Biologik kimyo



Yüklə 13,42 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə41/42
tarix01.11.2019
ölçüsü13,42 Mb.
#29484
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   42
Biologik kimyo (Sobirova R.A.) - 2006 у.


XX BOB

BIRIKTIRUVCHl  T O ‘QIMA  BIOKIMYOSI

B iriktiruvchi  to 'q im a  organizmning  butun  tanasi  bo  yicha 

tffqgjmlangan bo‘lib, u tog‘ay, pay, boylam, suyak matnksida bo  ladi. 

Bu to‘qima buyrak jomi, siydik kanallari sohasida joylashadi, tomirlami 

fiksatsiya  qiladi;  jigar  va  mushak  kabi  parenximatoz  a  zolarda 

S a S L o  bog lovchi moddaning asosini tashkil etadi. Tana vazmm 

taxminan  50%ni tashkil  etadi.  Biriktiruvchi  to‘qimanmg mexanik va 

ushlab  turuvchi  vazifasi  hujayra  tashqarisidagi  enmaydigan  iplar 

hisobiga amalga oshiriladi. Шаг matriksga botib turuvchi yuqon pohmer 

birikmalardan  tashkil  topgan  bo ‘lib,  asosiy  modda  deb  yuntiladb 

Erimaydigan iplar va eruvchan matriksning sinteziga javo  gar  uj  у

-  xondrotsit va fibroblastlardan tashqari makrofag, semiz hujayralar va 

kam  miqdorda differensiyalanmagan  turdagi  hujayralar  bmktiruvchi 

to'qima hujayralariga kiradi.

119-rasm .  Biriktiruvchi to 'q im a tuzilishi (A.I.Slutskoy sxemasi bo'yicha) 



I   semiz hujayra; 11  retikulin tolalar; III  elastiktola; IV kollagen tolala,,

V fibroblast

Biriktiruvchi  to'qim aning  barcha  turlari,  ularning  m orfologik 

farqlariga qaramasdan, umumiy yagona prinsip asosida tuzilgan b o ‘lib, 

asosan quyidagilardan iborat:

a)  boshqa  to‘qimalar  kabi  biriktiruvchi  to‘qima  hujayralarni 

saqlaydi,  lekin  hujayralararo  modda,  hujayra  elementlariga  nisbatan 

katta masofani egallaydi;

b)  biriktiruvchi  to'qim a  uchun  o'ziga  xos  ipsimon  (fibrilyar) 

strukturalaming mavjudligi xarakterlidir -  kollagen, elastin va retikulin 

tolalar hujayralararo substansiya o'ram ida joylashgan (1 19-rasm);

d)  biriktiruvchi to'qimaning hujayralararo moddasi juda m urakkab 

kimyoviy tarkibga ega.

Kollagen


Biriktiruvchi to‘qimaning erimaydigan iplari odam organizmida eng 

ko  p tarqalgan  oqsil  — kollagendan  tarkib topgan.  U  oqsillar um um iy 

miqdorining 25-33%ni, tana og'irligining taxminan 6%ni tashkil etadi. 

Kollagen tarkibidagi aminokislotalaming  1/3 qismini glitsin, prolin va 

gidroksiprolin 21%, alanin esa  1 l% ni tashkil etadi.

Biriktiruvchi  to‘qimani  elektron mikrosko‘p yordamida  o ‘rganish 

unda fibrillalardan tuzilgan kollagen tolalarining mavjudligini k o ‘rsatdi 

(120-rasm).  Fibrillalar  diametri  5  dan  200nm  gacha  bo‘lgan  silindr 

shakliga  ega.  Kollagen  fibrillalari  tropokollagen  birliklaridan  tashkil 

topgan.


1

j _


П

Ю

Ш



М

Ш

1 2 0 -rasm .  K ollagen tuzilishining turli darajalari (K on b o 'y ic h a ): 



1-birlamchi struktura; 2-tropokollagen molekulasi,  3-kollagen tolasi

Ular turli to‘qimalardan ajratilgan tropokollagenlar tarkibi bilan farq 

qilsa-da,  lekin  ularning hammasida glitsin ko ‘p va 5  oksilizin,  3-oksi, 

alfa-oksiprolin saqlaydi.



H

Tropokollagen molekulasi 1,5 nm kenglik va 300 nm uzunlikka ega, 

m olekulyar og'irligi 300000. U chta subbirlikdan tashkil topgan b oiib, 

ulam ing   har  biri  taxminan  1000  aminokislota  saqlovchi  polipeptid 

z a n jird ir.  A lohida  z a n jir  o 'ra lg a n   spiral  b o ‘lib,  bir  o ‘ram da  3 

am inokislota qoldig'ini saqlaydi, uchta zanjir o‘ngga buralgan kabelga 

o 'x sh ay d i.  Yon  zanjirlardagi  peptid  b o g iari  o ‘rtasida  -C = 0  NH- 

vodorod  bog‘larining  hosil  boUishi  hisobiga  stabillanadi.  M aiu m  

t o ‘q im alarg a  xos  b o ‘lg an   kollagenning  to ‘rt  turi  topilgan,  ular 

m olekulasini  tashkil  etgan  tropokollagen  aminokislota  tarkibi  bilan 

farqlanadi. I tur kollagen ikki xil a  1 (I) va a2  zanjirlardan tashkil topgan. 

Q olgan 3 tur kollagenlar bir xil 3 zanjirdan iborat - a l   (II), a  1  (III), a  1 

(IV ). I tur kollagen teri, suyak, boylamlarda, II tur -  tog'ayda, III tur -  

e m b rió n   terisi,  q o n -to m ir  d ev o rlarid a,  IV  tur  —  b irik tiru v ch i 

membranalarda uch-'^Hi.

Kollagen fibrillalari cxir-oxir va yon-yon bogiangan tropokollagen 

molekulalaridan hosil b o ig an . Kollagen yuqori molekulali o'tmishdosh 

prokollagen holatida sintezlanadi.

U  tropokollagen  3  zanjirining  N-  va  C-oxirlarida  qo‘shimcha 

aminokislotalar saqlaydi. I tur kollagenning pro -al  va pro-2 zanjirlari 

p o liso m a la rd a   sin tezian a d i,  u  yerda  prolin  va  lizin  qoldiqlari 

gidroksillanadi.  Tropokollagen  a-zanjiriga  nisbatan  pro-a-zanjirlar 

u zu n ro q ;  N -oxiridagi  q o ‘shim cha  fragm ent  20000,  C -oxiridagi 

q o ‘shim cha  fragm ent  3 5 0 0 0   mol.  o g 'irlik k a  ega.  Qo  shim cha 

fragmentlar uch zanjirli spiralni hosil qilmaydi. Bir-biri bilan bog  lanib 

globulyar  domenlami  hosil  qiladi.  Qo‘shimcha  N-oxir  fragmentlar 

sistein saqlaydi; shuningdek ular tarkibida qaytariluvchi kollagensimon 

Gly-Pro-Hyp ketma-ketliklar bor. Faqat C-oxirdagi domenlar zanjirlar 

o 'r ta s id a   disulfid  bogM arga  ega.  Prokollagen  m olekulalarining


protsessingi hujayra tashqarisida proteolitik ferm entlar ta’sirida bo'ladi. 

Bu fermentlar ikkala domenni olib tashlaydi v a natijada tropokollagen 

hosil bo‘ladi.

'

 gen  S b Û b Û b * 



¿ f

prokoH agen

. O qsilning xujayra 

tashqartsidagi 

m odffikatsiyasi

Kollagen fibrila»

(T ) Prepetidning uzilishi 

Ф

 Profin va lizin qoWiqlarining gidraksilanisN  

5Hyl va Asp glikozillanishi 

^

  PropeptkJda sisteinnhg oksidlanishi 



ф  Uchlamchi spiralning xo si bo’Hshi 

Propeptidning ajralishi 

@   Fibftlalaming boshqariluvchi ygüisM  

•J j)  Lys va SHylning aldigkigacha oksidlanishi 

(9 ) 

Polim er 



S tru k tu r?  

hosil qilib efcMshi

m   prokollagenoprolirM -diokiigenaza  114 112

{askorbatFe] 



rg ,

  pfokollag*nH2in-4-dioksiflenaza 1  14 114

[askorbatFe]

13 ]  protetn-kztn-ô-oksxlaM 1 

4

 

3 1 3  [Си]



Prokollagen  va  tropokollagen  zanjirlari  qator  posttranslyatsion 

modifikatsiyalarga uchraydi, ular kollagenning o ‘ziga xos strukturasini 

sh ak llan ish id a  m u h im d ir.  O ksiprolin  va  ok silizin   prokollagen 

m olekulasida  b io sin tez  davrida  bo'lm aydi.  U lar  prolin  va  lizinni 

gidroksillanishi  natijasida,  kollagen mRNKsi  translyatsiyasi  davrida 

ribosom alarda  polipeptid  ajralguncha  sodir  b o ia d i  va  uch  spiralli 

struktura  hosil  b o lg an d an   keyin  bu jarayon  tugaydi.  Gidroksillanish 

reaksiyalari  prolingidroksilaza,  lizingidroksilaza ta’sirida boradi,  ular 

mikrosoma membranalari bilan bogiangan bo‘lib, Fe+% askorbat kislota, 

a-ketoglutarat,  O , ishtirokida reaksiya boradi:

P e p tid  zanjirlaridagi prolin va lizin qoldiqlari

Askorbat kislota

Peptid zanjirlaridagi 4  -gidrooksiprolin v* 5-gidroksilizin qoldiqlari

Askorbat  kislota  yetishmovchiligi  asosan  mezenximal  hujayralar 

funksiyasining buzilishi bilan bogiiqdir. Kollagen va xondroitinsulfat 

sintezi buziladi. Hosil bo‘lgan kollagenda oksiprolin kam bo'ladi. Og‘ir 

kechuvchi  singada  biriktiruvchi  to‘qima  asosiy  moddasining  hosil 

b o ‘lishi buziladi,  bu to ‘qima asosiy strukturalarining depolimerlanishi 

va  erishi  vujudga  keladi,  natijada  davolangan  eski  yaralar  ochilishi 

mumkin.


Kollagenning yarim yashash davri bir necha hafta, oydir. 

kollagenaza

Kollagen 

>3 ta peptid zanjir

Hosil bo'lgan bu peptid zanjirlarga peptidgidroksilaza ta'sir etadi, glitsin bilan

Gly 


Leu (Ile)

H2N 


COO -   H2N  ======  COOH  +  H2N  ======  COOH

Elastin


Elastin biriktiruvchi to‘qimaning ikkinchi asosiy oqsili. Kollagendan 

farqli ravishda qaynatganda jelatina hosil qilmaydi. Uning aminokislota 

tarkibi kollagendan farqlanadi. Elastin tolalari katta boMmagan, deyarli


sferik  molekulalaming  qattiq  ko'ndalang  b o g ia r   bilan  bog'lanishi 

natijasida  qurilgan.  Lizin  ishtirokida  k o ‘ndalang  bog‘laming  2  turi 

aniqlangan.  To'rtta  lizin  qoldiqlaridan  desmozin  va  izodesmozin  deb 

atalmish birikmalar hosil bo‘ladi.

- N H ^   ^ C O -  

CH

I



(CH2)4

I

CH 



-C O   V'*NH—

Desmozin


Ular ko'pincha 2 peptid zanjir o ‘rtasida hosil bo‘ladi, lekin 3 yoki 4 

peptid  zanjirlardagi  lizin  qoldiqlaridan  ham  hosil  bo'lishi  mumkin. 

Avval 3  lizin qoldig‘i e-aldegidgacha oksidlanadi, keyin esa to‘rtinchi 

lizin  qoldig‘i  bilan  kondensatsiyalanadi.  N atijada  desmozin  yoki 

izodesmozin hosil bo'ladi. Desmozin va izodesmozin ko‘ndalang bog'lar 

hosil  q ilish d a  q atn ash ad i.  K o 'n d a la n g   b o g 'la r   hosil  qilishda 

lizinnorleytsin ham qatnashadi.

Nativ elastin iplari tripsin yoki ximotripsin ta ’sirida hazmlanmaydi, 

lekin pepsin ta’sirida pH 2da sekin gidrolizlanadi. Oshqozon osti bezida 

proelastaza ishlab chiqariladi. U tripsin ta’sirida elastazaga aylanadi va 

alifatik  aminokislota  karboksil  guruhi  hosil  qilgan  peptid  bog'larini 

gidrolizlaydi.  E lastin  kollagen,  proteoglikan  va  qator  gliko-  va 

muko'proteinlar bilan birga fibroplastlar biosintetik faoliyatini mahsuloti 

hisoblanadi.  Hujayra  biosintezini  bevosita  m ahsuloti  bo‘lib  elastin, 

uning  o'tm ishdoshi  b o ’lib  esa  proelastin  hisoblanadi  (kollagenda  -


prokollagen).  Tropoelastin  ko'ndalang  bog‘lar saqlamaydi,  eruvchan. 

Keyinchalik  tropoelastin  yetilgan  elastinga  aylanadi,  erimaydi,  ko‘p 

miqdorda k o ‘ndalang bog'lamlar saqlaydi.

Proteoglikanlar

Biriktiruvchi to'qima hujayradan tashqari moddasini proteoglikanlar 

hosil qiladi va to ‘qima quruq massasining 30% ini tashkil etadi.  Bular 

yuqori molekulyar  og‘irlikka ega bo'lgan polianion  moddalar bo‘lib, 

katta miqdorda turli geteropolisaxarid yon zanjirlarini tutadi. Polipeptid 

o ‘zan  bilan  kovalent  bog‘langan.  Oddiy  glikoproteinlardan  farqli 

ravishda  proteo glik anlar  95%  gacha  uglevodlarni  saqlaydi.  0 ‘z 

xususiyatlari  b o ‘yicha  oqsillardan  k o ‘ra  polisaxaridlarga  k o ‘proq 

o‘xshaydi.  Proteoglikanlar polisaxarid guruhlarini  proteolitik ferment 

ta’sir etib ajratib olish mumkin. Bu guruhlarni avval muko'polisaxaridlar 

deb  atalar  edi.  Bugungi  kunda  ulami  glikozaminoglikanlar  deyiladi, 

chunki ulam ing hammasi glyukozamin yoki galaktozaminni saqlaydi. 

Glikozam inoglikanlami  6  ta  asosiy  sinfi  tafovut  etiladi:  gialuronat 

kislota,  xondroitin-4-sulfat,  xondroitin-6-sulfat,  derm atansulfat, 

keratansulfat I va II,  geparan sulfat va geparin.

G ialu ro n at  kislota 

Bu  glikozam inoglikanning  qaytariluvchi 

disaxarid birligi  quyidagi strukturaga ega:

D-glyukuron kislota qoldig ‘i 

N-atsetilglyukozamin 

qoldig

 7

Molekulyar  o g ‘irligi  10'  dan  101  gacha.  K o‘pchilik  to‘qimalarda 



kam miqdorda uchraydi, lekin proteoglikan agregatlarini hosil qilishda 

m i.hm  struktural vazifa bajaradi.

Xondroitinsulfatlar 

Keng tarqalgan glikozaminlar -  xondroitin-4- 

sulfat va xondroitin-6-sulfat N-atsetilgalaktozamin 4- yoki 6-gidroksil 

guruhida sulfat efirining joylashishi bilan farqlanadi:



Molekulyar og‘irligi  1.104 -6.10 \  ko‘pchilik preparatlar polidispers 

hisoblanadi. Turli to'qimalardan ajratilgan preparatlam ing sulfatlanish 

darajasi  turlidir.  To'qimalarda  xondroitin-4-sulfat  yoki  xondroitin-6- 

sulfat,  yoki  ularni  aralashm asi  boMadi.  Q aytarilu v ch i  disaxarid 

birliklardan  tuzilgan  zanjir  polipeptid o ‘zandagi  serin  bilan  kovalent 

bog'langan.  Bunda  qo‘shimcha  fragment  bo‘lib  trisaxarid  galaktozil- 

galaktozil -  kisloza hisoblanadi.

D erm atansulfatlar Bu glikozaminoglikanlar xondroitinsulfatlardan 

farqli ravishda ular molekulasida L-iduron kisiota b o ia d i va quyidagi 

qaytariluvchi disaxarid birliklardan iborat:



D-iduron kisiota qoldig 

N-atsetilgalaktozamin-4-

sulfat qoldig 'i

Q aytariluvchi  birlikda  k o ‘p  boim ag an   miqdorda  iduron  kislota 

o ‘rn ig a  g ly u k u ro n   kislota  b o 'lis h i  m um kin.  Bu  glikozam inlar 

xondroitinsulfatlardagi kabi polipeptid o ‘zan bilan bog‘langan.

K e ra ta n su lfa tla r 

Keratansulfat  I  va  II  quyidagi  qaytariluvchi 

disaxarid birlikka ega:



D-galaktoza qoldig 'i 

N-atsetilglyukozamin- 

qoldig ‘i 

6-sulfat

Lekin ular bir-biridan uglevodlami umumiy miqdori bilan farqlanadi 

va  turli  t o ‘qim alarda  uchraydi.  K o‘z  shox  qabatidan  ajratilgan 

keratansulfat  I  fukoza,  sial  kislotasi  va  mannozani  ham  saqlaydi. 

Qaytariladigan birliklardan tuzilgan uning oligosaxarid zanjiri polipepid 

o ‘zani  b ila n   q on  za rd o b id a g i  g lik o p ro te id la rg a   o ‘xshab  N- 

atsetilglyukozaminil-asparaginil  bog‘  yordamida  bog‘langan.  Tog'ay 

va  suyaklardan  ajratilgan  keratansulfat  II  disaxarid  birlikka  kiruvchi 

uglevodlardan tashqari N-atsetilglyukozamin,  fruktoza,  sial kislota va 

mannozani  saqlaydi.  Keratansulfat  II aminosaxarid zanjiri oqsil bilan 

serin yoki  treonin orqali N-atsetilgalaktozamin  bilan  O-glikozid bog‘ 

hosil qilish orqali bog‘langan.

G eparin va geparansulfat 

Geparin k o ‘pchilik hujayralami yuzasida 

bo'ladi.  U  shuningdek  semiz  hujayralami  hujayra  ichi  komponenti 

hamdir. Uni qaytariluvchi disaxarid birligi quyidagi strukturaga ega:



B a’zi  glyukozamin  qoldiqlar  N-sulfat  guruh  o ‘m ig a  N -atsetil 

saqlaydi.  Geparansulfat  o'xshash  disaxarid  birliklardan  iborat,  lekin 

ko'proqN-atsetil, kamroq N-sulfat guruhlami saqlaydi va O-sulfatlanish 

darajasini  pastligi  bilan  xarakterlanadi.  D erm atansulfat  kab i  D- 

glyukuron kislota o‘miga oz miqdorda iduron kislota saqlashi mumkin. 

Geparin muhim antikoagulyantdir.

Proteoglikanlami oligosaxarid fragmentlari glikoziltransferazalami ketma- 

ket  ta’siri  natijasida  sintezlanadi.  Bu  fermentlar  nukleotid-uglevoddan 

monosaxaridlarni tegishli akseptomi  boshqa uglevod yoki  polipeptiddagi 

aminokislota  qoldig'iga  o'tkazilishini  katalizlaydi.  Oligosaxarid  qism 

bosqichma-bosqich, bar gal  1  ta qoldiqqa uzayadi (122-rasm).

Xondroitinsulfat  biosintezida  6  xil  glikoziltransferaza  va  1  ta 

sulfotransferaza  qatnashadi.  Glikozillash  sekretor  hujayralam i  Golji 

apparatida  vujudga  keladi.  Ribosom adan  ajralgan  proteoglikanni 

polipeptid  zanjiri  endoplazmatik  retikulum  kanallari  bo'yicha  Golji 

apparatiga o'tadi, u yerda membranalar bilan bog‘langan tranferazalar 

ketma-ket  oligosaxarid  guruhlami  sintezini  boshlaydi.  Sintezlangan 

molekulalar Golji apparatidan hujayra plazmatik membranasi sohasiga 

o ‘tadi va hujayradan chiqariladi.

Proteoglikanlar biosintezi

oqsil 

О   ksiloza



f

galaktoza 

glyukuron kislotasi 

^   N-atsetil galaktozamin 

•   sulfat


T o‘qim adan  ajratilgan  proteoglikanlar  proteoglikan  agregatlari 

deb ataladi. Ulaming asosiy qismini proteoglikan subbirliklari tashkil 

etadi.  G ialuron  kislota  va  b o g ‘lovchi  oqsil  umumiy  massasining 

1 % ini  tashkil  etadi.  Polipeptid  zanjir  proteoglikan  subbirligining 

o ‘zani hisoblanadi. Proteoglikan agregatlari tuzilishi bo'yicha butilka 

y u v adigan  shyotkaga o'xshaydi.

P roteoglikan  subbirliklari  elektrostatik  bog‘lanishlar  hisobiga 

kollag en bilan  bog'lanadi.

Proteoglikanlar funksiyasi

Turli proteoglikanlar polivalent anionlar bo‘lib, o'ziga kationlami 

to r ta d i  v a   b o g 'la b   o lad i.  K + v a  N a + io n lari  ham   m u stah k am  

b o g ‘langanligi uchun ulaming ion xususiyatlari namoyon bo‘lmaydi. 

B archa  proteoglikanlar agregatsiyaga  moyil,  bu jarayon  polivalent 

katoinlar, masalan Ca+2 ta ’sirida kuchayadi. Uzun zanjirlar, ayniqsa, 

g ialuron  kislota zanjirlari, betartib o'ralib, katta masofani egallaydi 

va u lar asosan suv bilan to ‘ ldirilgan. Bu joyga past molekulalar yoki 

ionlar  k irishi  mumkin,  lekin  k atta  molekulalar  (masalan,  albumin) 

kira  olm aydi.

G ialuron kislota eritmalari yuqori yopishqoqlik xususiyatiga ega 

b o 'lib , b o ‘g ‘imlarda surkovchi modda vazifasini bajaradi. Revmatik 

k a s a ll a r d a   b o ‘g ‘im  s u y u q lig i  y o p ish q o q lig in in g   o 'z g a r is h i 

proteoglikanlar  strukturasida  o'zgarish   natijasidir.  Proteoglikanlar 

tashqi bosim  ta ’sirida suvning harakatlanishiga qarshilik k o ‘rsatadi 

va  to ‘qim alarga  elastiklik,  siqilishga  nisbatan  chidamlilik  beradi. 

U la r  m o le k u ly a r  elaklar  sifa tid a   funksiyalanadi,  yirik  ionlarni 

h a ra k a tla n ish in i  chegaralaydi,  proteoglikan  dom enlari  orasiga 

album in  va  immunoglobulin  hajm iga  ega  bo‘lgan m olekulalarning 

kirish iga  qarshilik ko ‘rsatadi.

G ialu ro n   kislota  m orfogenezda  ishtirok  etib,  em briogenezda 

m eze n x im a l  hujayralarning  agregatsiyasini  boshqaradi.  Yoshga 

b o g ‘liq   h o ld a   h u jayralarda  p ro teo g lik an lar  tarkibi  o ‘zg arad i. 

T o 'q im a la rd a   keratansulfatlar  konsentratsiyasi  hayot  davom ida 

ortddi,  lekin  tog‘ay  va  um urtqalararo  disklarda  xondroitin  sulfat, 

shuaingdek terida gialuron kislota miqdori kamayadi. Turli yoshlarda 

o rg a n iz m g a   o ‘sish  gorm oni  kiritilsa,  proteoglikanlar  sintezi  va 

u lam in g  tarkibi yosh organizm nikidek bo ‘ladi. 0 ‘sish gormonining



ta ’siri  som atom edin  orqali  am alga  oshiriladi  va  bu nd a  to g ‘ay 

hujayralarining  proliferatsiyasi  tezlashadi  va  p ro teo g lik an larg a 

sulfatlarning  kiritilishi  stim ullanadi.  Testosteron  t a ’sirid a  q ato r 

to ‘qimalarda (yurak klapani, teri) gialuron kislota sintezi tezlashadi. 

R evm atizm   yoki  a rtrit  b ila n   ja ro h a tla n g a n   b o ‘g ‘im   s in o v ia l 

suyuqligida  gialuron  kislotaning  miqdori  m e’yoridan  ko  p,  lekin 

d ep o lim er  k iritilg a n d a  g ia lu ro n   k islo ta n in g   re p o lim e rla n is h i 

kuzatiladi vauning de novo sintezi keskin pasayadi. Qandli diabetda 

infeksiyalarga  m oyillik,  y a ra la r  bitishining  pasay ish i,  to m irla r 

degeneratsiyasining tezlashishi organizmning m uko‘polisaxaridlam i 

sintezlash qobiliyatining pasayishi bilan bog‘liqdir.

H ujayralararo m atriksning stru k tura  tuzilishi

Fibronektinni  talaygina  h u jay ra lar  sintezlab,  h u ja y ra la ra ro  

b o 's h liq q a   chiq arib   tu ra d i.  H u jay ralarn in g   y u z a la rid a ,  b az al 

membranalarda,  biriktiruvchi  to ‘qim a  hujayralararo  m oddasining 

bag'rida,  shuningdek qon plazm asida fibronektin bor.

Fibronektin hujayralar plazm atik membranasi sialoglikolipidlari 

(gangliozidlar) yoki sialoglikoproteinlarning uglevodli guruhlariga, 

s h u n in g d e k ,  k o lla g e n ,  g ia lu r o n a t  k is lo ta   v a  s u lf ir la n g a n  

glikozaminoglikanlarga  birikadi.  Mana  shu  birikm alardan  h ar  biri 

uchun fibronektin m olekulasida maxsus biriktirish m arkazi bor. Shu 

tariqa  polivalent  b o ig a n i  uchun  fibronektin  hujayralararo  m odda 

tuzilishida  integratsiyalovchi  rol  o ‘ynay  oladi.  B undan  tashqari 

fibronektin molekulasida bitta oqsil molekulasining glutam in qoldig'i 

bilan ikkita oqsil molekulasining lizin qoldig'i o'rtasidagi reaksiyani 

katalizlab ,  ularni  bir-biri  b ila n   choklab  q o 'y a d ig a n   fe rm en t  -  

transglutaminazani  biriktirib olish markazi bor:

Glu-NH:+H3N-Lyz  -»  Glu-NH-Lyz+NH3

T ra n sg lu ta m in az a  fib ro n e k tin g a   b irik ib   o lg a n id a n   k ey in  

fibronektin molekulalarini bir-biriga, kollagenga va boshqa oqsillarga 

ko'ndalang  choklar  bilan  choklab  qo'yadi.  0 ‘z-o ‘zidan  y ig 'ilish  

vujudga kelish yo‘li bilan paydo b o ‘ladigan strukturalar shu usulda 

mustahkam kovalent bog‘lar bilan  o ‘mashib qoladi.


1 2 3 -rasm . H ujayralararo m odda molekulalari bilan tashqi 

yuzasining o ‘zaro ta'siri

Biriktiruvchi to‘qimaning qarilik, kollagenozlarda o‘zgarishi

Qarilikda biriktiruvchi to'qimada suv va asosiy moddaning tolaga 

nisbati kamayadi. Bu koeffitsiyentning pasayishi kollagen miqdorining 

oriishi  va  glikoproteinlar  konsentratsiyasining  pasayishi  hisobiga 

b o i a d i .   B irinchi  navbatda  g ialuron  kislota  m iqdori  kam ayadi. 

Kollagenning fizik-kimyoviy 



xususiyatlari 

o'zgaradi (kollagen eruvchi 

fraksiyalari pasayadi, molekulalar ichidagi ko‘ndalang bog'lari soni va 

m ustahkam ligi  ortadi,  elastikligi  va  bo'kish  xususiyati  pasayadi, 

kollagenazaga  rezistentligi  rivojlanadi  va  h.k.).  Kollagen  tolalaming 

Struktur 

stabilligi,  ya’ni  biriktiruvchi  to‘qima  fibrillalarining  yetilish 

jara y o n i  kuchayadi.  Q arilikda  m etabolik  jarayonlarni  o'zgarishi 

natijasida kollagenning m olekulyar strukturasi o'zgaradi.

Biriktiruvchi to‘qimaning k o ‘p o'zgarishlari orasida kollagenozlar 

asosiy  o 'rin ni  egallaydi.  Ular  uchun  biriktiruvchi  to ‘qima 

Struktur 

tarkibiy  qismlarining  o'zgarishi  o ‘ziga  xos  bo'lib  hisoblanadi  (tola, 

h u jay ra ,  hujayraaro  asosiy  m odda).  Kollagenozlarga  revmatizm, 

revm atoid   artrit,  sistemali  qizil  bo'richa,  sistemali  sklerodermiya, 

(lerAiatomiozit  va  tugunchali  pereartrit  kiradi.  Infeksion-allergik 

na;:ariya kollagenozlaming kelib chiqishida asosiy bo‘lib hisoblanadi. 

R evm atoid  artritli  kasallarda  yallig ‘lanish  jarayonining  faolligini 

aniqlash  uchun  qon  zardobida  glikoproteinlar  miqdorini  aniqlashdan 

keng  foydalaniladi.


Revmatik artrit biriktiruvchi to‘qimaning sistemali kasalligi  b o ‘lib, 

kollagen va proteoglikanlar almashinuvining o‘zgarishi bilan kechadi. 

Shuning uchun, glikozaminlar miqdorini qon zardobida aniqlash m uhim  

diagnostik  ahamiyatga  egadir.  Bu  maqsadda  qon  zardobida  D N K   va 

RNK miqdori ham aniqlanadi. Kollagenozlarda interfibrillyar m odda -  

proteoglikan  va kollagen  bo'lm agan  oqsillaming metabolizmi  keskin 

o'zgaradi.  Geksozamin va gialuron kislotalar miqdori ortadi, kollagen 

b o ‘lmagan  oqsillar  to‘planadi.  K ollagen  tolalarning  parchalanishi 

kuchayishi  kuzatiladi.  Faol  revm atik  jarayonda  kollagen  fibrilalari 

destruksiyasining  ortishi  kollagen  va  oksiprolin  saqlovchi  y irik  

peptidlaming  qon  zardobida  paydo  b o ‘lishiga  olib  keladi.  N atijada 

kollagenozlarda erkin oksiprolin va kichik peptidlar bilan bog‘langan 

peptidlam ing  ekskretsiyasi  kuzatiladi  (oksiprolinning  siydik  bilan  

me’yorda ajralishi  15  mg/sutka).  Uning  miqdorining  ortishi  revm atik 

jarayon faolligiga to‘g‘ri proporsional va uning mezoni bo‘lishi mumkin. 

Oksiprolinning  kollagenozlardagi  ekskretsiyasi  glyukokortikosteroid 

preparatlari bilan me’yorlanadi.

K ollag en   g id ro o k silla n ish in i  b u z ilish i  singa  k a s a llig id a g i 

biokimyoviy  yetishmovchiliklaridagi  nuqsonlardan  biridir.  A skorbat 

kislota  b o ‘lmaganda  yoki  yetish m ag an d a  sintezlangan  k o lla g e n  

gidroksillanmagan  boiadi,  natijada,  past  erish  temperaturasiga  ega. 

Bunday  kollagen normal  strukturali  tolani  hosil  qila  olmaydi.  Bu  esa 

terining jarohatlanishi va tomirlami yorilishiga olib keladi, bu singada 

aniq rivojlangan.



FOYDALANILGAN  ADABIYOTLAR

T.T.  Березов, Б. Коровкин.  Биологическая химия.

Москва «Медицина»  1990.

Р.  Марри и др. Биохимия человека. Т.  1. Москва «Мир»  1993.

Я. Кольман, К.-Г. Рём. Наглядная биохимия.  Москва «Мир» 2000. 

A.Ya.  Nikolayev.  Biologik  kimiyo.  Toshkent.  Ibn  Sino  nomidagi 

nashriyot.  1991.

А. Уайт и др. Основы биохимии. Москва. Издательство «Мир» 1981. 

Т.Т.  Березов, Б. Коровкин.  Биологическая химия.

Москва «Медицина» 2004.

А. Ленинжер.  Основы биохимии. Москва «Мир»  1985. 

Молекулы и клетки.  Под ред. Г. М.  Франка. Москва.

Издателство «Мир»  1967

А.Я.Николаев. Биологическая химия. Москва.  2004.



MUND A RIJA

KIR1SH

...........................................................................................................................   3

I  BOB

OQ SILLA R  VA  U LA R N IN G   FUNKSIYASI



O qsillam ing elem entar tarkibi  ..................................................................................  

8

O qsillam ing aminokislota tarkibi va am inokislotalam ing ta s n ifi.....................  



8

O qsillam ing ftzik-kimyoviy xususiyatlari  ...........................................................  12

O qsillam ing m olekulyar m assasi...........................................................................   12

Oqsil molekulalarining shakli va o 'lc h a m i..........................................................  16

O qsillam ing fizik va kimyoviy x o ss a la ri.............................................................   16

O qsillam ing tuzilishi................................................................................................   19

O qsillam ing birlamchi strukturasi  .........................................................................   20

O qsillam ing ikkilamchi strukturasi........................................................................  23

O qsillam ing uchlamchi strukturasi........................................................................  26

O qsillam ing to'rtlam chi strukturasi.......................................................................  27

O qsillam ing to'rtlam chi strukturasining hosil  b o 'li s h i....................................   28

O qsillam ing denaturatsiyasi. Qaytar va qaytm as d enaturatsiya......................   29

Oqsillam i ajratib olish va to zalash .........................................................................   30

Oqsillam i  fraksiyalash y o 'li bilan a jr a tis h ...........................................................   31

Oqsillam i tu z la rta 'sirid a  cho'ktirib a jr a ti s h .......................................................   31

Dializ u s u li..................................................................................................................  32

Elektroforez u s u li......................................................................................................   33

O qsil strukturasini  o'rganish u su llari....................................................................   34

O qsillam ing tasnifi va nom enklaturasi.................................................................  34

O qsillam ing biologik xossasini birlam chi  strukturaga b o g 'liq lig i.................   36

O qsillam ing  birlamchi strukturasining tu rg a oid spetsifikligi  .......................   37

O qsillam ing biologik xossasining konform atsiyasiga

(ikkilam chi  va uchlamchi strukturaga)  b o g 'liq lig i..........................................   38

O qsil m olekulasining funksiya bajarishiga b o g 'liq

b o 'lg an  konform atsion o 'z g a ris h ...........................................................................   39

O qsillam ing strukturasi va k o ‘p m o le k u la li. O qsillar strukturasining

o'zaro y ig 'ilis h i........................................................................................................   39

Turli a ’zo oqsillarining funksiyasiga qarab h ar hil bo'lishi, ontogenez va

kasalliklarda a ’zolar oqsil tarkibining o 'z g a r i s h i............................................... 40

Biologik faol p e p tid la r.............................................................................................  42



Izofunksional o q s i ll a r ...................................................................................

Oqsillarning ligandlar bilan o 'z a ro  ta ’s i r i ................................................

II  BOB

M U R A K K A B   OQSILLAR  K IM Y O SI



X ro m o p ro tein lar............................................................................................

G em o p ro tein lar..............................................................................................

F lavoproteinlar...............................................................................................

N u k leo p ro tein lar............................................................................................

L ip o p ro te in la r................................................................................................

F osfoproteinlar...............................................................................................

G likoproteinlar...............................................................................................

M etallo p ro tein lar..........................................................................................

III  BOB

N U K L EIN   KISLOTALAR  K IM YOSI

N uklein kislotalam ing birlam chi strukturasi...........................................

DNKning  ikkilamchi stru k tu ra si.............................................................

R N K  tuzilishining x u su siy atlari................................................................

RNKning ikkilamchi s tru k tu ra s i...............................................................

N uklein kislotalam ing uchlam chi stru k tu rasi........................................

N uklein kislotalam i d u rag ay lash ..............................................................

N uklein kislotalar d en atu ratsiy asi............................................................

DNRni  DNK  bilan  d u ra g a y la sh ............................................................

DNK bilan  RNKni d u ra g a y la sh ..............................................................

Xromatinning tu z ilis h i................................................................................

Ribosom alam ing tu z ilis h i..........................................................................

IV  BOB


NUKLEIN  K ISLO TA LA R   VA  OQ SILLA R  BIOSINTEZ1

DNK va irsiyat.  D NK biosintezi (replikatsiya)......................................

Replikatsiya  genetik axborotni o'tkazish u su li...................................

RNK matritsasida D N K  s in te z i.................................................................

Replikatsiya va hujayra sikli  fa z a la ri......................................................

RNK biosintezi (tra n sk rip siy a ).................................................................

Transkripsiya -  D NK dan R N K ga axborot ko'chirish u s u li.................

Transkripsiyadan keyin R N K ning y etilish i............................................

Oqsil biosintezi (tran sly atsiy a)..................................................................

R ibosom alar..................................................................................................

G enetik kod va uning ta r k ib i.....................................................................

43

44



46

47

54



55

56

57



58

63


Yüklə 13,42 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   42




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin