K r a g u j e v a c 2 0 0 Supplement 1



Yüklə 0,67 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə7/8
tarix05.05.2017
ölçüsü0,67 Mb.
#16758
1   2   3   4   5   6   7   8

Klju~ne re~i:

gojaznost, navika ishrane, pedi-

jatar, prevencija

44. BLEPHAROSPASMUS- SOCIO EKONOMS-

KI IMPLIKACIJE

Repac V

1

, Vlatkovi} Z

1

, Stanimirov B

2,

Vukovi} J

3

1

Dom zdravlja @iti{te

2

Dom zdravlja Zrenjanin

3

Republi~ki zavod za zdravstveno osiguranje,

Kikinda

UVOD. Blepharospasmus predstavlja gr~evito

zatvaranje oba o~na kapka. Esencijalni blepharospas-

mus je spontani gr~ m. orbicularis oculli-a nepoznate

etiologije. Fibrillatio-je nevoljno gr~enje spoljnog dela

donjeg kapka. Nictitatio predstavlja ~esto gr~evito trep-

tanje.

CILJ RADA. Utvrditi socio ekonomski zna~aj



blepharospasma.

METOD RADA. Analizirali smo pacijente od

de~ijeg do odrsalog doba za period od 2000. do 2007.

godine. U analiziranom je uzorku bilo 34 dece sa nicti-



tatio, 162 odrasle osobe sa blepharospasmom. 26

odrasle osobe su imale estetski blepharospazam. U radu

smo koristili sve poznate metode klini~kog ispitivanja.

REZULTATI. Esencijalni blepharospasmus je

naj~e{}e zastupljen kod starije populacije. Fibrillatio-

naj~e{}e zastupljeno kod radno aktivnog stanovcni{tva.



Nictitatio je naj~e{}e zastupljeno u de~ijem uzrastu (3.

do 7. godine).

ZAKLJU^AK. U~estalost blepharospasma i

zastupljenost razli~itih dobnim grupama name}e

potrebu rane detekcije kako bi se umanjile kasnije

socio ekonomske posledice.



Klju~ne re~i:

blepharospasmus esentialis, fib-

riloatio, nictitatio, socio-ekonomski zna~aj

45. KARAKTERISTIKE KARCINOMA DOJKE

SA LUMINALNIM FENOTIPOM

Mitrovi} S , Milosavljevi} M ,Azanjac G,

Ninkovi} S

Institut za patologiju,Medicinski fakultet Kragujevac

Odeljenje za patologiju, KC "Kragujevac"

Hiru{ka klinika, KC "Kragujevac"

UVOD. Najva`niji prognosti~ki faktori kod kar-

cinoma dojke su veli~ina tumora, nodalni status i histo-

lo{ki gradus.Ravnopravno zna~ajni, ne-morfolo{ki

prognosti~ki faktori su status estrogenih (Er), proges-

teronskih (Pr) i Her-2 receptora. Overekspresija Her-2

receptora korelira sa lo{om prognozom i visokim

metastatskim rizikom,dok je Er i Pr ekspresija predik-

tivni faktor za dokazano dobar odgovor na a|uvantnu

hormonsku terapiju ~ijom se primenom udvostru~uje

vreme do prvog relapsa bolesti. Na osnovu Er, Pr i

Her-2 ekspresije i ekspresije drugih markera, izvr{ena

je molekularna subklasifikacija karcinoma dojke u pet

grupa,sa razli~itim terapijskim pristupom,prognozom i

histolo{kim karakteristikama..To su : Er+-luminalni A

i B tipovi,tip sa normalnim fenotipom nalik tkivu

dojke,grupa Her2 + i bazalni,Er-Pr-Her2- tip.

CILJ. Cilj istra`ivanja je odre|ivanje histomorfo-

lo{kih karakteristika karcinoma dojke sa luminalnim

fenotipom i poku{aj da se pomo}u njih bolje razume

njihova jedinstvena priroda i bolja prognoza u odnosu

na ostale subgrupe.

MATERIJAL I METOD. Od marta 2006. do jula

2008 u KC Kragujevac je mikroskopski obra|eno 443

karcinoma dojke, kori{}enjem standardne HE metode

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

32


XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

33

i primenom imunohistohemijske analize kojom se



odre|ivala ekspresija Er, Pr i Her2 receptora. Pozitivan

Er i Pr fenotip imaju karcinomi sa vi{e od 10% jedarne

imunoreaktivnosti, a Her-2 negativnost postoji ukoliko

vi{e od 10% tumorskih }elija ne pokazuje kontinuiranu

membransku ekspresiju umerenog i visokog intenziteta.

