

hroni~na sr~ana insuficijencija,

beta blokatori, bisoprolol, metoprolol, propranolol,

karvedilol, sr~ana frekvenca, arterijski pritisak

29. VISOKA INCIDENCIJA POREME]AJA

KOAGULACIJE NAME]E POTREBU RUTI-

NSKOG SKRININGA POREME]AJA HE-

MOSTAZE KOD @ENA SA MENORAGIJOM

\uki} S

1

, An|elkovi} N

1

, \uki} A

1

, \ur|evi} P

1

,

@ivan~evi} S

1

, Varja~i} M

1

, Mladenovi} V

1

,

Bubanja D

1

, Ne{i} J

1

, Antovic J

2

1

Klini~ki centar "Kragujevac"

2

Coagulation Research, Karolinska University

Hospital & Institute, Stockholm, Sweden

UVOD. Iako je sindrom menoragije {iroko

rasprostranjen, kod skoro polovine pacijentkinja etio-

lo{ki faktori ovog poreme}aja ne budu utvr|eni.

Opisano je da blagi, subklini~ki poreme}aji hemostaze

mogu ~esto da budu uzrok menoragije.

CILJ. Cilj ovog istra`ivanja je bio odre|ivanje

incidencija poreme}aja hemostaze kod `ena sa dijag-

nostikovanom menoragijom.

METODE. Ispitivano je trideset osam pacijentk-

inja (starosti 36.1

± 8.6 godina) koje su imale menorag-

iju. Dijagnoza menoragije je utvr|ena primenom semi-

kvantitativne metode zasnovane na uporednoj analizi

upotrebljenog sanitarnog materjala sa standardnim

slikama (engl. Pictorial blood loos assessment chart,

PBAC), sa skorom>100 ({to odgovara gubitku vi{e od

100ml

krvi

tokom

menstrualnog

krvarenja).

Analizirani su slede}i parametri: vreme krvarenja

(VK), PT, aPTT, VWF:Ag i VWF:Ac, aktivnost faktora

koagulacije kao {to su FII, FV, FVII, FVIII, FIX, FX i

XI, fibrinogen i D-dimer.

REZULTATI. Kod 28 pacijentkinja (74%) je

verifikovana menoragija (PBAC>100). Poreme}aj fak-

tora zgru{avanja krvi je prona|en kod 9 pacijentkinja

(32%) i to sni`ena aktivnost FIX kod 3 (11%) i

aktivnost FII kod 2 (7%) pacijentkinje, dok su 2 `ene

imale kriterijume za dijagnozu blagog oblika von

Willebrand-ove bolesti tip 1, jedna pacijentkinja (4%)

je bila tzv. "nosilac" za hemofiliju C i jedna je imala

produ`eno PT. @ene sa poreme}ajem hemostaze su

imale produ`eno menstrualno krvarenje (8.8

±1.8 vs

8.3

±3.5 dana; p=0,028), ni`i hemoglobin (106.5±11.2

vs 119.9

±17.1 g/L; p=0.044) i gvo`|e u serumu (6.4±4.3

vs 11.6

±6.7 mol/L; p<0.05) u pore|enju sa pacijentk-

injama koje nisu imale ovaj poreme}aj.. Ove pacijentk-

inje su imale i produ`eno aPTT (33.0

±8.6s vs 27.0±2.6s,

p=0.002), ni`e vrednosti fibrinogena (2.5

±0.6 vs

2.9

±0.6 g/L, p=0.079) i povi{ene vrednosti D dimera

(258.1

±154.0 vs165.8±77.9 ng/mL; p=0.008).

ZAKLJU^AK. U grupi pacijentkinja sa verifiko-

vanim sindomom menoragije registrovana je velika

u~estalost poreme}aja hemostaze. Uklju~ivanje ve}eg

broja pacijentkinja i kompletiranje studije je neophod-

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

24

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

25

no pre dono{enja definitivnih zaklju~aka o potrebi

uvo|enja skrininga hemostaze kao dela dijagnosti~kog

algoritma kod `ena sa menoragijom.

Klju~ne re~i:

menoragija, hemostaza, koagulacija

30. EKONOMIJA DIABETES MELLITUS-A TIP

2 -TRO[KOVI OBOLJENJA IZMERENI NA

POPULACIJI PACIJENATA, VI[ESTRUKO

PREVAZILAZE REPUBLI^KE PROCENE

Jakovljevi} M

1

,Biorac N

2

, Stefanovi} D

3

, Jankovi} S

1

1

Medicinski fakultet, Kragujevac

2

Dom zdravlja "Svilajnac"

3

Agencija za lekove i medicinska sredstva

Republike Srbije

UVOD. Enorman broj pacijenata, hronicitet i

visoka u~estalost komplikacija ~ine ovo oboljenje

zna~ajnim optere}enjem za republi~ki zdravstveni sis-

tem.

CILJ RADA. Cilj na{e studije jeste uporediti

stvarno izmerene tro{kove udru`ene sa Diabetes

Mellitusom tip 2 na uzorku populacije dijabeti~ara iz

centralne Srbije, i nacionalnu procenu istih tro{kova po

osobi, zasnovanu na dostupnoj evidenciji o vrednosti

prodaje oralnih antidijabetika i insulina i analoga u

periodu od 2004 - 2007 godine

METOD. Ukupni direktni (medicinska nega,

ambulantna i hospitalna) i indirektni (apsentizam ...)

tro{kovi pacijenata vezani za njihovo osnovno oboljen-

je, su analizirani sa perspektive dru{tva, retrospek-

tivno, na slu~ajnom uzorku od 99 odraslih osoba sa

DM tip 2 , tokom 2007godine. Zatim su izra~unate

srednje godi{nje vrednosti prodatih lekova iz grupe

oralnih antidijabetika i insulina i analoga, na doma}em

tr`i{tu u periodu od 2004 - 2007. Finansijski parametri

su iskazali u nacionalnoj valuti (RSD), koriste}i pri

obra~unu zvani~an kurs NBS sredinom fiskalne 2007 i

uzimaju}i u obzir realnu stopu inflacije na doma}em

tr`i{tu u istoj godini.

Rezultati: Izmerena ukupna vrednost tro{kova

na na{em uzorku po osobi iznosi: za nabavku lekova

20352 RSD, za medicinska sredstva 3174 RSD, za med-

icinske usluge 24338 RSD, za apsentizam i smanjenu

radnu sposobnost 5547 RSD. U~estalost komplikacija

dijabeta iznosi 9.09 %. Ukupan broj dana bolovanja

zaposlenih lica, uzrokovanog DM iznosi 1025 a broj

dana le~enja u stacionarnim ustanovama 360. Suma

direktnih i indirektnih tro{kova iznosi po pacijentu oko

53413 RSD za godinu dana. Prema podacima ALIMS,

na nacionalnom nivou je od 2004 do 2007, srednja

godi{nja vrednost potro{enih oralnih antidijabetika

iznosila 1217 RSD, a insulina i analoga 2124 RSD po

pacijentu. Vrednost ovog dela direktnih medicinskih

tro{kova za koje postoji evidencija na nacionalnom

nivou, iznosi 20,74 % ukupnih tro{kova za lekove

izmerenih na na{em uzorku.

ZAKLJU^AK Pore|enjem stvarnog obima

na{ih tro{kova, uslovljenih posmatranim oboljenjem sa

iskustvima drugih, uo~ava se da je obim u rangu evrop-

skih zemalja, ali je struktura potro{nje sli~nija onoj u

ekonomijama tre}eg sveta. Pore|enje stvarnih, lokalno

izmerenih i nacionalno procenjenih tro{kova bolesti je

pokazalo da su stvarni tro{kovi 3.31 puta ve}i. Stvarni

tro{kovi dijabetesa mellitus tip 2 u Srbiji bi iznosili

25.33 milijardi dinara godi{nje, {to je 23.51% od

ukupnog zdravstvenog bud`eta za fiskalnu 2007(107.72

milijarde dinara).

Klju~ne re~i:

farmakoekonomija, analiza

tro{kova bolesti, diabetes mellitus 2

31. LIPOREGULACIJA I FUNKCIJA FAGOCI-

TIRAJU]IH LEUKOCITA PERIFERNE

KRVI OBOLELIH OD DIABETES MELLI-

TUSA TIP 2

Ne{i} J

1

, Mladenovi} V

1

, \uki} A

1

, Pantovi} S

1

,

Bubanja D

1

, \uki} S

1

, @ivan~evi} Simonovi} S

1

,

Arsenijevi N

2

1

Centar za endokrinologiju, dijabetes i bolesti

metabolizma, Interna klinika, KC " Kragujevac"

2

Medicinski fakultet Kragujevac

UVOD. Proces aterogeneze je bolest karakter-

isana hroni~nom inflamacijom niskog stepena intezite-

ta, u okviru koje monocitno-makrofagne }elije imaju

zna~ajnu ulogu. Otpornost na insulin koja je naj~e{}e u

osnovi diabetes melitusa tip 2 (DM2) je ~esto udru`ena

sa nizom drugih aterogenih faktora rizika (naro~ito

dislipidemijama)

koji

dovode

do

nastanka

ateroskleroze.

CILJ. U okviru ovog istra`ivanja, kao osnovni cilj

je postavljeno ispitivanje povezanosti nivoa lipida i

fagocitne aktivnosti mononuklearnih i polimorfonuk-

learnih }elija periferne krvi u osoba obolelih od DM2.

METOD. Ispitivanje je obuhvatilo 47 pacijenata

obolelih od DM2 i 15 zdravih ispitanika. Parametri

fagocitne aktivnopsti odre|ivani su metodom fagoci-

toze ~estica kvasca obele`enih Neutral red-om .U

okviru analize fagocitne funkcije odre|ivani su: proce-

nat fagocitirajucih mononukleara i polimorfonukleara

(%MN i %PMN), indeks fagocitoze MN i PMN (IF-

MN i IF-PMN), apsolutni indeks fagocitoze MN i

PMN (AIF-MN i AIF-PMN) i broj fagocitiraju}ih

}elija MN i PMN (brMN i brPMN). U okviru para-

metara liporegulacije odre|ivani su ukupni holesterol

(tHol), HDL-holesterol (HDL) i trigliceridi (TAG),

dok je LDL-holesterol (LDL) izra~unavan indirektno

prema formuli Friedewald-a.

REZULTATI. Izme|u grupa pacijenata sa

povi{enim i normalnim vrednostima tHol (granica

5,2mM) i LDL (granica 3,5 mM) nije registrovana sta-

tisti~ki signifikantna razlika u odnosu na ispitivane

parametre fagocitne aktivnosti. Pacijenti sa vrednosti-

ma HDL ni`im od 1.3mM ima statisti~ki vi{e vrednosti

%MN }elija (27.52% vs 22.20%, p=0.0452), kao i

zna~ajno pove}anje IF-PMN (4.10 vs 3.60, p=0.0394) i

pove}anje AIF-MN (91.36 vs 67.15, p=0.0281) i AIF-

PMN (306.615 vs 259.17, p=0.0162). Pacijenti sa vred-

nostima TAG vi{im od 1.7mM su imali signifikantno

vi{i IF-MN (3.44 vs 2.91,p=0.0301), dok se za ostale

parametre fagocitoze ne bele`i statisti~ka zna~ajnost.

ZAKLJU^AK. Stimulisana fagocitna aktivnost

(procenat fagocita, indeks fagocitoze i apsolutni indeks

fagocitoze) MN leukocita periferne krvi se statisti~ki

~e{}e sre}e kod osoba obolelih od DM2 koje imaju

maligni aterogeni lipidni profil (visok TAG, nizak

HDL). Bli`om analizom registrovan je dominantni uti-

caj nivoa TAG, ali on biva potenciran u uslovima niskih

vrednosti HDL.

Klju~ne re~i:

hiperlipidemija, fagocitoza,

makrofag, diabetes mellitus

32. KARAKTERISTIKE LIPOREGULACIJE U

OSOBA OBOLELIH OD DIJABETESA NA

TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA

Mladenovi} V

1

, \uki} A

1

, Bubanja D

1

, \uki} S

1

,

Ne{i} J

1

, \ur|evi} P

1

, [ipeti} S

2

, Pantovi} V

3

1

Centar za endokrinologiju, dijabetes i bolesti

metabolizma, Interna klinika, KC " Kragujevac"

2

Institut za epidemiologiju, Medicinski fakultet

Beograd

UVOD.

U~estalost

pojedinih

lipidskih

poreme}aja (hiperlipoproteinemija) osoba obolelih od

dijabetes mellitus-a (DM) se kre}e od 30-90%. Povi{en

nivo ukupnog, LDL-holesterola i triglicerida su nezav-

isni faktori rizika za kardiovaskularne bolesti. Posebno

zabrinjava zna~ajna zastupljenost malignog aterogenog

profila u obolelih od DM (visoki TAG, nizak HDL).

CILJ. Cilj istra`ivanja je utvr|ivanje postojanja

razlika u parametrima liporegulacije izme|u osoba sa

dijabetesom zavisno od pola pacijenta i tipa dijabetesa

na teritoriji Grada Kragujevca.

METOD. Studija je obuhvatila sve obolele od

dijabetesa koji su registrovani u nekom od

Savetovali{ta za dijabetes na teritoriji Grada

Kragujevca tokom 2003 godine. Odre|ivani su para-

metari liporegulacije: ukupni holesterol (tHol), HDL-

holesterol (HDL) i trigliceridi (TAG), a iz njih je

izra~unavan LDL-holesterol (LDL)

REZULTATI. 3343 pacijenata obolelih od dija-

betesa

je

obuhva}eno

ovim

istra`ivanjem.

Anamnesti~ki podatak o ranijem postojanju lipidskog

poreme}aja dalo je samo 22,5% obolelih. U ispitivanoj

populaciji, a prema kriterijumima iz Nacionalnog

vodi~a klini~ke prakse registrovano je da: 75,8%

obolelih od dijabetesa ima povi{ene vrednosti tHol,

73,2% ima povi{ene vrednosti LDL, 57,6% ima

povi{ene vrednosti TAG i 37,8% ima sni`ene vrednosti

HDL holesterola. Postoji statisti~ki zna~ajna razlika u

prose~noj vrednosti tHol u odnosu na tip dijabetesa

(DM2 vs. DM1 5,98

±1,2 vs. 4,87±1,24 mM, p<0,001),

kao i LDL (DM2 vs. DM1 3,57

±0,99 vs. 2,76±0,99 mM,

p<0,001), i TAG(DM2 vs. DM1 2,23

±1,51 vs.

1,42

±0,93 mM), ali ne i u prose~nim vrednostima HDL

(DM1 vs. DM2

±1,4 0,39 vs. 1,36±0,37mM, p>0,05).

Postoji statisti~ki zna~ajno ve}a prose~na vrednosti

tHol u `ena u odnosu na mu{karce (6,04

±1,21 vs.

5,63

±1,22 mM, p<0,001), kao i LDL (3,62±1,06 vs.

3,29

±0,9mM, p<0,001) i HDL (1,47±0,34 vs.

1,41

±0,37mM, p=0,005), ali ne i TAG (2,14±1,29 vs.

2,19

±1,72mM, p>0,05).

ZAKLJU^AK. Lipidni poreme}aj je ina-

parentam i u populaciji pacijenata sa DM (mali broj

pacijenata zna za njegovo postojanje), iako je njegova

u~estalost izuzetno visoka. Prose~ne vrednosti ukazuju

da nije postignuta zadovoljavaju}a liporegulacija kod

obolelih od DM. Oboleli od DM 2 u odnosu na DM 1

imaju vi{e vrednosti tHol, LDL i TAG (ali ne i HDL).

Ve}a je prose~na vrednost tHol, HDL i LDL (ali ne i

TAG) u `ena u odnosu na mu{karce obolele od dija-

betesa.

Klju~ne re~i:

hiperlipidemija, diabetes mellitus,

liporegulacija, LDL-holesterol, trigliceridi

33. KOMPLIKACIJE DIABETES MELLITUSA

U TERENSKOM RADU LEKARA HITNE

POMO]I U KRAGUJEVCU I NI[U

Milojevi} D

1

, Gaji} V

1

, Radisavljevi} B

2

, Dimi} A

2

,

Gostovi} D

2

1

Zavod za hitnu medicinsku pomo} Kragujevac,

2

Zavod za hitnu medicinsku pomo} Ni{

UVOD. Akutne komplikacije diabetesa mogu

biti vitalno ugro`avaju}a stanja, pa ~esto uspe{an opo-

ravak pacijenata zavisi od primarnog pristupa lekara

hitne pomo}i, brzine i kvalitetnog zbrinjavanja na

terenu.

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

26

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

27

CILJ RADA. Evaluacija akutnih komplikacija

diabetes mellitusa u terenskom radu ekipa.

METODOLOGIJA. Analiza dnevnih protokola

rada ekipa na terenu u 2007.godini Hitne pomo}i

Kragujevac i Ni{.

REZULTATI. U Kragujevcu od ukupnog broja

terenskih pregleda-21781 bilo je 2,55%(556), a u Ni{u

od 36809 pregleda, na|eno je 3,03%(1149) hiper- i

hipoglikemijskih stanja.U Kragujevcu je kod 55% paci-

jenata(306) ura|en glukotest,od toga 51,30% hiperg-

likemija, 33,99% hipoglikemija i 14,38% normog-

likemija. U Ni{u je kod svih pacijenata na|eno 62,40%

hiperglikemija i 37,60% hipoglikemija. Iz gradske sre-

dine je upu}eno 78,78% poziva u Kragujevcu i 73,19%

u Ni{u. Mu{karaca je bilo 38,38% u Kragujevcu i

44,13% u Ni{u. @ena je bilo 61,62% u Kragujevcu i

55,87% u Ni{u.U dnevnoj smeni upu}eno je 60,07%

poziva u Kragujevcu i 59,88% u Ni{u. Najvi{e poziva je

zabele`eno u januaru (74) i februaru (65) u

Kragujevcu, a u Ni{u u julu (134) i maju (117).

Najmanje poziva je upu}eno u septembru (21) i okto-

bru (20) u Kragujevcu, a u Ni{u u novembru (72).

Prehospitalno je zbrinuto 61,15% pacijenata u

Kragujevcu i 46,82% u Ni{u. U Kragujevcu je 38,85%

pacijenata transportovano, a u Ni{u 41,51%. U Ni{u je

11,67% pacijenata opservirano. Pacijenti su tretirani

fiziolo{kim slanim i hipertonim slatkim rastvorima,

insulinom, glukagonom i peroralnom terapijom, kao

slatkim rastvorima per os.

ZAKLJU^AK. U odnosu na vodi~e dobre

klini~ke prakse, terenski tretman ovih pacijenata

donekle odstupa od ovih preporuka. Smatramo da je

potrebno uvesti redovniju kontrolu pacijenata kroz pri-

marnu zdravstvenu za{titu uz adekvatnije opremanje

terenskih ekipa i vozila.

Klju~ne re~i:

diabetes melitus, akutne komp-

likacije, hitna pomo}

34. ANALIZA RADA INTERNISTI^KOG ODEL-

JENJA CENTRA ZA URGENTNU MEDI-

CINU KC "KRAGUJEVAC"

Radovanovi} MR

Centar za urgentnu medicinu, KC "Kragujevac"

UVOD. Urgentna stanja u medicini u najve}em

delu pripadaju oblasti interne medicine.

CILJ RADA. cilj je bio da se analizira jednogo-

di{nji rad internisti~kog odeljenja Centra za urgentnu

medicinu u periodu juni 2007- juni 2008.godine

MATERIJAL I METODE. Uzimaju}i u obzir

~injenicu da su u ovom odeljenju u predhodnoj godini

sprovedene zna~ajne organizacione promene, anal-

izirani su obim i vrsta usluga koje su zdravstveni radni-

ci ovog odeljenja pru`ili korisnicima. Analizirani su

slede}i parametri: dnevna i mese~na distrubucija pre-

gleda u urgentnoj internisti~koj ambulanti, vrste pato-

lo{kih stanja hospitalizovanih pacijenata, ishod le~enja,

du`ina hospitalizacije. Poseban osvrt je dat na analizu

le~enja najte`ih bolesnika.

REZULTATI. Tokom definisanog periodu u

urgentnoj intenisti~koj ambulanti pregledano je 18836

pacijenta; 18.6% (3503) pregledanih pacijenata je hos-

pitalizovano. Od ukupnog broja hospitalizovanih paci-

jenata njih 53% je primarno hospitalizovano u Centru

za urgentnu medicinu. Najve}i broj hospitalizacija

zabele`en je u zimskim mesecima (decembar, januar i

februar). Analizom ishoda le~enja uo~eno je da je kod

49% hospitalizovanih le~enje nastavljeno na drugim

klinikama, 34% bolesnika je upu}eno na ku}no le~enje,

a kod 17% hospitalizovanih zabele`en je smrtni ishod.

Prose~na starost bolesnika kod kojih je zabele`en smrt-

ni ishod iznosila je 68.7 godina. Analizom du`ine hos-

pitalizacije na mese~nom nivou uo~eno je da je se ona

kretala u rasponu od 2.6 do 3.9 dana, pri ~emu je u

samo dva meseca bila iznad 3.4 dana.

ZAKLJU^AK. Podaci dobijeni analizom rada

internisti~kog odeljenja Centra za urgentnu medicinu

mogu se upotrebiti za definisanje standarda aktivnosti

i standarda optere}enja medicinskog osoblja. Ti para-

metri su od presudnog zna~aja za unapre|enje upravl-

janja ljudskim resurisma u zdravstvu.

Klju~ne re~i:

urgentna stanja u medicini, analiza,

upravljanje ljudskim resursima

35. AKUTNI INFARKT MIOKARDA U STANJIMA

HIPOKSIJE NEKARDIJALNOG POREKLA

Radovanovi} MR, Mileti} GM

Centar za urgentnu medicinu, KC "Kragujevac"

Aterosklerotske promene i spazam koronarnih

arterija dovode do smanjenja miokardne perfuzije

afektiraju}i mehani~ku, biohemijsku i elektri~nu

funkciju sr~anog mi{i}a. Pored glavnih faktora rizika za

pojavu ateroskleroze koronarnih arterija (hipertenzija,

pu{enje, dislipoproteinemija, {e}erna bolest), do

pojave subendokardne i transmuralne ishemije

miokarda mogu dovesti i stanja povezana sa hipotenzi-

jom, anemijom, acidozom. Dijagnoza miokardnog

infarkta postavlja se na osnovu elektrokardiografskih

promena i povi{enih vrednosti biomarkera miokardne

nekroze kod bolesnika sa tipi~nim anginoznim tegoba-

ma. Pojava asimptomatske ishemije naro~io je ~esta

kod hirur{kih bolesnika sa izra`enim gastrointesitnal-

nim krvarenjima i bolesnika podvrgnutih hirur{koj

intervenciji.

U ovom radu su prikazana tri bolesnika le~ena u

Urgentnom centru od stanja koja nisu bila povezana sa

koronarnom bole{}u, a kod kojih se tokom hospital-

izacije razvio aktutni infarkt miokarda. Prvi bolesnik:

Mu{karac star 75 godina, hospitalizovan dva dana

nakon pojave simptoma i znakova gastrointestinalnog

krvarenja, predhodno le~en od stabilne angine pektoris

primenom standardne terapije koja je podrazumevala i

primenu antiagregacionih lekova. Kod bolesnika nisu

registrovani simptomi karakteristi~ni za koronarnu

bolest. Tre}eg dana hospitalizacije dijagnostikovan je

anterolateralni infarkt miokarda bez ST elevacije uz

vrednosti troponina do 18 g/l. Nakon sprovedene

endoskopske dijagnostike, narednih 13 dana le~en je

konzervativnom terapijom i u dobrom op{tem stanju

upu}en na ku}no le~enje.

Drugi bolesnik: @ena stara 78 godina hospitali-

zovana u besvesnom stanju i le~ena od subarah-

noidalnog krvarenja. Kod bolesnice je tre}eg dana hos-

pitalizacije dijagnostikovan anterolateralni infarkt

miokarda bez ST elevacije sa vrednostima CKMB od

58 IU/l i troponina od 0.33 g/l. Nakon produ`enog

konzervativnog le~enja kod bolesnice je devetnaestog

dana

hospitalizacije

u~injena

endovaskularna

embolizacija intrakranijalne aneurizme. Zbog desnos-

trane hemiplegije i senzomotorne disfazije proces

rehabilitacije je nastavljen specijalizovanoj ustanovi.

Tre}i bolesnik: @ena stara 61 godinu hospitalizo-

vana u besvesnom stanju sa slikom te{kog oblika

trovanja sumpornom kiselinom. Kod bolesnice su reg-

istrovani znaci respiratorne insuficijiencije, cirkula-

tornog kolapsa, acidoze (pH 6.87, bazni eksces -

29.6mmol/l), a nakon sat vremena po prijemu i znaci

inferolateralnog infarkta miokarda sa ST elevacijom

do 0.8 mV. I pored preduzetih mera intenzivnog

le~enja osam sati nakon prijema registrovan je smrtni

ishod.