K r a g u j e v a c 2 0 0 Supplement 1

Klju~ne re~i:

lobularni karcinom dojke,

u~estalost, bilateralnost, multicentri~nost

51. RAD NA PREVENCIJI BOLNI^KIH INFEK-

CIJA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

[UMADIJSKOG OKRUGA

\onovi} N

1,2

, Damjanov V

2

, Andrejevi} V

1

,

Bisenija Radivojevi}

3

1

Insitut za javno zdravlje Kragujevac

2

Medicinski fakultet, Kragujevac,

3

Dom zdravlja Kragujevac

UVOD. Radom na prevenciji bolni~kih infekcija

bave se sve zdravstvene ustanove u [umadijskom

okrugu i Institut za Javno zdravlje Kragujevac koji

obavlja koordinaciju rada i eksternu kontrolu.

CILJ RADA cilj ovog istra`ivanja je da se ispita

uzrok mikrobiolo{ke neispravnosti razli~itih uzoraka u

zdravstvenim ustanovama.

MATERIJAL I METODE. Redovnim kontrola-

ma obuhva}ene su slede}e ustanove: Klini~ki centar

Kragujevac, Dom zdravlja Kragujevac, Dom zdravlja

Bato~ina, Dom zdravlja Lapovo, Dom zdravlja Kni},

Dom zdravlja Ra~a i Dom zdravlja Topola, seoske

ambulante ovih domova zdravlja i ve}ina privatnih

lekarskih ordinacija i laboratorija.

REZULTATI. U toku posmatranog perioda

izvr{eno je 6263 mikrobiolo{kih analiza razli~itih uzo-

raka, u 2005. godini 1814, u 2006. godini 2810 i u prvih

8 meseci 2007. godine 1639 uzoraka. Procenat mikro-

bioloki neispravnih uzoraka bio je: za 2005-4.41%, za

2006-6.25% i deo 2007-5.3%.U najve}em procentu

uzrok

mikrobiolo{ke

neispravnosti

bio

je:

Pseudomonas aeruginosa (32.34%), Esherichia coli

(31.84%), Klebsiella (25.87%), Staphilococcus aureus

(9.45%).

ZAKLJU^AK. Kao osnovni krivac za neis-

pravnost u praksi se pokazao i dokazao ljudski faktor,

tj. nepo{tovanje svih principa asepse i antisepse u

svakodnevnom radu, neadekvatna higijena ruku

zdravstvenih radnika i neadekvatno i neselektivno

kori{}enje dezinfekcionih sredstava.

Klju~ne re~i:

bolni~ke infekcije, prevencija,

zdravstvene ustanove

52. URINARNE INFEKCIJE - PROUZROKO-

VA^I I SENZITIVNOST- REZULTATI

JEDNOGODI[NJE STUDIJE

Bezarevi} A

1

, Nikoli} N

1

, Ninkovi} V

2

1

Dom zdravlja, Kragujevac,

2

Institut za javno zdravlje, Kragujevac

UVOD. Naj~e{}a oboljenja urinarnog trakta su

infekcije. U prilog ovome ide i ~esto nastajanje rein-

fekcija, pa ~ak i trajnih sekvela. U cilju re{avanja ovog

problema, najzna~ajnije je rano otkrivanje uzro~nika

infekcije i adekvatno le~enje.

CILJ. Cilj rada je bio odre|ivanje naj~e{}ih

prouzrokova~a urinarnih infekcija i njihova osetljivost

na antibiotike.

MATERIJAL I METODE. Primenom deskrip-

tivnog metoda prikazani su rezultati identifikacije

mikroorganizama u urinokulturama iz Doma zdravlja

u Kragujevcu u periodu januar - decembar 2007.

godine.U posmatranom periodu u Slu`bi mikrobiologi-

je i parazitologije IZJZ Kragujevac ispitano je ukupno

1617 urinokultura pacijenata iz Doma zdravlja u

Kragujevcu, pri ~emu je 556 (34,4%) bilo pozitivno.

Kao uzorak kori{}en je prvi jutarnji urin, srednji mlaz,

uzet u sterilnu posudu. Pacijentu je savetovano da se

pre davanja urina uradi toaleta genitalnih organa.

Urinokultura je ra|ena na CPS 3 hromogenom agaru

(Biomerieux). Posle inkubacije od 24

h

na 35

O

C pod-

loge su pregledane i ra|ena je identifikacija

prouzrokova~a klasi~nom mikrobiolo{kom metodom.

Osetljivost na antibiotike je ra|ena metodom difuzije

na Mueller-Hinton agaru, a rezultati su o~itavni prema

uputstvu CLSI standarda.

REZULTATI. U ve}ini od ukupnog broja pozi-

tivnih urinokultura (510/556) identifikovane su Gram

negativne bakterije, {to ~ini 91,7%. Gram pozitivne

bakterije izolovane su u svega 39 uzoraka (7,1%), a u 7

uzoraka izolovana je Candida spp. Escherichia coli je

naj~e{}i prouzrokova~ urinarnih infekcija - 57,6% uri-

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

36

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

37

nokultura, Proteus spp - 13,3%, Klebssilla spp - 12,9%, a

u manjem broju Pseudomonas spp - 7,9%. Od gram

pozitivnih bakterija izolovan je Enterococcus grupa u

5,6%, Streptococcus grupe B u 1,1% i Staphylococcus

aureus - 0,4% uzoraka.Od ukupnog broja pozitivnih

uzoraka, najve}i procenat ~ine `ene 389/556 (69,9%),

dok su mu{karci zastupljeni u znatno manjem broju

167/556 (30,03%).Na osnovu rezultata antibiograma

Escherichia coli je najosetljivija na Ofloxacin (93,3%),

na Ceftriaxon i Pipemidinsku kiselinu - 89,8%. Proteus

spp. je pokazao najve}u osetljivost na Ceftriaxon

(86,5%), Klebsiella spp. na Ofloxacin (91,2%).

Pseudomonas spp. kao najrezistentnija bakterija od

izolovanih, najosetljivija je na Amikacin i Garamicin

(72,2% i 75,0%). Naj~e{}e izolovana Gram pozitivna

bakterija je Enterococcus grupa, koja je najosetljivija

na Ampicilin/Penicilin.

ZAKLJU^AK. Terapiju infekcija urinarnog

trakta treba zapo~eti na osnovu rezultata antibiogra-

ma, uvek kada je to mogu}e uraditi. Lekovi koji su se

do sada koristili u prvoj liniji u terapiji ovih infekcija

(Cefalosporini II generacije, Trim.-Sulfo.) znatno su

izgubili na efikasnosti.