Za svaki tumor su definisani histopatolo{ki para-

metri: veli~ina, ivice, nodalni status, histolo{ki tip i

podtip, uklearni i histolo{ki gradus, mitotski

indeks.Finalno ,izvr{eno je pore|enje ovih karakteristi-

ka sa ekspresijom Er,Pr i HER2 receptora.

REZULTATI. od 443 analizirana karcinoma

dojke, 258 (58,24%) poseduje luminalni fenotip

(ER+PR+HER2-). U ovoj grupi, prose~na starost je

55 godina (najmla|a 27, najstarija 81godina).

Veli~ina tumora je od 9 do 65mm (prose~no

34mm),a 101 bolesnica (39,1%) e bila nodus negativna.

Naj~e{}i histolo{ki tip je duktalni karcinom sa zastu-

pljeno{}u od 77% i lobularni sa 18%. Me|u duktalnim

karcinomima sa luminalnim fenotipom 42 (21,%) je

HG III,95(48%) HG II,a 61(31%) je HG I. Lobularni

karcinomi sa luminalnim fenotipom ~ine 88% svih lob-

ularnih karcinoma u ispitivanoj populaciji od 443

bolesnice. Klasi~an subtip je zastupljen u 100%

slu~ajeva, tubulolobularan u 92%,a alveolaran subtip u

54%.

ZAKLJU^AK. Karcinomi dojke sa luminalnim



fenotipom imaju bolju prognozu u odnosu na druge

molekularne subgrupe.Ve}ina duktalnih karcinoma

dojke dobre i srednje diferencijacije (HG I i HG II)

poseduje luminalni fenotip, kao i svi lobularni karcino-

mi u klasi~noj i ve}ina u tubulolobularnoj histolo{koj

varijanti.



Klju~ne re~i:

karcinom dojke, estrogenski recep-

tor, progesteronski receptor, c-erbB-2 onkoprotein .

46. KLINI^KE I HISTOMORFOLO[KE KA-

RAKTERISTIKE NE-MIKROCELULARNIH

KARCINOMA PLU]A

Milosavljevi} M

1

, Mitrovi} S

1,2

, Stojkovi} D

3

,

Milisavljevi} S

1,3

1

Medicinski fakultet Kragujevac

2

Odeljenje za patologiju, KC "Kragujevac"

3

Hirur{ka klinika, KC "Kragujevac"

UVOD. Karcinom plu}a je sa u~estalo{}u od

18% naj~e{}a maligna bolest kod mu{karaca. U

Evropi, kod mu{karaca uzrokuju 29% svih smrtnih

ishoda u onkologiji i zauzimaju prvo mesto. Kod `ena,

po zastupljenosti je na tre}em mestu, ali incidenca ima

br`i porast nego u mu{karaca.

Nemikrocelularni karcinomi plu}a (NSCLC)

~ine 75-80% svih karcinoma plu}a. Predstavljaju het-

erogenu grupu oboljenja izme|u kojih postoje razlike u

biolo{kom pona{anju i u klini~kim manifestacijama.

Prema klasifikaciji SZO histolo{ki tipovi NSCLC su:

skvamozni, adenokarcinom, krupno}elijski, adenos-

kvamozni i sarkomatoidni. Izme|u histolo{kih grupa

NSCLC postoji jasna razlika u histogenezi i }elijskom

imunofenotipu. Postupak sa svakim bolesnikom odvija

se prema standardnim protokolima za dijagnostiku i

le~enje. Koncept TNM klasifikacije je omogu}io stadi-

ranje NSCLC, kojim se defini{u homogene grupe

bolesnika sli~nih karakteristika pro{irenosti tumorske

bolesti i ~ijom primenom je mogu}e odrediti adekvat-

nu terapiju, predvideti prognozu kao i dalju evoluciju

bolesti. Hirur{ki tretman je terapija izbora kojom se

posti`u najbolji rezultati u borbi za du`e pre`ivljavanje

obolelih.

CILJ. Evaluacija klini~kih i patohistolo{kih

karakteristika NSCLC kod operisanih pacijenata .

MATERIJAL I METOD Retrospektivnom

studijom su obuhva}eni pacijenti sa NSCLC, opera-

tivno le~eni na Hirur{koj klinici KC Kragujevac, u peri-

odu od januara 2000. do juna 2008. godine. Analizirani

podaci dobijeni su iz operativnih protokola, konzili-

jarnih odluka i istorija bolesti. Kod svih bolesnika,

patohistolo{ka dijagnoza je postavljena ili potvr|ena

na operativnom materijalu. Posmatran je 131 bolesnik

(30 `ena i 101 mu{karac), prose~ne starosti 59 godina

(od 41 do 75). U istra`ivanju su analizirani slede}i

podaci: pol, `ivotna dob, lokalizacija, veli~ina tumora,

nodalni status, kao i histolo{ki tipovi NSCLC. Nije

vr{ena klasifikacija bolesnika na pu{a~e i nepu{a~e.

REZULTATI. U ukupnom uzorku, skvamocelu-

larni karcinom je bio zastupljen sa 60,3%, adenokarci-

nom sa 36,5% , a karcinomi ostalih histolo{kih tipova

sa 3,2%. Kod `ena je naj~e{}i adenokarcinom sa 60%

dok je kod mu{karaca naju~estaliji skvamocelularni

karcinom sa 67,7%. 68,9% NSCLC je lokalizovano u

desnom plu}nom krilu, a 31,1% u levom.U I klini~kom

stadijumu bilo je 27,4% pacijenata, u II 27,4%, u III -

45,2%.Veli~ina tumora (parametar T) je imala slede}u

distribuciju: T1 - 5,97%, T2 - 43,28%, T3 - 37,31%, T4

- 13,43%. Kod 42% operisanih pacijenata regionalni

limfni nodusi nisu bili zahva}eni tumorom (N0), a u

58% slu~ajeva metastatski depoziti su bili prisutni (N1-

21%; N2-24%; N3 - 12%).

ZAKLJU~AK. Naj~e{}i histolo{ki tip NSCLC je

adenokarcinom kod `ena,a skvamozni karcinom kod

mu{karaca.Skoro 50% pacijenata se u trenutku

operacije nalazilo u III klini~kom stadijumu bolesti i

bilo je sa pozitivnim nodalnim statusom.

Klju~ne re~i:

ne-mikrocelularni karcinom plu}a,

u~estalost


47. MENINGIOMI - PETOGODI[NJA RETRO-

SPEKTIVNA ANALIZA

Mati} S

1

, Mitrovi} S

1,2

, Mihajlovi} Z

1,2

, Milo{ev D

1

1

Odeljenje za patologiju, KC "Kragujevac"

2

Institut za patologiju, Medicinski fakultet

Kragujevac

UVOD. Meningiomi su primarni tumori cen-

tralnog nervnog sistema meningotelijalnog porekla.

^ine 13-19% intrakranijalnih i oko 25% intraspinalnih

tumora, sa tri puta ~e{}im pojavljivanjem kod

`ena.Nastaju od arahnoidalnih }elija mo`danica,

ekspanzivno rastu vr{e}i kompresiju ili invaziju

mo`danog parenhima ili ki~mene mo`dine. Prema

klasifkaciji SZO, iz 2000-te godine, dele se na:

benigne(gradus I), atipi~ne(gradus II) i maligne-

anaplasti~ne (gradus III),a zbog dvostrukog histo-

genetskog potencijala daju brojne mikroskopske

oblike,od kojih su naj~e{}i meningotelijalni tip, psamo-

matozni, tranzicionalni, fibroblastni, angioma-

tozni,mikrocisti~ni i td.

CILJ. Cilj istra`ivanja je odre|ivanje klini~ko-

histomorfolo{kih karakteristika meningioma, sa poseb-

nim akcentom na zastupljenost i osobine recidivantnih

oblika.

MATERIJAL I METOD. Retrospektivno



istra`ivanje je obavljeno u Odeljenju za patologiju, KC

Kragujevac i obuhvatilo je period od 2003-2008 godine.

Ukupan broj operisanih pacijenata je 56, od toga su 37

`enskog i 19 mu{kog pola.

REZULTATI. Prose~na starost obolelih je 58,2

godine, kod `ena 60 a kod mu{karaca 53 godine (najm-

la|i je starosti 34, a najstariji 81 godinu). 66% pacije-

nata su `ene, a 34% mu{karci. Intrakranijalna

lokalizacija je zastupljena u 94,6%, a intraspinalna u

5,4%.Benigni meningiomi (gradus I) zabele`eni su kod

51 (91,07%) operisanog pacijenta, sa slede}om dis-

tribucijom histolo{kih tipova: meningotelijalni 21

(37.5%), tranzicionalni 11 (19,6%), psamomatozni 8

(14,3%), fibroblastni 7 (12,5%) i angiomatozni 4

(7,1%). Atipi~an oblik (gradus II) prisutan je kod 5

(8,9%) pacijenata, i svi su bili `enskog pola. Malignih

meningioma u analiziranom materijalu nije bilo.

Recidivi su se javili kod 7 (12,5%) pretodno

hirur{ki le~enih pacijenata, ~e{}e kod mu{karaca

(71,43%). Svi su bili istog gradusa i histolo{kog tipa

kao i primarni tumori. Samo u slu~aju jedne pacijentk-

inje, do{lo je do progresije bolesti i promene gradusa I

(fibroblasti~ni tip) u gradus II (anaplasti~ni tip).

ZAKLJU^AK. Meningiomi su naj~e{}i benigni

tumori centralnog nervnog sistema. Analizirani podaci,

za petogodi{nji period pokazuju da je recidiviranje

prisutno u 12,5% slu~ajeva, {to je znatno ~e{}e od inci-

dence objavljene u literature.



Klju~ne re~i:

Meningiom, incidenca, recidiv



48. SPINALNI

[VANOM

D@INOVSKIH

RAZMERA

Milosavljevi} M

1

, Mitrovi} S

1,2

, A}imovi} Lj

1,3

,

Mrvi} S

3

, Milisavljevi} S

1,3

1

Medicinski fakultet Kragujevac

2

Odeljenje za patologiju, KC "Kragujevac"

3

Hiru{ka klinika, Klini~ki Centar Kragujevac

UVOD. [vanomi (neurinomi ili neurilemomi)

vode poreklo od [vanovih }elija koje grade nervne

omota~e.Naj~e{}e nastaju du` perifernih i kranijalnih

nerava, re|e u predelu spinalnih nervnih korenova. U

ve}ini slu~ajeva su solitarni, kada su multipli predstavl-

jaju komponentu fon Recklinghausen-ove bolesti.

Po|ednako se javljaju kod oba pola, u svim starosnim

dobima, ipak naj~e{}e izme|u 20 i 50 godine `ivota.

Intraspinalni {vanomi pokazuju tendenciju zahvatanja

senzornih nervnih korenova, naj~e{}e lumbalne regije i

ve}ina ih je lokalizovana intraduralno. Retko, imaju i

intra- i ekstraduralnu komponentu, pri ~emu se

intraspinalni tumor {iri kroz intervertebralni otvor i

tada govorimo o dumbbell ili hourglass tumoru.

Ukoliko je ekstramedularna ekstenzija ve}a od 2,5cm i

kada tumor vr{i eroziju rebara i pr{ljenskih tela govo-

rimo o najre|oj varijanti, d`inovskom dumbbell

tumoru.Terapijski standard je hirur{ka intervencija, sa

brojnim dilemama o vrsti hirur{kog pristupa.

PRIKAZ BOLESNIKA. U ovom radu, pred-

stavljamo redak slu~aj spinalnog d`inovskog dumbbell

{vanoma u zadnjem medijastinumu kod pedeset-

~etvorogodi{nje `ene. Tumor je hiru{ki odstranjen pos-

terolateralnim pristupom uz kori{}enje hemilaminek-

tomije i parcijalne kostotransverzektomije sa prezer-

vacijom ipsilateralnih zglobnih povr{ina. Za ovu vrstu

hiru{kog zahvata je odlu~eno zbog najbolje vizualizaci-

je paraspinalne komponente tumora, o~uvanja va`nih

anatomskih struktura i minimalne kompresije na

ki~menu mo`dinu. Makroskopski, tumor je delimi~no

inkapsuliran, slabo prokrvljen, `u}kastobeli~aste boje,

~vrste konzistencije, promera 12x10cm. Mikroskop-

skom analizom postavljena je dijagnoza celularnog

{vanoma. Imunohistohemijski, tumorske }elije difuzno

i intenzivno eksprimiraju S-100 protein i GFAP,a nega-

tivne su za CK,EMA, SMA, HMB45,Myo D1, CD 117,

CD 68, desmin, CD 34 i CD31. Primena Ki-67 antitela

je pokazala veoma nizak proliferativni indeks, manji od 1%.

Postoperativni tok je protekao bez komplikacija.

Godinu dana nakon operacije pacijent je bez neuro-

lo{kog deficita i bez radiolo{kih znakova recidiva

bolesti.

ZAKLJU^AK. D`inovski dumbbell spinalni

{vanomi su retke varijante koje treba razlikovati od

drugih intratorakalnih {vanoma Zbog svoje lokalno-



XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

34


XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

35

invazivne prirode i mogu}e ekstenzije u razli~itim



pravcima,zahtevaju, uz detaljan patohistolo{ki pregled,

pa`ljivo preoperativno planiranje i odabir hiru{ke

intervencije. Posterolateralni operativni pristup, sa

hemilaminektomijom i kostotransverzektomijom je

bezbedan i pouzdan na~in resekcije ovih retkih tumora.

Klju~ne re~i:

spinalni tumori, {vanom



49. U^ESTALOST I KARAKTERISTIKE LOBU-

LARNIH KARCINOMA DOJKE

Petrovi} D

1

,Mitrovi} S

1,2

,Stankovi} V

1,2

,Milosev D

1

1Odeljenje za patologiju,Klini~ki Centar Kragujevac

2 Institut za patologiju,Medicinski fakultet

Kragujevac

UVOD. Lobularni karcinom,drugi po u~estalosti

tip karcinoma dojke, nastaje od terminalne tubulo-

acnarne jedinice. Glavne karakteristike su visoka

ekspresija estrogenih i progesteronskih receptora,

naj~es}e pojavljivanje u generativnom periodu, kao i

velika tendencija ka sinhronom i metahronom, bilater-

alnom i multicentri~nom pojavljivanju. Zbog tesko}a u

mikroskopskom prepoznavanju i jasnije definisanim

kriterijumima tek zadnjih godina, podaci o zastu-

pljenosti variraju od 5-20%. Prema modifikovanom sis-

temu, prilago|enom na~inu tumorskog rasta,

imunofenotipu i citoloskoj morfologiji, svrstavaju se u

pet histolosko-prognosti~kih grupa. To su klasi~an,

tubulolobularan,alveolaran,solidan i pleomorfni tip,

pri ~emu prvi imaju najbolju, a poslednji najlosiju prog-

nozu.

CILJ. Cilj istrazivanja je odre|ivanje u~estalosti



lobularnih carcinoma dojke, starosne distribucije i

osnovnih klini~ko-patohistoloskih parametara,kao sto

su TNM stadijum bolesti, bilateralnost i multicen-

tri~nost.

MATERIJAL I METOD. Retrospektivno

istrazivanje je sprovedeno u Odeljenju za patologi-

ju,KC Kragujevac. U periodu od 2003-2008. godine,

dijagnostikovan je i patohistoloski analiziran 551 karci-

nom dojke.

REZULTATI. Lobularni karcinom dojke je

dijagnostikovan u 149 slu~ajeva(27%). Prose~na

starost pacijentkinja je 59 godina (najmladja pacijentk-

inja je imala 32 godine, najstarija 85). U 71% slucajeva

nastaje u periodu postmenopauze, a u 29% u periodu

premenopauze. Od 149 lobularnih carcinoma, 54,4%

cini klasican podtip, 23,5% alveolarni, tubularni

3,35%, pleomorfni 2%, solidni 1,3% i mesoviti 15,4%,

U 44,2% slucajeva lobularni karcinom je lokalizivan u

gornjem lateralnom kvadrantu, u 12,3% u gornjem

medijalnom, u 10,6% u donjem lateralnom, u 9,7% u

donjem medijalnom kvadrantu, a u 20,3% zauzima

centralnu lokalizaciju. 40,7% pacijentkinja je bilo

nodus-negativno (N0) bez obzira na veli~inu tumora. U

2 slu~aja (1,34%) zabelezeno je bilateralno-sinhrono

pojavljivanje, a u 18 (12,1%) bilateralno-metahrono, sa

razmakom od 1 do 24 godine. Multicentri~nost je bila

prisutna kod 22 pacijentkinje (14,8%), pri ~emu je kod

17 zena evidentirano postojanje 2,a kod 5 zena od 2 do

6 invazivnih tumorskih fokusa.

ZAKLJU^AK. Zastupljenost lobularnih karci-

noma je 27%, {to ukazuje na pove}anje u~estalosti

ovog tipa carcinoma dojke. Bilateralnost je zabelezena

u 13,4%, a multicentri~nost u 14,8%.

Klju~ne reci:

lobularni karcinom dojke,

u~estalost, bilateralnost, multicentri~nost

50. ZNA^AJ

NOVIH

PREPORUKA

ZA

ODRE\IVANJE HER-2 STATUSA U KARCI-

NOMIMA DOJKE

Mitrovi} S

1,2

, Stankovi} V

1,2

, Milosavljevi} M

1

,

Nedovi} J

2

, Ninkovi} S

1,2

1

Institut za patologiju, Medicinski fakultet

Kragujevac

2

KC "Kragujevac"

UVOD.


Lobularni

karcinom,

drugi

po

u~estalosti tip karcinoma dojke, nastaje od terminalne



tubulo-acinarne jedinice. Glavne karakteristike su viso-

ka ekspresija estrogenih i progesteronskih receptora,

naj~e{}e pojavljivanje u generativnom periodu, kao i

velika tendencija ka sinhronom i metahronom, bilater-

alnom i multicentri~nom pojavljivanju. Zbog te{ko}a u

mikroskopskom prepoznavanju i jasnije definisanim

kriterijumima tek zadnjih godina, podaci o zastu-

pljenosti variraju od 5-20%. Prema modifikovanom sis-

temu, prilago|enom na~inu tumorskog rasta,

imunofenotipu i citolo{koj morfologiji, svrstavaju se u

pet histolo{ko-prognosti~kih grupa.To su klasi~an,

tubulolobularan, alveolaran, solidan i pleomorfni tip,

pri ~emu prvi imaju najbolju, a poslednji najlo{iju prog-

nozu.


CILJ. Cilj istra`ivanja je odre|ivanje u~estalosti

lobularnih karcinoma dojke, starosne distribucije i

osnovnih klini~ko-patohistolo{kih parametara, kao {to

su TNM stadijum bolesti, bilateralnost i multicen-

tri~nost.

MATERIJAL I METOD. Retrospektivno

istra`ivanje je sprovedeno u Odeljenju za patologiju,

KC Kragujevac.U periodu od 2003-2008.godine, dijag-

nostikovan je i patohistolo{ki analiziran 551 karcinom

dojke.


REZULTATI. Lobularni karcinom dojke je

dijagnostikovan u 149 slu~ajeva (27%). Prosecna



starost pacijentkinja je 59 godina( najmla|a pacijentk-

inja je imala 32 godine, najstarija 85).U 71% slu~ajeva

nastaje u periodu postmenopauze, a u 29% u periodu

premenopauze. Od 149 lobularnih karcinoma, 54,4%

~ini klasi~an podtip, 23,5% alveolarni, tubularni

3,35%, pleomorfni 2%, solidni 1,3% i mesoviti 15,4%,

U 44,2% slu~ajeva lobularni karcinom je lokalizivan u

gornjem lateralnom kvadrantu, u 12,3% u gornjem

medijalnom,u 10,6% u donjem lateralnom,u 9,7% u

donjem medijalnom kvadrantu,a u 20,3% zauzima cen-

tralnu lokalizaciju. 40,7% pacijentkinja je bilo nodus-

negativno (N0) bez obzira na veli~inu tumora.U 2

slu~aja (1,34%) zabele`eno je bilateralno-sinhrono

pojavljivanje, a u 18 (12,1%) bilateralno-metahrono, sa

razmakom od 1 do 24 godine. Multicentri~nost je bila

prisutna kod 22 pacijentkinje (14,8%), pri ~emu je kod

17 `ena evidentirano postojanje 2, a kod 5 `ena od 2 do

6 invazivnih tumorskih fokusa.

ZAKLJU^AK. Zastupljenost lobularnih karci-

noma je 27% {to ukazuje na pove}anje u~estalosti ovog

tipa karcinoma dojke.Bilateralnost je zabele`ena u

13,4%,a multicentri~nost u 14,8%.



Yüklə 0,67 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin