K r a g u j e v a c 2 0 0 Supplement 1

Klju~ne re~i:

akutni infarkt miokarda, trovanje

kiselinama, mo`dani udar, gastrointestinalno krvarenje

36. KORELACIJA KONCENTRACIJA AUTO-

ANTITELA SRECIFI^NIH ZA TIREOIDNU

PEROKSIDAZU ODRE\ENIH KORI[]E-

NJEM DVA RADIOIMUNOLO[KA TESTA

Vrndi} O, @ivan~evi}-Simonovi} S, Ljiljana

Dimitrijevi}, Stanojevi} M, \uki} A, Arsenijevi} N

Institut za patolo{ku fiziologiju,Medicinski fakultet,

Kragujevac

Institut za patolo{ku fiziologiju, Medicinski fakul-

tet,Univerzitet u Kragujevcu

UVOD. Odre|ivanje koncentracije antimikro-

zomalnih autoantitela (AMZA), danas identifikovanih

kao autoantitela specificna za tireoidnu peroksidazu

(antiTPO At), neophodno je u dijagnostici autoimun-

skih bolesti {titaste `lezde, prevashodno Hashimoto

tireoiditisa. Za odre|ivanje koncentracije antiTPO At

u serumima ispitanika koristi se ve}i broj komercijalnih

dijagnosti~kih testova.

CILJ. Cilj ovog rada bio je da se uporede kon-

centracije antiTPO At dobijene kori{}enjem dva

radioimunolo{ka (RIA) testa razli~itih proizvo|a~a

(CIS Biointernational,Francuska i Immunotech, ^e{ka

Republika).

MATERIJAL I METODE. Ispitivanjem je obuh-

va}eno 38 ispitanika. Serumi su izdvojeni centrifugi-

ranjem na 2000obrta/min u toku 15minuta i do

upotrebe ~uvani na -20

O

C. U epruvete u kojima je

odre|ivana koncentracija antiTPO At dodata je

odre|ena koli~ina seruma i radioaktivnim jodom

obele`ene tireoidne peroksidaze (I125-TPO), tako da

su monoklonska antiTPO antitela prethodno vezana za

wid epruveta bila u kompeticiji sa antiTPO antitelima

iz seruma ispitanika za ograni~enu koli~inu I125-TPO.

Koncentracije antiTPO At u ispitivanim serumima

dobijene su na osnovu izmerenog broja impulsa i nji-

hovog pore|enja sa krivuljom konstruisanom na

osnovu standardnih koncentracija antiTPO At. Za sta-

tisti~ku obradu rezultata kora{}en je program SPSS

ver.10.0.

REZULTATI. Apsolutne vrednosti koncentraci-

ja antiTPO At znatno su se razlikovale u pojedinim

uzorcima, a vi{e koncentracije antitela dobijene su

kori{}enjem komercijalnog kompleta firme CIS

Biointernational.Va`no je ista}i da su i relativne vred-

nosti (dobijene kao koli~nik izmerene i gornje grani~ne

vrednosti) koncentracija antiTPO antitela izmerene

CISovim RIA kompletom bile vi{e nego vrednosti

izmerene Immunotech RIA testom u gotovo svim ispi-

tivanim uzorcima, ali da su visoke koncentracije dobi-

jene jednim potvr|ene i drugim kori{}enim testom.

Statisti~kom obradom izmerenih koncentracija

antiTPO antitela ustanovljeno je postojanje direktne

korelacije izme|u dva kori{}ena RIA testa, sa koefici-

jentom slaganja R=+0.61.

ZAKLJU^AK. Iako pri odre|ivanju koncen-

tracije antiTPO antitela postoje izvesni interferiraju}i

faktori (kao {to je prisustvo tireoglobulina u

"pre~i{}enim

mikrozomima")

koji

ote`avaju

odre|ivanje ta~nih koncentracija antitela i smanjuju

specifi~nost testova, na{i rezultati su potvrdili pouz-

danost oba testa u dijagnistici autoimunskih bolesti

{titaste `lezde.

Klju~ne re~i:

antiTPO At, koncentracija, RIA

test, autoimunska bolest {titaste `lezde

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

28

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

29

37. UTICAJ PREVELIKE KONCENTRACIJE

JODIDA NA PROLIFERACIJU PRIMARNIH

KULTURA HUMANIH ]ELIJA [TITASTE

@LEZDE

Kosti} I

1

, Ceselli D

3

, Toller M

2

, Moretti M

2

, Curcio

F

2

, Ambesi Impiombato FS

2

1

Institut za Patolo{ku fiziologiju, Medicinski fakul-

tet Kragujevac, Srbija

2

Dipartimento di Patologia Molecolare e

Sperimentale Clinica, Universit

à degli Studi di

Udine, Italija

3

Dipartimento Scienze Morfologiche, sez. di

Anatomia Patologica, Università degli Studi di

Udine, Italija

UVOD. U literaturi je opisan inhibitorni efekat

joda na proliferaciju }elija {titaste `lezde in vivo kao i u

kulturama }elija {titaste `lezde `ivotinja.

CILJ. Cilj ove studije je bio da ispita efekte

produ`ene ekspozicije joda na proliferaciju primarnih

kultura }elija {titaste `lezde humanog porekla.

REZULTATI. Analiza krive rasta pokazala je

dozno zavisnu inhibiciju proliferacije netrans-

formisanih }elija {titaste `lezde humanog porekla u

prisustvu koncentracija joda ve}ih od 10mM. Kalijum

jodid (KI) je vi{e inhibisao }elijsku proliferaciju u

odnosu na natrijum jodid (NaI) (p<0.05). Efekat nije

bio posledica apoptoze ili nekroze jer je procenat }elija

obele`enih annexinom V kao i broj }elija koje su se

obojile Tripan blue bio sli~an kako u bazalnim tako i u

testiranim uslovima. FACS analiza }elijskog ciklusa

primarnih

kultura

netransformisanih

tireocita

hroni~no izlo`enih uticaju 30mM KI je pokazala dva

efekta. Najpre, postojao je zna~ajno pove}an procenat

}elija u G0/G1 fazi uz istovremeno smanjenje procenta

}elija u S fazi ukazuju}i na G0/G1 blok. Drugo, posto-

jao je zastoj }elija u G2/M fazi }elijskog ciklusa. Oba

bloka u }elijskom ciklusu bili su mnogo manje izra`eni

u }elijama izlo`enim dejstvu 30mM NaI (p<0.05). Da

bismo ispitali da li je ovaj efekat posledica uticaja joda

ili je bio rezultat prevelike koncentracije jona u medi-

jumu, }elije su inkubirane u ekvivalentnim koncen-

tracijama (30mM) kalijum hlorida (KCl) ili natrijum

hlorida (NaCl). Efekat hipertonog medijuma na prolif-

eraciju }elija {titaste `lezde humanog porekla bio je

sli~an efektu koji je pokazao jod.

ZAKLJU^AK. Rezultati pokazuju da KI ima

zna~ajniji efekat na inhibiciju proliferacije }elija

{titaste `lezde humanog porekla u pore|enju sa NaI i

da je ovaj efekat posredovan njegovim dejstvom na dve

kriti~ne regulatorne ta~ke }elijskog ciklusa: G0/G1 i

G2/M. Dodatno, podaci iz ove studije ukazuju da

velike jonske koncentracije soli u medijumu mogu deli-

mi~no biti odgovorne za efekte joda na }elijski ciklus,

istovremeno ukazuju}i da prethodno opisani efekti

vi{ka joda u kulturi tireocita `ivotinja, mo`da nisu

samo posledica jodida, ve} i velike koncentracije jona u

medijumu ovih }elijskih kultura.

Klju~ne re~i:

{titasta `lezda, }elijski ciklus, kali-

jum jodid, natrijum jodid

38. CYP3A4 I CYP3A5 GENETSKI POLIMOR-

FIZAM KOD SRBA

\or|evi} N

1,2

, Jankovi} S

2

, Bertilsson L

1

Aklillu E

1

1

Odsek klini~ke farmakologije Odeljenja za labora-

torijsku medicinu, Karolinska Univerzitetska bolni-

ca, Hudinge, Stokholm, [vedska

2

Katedra za farmakologiju i toksikologiju,

Medicinski fakultet, Kragujevac

UVOD. CYP3A4 i CYP3A5 kodiraju enzime

odgovorne za biotransformaciju vi{e od 50% lekova

koji su u klini~koj upotrebi. Ve} je pokazano da posto-

je zna~ajne etni~ke varijacije u u~estalosti CYP3A4 i

CYP3A5 genotipova. Ipak, dosada{nja istra`ivanja u

ovoj oblasti nisu obuhvatala srpsku populaciju.

CILJ. Ispitati genetski polimorfizam metaboli-

{u}ih enzima CYP3A4 i CYP3A5 u srpskoj populaciji.

Materijal i metode: U analizama genotipa

u~estvovalo je 140 zdravih srpskih dobrovoljaca. Za

genotipizaciju CYP3A4*3 (1334T>C), CYP3A4*10

(520C>G), CYP3A4*12 (1117C>T), CYP3A4*17

(566T>C), CYP3A5*2 (27289C>A), CYP3A5*3

(6986A>G) i CYP3A5*6 (14690G>A) kori{}ena je

metoda ''the tag-array'' minisekvencioniranja.

REZULTATI. CYP3A4 nije se pokazao

polimorfnim u srpskoj populaciji, obzirom da su ispiti-

vane varijacije ovog gena otkrivene u manje od 1%

analiziranog uzorka. Kod 99,2% (264/266) ispitanika

bio je prisutan CYP3A4*1A haplotip, a 98,5%

(131/133)

ispitanika

bili

su

homozigoti

CYP3A4*1A/*1A. Naj~e{}a varijacija CYP3A5 gena

bila je supstitucija A>G na poziciji 6986 (92,0%), dok

14690G>A i 27289C>A nisu otkrivene. CYP3A5*1A i

CYP3A5*3 haplotipovi bili su prisutni kod 8,0%

(22/274), odnosno 92,0% (252/274) ispitnika.

Najzastupljeniji genotip bio je v*3/*3, sa u~estalo{}u od

84,7% (116/137).

ZAKLJU^CI. Prikazana studija je prva koja je

analizirala genetski polimorfizam enzima CYP3A4 i

CYP3A5 u srpskoj populaciji. Prikazana u~estalost

pojedinih varijacija, haplotipova i genotipova u okviri-

ma je o~ekivanog za populaciju bele rase.

Klju~ne re~i: CYP3A4, CYP3A5

, genetski

polimorfizam, Srbi

39. ZNA^AJ NEONATALNOG ISPITIVANJA

SLU[NE FUNKCIJE

Zivi} Lj

1

, Knezevi} J

2

, Luki} G

3

1

ORL Klinika KC "Kragujevac"

2

De~ja Klinika, KC "Kreagujevac"

3

Ginekolosko akuserska klinika, KC "Kragujevac"

Sluh ima veoma vaznu ulogu u zivotu ~oveka.

Oste}enje sluha moze nastati u svakom zivotnom dobu,

ali su najte`a i sa najve}im posledicama ona oste}enja

sluha koja nastaju pre i neposredno posle ro|enja.

Pored slepila i paraliza, po Svetskoj zdravstvenoj

organizaciji, oste}enja sluha su najbrojnija i najte`a

oste}enja. Iako nema preciznih podataka smatra se da

gluvu populaciju u svetu ~ini 0,08% stanovnistva , dok

populaciju nagluvih ~ine 0,32%, sto zna~i da broj lica sa

o{te}enim sluhom iznosi 0,4% stanovni{tva u svetu.

Svetske statistike pokazuju da oko 20% svih

te{kih oste}enja sluha nastaje jos pre ro|enja , a daljih

30% tokom poro|aja ili neposredno posle ro|enja.

Smatra se da na 500 do 1000 novoro|ene dece dolazi

jedno sa takvim oste}enjem sluha koje zahteva pose-

ban tretman.

Rana detekcija oste}enja sluha predstavlja i naj-

vazniji faktor u borbi protiv posledica gluvo}e. U celom

svetu postoji tendencija da se izna|e mogu}nost ranog

otkrivanja oste}enja sluha.

Najve}u potesko}u predstavlja ~injenica da u

vreme kada bi trebalo otkriti oste}enje sluha, tj

neposredno posle ro|enja ili prvih nedelja po ro|enju ,

dete ne zna da pokaze niti moze da sara|uje u ispiti-

vanju. Ovo je i period kada se komplikovane metode

bazirane na encefalografiji mogu primeniti samo u

pojedina~nim slu~ajevima. Na planu masovnog ispiti-

vanja rane detekcije oste}enja sluha zahtevaju se jed-

nostavnije metode primenljive u svakodnevnoj praksi.

Primenom otoakusti~kih emisija - metoda kojom

se ispituje funkcija slusnih }elija u unutrasnjem uvu,

prijemnika zvu~ne drazi, mogu}e je za nekoliko deseti-

na sekundi kod novoro|en~eta dobiti informaciju da li

ono ~uje ili ne. Uslov za izvo|enje ovoga ispitivanja je

da dete bude mirno sto u ovome periodu nije tesko

posti}i s obzirom da deca ovoga uzrasta najve}i deo

dana provede spavaju}i. Ovakva merenja se rade u

mnogim zemljama sveta neposredno posle ro|enja, a

kod nas u Klini~kim Centrima u Beogradu, Ni{u i

Novom Sadu. Ovakva ispitivanja smo zapo~eli i u nasoj

ustanovi i cilj nam je da svako novoro|en~e iza|e iz

porodilista i centra za nedonesenu decu sa para-

metrom stanja sluha.

Klju~ne re~i:

novoro|en~ad , rano otkrivanje,

oste}enja sluha

40. USPEH LE^ENJA NAGLOG GUBITKA

SLUHA PRIMENOM RAZLI^ITIH PRO-

TOKOLA

@ivi} Lj

1

, Stojanovi} S

1

, @ivi} D

2

1

ORL Klinika, KC "Kragujevac"

2

Medicinski fakultet, Kragujevac

UVOD. Nagli gubitak sluha (eng. sudden hearing

loss) je oboljenje koje karakteri{e gubitak sluha na naj-

manje tri uzastopne frekvence za vi{e od 30 dB nastalo

u roku od 72 ~asa. Pra}eno je zujanjem, neretko i

vestibularnom simptomatologijom, bez poznatog uzro-

ka i zahvata naj~e{}e jedno, a re|e oba uva. Predstavlja

hitno stanje koje zahteva hospitalizaciju i {to raniju pri-

menu nekog od pedesetak priznatih protokola le~enja.

CILJ. na{ega rada je da uporedimo uspeh

le~enja naglog gubitka sluha primenom razli~itih pro-

tokola.

METOD RADA. Ispitivanjem smo obuhvatili 54

bolesnika hospitalno le~enih zbog naglo nastalog gubit-

ka sluha sensorineuralng tipa razli~itog stepena.

Dijagnozu smo postavljali klini~kim i lokalnim Orl pre-

gledom, audiolo{kim i vestibulolo{kim ispitivanjem, a u

cilju isklju~ivanja druge etiologije oboljenja, kod svih

smo radili neurolo{ki pregled, internisti~ki, rendgenski

(CT i MR) i laboratorijski pregled. Odmah po prijemu

smo zapo~eli terapiju i to kod 37 bolesnika vazoaktivn-

im sredstvima (ampulama ksantinol-nikotinata ili

ampulama pentoksifilina) kod 17 bolesnika kortokos-

teroidima (ampule dexasona) po protokolu za le~enje

naglog gubitka sluha.

REZULTATI. Posle izvedenog celokupnog pro-

tokola le~enja kod bolesnika koji su le~eni vazoaktivn-

im sredstvima, na{li smo da je kod 23 bolesnika (62 %),

koji su imali lako ili srednje te{ko sensorineuralno

do{lo do potpune restitucije sluha. Kod 9 bolesnika (24

%) koji su imali te{ko o{te}enje sluha zabele`en je deli-

mi~an oporavak sluha, a kod bolesnika sa potpunim

gubitkom sluha, nesnosnim zujanjem i vertiginoznim

smetnjama nije do{lo do pobolj{anja sluha, ali su

prete}i simptomi bolesti nestali.

U grupi bolesnika koji su le~eni kortikosteroidi-

ma (17) kod 11 bolesnika (61%) sa lakim ili srednje

te{kim o{te}enjem sluha do{lo je do potpunog oporav-

ka, kod 3 bolesnika (19%) sa te{kim o{te}enjem sluha

do delimi~nog oporavka, a kod 3 pacijenta sa potpunim

gubitkom sluha nije do{lo do oporavka sluha, ali su

prate}e tegobe u vidu vertiginoznih smetnji i zujanja

nestale.

ZAKLJU^AK. Rezultati le~enja ukoliko se

primene na vreme (ne kasnije od 7 dana) u zavisnosti

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

30

XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

31

od stepena gubitka sluha, su dobri. Primena vazoak-

tivnih sredstava ili kortikosteroida (gde to nije kon-

traindikovano) po na{im iskustvima daje dobre, prib-

li`no iste rezultate i najbli`a je etiolo{koj terapiji.

Klju~ne re~i:

nagli gubitak sluha, vazoaktivna

sredstva, kortikosteroidi, oporav

41. UTICAJ KOMUNALNE BUKE NA SAN I

SPAVANJE STANOVNI[TVA U KRAGU-

JEVCU

Rankovi} N

1

, \onovi} N

1,2

, Beli} M

2

, Rankovi} J

1

1

Institut za javno zdravlje Kragujevac

2

Univerzitet u Kragujevcu, Medicinski fakultet

UVOD. Buka je neprijatan zvu~ni fenomen, pre-

glasan, neugodan ili neo~ekivan zvuk razli~itog trajan-

ja, nivoa i vremenske raspodele. Iznad odre|enog

intenziteta o{te}uje zdravlje ljudi izazivaju}i auralne i

ekstraauralne efekte. Buka mo`e biti industrijska i

komunalna. Dozvoljeni nivi komunalne buke su

zakonom regulisani.

CILJ RADA. Ispitati uticaj komunalne buke na

san i spavanje stanovni{tva u centralnoj (bu~noj) i per-

ifernoj (manje bu~noj) zoni grada Kragujevca.

MATERIJAL I METODE. Kori{}ena je doku-

mentacija IZJZ Kragujevac i anketni upitnik.

Istra`ivanje je sprovedeno tokom 2007. godine na teri-

toriji grada Kragujevca, u 2 zone: eksperimentalna

(bu~na) zona- centar grada i dva magistralna pravca i

kontrolna zona - prigradska naselja. Merenja komu-

nalne buke su vr{ena prema zakonskim propisima.

Ispitivanje je obuhvatilo 898 osoba starijih od 18 godi-

na (iz bu~ne zone 398 iz kontrolne 500). Za statisti~ku

obradu podataka kori{}en je softwear SPSS 11.0.

REZULTATI. Postoji visoko zna~ajna statisti~ka

razlika izme|u kontrolne i eksperimentalne zone u

odnosu na kvalitet spavanja (

χ

2

= 50,02, r< 0,01),

prose~nu du`inu spavanja no}u ( U= 47,11, p< 0,01 ),

brzinu uspavljivanja (

χ

2

= 14,27, r< 0,01), bu|enje

no}u zbog buke (

χ

2

= 13,71, r< 0,01), naj~e{}i izvor

buke (

χ

2

= 68,41, r< 0,01), le~enje nesanice tabletama

za spavanje (

χ

2

= 4,363, r< 0,01). Ne postoji statisti~ki

zna~ajna razlika u efektima le~enja nesanice izme|u

ispitivanih grupa (

χ

2

= 2,85, r< 0,05).

ZAKLJU^AK. Pove}an nivo buke zna~ajno

ometa spavanje stanovni{tva u vidu: ote`anog uspavlji-

vanja, ~e{}eg bu|enja, ose}aja slabijeg kvaliteta sna.

Klju~ne re~i:

komunalna buka, spavanje, san

42. KOMPJUTERSKA

TEHNOLOGIJA

I

SAMOTRETMAN BOLESTI U ADOLESCE-

NATA OBOLELIH OD DIABETES MELLI-

TUSA TIP 1

Petrovic R

1

, Sajic S

2

1

Zdravstveni centar ^a~ak,

2

Univerzitetska de~ija klinika, Beograd

CILJ RADA. cilj ovog rada je da prika`e

mogu}nost kori{}enja kompjuterske tehnologije u tret-

manu Diabetes mellitusa tip1 (DM tip1) u pedijatri-

jskih pacijenata.

METOD RADA. Prospektivnim pra}enjem

tokom godinu dana kompjuterskog kvantifikovanja

samotretmana BG (SmartPix softverski instrument PC

konektovan) u 16 mu{kih i 15 `enskih adolescenata sa

DM tip1, evaluirana je (pismenim upitnikom) pacijen-

tova i porodi~na adhezivnost za PC tehnologiju.

Korelirana je metaboli~ka kontrola (grafi~ki prikaz) sa

DM menad`mentom (broj poseta, broj BG merenja,

HbA1c nivo).

REZULTATI. Formiran je uzorak od 31 pedija-

trijskog pacijenta, uzrasta 9 do 17 godina (prose~no

15,3 godina), koji imaju DM tip 1 najmanje 2 godine

(prose~no 5,7 godina), edukovanih (li~no i porodi~no)

za samotretman bolesti. Podaci ukazuju na ve}u sarad-

nju kod `enskog pola (broj poseta devoj~ica 56, a

de~aka 48), prihvatanje terapijskih obaveza vi{e u

mla|ih porodica po du`ini bolovanja. Broj BG

mese~no (od 25 do 256, prose~no 71) je u~estaliji u

pacijenata sa manjim trajanjem bolesti, a negativno

korelira sa HbA1c nivoom. Uticaj kori{}enja SPix na

korekciju nivoa HbA1c je vi{i u devoj~ica, korelira sa

brojem poseta. Adolescenti manje od roditelja brinu o

kategoriji prikazane metaboli~ke kontrole (nestabilna,

stabilna, niska, visoka), a radoznalije prihvataju objek-

tivni grafi~ki prikaz.

ZAKLJU^AK. Kori{}enje PC tehnologije u

padijatrijskoj dijabetologiji je efektivno i odra`ava se

na pacijentovo pozitivno prihvatanje terapijskog tima i

DM kao oboljenja. Adolescenti su radoznali i sara|uju

u samozaklju~ivanju o terapijskim intervencijama.

Klju~ne re~i:

diabetes mellitus tip 1, adolescenti,

samotretman, kompjuterska tehnologija

43. ZASTUPLJENOST GOJAZNOSTI KOD

DECE PRED UPIS U [KOLU I STANJE

UHRANJENOSTI

Stanimirov B

1

, Repac V

2

1

Dom zdravlja Zrenjanin

2

Dom zdravlja @iti{te

UVOD. Gojaznost predstavlja stanje patolo{kog

nakupljanja masnog tkiva u organizmu i bolest koju

treba le~iti. Poreme}aj uhranjenosti dece nosi u sebi

rizik od raznih zdravstvenih problema.

CILJ RADA. Proceniti stanje uhranjenosti i zas-

tupljenosti gojaznosti kod dece uzrasta 6 i 7 godina.

MATERIJAL I METODE. Retrospektivna

studija podataka dobijenih prilikom sistematskog pre-

gleda dece (mart-maj 2008.godine) za upis u {kolu,

ro|enih 2001. i 2002.godine. Na osnovu izvr{enih

antropometrijskih merenja telesne te`ine i visine,

izra~unali smo vrednost BMI (eng. body mass index), a

potom odredili stepen uhranjenosti na osnovu refer-

entnih vrednosti.

REZULTATI. Na sistematski pregled odazvalo

se ukupno 718 dece (83,34%), od toga 354 devoj~ica i

364 de~aka. Nakon ura|ene analize sistematskog pre-

gleda izdvajamo podatke koji govore o zdravstvenom

stanju dece. Normalna uhranjenost prisutna je kod 300

devoj~ica (84,74%) i kod 305 de~aka (83,79%).

Pothranjenost je prisutna kod 8 devoj~ica (2,2%) i kod

6 de~aka (1,7%). Preterana uhranjenost (gojaznost)

prisutna je kod 46 devoj~ica (12,99%) i kod 43 de~aka

(11,81%).

ZAKLJU^AK. Gojaznost u de~ijem uzrastu zav-

isi od genetskih faktora, na~ina i navika ishrane u

porodici, stepena fizi~ke aktivnosti, lo{e materijalne

situacije roditelja kao i niza drugih faktora. Istra`ivanja

ukazuju da hrana koja sadr`i previ{e masti sa zasi}enim

masnim kiselinama i dosta holesterola mo`e uticati na

pojavu ateroskleroze u kasnijoj `ivotnoj dobi. Uloga

pedijatra ogleda se u ranom prepoznavanju dece sa

rizikom od gojaznosti, kako bi na adekvatan na~in

sproveli preventivne mere.