Klju~ne re~i:

urinokultura, antibiogram

53. ANTIEPILEPTI^KA TERAPIJA

Milovanovi} J

1

, Jankovi} S

1,2

1

Katedra za farmakologiju i toksikologiju,

Medicinski fakultet, Kragujevac

2

Klini~ki centar Kragujevac

CILJ. antiepilepti~ke terapije jeste potpuno oslo-

ba|anje pacijenta od napada primenom samo jednog

leka u terapiji, bez pojave njegovih ne`eljenih dejstava.

Idealan antiepilepti~ki lek trebao bi da je efikasan kod

razli~itih tipova epilepti~kih napada, da poseduje blaga

ne`eljena dejstva, bez teratogenosti, da se koristi oral-

nim putem bez titracije doze, da ima dug polu`ivot

odnosno da pru`a komfor u le~enju (primena jednom

ili eventualno dva puta dnevno), da ne stupa u interak-

cije sa drugim lekovima i da ima nisku cenu na tr`i{tu.

Za sada takav lek ne postoji, ali pravilno izabranom

antiepilepti~kom terapijom negde oko 70% pacijenata

mo`e biti oslobo|eno napada.

Primena samo jednog, izabranog antiepilep-

ti~kog leka u terapiji - monoterapija jeste osnovna

strategija u le~enju epilepsije. Podaci iz literature gov-

ore da se uspeh pravilno izabrane monoterapije posti`e

kod 60-70% u pacijenata sa epilepsijom. Ukoliko se

kontrola napada te{ko posti`e, potrebno je primeniti

maksimalnu podno{ljivu dozu izabranog leka, pri ~emu

se mora postaviti balans izme|u pojave ne`eljenih dejs-

tava i kontrole napada u pacijenta. Kada je primenjena

monoterapija neefikasna ili se slabo podnosi potrebno

je primeniti drugu monoterapiju odnosno drugi

efikasan antiepileptik za dijagnostikovani tip epilep-

ti~kog napada.

Uprkos dobrom odgovoru monoterapije u

mnogih pacijenata, podaci iz klini~ke prakse {irom

sveta pokazuju da negde oko 30- 40% pacijenata zahte-

va primenu dva ili vi{e antiepileptika za uspe{nu kon-

trolu epilepti~kih napada. Racionalan pristup se mo`e

posti}i kombinacijom lekova koji imaju razli~ite meha-

nizme delovanja, npr. blokator natrijumskih kanala i

leka koji deluje preko GABA-nergi~ke inhibicije.

Teoretski, mogu}e je kombinovati lekove koji imaju

sli~an mehanizam dejstva ali je tada potrebno voditi

ra~una da primenjeni lekovi imaju razli~iti spektar

ne`eljenih dejstava. U klini~koj praksi naj~e{}e se pri-

menjuje kombinacija glavnog antiepilepti~kog leka i

leka koji se koristi kao dodatna terapija u le~enju

epilepsije (benzodiazepini ili neki od lekova iz grupe

nove generacije). U slu~aju pojave vi{e tipova epilep-

ti~kih napada u pacijenta i njihove lo{e kontrole

mogu}e je primeniti i dva glavna antiepileptika kao {to

su karbamazepin i valproat.

Dugo godina postojalo je op{te mi{ljenje da

antiepilepti~ka diterapija vodi pove}anju toksi~nosti u

pacijenata zbog ~ega je izbegavana u praksi. Osnovni

uzroci jesu pre svega farmakodinami~ke i far-

makokineti~ke interakcije koje su mogu javiti me|u

lekovima. Me|utim, one su danas uglavnom poznate i

predvidive. Zbog toga je op{ta preporuka da se diter-

apija (ili politerapija) u odgovaraju}im dozama sprovo-

di kod pacijenata kada za to postoje realne indikacije.

Me|utim, smatra se da vi{e od tri antiepilepti~ka leka

nije po`eljno ni u slu~ajevima refraktornog tipa epilep-

sije zbog mogu}ih nepredvidivih interakcija koje se

mogu javiti kod pacijenta. Mo`da bi kao najbolji

zaklju~ak o primeni antiepilepti~kih lekova bila

parafrazirana

Brodijeva

izjava

opisana

u

Farmakoterapijskom vodi~u: 1 lek (monoterapija)

treba da se primeni, ukoliko je mogu}e, 2 leka (diter-

apija) ukoliko je logi~no, 3 (politerapija) ukoliko ne

mo`e da se izbegne, a vi{e od 3 nikada

Klju~ne re~i:

antiepilepti~ka terapija, monoter-

apija, diterapija

54. MONITORING TRADICIONALNIH ANTI-

EPILEPTI^KIH LEKOVA

Milovanovi} J

1

, Jankovi} S

1,2

,

1

Katedra za Farmakologiju i toksikologiju,

Medicinski fakultet, Kragujevac

2

Klini~ki centar "Kragujevac"

UVOD. Tradicionalni antiepilepti~ki lekovi

(AEL) su u upotrebi u klini~koj praksi od po~etka XX

veka. U ovu grupu lekova (pore|ani prema datumu nji-

hove najranije dozvoljene klini~ke upotrebe) svrstava-

ju se: fenobarbiton, fenitoin, primidon, etosukcimid,

karbamazepin i valproat. Terapijski rasponi koncen-

tracije u serumu ovih lekova danas su dobro poznati.

CILJ. Ispitati koji od tradicionalnih antiepilep-

ti~kih lekova su naj~e{}e zastupljeni u na{oj klini~koj

praksi i da li se njihove serumske koncentracije kre}u u

okvirima terapijskih raspona.

METOD. Terapijski monitoring (TDM) tradi-

cionalnih antiepilepti~kih lekova se rutinski sprovodi u

na{oj klini~koj praksi. Analiza podataka za poslednjih

pet godina pokazala je da se Centru za klini~ku i

eksperimentalnu farmakologiju obratilo ukupno 404

pacijenta sa zahtevom da se izmere koncentracije

tradicionalnih antiepilepti~kih lekova, na predlog

ordiniraju}eg lekara. Koncentracije ovih lekova u seru-

mu merene su HPLC i TDx FLx metodom dok su

klini~ki i laboratorijski podaci analizirani metodom

deskriptivne statistike.

REZULTATI. Ukupno je izmereno 490 serum-

skih koncentracija tradicionalnih antiepilepti~kih leko-

va kod pacijenata koji se le~e u Klini~kom centru

Kragujevac. Od toga analizirano je 259 serumskih kon-

centracija karbamazepina, 193 valproata i 38 fenobar-

bitona. Zahteva za odre|ivanjem koncentracije feni-

toina i primidona u ovom periodu nije bilo. Prose~ne

vrednosti izmerenih koncentracija iznosile su za karba-

mazepin 5.82 mgl

-1

(0.6-12.75), za valproat 69.25 mgl

-1

(11.64-135.47) i za fenobarbiton 22.29 mgl

-1

(1.97-

63.90). Koncentracije ve}e od terapijskih zabele`ene su

kod samo 3 pacijenta na terapiji sa karbamazepinom i

fenobarbitonom i 13 pacijenata na terapiji valproatom

dok je broj subdoziranih pacijenata bio ne{to ve}i: 31

kada je u pitanju terapija sa karbamazepinom, 25 sa

valproatom i 6 pacijenata sa fenobarbitonom.

Vrednosti izmerenih serumskih koncentracija u na{ih

pacijenata se u visokom procentu kre}u u okviru

utvr|enih terapijskih raspona.

ZAKLJU^AK. Tradicionalni antiepilepti~ki

lekovi su i danas frekventno zastupljeni u na{oj

klini~koj praksi u le~enju epilepsije. Naj~e{}e primenji-

vani me|u njima su karbamazepin i valproat {to

pokazuju i na{i rezultati. Etosukcimid se primenjuje

isklju~ivo u le~enju apsansa dok je fenobarbiton zbog

svog sedativnog dejstva ne{to manje zastupljen.

Fenitoin i primidon se danas retko primenjuju zbog

svojih farmakoneti~kih svojstava. Terapijski monitoring

ovih lekova slu`i kao dodatan vodi~ klini~kim lekarima

radi efikasnijeg i bezbednijeg sprovo|enja antiepilep-

ti~ke terapije.

Klju~ne re~i:

TDM, tradicionalni AEL

55. URTICARIA I ANGIOEDEM QUINCKE-

JEDNOGODI{NJA ANALIZA PACIJENATA

LE~ENIH U BOLNI~KIM USLOVIMA

Krsti} NJ

Centar za dermatovenerologiju, KC "Kragujevac"

UVOD. Oko 15-23% op{te populacije je imalo

tokom svog `ivota urtikarijelne osipe, a re|e i angioe-

dem Quincke.

CILJ. Ispitivanje u~estalosti i komplikacija

Oedema Quincke i urtikarije me|u hospitalizovanim

bolesnicima.

MATERIJAL I METODE. Retrospektivna anal-

iza podataka izdvojenih iz istorija bolesti Centra za

dermatovenerologiju KC-a u Kragujevcu. Od sta-

tisti~kih metoda je kori{}en procentualni odnos, sa

tabelarnim i grafi~kim prikazima dobijenih rezultata.

Rezultati: Od ukupnog broja hospitalizovanih bolesni-

ka u 2007. godini (228), njih 28 (12.28%) su le~eni od

urtikarije. Bolest se ~e{}e javlja u prole}e, u periodu od

aprila do juna kod 11 bolesnika (39.3%); sa najve}om

frekvencom u maju, kod 7 bolesnika (25%). Prema eti-

olo{kim uzrocima, kod bolesnika je bilo najvi{e

slede}ih tipova urtikarija: 13 (46.4%) idiopatskog

porekla; 5 (17.9%) usled lekova; 4 (14.3%) nutritivnog

porekla; 3 (10.7%) zbog psihi~kih faktora. Prema kom-

plikacijama, sa Quinckeovim Oedemom bilo je 6

bolesnika (21.4%). Prema alergijskoj reakciji na peni-

cillin bilo je 7 (25%) bolesnika. Prema ishodu, 23 paci-

jenata (82.1%) je uspe{no izle~eno.

ZAKLJU^AK. Najve}i broj ozbiljnih urtikar-

ija sa komplikacijama je prouzrokovan nefizi~kim fak-

torima, i one su uglavnom imunolo{ke prirode, dok su

urtikarije prouzrokovane fizi~kim kontaktom lak{eg i

kra}eg toka. Ipak, ta~an uzrok nastanka za mnoge

urtikarije je nepoznat, tako da je potrebno kontinuira-

no istra`ivanje uzroka, toka, komplikacija i pra}enje

terapije ove veoma te{ke bolesti.

Klju~ne reci:

Urtikarija, Oedema Quincke,

u~estalost, komplikacije

56. POLNA

DISTRIBUCIJA

VODE]IH

NEZARAZNIH BOLESTI: ARTERIJSKE

HIPERTENZIJE, DIABETES MELLITUSA,

AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA,

CEREBROVASKULARNIH

BOLESTI

-

JEDNOGODI[NJE PRA]ENJE

Gaji} S

1

, Gaji} V

2

, Babi} M

1

1

Dom zdravlja Kragujevac,

2

Zavod za hitnu medicinsku pomo} Kragujevac

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

38

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

39

UVOD. Nezarazne bolesti predstavljaju okos-

nicu rada primarne zdravstvene za{tite. Vode}e bolesti

kao hipertenzija, diabetes mellitus, akutni koronarni

sindrom, cerebrovaskularne bolesti nastavljaju

ekspanziju i u ovom veku. Brojni rizikofaktori ru{e

prethodni koncept poimanja ovih bolesti, te njihove

polno-starosne distribucije.

CILJ RADA. je utvr|ivanje polne distribucije

me|u pacijentima u Kragujevcu, obolelih od hiperten-

zije, diabetesa mellitusa, akutnog koronarnog sindro-

ma i cerebrovaskularnih bolesti.

METODOLOGIJA. Istra`ivanje je sprovedeno

uvidom u dnevne evidencije pregleda lekara u op{toj

praksi ambulante "Aerodrom" po MKB u periodu

01.01.2007-31.12.2007. godine.

REZULTATI ISTRA@IVANJA. U posmatra-

nom vremenskom periodu bilo je 80779 pregleda, od

toga 23401 pregleda (28,97%) gde je kao osnovna

dijagnoza (po MKB) neka od ove 4 dijagnoze i to 9181

pregleda mu{karaca i 14220 `ena (odnos 2:3). Bilo je

16406 pregleda (20,31%) sa hipertenzijom (I10), od

toga 5709 mu{karaca i 10697 `ena (1:2). Sa hipertenzi-

jom najvi{e je pregleda `ena starosti 51-60 godina, 3307

(30,92%) i mu{karaca starosti 61-70 godina, 2113 pre-

gleda (37,01%). Od 3500 pregleda (4,33%) sa dijabete-

som (E10-E11), obavljeno je 1617 pregleda mu{karaca

i 1883 `ena (0,9:1,1). Najvi{e pregleda mu{karaca sa

dijabetesom je u dobi 61-70 godina, 634 pregleda

(39,21% ) i `ena iste dobi, 659 pregleda (35,00%). Od

2807 (3,47%) pregleda sa akutnim koronarnim sindro-

mom (I20-I25) 1529 je mu{karaca i 1278 `ena (1,1:0,9).

Najvi{e je mu{karaca starosti 61-70 godina, 614

(40,17%) i `ena iste dobi, 468 (36,62%). Od 688

(0,85%) pregleda sa cerebrovaskularnim bolestima

(I60-I61) obavljeno je 326 pregleda mu{karaca i to

uglavnom u dobi 61-80 godina, 112 (34,36%) i 362 pre-

gleda `ena, najvi{e u dobi 71-80 godina, 169 (46,69%),

sa odnosom 0,95:1,05.

ZAKLJU^AK. @ene, zauzimaju}i sve zna~ajniju

ulogu u dru{tvenoj zajednici preuzimaju i primat me|u

bolestima koje su ranije bile "rezervisane" za mu{karce.

U sistemu zdravstvene prevencije, dijagnostike i ter-

apije pristupaju odgovornije blagovremenim i redovn-

im pregledima. Najve}i procenat zastupljenosti pregle-

da ovih bolesti nalazimo me|u pacijentima starije

`ivotne dobi oba pola, pa se time name}u pravci {to

ranijeg i agresivnijeg preventivnog i kurativnog delo-

vanja.

Klju~ne re~i:

polna distribucija, hroni~ne

nezarazne bolesti

57. U^ESTALOST PACIJENATA SA AKUTNIM

KORONARNIM SINDROMOM U RADU

LEKARA HITNE POMO]I

Gaji} V, Rakonjac V, Lazarevi} O, Mi{i} M,

Milojevi} D

Zavod za hitnu medicinsku pomo} Kragujevac

UVOD. Zbrinjavanje pacijenata obolelih od

akutnog koronarnog sindroma (ACS) ~ini najva`niji

delokrug rada i predstavlja najhitniju indikaciju za

izlazak ekipa, a pripada prvom stepenu hitnosti pri

trija`i poziva.

CILJ RADA. Evaluacija incidence i prevalence

pacijenata sa ACS u terenskom radu ekipa hitne

pomo}i.

METODOLOGIJA. Istra`ivanje je izvr{eno

uvidom u terenske protokole rada ekipa ZZHMP-a

Kragujevac, u godi{njem intervalu od 01.01.2007. do

31.12.2007. godine i njihovom analizom.

REZULTATI. U ovom periodu je od 21781

terenskih izlazaka bilo 844 (3,87%) pacijenata sa ACS.

Analizom je na|eno 367 mu{karaca (43,48%) i 477

`ena (56,52%). Najvi{e mu{karaca je starosti 61-70god-

ina (110), a najmanje ispod 20godina (2). Najvi{e `ena

~ini grupa od 71do 80 godine (162), a najmanje ispod

20 godina (4). Iz gradske sredine upu}eno je 673 pozi-

va (79,74%), a iz seoske 171 (20,26%). Najvi{e inter-

vencija je bilo u januaru (100) tj. 42% vi{e od

prose~nog broja, a najmanje u septembru (49) ili 30%

manje od proseka. Najvi{e poziva je bilo u periodu od

21-22 ~asa (64), a najmanje izme|u 04-05 ~asova (13).

Na terenu je postavljeno kao dijagnoza 514 stenokardi-

ja (60,90%), 284 angina pektoris (33,65%) i 46 akutnih

infarkta miokarda (5,45%). Na terenu 574 (68%) paci-

jenata je primilo, a 270 (32%) nije primilo nikakvu ter-

apiju. Kao terapiju 336 pacijenata (39,81%) je dobilo

nitroglicerin, 184 (21,80%) ASA, a 172 (20,38%) je tre-

tirano oksigenoterapijom. Preparatima NSAIL-a je

tretiran 91 pacijent (10,78%), sedativima 84 (9,95%), a

ACEI je dobilo 62 bolesnika (7,35%). 4 pacijenta je

reanimirano i primilo adrenalin. Samostalno je zbrinu-

to 175 (20,73%) pacijenata, a 669 (79,26%) je trans-

portovano.

ZAKLJU^AK. U odnosu na vodi~e dobre

klini~ke prakse, terenski tretman ovih pacijenata

odstupa od ovih preporuka. Zato je potrebno uvesti

redovnu edukaciju kadra i adekvatnije opremiti san-

itetska vozila.

Klju~ne re~i:

Akutni koronarni sindrom, hitna

pomo}

58. U^ESTALOST PACIJENATA SA HRONI-

^NOM

OPSTRUKTIVNOM

BOLE[]U

PLU]A U RADU LEKARA HITNE POMO]I

Mi{i} M, Gaji} V, Lazarevi} O, Rakonjac V,

Milojevi} D

Zavod za hitnu medicinsku pomo} Kragujevac

UVOD. Zbrinjavanje pacijenata obolelih od

hroni~nih opstruktivnih bolesti plu}a (HOBP) ~ine

svakodnevni delokrug rada ekipa hitne pomo}i.Ovo je

jedna od naj~e{}ih indikacija za izlazak ekipa i pripada

drugom stepenu hitnosti pri trija`i poziva.

CILJ RADA. Evaluacija incidence i prevalence

HOBP pacijenata u terenskom radu ekipa hitne

pomo}i.

METODOLOGIJA. Istra`ivanje je izvr{eno

uvidom u terenske protokole rada ekipa ZZHMP-a

Kragujevac, u polugodi{njem intervalu od 01.01.2007.

do 30.06.2007.godine i njihovom analizom.

REZULTAT. U ovom periodu je od 11034 teren-

skih izlazaka izvr{eno 1513 intervencija (13,71%) kod

pacijenta sa HOBP. Polnu strukturu ~ini 932

mu{karaca (61,60%) i 581 `ena (38,40%). Najvi{e

mu{karaca je starosti 71-80 i 61-70godina (354 i 346), a

najmanje ispod 20godina (4). Najve}i broj `ena je

starosti 51-60godina (151), a najmanji ispod 20 godina

(2). Iz gradske sredine upu}eno je 1116 poziva

(73,76%), a iz seoske 397 (26,24%). Najvi{e intervenci-

ja je bilo u februaru (320), a najmanje u junu (207).

Pacijenti su najvi{e pozivali izme|u 20-21~as (136) i 21-

22 ~asa (147) ili 8,99% i 9,72% svih poziva, a najmanje

u intervalu 06-07 ~asova (23 ili 1,52% poziva). Oko

52% poziva (786) je upu}eno u satnom intervalu 16-24

~asa. Na terenu 1467 pacijenata (96,96%) je tretirano

ampuliranom terapijom, a 40 (2,64%) oksigenoterapi-

jom. Peroralnom terapijom je zbrinuto 16 pacijenata

(1,06%). Inhalacijom na terenu nije tretiran niko, jer

ekipe nemaju inhalatore u sanitetima. Samostalno je

zbrinuto 1442 (95,31%) pacijenta, a na dalji tretman je

transportovan 71 pacijent (4,69%).

ZAKLJU^AK. U odnosu na vodi~e dobre

klini~ke prakse, terenski tretman ovih pacijenata

odstupa od ovih preporuka. Zato je potrebno uvesti i

nove na~ine rada, adekvatnije opremiti sanitetska vozi-

la i i}i na agresivniju prevenciju kroz primarnu

zdravstvenu za{titu.

Klju~ne re~i:

hroni~na opstruktivna bolest plu}a,

hitna pomo}

59. U^ESTALOST PACIJENATA SA HIPER-

TENZIJOM U RADU LEKARA HITNE

POMO]I

Rakonjac V, Gaji} V, Lazarevi} O, Mi{i} M,

Milojevi} D,

Zavod za hitnu medicinsku pomo} Kragujevac

UVOD. Zbrinjavanje pacijenata obolelih od

hipertenzije je izazov za svakog lekara hitne pomo}i i

predstavlja indikaciju za izlazak ekipe, pripadaju}i dru-

gom stepenu hitnosti pri trija`i poziva.

CILJ RADA. Evaluacija incidence i prevalence

pacijenata sa hipertenzijom u terenskom radu ekipa

hitne pomo}i.

METODOLOGIJA. Istra`ivanje je izvr{eno

uvidom u terenske protokole rada ekipa ZZHMP-a

Kragujevac, u polugodi{njem intervalu od 01.01.2007.

do 30.06.2007.godine i njihovom analizom..

REZULTATI. U ovom periodu je od 11034

terenskih izlazaka bilo 109 intervencija (9,89%) kod

hipertenzivnih pacijenata. Po polu nalazimo 312

(28,60%) mu{karaca i 779 (71,40%) `ena. Najvi{e

mu{karaca je starosti 51-60 i 71-80godina (79 i 80), a

najmanje ispod 20godina (2). Najvi{e `ena je starosti

71-80godina (259), a najmanje ispod 20godina (2). Iz

gradske sredine upu}eno je 844 (77,36%) poziva, a iz

seoske 247 (22,64%). Nominalno najvi{e intervencija je

bilo u maju, 207 (10%), a najmanje u junu, 145

(8,47%). Najve}i udeo u izlazaka u jednom mesecu ima

april, 195 (10,90%). Najvi{e poziva je bilo u periodu od

19-22 ~asa (84,86,85) tj. jedna ~etvrtina svih poziva, a

najmanje izme|u 06-07 ~asova (14) tj. 1,28% svih pozi-

va. Kao ampuliranu terapiju 736 pacijenata (67,46%)

je dobilo diuretik, 448 (41,06%) sedativ, a 117

(10,72%) diklofen. Peroralno je tretirano 230 (21,08%)

pacijenata sa ACEI, 127 (11,64%) pacijenata sa kalci-

jumskim antagonistima, a 114 (10,45%) nitrogliceri-

nom. Terapija nije primenjena kod 24 (2,20%) pacije-

nata. Samostalno je zbrinuto 923 (84,60%), a na dalji

tretman je transportovano 168 (15,40%) pacijenata.

ZAKLJU^AK. U odnosu na vodi~e dobre

klini~ke prakse, terenski tretman ovih pacijenata ne

odstupa od ovih preporuka. Zbog ogromnog broja

pacijenata potrebno je uvesti redovnu edukaciju paci-

jenata kroz primarnu zdravstvenu za{titu.

Klju~ne re~i:

hipertenzija, hitna pomo}

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

40

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

41

60. TRETMAN METABOLI^KOG SINDROMA

PRIMENOM NEFARMAKOLO[KIH PRE-

PARATA - PRIKAZ SLU~AJA

Milojevi} D, Vladimir Gaji} V

Zavod za hitnu medicinsku pomo} Kragujevac

UVOD.

Metaboli~ki

sindrom

je

skup

poreme}aja

predstavljen

abdominalnim

tipom

gojaznosti (obim struka>102cm za mu{karce i >80cm

za `ene), insulinorezistencijom, hiperglikemijom

(>6,1mmol/l), hipertrigliceridemijom (trigliceridi

>1.7mmol/l, HDL<1,04mmol/l) i hipertenzijom

(>130/85 mmHg). Po najnovijim definicijama, dovolj-

na je kombinacija tri faktora. Pacijenti sa ovim sindro-

mom imaju pove}an rizik oboljevanja od bolesti srca,

krvnih sudova i diabetes mellitusa tip 2.

CILJ RADA. Prikaz slu~aja tretmana pacijenta

sa metaboli~kim sindromom uz pomo} dijetetskih

preparata, bez primene lekova i pove}ane fizi~ke

aktivnosti

METODOLOGIJA. Pacijentu je svakih 10 dana

u prva dva meseca, merena telesna masa, obim grudi,

obim struka, obim bokova, krvni pritisak, puls i

glikemija, a zatim na svakih mesec dana, narednih 10

meseci.

PRIKAZ SLU^AJA. Pacijent je primenjivao

"kvik start" kombinaciju dijetetskih preparata

"Herbalife" tokom godinu dana. Telesna masa se sa

165kg smanjila na 115kg, pri ~emu je tre}ina reduko-

vane te`ine bila u prva dva meseca. Obim grudi se sa

140cm smanjio na 117cm, obim struka sa 156cm na

121cm, a skoro polovina smanjenja je postignuta u prva

dva meseca. Glikemija se sa 12,5mmol/l smanjila na 5,4

mmol/l i ta vrednost je postignuta u prva dva meseca.

Arterijski pritisak je sa 200/110mmHg smanjen na

125/80mmHg, a puls sa 112/min na 72/min pri ~emu je

normalizacija nastala u prva dva meseca. BMI (eng.

body mass index) je smanjen sa 46kg/m

2

na 32kg/m

2

.

ZAKLJU^AK. Iako je pacijentu preporu~ena

kontrolisana fizi~ka aktivnost i primena farmakoterapi-

je, ovaj efekat je postignut samo primenom dijetetskih

preparata.

Klju~ne re~i:

metaboli~ki sindrom, nefarmako-

lo{ki tretman

61. SUPER VADEMEKUM

Mandi} D

Dom Zdravlja, Od`aci

UVOD. Program ''SUPER VADEMEKUM''

nastao je 2005. godine, kao potreba u svakodnevnoj

apotekarskoj praksi za brzim pronala`enjem potrebnih

informacija vezanih za propisivanje i izdavanje lekova

na obrascu lekarskog recepta, kao i za propisivanje i

izdavanje naloga za pomagala na odgovaraju}im

obrascima naloga.

CILJEVI I ZADACI. Cilj ovog programa je

omogu}avanje izabranim lekarima i apotekarima da na

brz i jednostavan na~in do|u do potrebnih informacija

koje propisuje slu`beni glasnik, te da omogu}i kom-

forniji rad u lekarskoj ordinaciji, odnosno apoteci.

Zadatak ovog programa je kontinuirana edukacija

lekara, uz redovno a`uriranje svih zakonskih propisa

vezanih za lekove i pomagala.

MATERIJAL I METODE. Osnovne informacije

u programu prepisane su iz tri knjige: ''lekovi u prome-

tu 2005''; Nacionalni registar lekova (plavi registar);

Registar lekova (`uti registar). Osim ovih knjiga, u pro-

gramu se redovno a`uriraju svi podaci - vezani za

lekove ili pomagala, objavljeni u slu`benim glasnicima.

Vremenom, program se dopunjavao i sada, osim

lekova, sadr`i i veliki broj preparata parafarmacije.

Opis ovih preparata je prepisan iz originalnih uputsta-

va za dati preparat, iz reklamnih letaka ili sa internet

stranica na kojima se opisuje odre|eni preparat.

Poseban deo programa predstavlja lekovito bilje-

opis, kao i bolesti za le~enje lekovitim biljem. Ovaj deo

programa slu`i za bolje upoznavanje sa pojedinim

karakteristikama lekovitog bilja, uzgoj, sakupljanje,

namena... Tako|e, u ovom delu opisane su pojedine

bolesti u kojima mogu da se kombinuju neke kombi-

nacije ~ajeva.

ZAKLJU^AK. Nakon tri godine konstantnog

dopunjavanja, program danas predstavlja savremeno i

nezamenljivo sredstvo za dola`enje do potrebnih infor-

macija u svakodnevnoj praksi.

Klju~ne re~i:

Lekovi, lista lekova, pomagala,

lekovito bilje, le~enje biljem

Instrukcije autorima

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

MEDICINSKI ^ASOPIS objavljuje na srpskom i

engleskom jeziku originalne nau~ne i stru~ne ~lanke,

prikaze slu~aja, revijske radove, pisma uredniku, prikaz

objavljenih knjiga i druge medicinske informacije.

Rukopise slati na adresu:

Prof. dr Sne`ana @ivan~evi} Simonovi}

SLD Podru`nica Kragujevac

VI. Zmaj Jovina 30

34000 Kragujevac

Tel. [phone], tel/fax: [phone]

Elektronska po{ta: slfskbckg

@ptt.yu

Rukopise treba pripremiti u skladu sa "Uniform

requirements for manuscripts submitted to biomedical

journals. N Engl J Med 1991; 324: 424-428." koje je

propisao Me|unarodni komitet izdava~a medicinskih

~asopsa.

Originalni rukopisi }e biti prihva}eni podra-

zumevaju}i da su poslati samo MEDICINSKOM

^ASOPISU. Rukopisi koji su prihva}eni za stampu

postaju vlasni{tvo MEDICINSKOG ^ASOPISA i ne

mogu se publikovati bilo gde bez pismene dozvole

izdava~a i glavnog urednika. MEDICINSKI ^ASOPIS

ne objavljuje rukopise koji sadr`e materijal koji je ve}

bio objavljivan na drugom mestu, izuzev ako je u pitan-

ju sa`etak od 400 re~i najvi{e.

Rukopis

Rukopis treba da se po{alje u tri primerka (jedan

primerak bez imena autora) otkucan na belom papiru

formata A4 (21cm x 29.7cm) sa dvostrukim proredom

(uklju~uju}i reference, tabele, legende za slike i fus-

note) i sa marginama od 2,5 cm. Tako|e treba poslati

rukopis na IBM PC kompatibionoj disketi (3.5 ili 5.25

in~a) otkucan u tekst procesoru Word for Windows 2.0,

6.0 ili 7.0 ili kao ASCII datoteku.

Rukopis mora biti organizovan na slede}i na~in:

naslovna strana, sa`etak na srpskom jeziku, sa`etak na

engleskom jezku, uvod, bolesnici i metodi / materijal i

metodi, rezultati, diskusija, literatura, tabele, legende

za slike i slike.

Svaki deo rukopisa (naslovna strana, itd.) mora

po~eti na posebnoj strani. Sve stranice moraju biti

numerisane po redosledu, po~ev od naslavne strane.

Prezime prvog autora se mora otkucati u gornjem

desnom uglu svake stranice.

Sva merenja, izuzev krvnog pritiska, moraju biti

izrazena u internacionalnim SI jedinicama, a ako je

neophodno, i u konvencionalnim jedinicama (u zagra-

di). Za lekove se moraju koristiti generi~ka imena.

Za{ti}ena imena se mogu dodati u zagradi.

Savetujemo autore da sa~uvaju bar jednu kopiju

rukopisa za sebe. MEDICINSKI ^ASOPIS nije

odgovoran ako se rukopis izgubi u po{ti.

Naslovna strana

Naslovna strana sadr`i naslov rada, kratak naslov

rada (do 50 slovnih mesta), puna prezimena i imena

svih autora, naziv i mesto institucije u kojoj je rad

izvrsen, zahvalnost za pomo} u izvr{enju rada (ako je

ima), obja{njenje skra}enica koje su kori{}ene u tekstu

(ako ih je bilo) i u donjem desnom uglu ime i adresu

autora sa kojim }e se obavljati korespondencija.

Naslov rada treba da bude sa`et, ali informativan.

Ako je potrebno, mo`e se dodati i podnaslov.

Kratak naslov treba da sadr`i najbitnije informacije

iz punog naslova rada, ali ne sme biti du`i od 50 slovnih

mesta.

Ako je bilo materijalne ili neke druge pomo}i u

izradi rada, onda se mo`e sa`eto izre}i zahvalnost

osobama ili institucijama koje su tu pomo} pru`ile.

Treba otkucati listu svih skra}enica upotrebljenih u

tekstu. Lista mora biti uredjena po azbu~nom redu (ili

abecednom, ako se koristi latinica) pri ~emu svaku

skra}enicu sledi obja{njenje. Uop{te, skra}enice treba

izbegavati, ako nisu neophodne.

U donjem desnom uglu naslovne strane treba otku-

cati ime i prezime, telefonski broj, broj faksa i ta~nu

adresu autora sa kojim ce se obavljati korespodencija.

Stranica sa sa`etkom

Sa`etak mora imati manje od 180 re~i. Treba kon-

cizno da iska`e cilj, rezultate i zaklju~ak rada koji je

opisan u rukopisu. Sa`etak ne mo`e sadr`ati

skra}enice, fusnote i reference.

Ispod sa`etka treba navesti 3 do 8 klju~nih re~i koje

su potrebne za indeksiranje rada.

Stranica sa sa`etkom na engleskom jeziku

Treba da sadr`i pun naslov rada na engleskom

jeziku, kratak naslov rada na engleskom jeziku, naziv

institucije gde je rad uradjen na engleskom jeziku, tekst

sa`etka na engleskom jeziku i klju~ne re~i na

engleskom jeziku.

Stranica sa uvodom

Uvod treba da bude sa`et i da sadr`i razlog i cilj

rada.

44

INSTRUKCIJE AUTORIMA ZA PRIPREMU RUKOPISA

Instrukcije autorima

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

Bolesnici i metode/materijal i metode

Treba opisati izbor bolesnika ili eksperimentalnih

`ivotinja, uklju~uju}i kontrolu. Imena bolesnika i bro-

jeve istorija ne treba koristiti.

Metode rada treba opisati sa dovoljno detalja kako

bi drugi istra`iva~i mogli proceniti i ponoviti rad.

Kada se pi{e o eksperimentima na ljudima, treba

prilo`iti pismenu izjavu u kojoj se tvrdi da su eksperi-

menti obavljeni u skladu sa moralnim slandardima

Komiteta za eksperimente na ljudima institucije u

kojoj su autori radili, kao i prema uslovima Helsin{ke

deklaracije. Rizi~ne procedure ili hemikalije koje su

upotrebljene se moraju opisati do detalja, uklju~uju}i

sve mere predstro`nosti. Takodje, ako je radjeno na

`ivotinjama, treba prilo`iti izjavu da se sa njima postu-

palo u skladu sa prihva}enim standardima.

Treba navesti statisti~ke metode koje su kori{}ene u

obradi rezultata.

Rezultati

Rezultati treba da budu jasni i sa`eti, sa minimal-

nim brojem tabela i slika neophodnih za dobru

prezentaciju.

Diskusija

Ne treba ~initi obiman pregled literature. Treba

diskutovati glavne rezultate u vezi sa rezultatima

objavljenim u drugim radovima. Poku{ti da se objasne

razlike izmedju dobijenih rezultata i rezultata drugih

autora. Hipoteze i spekulativne zaklju~ke treba jasno

izdvojiti. Diskusija ne treba da bude ponovo izno{enje

zaklju~aka.

Literatura

Reference se u tekstu oznacavaju arapskim brojevi-

ma u zagradama. Brojeve dobijaju prema redosledu po

kome se pojavljuju u tekstu. Personalna pisma i neob-

javljeni rezultati se ne citiraju, ali se mogu pomenuti u

tekstu u zagradi. Skra}enice imena ~asopisa treba

na~initi prema skra}enicama koje se koriste u Indeks

Medikusu. Reference treba navoditi na slede}i na~in:

^lanak (svi autori se navode ako ih je {est i manje;

ako ih je vi{e, navode se samo prva tri i dodaje se

"etal.")

12 - Talley NJ, Zinsmeister Ar, Schleck CD, Mel-

ton LJ III. Dispepsia and dyspeptic subgroups: A pop-

ulation - based study. Gastroenterology 1992; 102:

1259-68.

Knjiga

17 - Sherlock S. Disease of the liver and biliary sys-

tem. 8th ed. Oxford: Blackwell Sc Publ, 1989.

Glava i1i ~lanak u knjizi

24 - Trier JJ. Celiac sprue. In: Sleisenger MH,

Fordtran JS, eds. Gastrointestinal disease. 4th ed. Phil-

adelphia: WB Saunders Co, 1989: 1134-52.

Autori su odgovorni za ta~nost refcrenci.

Tabele

Tabele se kucaju na posebnim listovima, sa brojem

tabele i njenim nazivom iznad. Ako ima kakvih

obja{njenja, onda se kucaju ispod tabele.

Slike i legende za slike

Sve ilustracije (fotografije, grafici, crte`i) se smatra-

ju slikama i ozna~avaju se arapskim brojevima u tekstu

i na legendama, prema redosledu pojavljivanja. Treba

koristiti minimalni broj slika koje su zaista neophodne

za razumevanje rada. Slike nemaju nazive. Slova, bro-

jevi i simboli moraju biti jasni, pro-porcionalni, i

dovoljno veliki da se mogu reprodukovati. Pri izboru

veli~ine grafika treba voditi ra~una da prilikom nji-

hovog smanjivanja na {irinu jednog stupca teksta ne}e

do}i do gubitka ~itljivosti. Legende za slike se moraju

dati na posebnim listovima, nikako na samoj slici.

Ako je uveli~anje zna~ajno (fotomikrografije) ono

treba da bude nazna~eno kalibracionom linijom na

samoj slici. Du`ina kalibracione linije se unosi u legen-

du slike.

Treba poslati dva kompleta slika, u dva odvojena

koverta, za{ti}ene tvrdim kartonom. Na pozadini slika

treba napisati obi~nom olovkom prezime prvog autora,

broj slike i strelicu koja pokazuje vrh slike.

Uz fotografije na kojima se bolesnici mogu pre-poz-

nati treba poslati pismenu saglasnost bolesnika da se

one objave.

Za slike koje su ranije ve} objavljivane treba navesti

ta~an izvor, treba se zahvaliti autoru, i treba prilo`iti

pismeni pristanak nosioca izdava~kog prava da se slike

ponovo objave.

Pisma uredniku

Mogu se publikovali pisma uredniku koja se odnose

na radove koji su objavljeni u MEDICINSKOM

^ASOPISU, ali i druga pisma. Ona mogu sadr`ati i

jednu tabelu ili sliku, i do pet referenci.

45

Instructions to autors

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

INSTRUCTIONS TO AUTHORS

MEDICAL JOURNAL publishes original papers,

case reports, multi-center trials, editorials, review arti-

cles, letters to the Editor, other articles and informa-

tion concerned with practice and research in medicine,

written in the English or Serbian language.

Address manuscripts to:

Prof. dr Snezana Zivancevic Simonovic

Editor, Medical Journal

Clinical Centre Kragujevac

Zmaj Jovina street 30, 34000 Kragujevac

Serbia & Montenegro

Tel.: [phone], Fax: [phone]

E-mail : slfskbckg;

@

ptt.YU

Manucripts are prepared in accordance with

"Uniform requirements for manuscripts submitted to

biomedical journals" developed by the international

committee of medical journal editors (N Engl J Med

1991; 324; 424-428). Consult these instructions and a

recent issue of Medical Journal in preparing your man-

uscript.

Original manuscripts will be accepted with the

understanding that they are solely contributed to

Medical Journal. Manuscripts, accepted for publica-

tion, become the property of the Journal, and may not

be published elsewhere without written permission

from both the editor and publisher. The Journal does

not publish papers containing material that has been

published elsewhere except as an abstract of 400 words

or less; previous publication in abstract form must be

disclosed in a footnote.

Manuscript

Three complete sets of the manuscript (one of them

without names of authors) are typed double-spaced

throughout (including references, tables, figure leg-

ends and footnotes) on A4 (21 em x 29,7 cm) paper

with wide margins. Manuscript should be sent also on

IBM compatible floppy disc (either 3.5" or 5.25") writ-

ten in Word 2.0, 6.0 or ASCII FILE.

The manuscript should be arranged as following:

title page, abstract, introduction, patients and methods

/ material and methods, results, discussion, references,

tables, figure legends and figures.

Each manuscript component (title page, etc.)begins

on a separate page.All pages are numbered consecu-

tively beginning with the title page. The first author's

last name is typed at the top right corner of each page.

All measurements, except blood pressure, are

reported in the System International (SI) and, if neces-

sary, in conventional units (in parentheses). Generic

names are used for drugs. Brand names may be insert-

ed in parentheses.

Authors are advised to retain extra copies of the

manuscript. Medical Journal is not responsible for the

loss of manuscripts in the mail.

Title page

The title page contains the title, short title, full

names of all the authors, names and full location of the

department and institution where work was performed,

acknowledgments, abbreviations used, and name of the

corresponding author.

The title of the article is concise but informative,

and it includes animal species if appropriate. A subtitle

can be added if necessary.

A short title of less than 50 spaces, for use as a run-

ning head, is included.

A brief acknowledgment of grants and other assis-

tance, if any, is included.

A list of abbreviations used in the paper, if any, is

included. List abbreviations alphabetically followed by

an explanation of what they stand for. In general, the

use of abbreviations is discouraged unless they are

essential for improving the readabillity of the text.

The name, telephone number, fax number, and

exact postal address of the author to whom communi-

cations and reprints should be sent, are typed at the

lower right corner of the title page.

Abstract page

An abstract of less than 180 words concisely states

the objective, findings, and conclusion of the studies

described in the manuscript. The abstract does not

contain abbreviations, footnotes or references.

Below the abstract, 3 to 8 keywords or short phras-

es are provided for indexing purposes.

Introduction page

The introduction is concise, and states the reason

and specific purpose or the study.

Patients and methods / Material and methods

The selection of patients or experimental animals,

including controls is described. Patients' names and

hospital numbers are not used.

Methods are described in sufficient detail to permit

evaluation and duplication of the work by other inves-

tigators.

When reporting experiments on human subjects, it

should be indicated whether the procedures followed

46

INSTRUCTIONS TO AUTORS

Instructions to autors

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

were in accordance with ethical standards of the

Committee on human experimentation of the institu-

tion in which they were done and in accordance with

the Declaration of Helsinki. Hazardous procedures or

chemicals, if used, are described in detail, including the

safety precautions observed. When appropriate, a

statement is included verifying that the care of labora-

tory animals followed the accepted standards.

Statistical methods used, are outlined.

Results

Results are clear and concise, and include a mini-

mum number of tables and figures necessary for prop-

er presentation.

Discussion

An exhaustive review of literature is not necessary.

The major findings should be discussed in relation to

other published works. Attempts should be made to

explain differences between results of the present study

and those of the others. The hypothesis and speculative

statements should be clearly identified. The discussion

section should not be a restatement of results, and new

results should not be introduced in the discussion.

References

References are identified in the text by Arabic

numerals in parentheses. They are numbered consecu-

tively in the order in which they appear in the text.

Personal communications and unpublished observa-

tions are not cited in the reference list, but may be

mentioned in the text in parentheses. Abbreviations of

journals conform to those in Index Medicus. The style

and punctuation conform to the Medical Journal style

requirements. The following are examples:

Article (all authors are listed if there are six or

fewer; otherwise only the first three are listed followed

by "et al.")

12 - Talley NJ, Zinsmeister Ar, Schleck CD, Melton U

II/. Dyspepsia and dyspeptic subgroups: A population-

based study. Gastroenterology 1992; 102: 1259-6K

Book

17 - Sherlock S. Diseases of the liver and biliary sys-

tem. 8th ed. Oxford: Blackwell Sc Publ. 1989.

Chapter or article in a book

24 - Trier JJ. Celiac sprue. In: Sleisenger MH, Fordtran

J5, eds. Gastro-intestinal disease. 4 th ed. Philadelphia:

WB Saunders Co, 1989: 1134-52.

The authors are responsible for the exactness of

reference data.

Tables

Tables are typed on separate sheets with figure

numbers (Arabic) and title above the table and

explanatory notes, if any, below the table.

Figures and figure legends

All illustrations (photographs, graphs, diagrams)

are to be considered figures, and are numbered consec-

utively in the text and figure legend in Arabic numer-

als. The number of figures included is the least

required to convey the message of the paper, and no

figure duplicates the data presented in the tables or

text. Figures do not have titles. Letters, numerals and

symbols must be clear, in proportion to each other, and

large enough to be readable when reduced for publica-

tion. Figures are submitted as near to their printed size

as possible. Figures are reproduced in one of the fol-

lowing width sizes: 8 cm, 12 cm or 17 cm, and with a

maximal length of 20 cm. Legends for figures should be

given on separate pages.

If magnification is significant (photomicrographs), it

is indicated by a calibration bar on the print, not by a

magnification factor in the figure legend. The length of

the bar is indicated on the figure or in the figure legend.

Two complete sets of high quality unmounted glossy

prints are submitted in two separate envelopes, and

shielded by an appropriate cardboard. The backs of

single or grouped illustrations (plates) bear the first

author's last name, figure number, and an arrow indi-

cating the top. This information is penciled in lightly or

placed on a typed self-adhesive label in order to pre-

vent marking the front surface of the illustration.

Photographs of identifiable patients are accompa-

nied by written permission from the patient.

For figures published previously, the original source

is acknowledged, and written permission from the

copyright holder to reproduce it is submitted.

Color prints are available by request at the author's

expense.

Letters to the Editor

Both letters concerning and those not concerning

the articles that have been published in Medical Journal

will be considered for publication. They may contain

one table or figure and up to five references.

Proofs

All manuscripts will be carefully revised by the pub-

lisher's desk editor. Only in case of extensive correc-

tions will the manuscript be returned to the authors for

final approval. In order to speed up the publication no

proof will be sent to the authors but will be read by the

editor and the desk editor.

47

ISSN 0350-1221 = Medicinski ~asopis

COBISS.SR-ID 81751559

9 7 7 0 3 5 0 1 2 2 0 0 4

ISSN 0350- 1221

---

Document Outline

• KORICA.pdf
• alkaloid.pdf
• 1-4.pdf
• 5-9 program.pdf
• 11-41 sazeci.pdf
• 44-47 instrukcije.pdf
• galenika.pdf
• zadnja korica.pdf