K r a g u j e v a c 2 0 0 Supplement 1
Yüklə 0,67 Mb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Kljune rei
- Kljune reci
|
Klju~ne re~i: gojaznost, navika ishrane, pedi- jatar, prevencija
UVOD. Blepharospasmus predstavlja gr~evito zatvaranje oba o~na kapka. Esencijalni blepharospas- mus je spontani gr~ m. orbicularis oculli-a nepoznate etiologije. Fibrillatio-je nevoljno gr~enje spoljnog dela donjeg kapka. Nictitatio predstavlja ~esto gr~evito trep- tanje. CILJ RADA. Utvrditi socio ekonomski zna~aj blepharospasma. METOD RADA. Analizirali smo pacijente od de~ijeg do odrsalog doba za period od 2000. do 2007. godine. U analiziranom je uzorku bilo 34 dece sa nicti- tatio, 162 odrasle osobe sa blepharospasmom. 26 odrasle osobe su imale estetski blepharospazam. U radu smo koristili sve poznate metode klini~kog ispitivanja. REZULTATI. Esencijalni blepharospasmus je naj~e{}e zastupljen kod starije populacije. Fibrillatio- naj~e{}e zastupljeno kod radno aktivnog stanovcni{tva. Nictitatio je naj~e{}e zastupljeno u de~ijem uzrastu (3. do 7. godine). ZAKLJU^AK. U~estalost blepharospasma i zastupljenost razli~itih dobnim grupama name}e potrebu rane detekcije kako bi se umanjile kasnije socio ekonomske posledice. Klju~ne re~i: blepharospasmus esentialis, fib- riloatio, nictitatio, socio-ekonomski zna~aj
UVOD. Najva`niji prognosti~ki faktori kod kar- cinoma dojke su veli~ina tumora, nodalni status i histo- lo{ki gradus.Ravnopravno zna~ajni, ne-morfolo{ki prognosti~ki faktori su status estrogenih (Er), proges- teronskih (Pr) i Her-2 receptora. Overekspresija Her-2 receptora korelira sa lo{om prognozom i visokim metastatskim rizikom,dok je Er i Pr ekspresija predik- tivni faktor za dokazano dobar odgovor na a|uvantnu hormonsku terapiju ~ijom se primenom udvostru~uje vreme do prvog relapsa bolesti. Na osnovu Er, Pr i Her-2 ekspresije i ekspresije drugih markera, izvr{ena je molekularna subklasifikacija karcinoma dojke u pet grupa,sa razli~itim terapijskim pristupom,prognozom i histolo{kim karakteristikama..To su : Er+-luminalni A i B tipovi,tip sa normalnim fenotipom nalik tkivu dojke,grupa Her2 + i bazalni,Er-Pr-Her2- tip. CILJ. Cilj istra`ivanja je odre|ivanje histomorfo- lo{kih karakteristika karcinoma dojke sa luminalnim fenotipom i poku{aj da se pomo}u njih bolje razume njihova jedinstvena priroda i bolja prognoza u odnosu na ostale subgrupe. MATERIJAL I METOD. Od marta 2006. do jula 2008 u KC Kragujevac je mikroskopski obra|eno 443 karcinoma dojke, kori{}enjem standardne HE metode
32
XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1 33 i primenom imunohistohemijske analize kojom se odre|ivala ekspresija Er, Pr i Her2 receptora. Pozitivan Er i Pr fenotip imaju karcinomi sa vi{e od 10% jedarne imunoreaktivnosti, a Her-2 negativnost postoji ukoliko vi{e od 10% tumorskih }elija ne pokazuje kontinuiranu membransku ekspresiju umerenog i visokog intenziteta. Za svaki tumor su definisani histopatolo{ki para- metri: veli~ina, ivice, nodalni status, histolo{ki tip i podtip, uklearni i histolo{ki gradus, mitotski indeks.Finalno ,izvr{eno je pore|enje ovih karakteristi- ka sa ekspresijom Er,Pr i HER2 receptora. REZULTATI. od 443 analizirana karcinoma dojke, 258 (58,24%) poseduje luminalni fenotip (ER+PR+HER2-). U ovoj grupi, prose~na starost je 55 godina (najmla|a 27, najstarija 81godina). Veli~ina tumora je od 9 do 65mm (prose~no 34mm),a 101 bolesnica (39,1%) e bila nodus negativna. Naj~e{}i histolo{ki tip je duktalni karcinom sa zastu- pljeno{}u od 77% i lobularni sa 18%. Me|u duktalnim karcinomima sa luminalnim fenotipom 42 (21,%) je HG III,95(48%) HG II,a 61(31%) je HG I. Lobularni karcinomi sa luminalnim fenotipom ~ine 88% svih lob- ularnih karcinoma u ispitivanoj populaciji od 443 bolesnice. Klasi~an subtip je zastupljen u 100% slu~ajeva, tubulolobularan u 92%,a alveolaran subtip u 54%. ZAKLJU^AK. Karcinomi dojke sa luminalnim fenotipom imaju bolju prognozu u odnosu na druge molekularne subgrupe.Ve}ina duktalnih karcinoma dojke dobre i srednje diferencijacije (HG I i HG II) poseduje luminalni fenotip, kao i svi lobularni karcino- mi u klasi~noj i ve}ina u tubulolobularnoj histolo{koj varijanti. Klju~ne re~i: karcinom dojke, estrogenski recep- tor, progesteronski receptor, c-erbB-2 onkoprotein .
UVOD. Karcinom plu}a je sa u~estalo{}u od 18% naj~e{}a maligna bolest kod mu{karaca. U Evropi, kod mu{karaca uzrokuju 29% svih smrtnih ishoda u onkologiji i zauzimaju prvo mesto. Kod `ena, po zastupljenosti je na tre}em mestu, ali incidenca ima br`i porast nego u mu{karaca. Nemikrocelularni karcinomi plu}a (NSCLC) ~ine 75-80% svih karcinoma plu}a. Predstavljaju het- erogenu grupu oboljenja izme|u kojih postoje razlike u biolo{kom pona{anju i u klini~kim manifestacijama. Prema klasifikaciji SZO histolo{ki tipovi NSCLC su: skvamozni, adenokarcinom, krupno}elijski, adenos- kvamozni i sarkomatoidni. Izme|u histolo{kih grupa NSCLC postoji jasna razlika u histogenezi i }elijskom imunofenotipu. Postupak sa svakim bolesnikom odvija se prema standardnim protokolima za dijagnostiku i le~enje. Koncept TNM klasifikacije je omogu}io stadi- ranje NSCLC, kojim se defini{u homogene grupe bolesnika sli~nih karakteristika pro{irenosti tumorske bolesti i ~ijom primenom je mogu}e odrediti adekvat- nu terapiju, predvideti prognozu kao i dalju evoluciju bolesti. Hirur{ki tretman je terapija izbora kojom se posti`u najbolji rezultati u borbi za du`e pre`ivljavanje obolelih. CILJ. Evaluacija klini~kih i patohistolo{kih karakteristika NSCLC kod operisanih pacijenata . MATERIJAL I METOD Retrospektivnom studijom su obuhva}eni pacijenti sa NSCLC, opera- tivno le~eni na Hirur{koj klinici KC Kragujevac, u peri- odu od januara 2000. do juna 2008. godine. Analizirani podaci dobijeni su iz operativnih protokola, konzili- jarnih odluka i istorija bolesti. Kod svih bolesnika, patohistolo{ka dijagnoza je postavljena ili potvr|ena na operativnom materijalu. Posmatran je 131 bolesnik (30 `ena i 101 mu{karac), prose~ne starosti 59 godina (od 41 do 75). U istra`ivanju su analizirani slede}i podaci: pol, `ivotna dob, lokalizacija, veli~ina tumora, nodalni status, kao i histolo{ki tipovi NSCLC. Nije vr{ena klasifikacija bolesnika na pu{a~e i nepu{a~e. REZULTATI. U ukupnom uzorku, skvamocelu- larni karcinom je bio zastupljen sa 60,3%, adenokarci- nom sa 36,5% , a karcinomi ostalih histolo{kih tipova sa 3,2%. Kod `ena je naj~e{}i adenokarcinom sa 60% dok je kod mu{karaca naju~estaliji skvamocelularni karcinom sa 67,7%. 68,9% NSCLC je lokalizovano u desnom plu}nom krilu, a 31,1% u levom.U I klini~kom stadijumu bilo je 27,4% pacijenata, u II 27,4%, u III - 45,2%.Veli~ina tumora (parametar T) je imala slede}u distribuciju: T1 - 5,97%, T2 - 43,28%, T3 - 37,31%, T4 - 13,43%. Kod 42% operisanih pacijenata regionalni limfni nodusi nisu bili zahva}eni tumorom (N0), a u 58% slu~ajeva metastatski depoziti su bili prisutni (N1- 21%; N2-24%; N3 - 12%). ZAKLJU~AK. Naj~e{}i histolo{ki tip NSCLC je adenokarcinom kod `ena,a skvamozni karcinom kod mu{karaca.Skoro 50% pacijenata se u trenutku operacije nalazilo u III klini~kom stadijumu bolesti i bilo je sa pozitivnim nodalnim statusom.
ne-mikrocelularni karcinom plu}a, u~estalost
47. MENINGIOMI - PETOGODI[NJA RETRO- SPEKTIVNA ANALIZA Mati} S 1 , Mitrovi} S 1,2 , Mihajlovi} Z 1,2 , Milo{ev D 1 1 Odeljenje za patologiju, KC "Kragujevac" 2 Institut za patologiju, Medicinski fakultet Kragujevac UVOD. Meningiomi su primarni tumori cen- tralnog nervnog sistema meningotelijalnog porekla. ^ine 13-19% intrakranijalnih i oko 25% intraspinalnih tumora, sa tri puta ~e{}im pojavljivanjem kod `ena.Nastaju od arahnoidalnih }elija mo`danica, ekspanzivno rastu vr{e}i kompresiju ili invaziju mo`danog parenhima ili ki~mene mo`dine. Prema klasifkaciji SZO, iz 2000-te godine, dele se na: benigne(gradus I), atipi~ne(gradus II) i maligne- anaplasti~ne (gradus III),a zbog dvostrukog histo- genetskog potencijala daju brojne mikroskopske oblike,od kojih su naj~e{}i meningotelijalni tip, psamo- matozni, tranzicionalni, fibroblastni, angioma- tozni,mikrocisti~ni i td. CILJ. Cilj istra`ivanja je odre|ivanje klini~ko- histomorfolo{kih karakteristika meningioma, sa poseb- nim akcentom na zastupljenost i osobine recidivantnih oblika. MATERIJAL I METOD. Retrospektivno istra`ivanje je obavljeno u Odeljenju za patologiju, KC Kragujevac i obuhvatilo je period od 2003-2008 godine. Ukupan broj operisanih pacijenata je 56, od toga su 37 `enskog i 19 mu{kog pola. REZULTATI. Prose~na starost obolelih je 58,2 godine, kod `ena 60 a kod mu{karaca 53 godine (najm- la|i je starosti 34, a najstariji 81 godinu). 66% pacije- nata su `ene, a 34% mu{karci. Intrakranijalna lokalizacija je zastupljena u 94,6%, a intraspinalna u 5,4%.Benigni meningiomi (gradus I) zabele`eni su kod 51 (91,07%) operisanog pacijenta, sa slede}om dis- tribucijom histolo{kih tipova: meningotelijalni 21 (37.5%), tranzicionalni 11 (19,6%), psamomatozni 8 (14,3%), fibroblastni 7 (12,5%) i angiomatozni 4 (7,1%). Atipi~an oblik (gradus II) prisutan je kod 5 (8,9%) pacijenata, i svi su bili `enskog pola. Malignih meningioma u analiziranom materijalu nije bilo. Recidivi su se javili kod 7 (12,5%) pretodno hirur{ki le~enih pacijenata, ~e{}e kod mu{karaca (71,43%). Svi su bili istog gradusa i histolo{kog tipa kao i primarni tumori. Samo u slu~aju jedne pacijentk- inje, do{lo je do progresije bolesti i promene gradusa I (fibroblasti~ni tip) u gradus II (anaplasti~ni tip). ZAKLJU^AK. Meningiomi su naj~e{}i benigni tumori centralnog nervnog sistema. Analizirani podaci, za petogodi{nji period pokazuju da je recidiviranje prisutno u 12,5% slu~ajeva, {to je znatno ~e{}e od inci- dence objavljene u literature. Klju~ne re~i: Meningiom, incidenca, recidiv 48. SPINALNI [VANOM D@INOVSKIH RAZMERA Milosavljevi} M 1 , Mitrovi} S 1,2 , A}imovi} Lj 1,3 , Mrvi} S 3 , Milisavljevi} S 1,3 1 Medicinski fakultet Kragujevac 2 Odeljenje za patologiju, KC "Kragujevac" 3 Hiru{ka klinika, Klini~ki Centar Kragujevac UVOD. [vanomi (neurinomi ili neurilemomi) vode poreklo od [vanovih }elija koje grade nervne omota~e.Naj~e{}e nastaju du` perifernih i kranijalnih nerava, re|e u predelu spinalnih nervnih korenova. U ve}ini slu~ajeva su solitarni, kada su multipli predstavl- jaju komponentu fon Recklinghausen-ove bolesti. Po|ednako se javljaju kod oba pola, u svim starosnim dobima, ipak naj~e{}e izme|u 20 i 50 godine `ivota. Intraspinalni {vanomi pokazuju tendenciju zahvatanja senzornih nervnih korenova, naj~e{}e lumbalne regije i ve}ina ih je lokalizovana intraduralno. Retko, imaju i intra- i ekstraduralnu komponentu, pri ~emu se intraspinalni tumor {iri kroz intervertebralni otvor i tada govorimo o dumbbell ili hourglass tumoru. Ukoliko je ekstramedularna ekstenzija ve}a od 2,5cm i kada tumor vr{i eroziju rebara i pr{ljenskih tela govo- rimo o najre|oj varijanti, d`inovskom dumbbell tumoru.Terapijski standard je hirur{ka intervencija, sa brojnim dilemama o vrsti hirur{kog pristupa. PRIKAZ BOLESNIKA. U ovom radu, pred- stavljamo redak slu~aj spinalnog d`inovskog dumbbell {vanoma u zadnjem medijastinumu kod pedeset- ~etvorogodi{nje `ene. Tumor je hiru{ki odstranjen pos- terolateralnim pristupom uz kori{}enje hemilaminek- tomije i parcijalne kostotransverzektomije sa prezer- vacijom ipsilateralnih zglobnih povr{ina. Za ovu vrstu hiru{kog zahvata je odlu~eno zbog najbolje vizualizaci- je paraspinalne komponente tumora, o~uvanja va`nih anatomskih struktura i minimalne kompresije na ki~menu mo`dinu. Makroskopski, tumor je delimi~no inkapsuliran, slabo prokrvljen, `u}kastobeli~aste boje, ~vrste konzistencije, promera 12x10cm. Mikroskop- skom analizom postavljena je dijagnoza celularnog {vanoma. Imunohistohemijski, tumorske }elije difuzno i intenzivno eksprimiraju S-100 protein i GFAP,a nega- tivne su za CK,EMA, SMA, HMB45,Myo D1, CD 117, CD 68, desmin, CD 34 i CD31. Primena Ki-67 antitela je pokazala veoma nizak proliferativni indeks, manji od 1%. Postoperativni tok je protekao bez komplikacija. Godinu dana nakon operacije pacijent je bez neuro- lo{kog deficita i bez radiolo{kih znakova recidiva bolesti. ZAKLJU^AK. D`inovski dumbbell spinalni {vanomi su retke varijante koje treba razlikovati od drugih intratorakalnih {vanoma Zbog svoje lokalno- XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1 34
XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1 35 invazivne prirode i mogu}e ekstenzije u razli~itim pravcima,zahtevaju, uz detaljan patohistolo{ki pregled, pa`ljivo preoperativno planiranje i odabir hiru{ke intervencije. Posterolateralni operativni pristup, sa hemilaminektomijom i kostotransverzektomijom je bezbedan i pouzdan na~in resekcije ovih retkih tumora.
spinalni tumori, {vanom 49. U^ESTALOST I KARAKTERISTIKE LOBU- LARNIH KARCINOMA DOJKE Petrovi} D 1 ,Mitrovi} S 1,2 ,Stankovi} V 1,2 ,Milosev D 1 1Odeljenje za patologiju,Klini~ki Centar Kragujevac 2 Institut za patologiju,Medicinski fakultet Kragujevac UVOD. Lobularni karcinom,drugi po u~estalosti tip karcinoma dojke, nastaje od terminalne tubulo- acnarne jedinice. Glavne karakteristike su visoka ekspresija estrogenih i progesteronskih receptora, naj~es}e pojavljivanje u generativnom periodu, kao i velika tendencija ka sinhronom i metahronom, bilater- alnom i multicentri~nom pojavljivanju. Zbog tesko}a u mikroskopskom prepoznavanju i jasnije definisanim kriterijumima tek zadnjih godina, podaci o zastu- pljenosti variraju od 5-20%. Prema modifikovanom sis- temu, prilago|enom na~inu tumorskog rasta, imunofenotipu i citoloskoj morfologiji, svrstavaju se u pet histolosko-prognosti~kih grupa. To su klasi~an, tubulolobularan,alveolaran,solidan i pleomorfni tip, pri ~emu prvi imaju najbolju, a poslednji najlosiju prog- nozu. CILJ. Cilj istrazivanja je odre|ivanje u~estalosti lobularnih carcinoma dojke, starosne distribucije i osnovnih klini~ko-patohistoloskih parametara,kao sto su TNM stadijum bolesti, bilateralnost i multicen- tri~nost. MATERIJAL I METOD. Retrospektivno istrazivanje je sprovedeno u Odeljenju za patologi- ju,KC Kragujevac. U periodu od 2003-2008. godine, dijagnostikovan je i patohistoloski analiziran 551 karci- nom dojke. REZULTATI. Lobularni karcinom dojke je dijagnostikovan u 149 slu~ajeva(27%). Prose~na starost pacijentkinja je 59 godina (najmladja pacijentk- inja je imala 32 godine, najstarija 85). U 71% slucajeva nastaje u periodu postmenopauze, a u 29% u periodu premenopauze. Od 149 lobularnih carcinoma, 54,4% cini klasican podtip, 23,5% alveolarni, tubularni 3,35%, pleomorfni 2%, solidni 1,3% i mesoviti 15,4%, U 44,2% slucajeva lobularni karcinom je lokalizivan u gornjem lateralnom kvadrantu, u 12,3% u gornjem medijalnom, u 10,6% u donjem lateralnom, u 9,7% u donjem medijalnom kvadrantu, a u 20,3% zauzima centralnu lokalizaciju. 40,7% pacijentkinja je bilo nodus-negativno (N0) bez obzira na veli~inu tumora. U 2 slu~aja (1,34%) zabelezeno je bilateralno-sinhrono pojavljivanje, a u 18 (12,1%) bilateralno-metahrono, sa razmakom od 1 do 24 godine. Multicentri~nost je bila prisutna kod 22 pacijentkinje (14,8%), pri ~emu je kod 17 zena evidentirano postojanje 2,a kod 5 zena od 2 do 6 invazivnih tumorskih fokusa. ZAKLJU^AK. Zastupljenost lobularnih karci- noma je 27%, {to ukazuje na pove}anje u~estalosti ovog tipa carcinoma dojke. Bilateralnost je zabelezena u 13,4%, a multicentri~nost u 14,8%.
lobularni karcinom dojke, u~estalost, bilateralnost, multicentri~nost
UVOD.
Lobularni karcinom, drugi po
tubulo-acinarne jedinice. Glavne karakteristike su viso- ka ekspresija estrogenih i progesteronskih receptora, naj~e{}e pojavljivanje u generativnom periodu, kao i velika tendencija ka sinhronom i metahronom, bilater- alnom i multicentri~nom pojavljivanju. Zbog te{ko}a u mikroskopskom prepoznavanju i jasnije definisanim kriterijumima tek zadnjih godina, podaci o zastu- pljenosti variraju od 5-20%. Prema modifikovanom sis- temu, prilago|enom na~inu tumorskog rasta, imunofenotipu i citolo{koj morfologiji, svrstavaju se u pet histolo{ko-prognosti~kih grupa.To su klasi~an, tubulolobularan, alveolaran, solidan i pleomorfni tip, pri ~emu prvi imaju najbolju, a poslednji najlo{iju prog- nozu.
CILJ. Cilj istra`ivanja je odre|ivanje u~estalosti lobularnih karcinoma dojke, starosne distribucije i osnovnih klini~ko-patohistolo{kih parametara, kao {to su TNM stadijum bolesti, bilateralnost i multicen- tri~nost. MATERIJAL I METOD. Retrospektivno istra`ivanje je sprovedeno u Odeljenju za patologiju, KC Kragujevac.U periodu od 2003-2008.godine, dijag- nostikovan je i patohistolo{ki analiziran 551 karcinom dojke.
REZULTATI. Lobularni karcinom dojke je dijagnostikovan u 149 slu~ajeva (27%). Prosecna starost pacijentkinja je 59 godina( najmla|a pacijentk- inja je imala 32 godine, najstarija 85).U 71% slu~ajeva nastaje u periodu postmenopauze, a u 29% u periodu premenopauze. Od 149 lobularnih karcinoma, 54,4% ~ini klasi~an podtip, 23,5% alveolarni, tubularni 3,35%, pleomorfni 2%, solidni 1,3% i mesoviti 15,4%, U 44,2% slu~ajeva lobularni karcinom je lokalizivan u gornjem lateralnom kvadrantu, u 12,3% u gornjem medijalnom,u 10,6% u donjem lateralnom,u 9,7% u donjem medijalnom kvadrantu,a u 20,3% zauzima cen- tralnu lokalizaciju. 40,7% pacijentkinja je bilo nodus- negativno (N0) bez obzira na veli~inu tumora.U 2 slu~aja (1,34%) zabele`eno je bilateralno-sinhrono pojavljivanje, a u 18 (12,1%) bilateralno-metahrono, sa razmakom od 1 do 24 godine. Multicentri~nost je bila prisutna kod 22 pacijentkinje (14,8%), pri ~emu je kod 17 `ena evidentirano postojanje 2, a kod 5 `ena od 2 do 6 invazivnih tumorskih fokusa. ZAKLJU^AK. Zastupljenost lobularnih karci- noma je 27% {to ukazuje na pove}anje u~estalosti ovog tipa karcinoma dojke.Bilateralnost je zabele`ena u 13,4%,a multicentri~nost u 14,8%. Yüklə 0,67 Mb. Dostları ilə paylaş:
|