Biologik kimyo

1

polisoma

.. 3

mRNK

transkrip-i 

siya 

I

j  translyatsiyaj 

oqsil

' >   ^hujayra javobij

retseptor

(-■,

 

ikkilamchi 

U

q

O O  

e'

/ / I  

l \

(J-

 

 

v  

O  

h«4ayra>avobi

84-rasm. Gormonlar axborotini nishon hujayralarga o'kazish niexanizmi

gorm on

nishon-hujayra

DNK

A i G A A C   A n   n   n ’ T G

T T C

T *

'

T   C   T   T   G   T   n   n   n : A : C   A   A i G   A

g o rm o n   re s p o n s iv   e le m e n ti  ( G R E ) j

y .

jhujayra javob(

85-rasm.  Lipofil  gonnonlarining ta’sir mexanizmi

B iologik fu n k siy a la rig a

  qarab  gormonlar  5  guruhga  bo‘linadi:

1.  Uglevod,  y o g ‘,  aminokislolalar  almashinuvini  idora  etuvchi 

gormonlar (insulin,  glyukagon,  adrenalin, glyukokortikosteroidlar).

2.  S uv -tu z 

a lm a sh in u v in i 

idora 

etu v ch i 

gorm onlar 

(mineralokortikosteroidlar, antidiuretik gormon).

3.  Kalsiy  va  fosfatlar  almashinuvini  idora  etuvchi  gormonlar 

(paratgormon,  kalsitonin,  kalsitriol).

4.  Reproduktiv funksiyaga aloqador moddalar almashinuvini idora 

etuvchi gormonlar (estradiol, progesteron, testosteron).

5.  E ndok rin  b e z la r  funksiy asin i  idora  e tu v c h i  g orm on lar 

(kortikotropin,  tireotropin, gonadotropin).

G orm onlarni  yana  quyidagi 

2  g u ru h g a   b o ‘lish  mumkin:

t 

I  Qonga  ajrahb  chiqib,  sintezlangan joyidan  uzoqdagi  a’zolarga 

ta  sir etadigan gormonlar.

^  2  Mahalliy  ta’sir etadigan  gormonlar.  U lar  o ‘zlari  hosil  bo‘lgan 

a  zolardagi  m oddalar  almashinuvini  idora  etadi  (prostaglandinlar, 

gists min, me  da-ichäk yo*li gormonlari).

bihnad

^1110131118311  J° yiga  qarab  8° rm o n lar  quyidagi  guruhlarga

1. Gipofiz gormonlari.

2.  Qalqonsimon bez gormonlari.

3.  Qalqonsimon old bezi gormonlari.

4. Jinsiy bezlar gormonlari.

5. Oshqozon osti  bezi gormonlari.

6.  Buyrak usti bezlari gormonlari.

f  Kininlaming yarim yashash davri  20-30 soniya bo  lib, kininazalar 

a  sirida  p a rc h a la n a d 1.  K inm lar  qon  to m ir  silliq   m uskullarini 

bo  shashtiradi  ya  m tomirlami kengaytiruvchi ta’sir etadi, arterial bosim 

pasayishiga olib keladi. Shumngdek kapillyarlaming o ‘tkazuvchanligini 

kuchaytiradi va og'riqqa sabab bo'ladi.

Rilizing  omillari. Gipotalamus-gipoflz tizimi

, 

omillan y°ki liberinlar gipatalamusning nerv hujayralarida

hosil  bo  lib,  portal  kapillyarlar  tizimi  bo‘yicha  gipotalamusga  o‘tadi 

va  gipofizar  gorm onlar  sekretsiyasini,  an iq ro g ‘i,  ajralib  chiqishini

t  

u-’ 

° S!nteZlnl  ham)  boshqaradi.  G ipofizar  gormonlar  ajralib 

chiqishini  (ehtim ol,  biosm tezini  ham )  s u sa y tiru v c h i  ing ib ito r 

moddalarga statmlar deb ataladi (

86-rasm).

Hozirgi vaqtgacha gipotalamusda yettita liberinlar va uchta statinlar 

opilgan;  xususan:  kortikoliberin,  tireoliberin,  lyuliberin,  folliliberin, 

somatoliberin,  prolaktoliberin,  melanoliberin  ham da  somatostatin, 

prolaktostatin va melanostatin.

Gipotalamus  va  miyaning  kulrang  m oddasidan  o'tadigan  nerv 

,mf UT

Sta|r''* §'Potalam>k boshqaruvchi gormonlar ajralish tezligiga ta’sir 

etadi.  Ushbu gormonlar esa gipofizar qon aylanish portal  tizimi orqali 

adenogipofizdan  maxsus  gormonlar  (rilizing  om illar)  ajralishini 

ta  minlaydi. Xususan, shu tizim (nerv y o ila ri) vositasida adenogipofiz 

gormonlarmmg  sekretsiyasini,  masalan:  tashqi  muhitning  xilma-xil 

ta  sin buan (sovuq, gipoksiya, travma Oarohatlanish), zaharli moddalar 

va  boshqalar),  yoki  m a ’lum  bir  fiz io lo g ik   ho latd a  (q o 'rq is h , 

hayajonlamsh va hokazo)  boshqariladi.

86-rasm. 

G ipotalam o-gipofizar tizim i

Gipofiz gorm onlari

Gipofizda oqsil va peptid tabiatiga ega bo ‘lgan qator biologik faol 

gormonlar sintezlanadi. Sintezlanish joyiga ko‘ra, gipofiznmg oldmgi, 

orqa va o ‘rta b o ‘lagining gormonlari tafovut qilinadi.

Adenogipofiz (gipofiz oldingi bo‘lagining) gormonlari

Adenogipofizda 

tropgormonlar 

hosil 

bo ‘lib, qonga o'tgandan 

so 

ng 

tegish'ii 

periferik  endokrin 

bezlardan  zarur  bo'lgan  gormonlar 

hosil 

b o ‘lishini  ta ’m inlaydi.  Gormon  esa  a ‘zo 

va 

to'qim alarda 

yaxlit 

organizmning tegishli kimyoviy va fiziologik javob reaksiyasmi keltinb

chiqaradi.  Oqsil va peptid tabiatli  gormonlar uchun  hujayralar sathida 

maxsus  retseptorlar  (glikoprotein  va  ganglio zidlam in g  uglevod 

parchalari)  mavjud  bo‘lib,  gormonlar  shu  retseptorlar  orqali  maxsus 

biokimyoviy  o‘zgarishlarni  amalga  oshiradi.  Steroid  gormonlaming 

retseptorlari esa sitoplazma va yadroda joylashgandir.

Quyidagi jadvalda gipofizning oldingi bo‘lagi gormonlari, ulaming 

molekulyar og'irligi  hamda gormonlar yetishmasligi  va ortiqcha hosil 

bo'lishida rivojlanadigan asosiy sindromlarkeltirilgan:

26-jadval

Gipoflz gormonlar

Gormon

M olekulyar massa

Asosiy klinik  sindromlar

Gormon ko‘p ishlab 

chiqarilganda

G onnon

yetishmovchiliRida

0 ‘sish  gormoni

21500

Akromegaliya

Pakanalik

Kortikotropin

4500

Itsengo -Kushinga 

sindromi

Buyrak  usti bezi 

ikkilamchi 

vctishm ovchiliai

Tireotropin

28000

Gipertireoz

Ikkilamchi

gipotireoz

Prolaktin

23500

A menoreya,

bepushtlik,

galaktoreya

Sut bezlarini 

rivojlanmasligi, 

sut ishlab 

chiqarilmasligi

FSG

34000

Erta jinsiy shakllanish

Jinsiy  bezlar 

ikkilamchi 

gipofunksiyasi, 

bepushtlik

LG

28500

Erta jinsiy shaklianish

Jinsiy  bezlar 

ikkilamchi 

gipofunksiyasi, 

bepushtlik

Lipotropin

Vazopressin

Oksitotsin

11800

1070

1070

Darmonsizlanish

Yog‘  bosish 

(semizlik)

Qandsiz diabet  Gipofiz orqa b o ‘lagining gorm onlari

Gipofiz  orqa bo‘lagining  gormonlari  vazopressin  va  oksitotsindir. 

Bu gormonlar dastlab gipotalamusning maxsus neyronlarida sintezlanib, 

turli neyronlar yordamidagipofizning orqa bo‘lagiga o‘tib, keyin so‘ngra 

qonga  tushadi.  Ikkala  gormon  ham  nonapeptidlar  b o ‘lib,  quyidagi 

tuzilishga ega:

s---------------s

I 

I

H -Sis-Tir-Ile-G ln-A sl-Sis-Pro-Ley-G li-C O -N H

2

oksitotsin

H -Sis-Tir-Fen-G ln-A sl-Sis-Pro-A rg-G li-C O -N H ,

I 

I

S -----------------------   s

Vazopressin

Vazopressinning  oksitotsindan  farqi  shuki,  N-uchida  3-orindagi 

izoleytsin omida fenilalanin, 

8-orinda esa leytsin omida arginin saqlaydi.

O ksitotsinning  biologik  ta’siri  tug‘ish  paytida  bachadon  silliq 

m uskullari  va  sut  bezlari  alveolalari  atrofidagi  muskul  tolalari 

qisqarishini  va  sut  bezlari  alveolalari  atrofidagi  muskul  tolalari 

qisqarishini  stimullash bilan bog‘liqdir. Vazopressin esa qon tomirlari 

silliq muskulaturasi qisqarishini stimullab, shu bois kuchli vazopressor 

(tomirlami qisqartirish) ta’siriga ega. Ammo uning asosiy vazifasi suv- 

tuz almashinuvini boshqarishdir. Vazopressin uncha yuqori bo'lmagan 

konsentratsiyada ( 

1  kg tana massasiga 0,2 ng) juda kuchli antidiuretik 

ta’sir  ko'rsatadi,  buyrak  kanalchalari  membranasidan  suvning  qayta 

so‘rilishini  stimullaydi.  M e’yoriy  odam  organizmi  vazopressini  qon 

plazm asining  osm otik  bosim ini  va  suv  balansini  nazorat  qiladi. 

Patologiyada, xususan, gipofiz orqa boMagi atrofiyasida qandsiz diabet 

rivojlanadi.  Bu  kasallikda  siydik  bilan juda  ko‘p  miqdorda  suyuqlik 

ajralib chiqadi.

Gipofiz o‘rta   b o ia g i gorm onlari

Gipofizning o ‘rta bo‘lagida a -  va p-melanostimullovchi (a-M S G  

va  P -M S G )  g o rm o n lar  sin tezlan ib   qonga  o 'ta d i.  a -M S G   13 

aminokislotadan, p-M SG  esa 22 aminokislotadan tuzilgan peptidlardir.

C H j-C O -N H -S e r-T ir- S e r-M e t-G lu -G is -F e n -A rg -T rp -G ii-L iz -P ro -V a l-C O - N H

2

a-MSG

H  -Ala  G lu   L i/-  I.i7  A s p G l u   G l l P r o   T ir  Ari>  M et  G lu  G is  i-cu  Arg  Ir p   GIi  Ser  Pro

Pro-Liz-A sp-O H

P-MSG

Melanotropinlaming  fíziologik  vazifasi,  melaninogenez  pigment 

hujayralari (melanotsitlar) sonining ko ‘payishini stimullashdan iboratdir.

Buyrak usti bezi gormoniari

Buyrak  usti  bezlari  morfologik  va  funksional jihatdan  individual 

bo‘lgan  ikkita:  mag‘iz  va  po'stloq  qismlardan  iborat.  M ag‘iz  qismi 

xromafin  yoki  adrenal  tizim ga  kirib,  aminokislota  unum i  b o 'lg an  

gormonlarni  ishlab  chiqaradi.  P o‘stloq  qismi  epitelial  hujayralardan 

iborat bo‘lib, steroid tabiatli gormonlarni  ishlab chiqaradi.

Buyrak usti bezini po‘stloq  qismi gormoniari

Buyrak  usti  bezi  po'stloq  qismi  gormonlarining  um um iy  nomi 

kortikoidlar yoki kortikosteroidlar deyiladi va ular shartli ravishda ikkita 

guruhga bo'linadi: glyukokortikoidlar (uglevodlar, oqsillar, y o g ‘lar va 

nuklein  kislotalar  alm ashinuvig a  t a ’sir  etuvchi  g o rm o n la r)  va 

mineralokortikoidlar  (tuzlar  va  suv  alm ashinuviga  t a ’sir  etuvchi 

gormonlar). Hozirgi vaqtda odam, cho'chqa va ho‘kiz buyrak usti bezi 

po'stloq  qismidan  50  ga  yaqin  birikm alar  ajratilgan.  Steroidlarni 

umumiy soni 

100 dan ortiq bo‘lib, lekin ulaming hammasi ham faollikka 

ega emas.

K o rtik o stero id lar  s tru k tu ra s in in g   asosida  s ik lo p e n ta n p e r- 

gidrofenantren halqasi yotadi. Buyrak usti bezi po'stloq qismi biologik 

faollikka  ega  bo'lgan  gormonlarni  qurilishida 

21  uglerod  atomining 

b o lish i  umumiy  bo'lib,  ular  pregnanning  unumlari  hisoblanadilar. 

Bundan  tashqari ular uchun quyidagi  struktur belgilar:  4 va  5  uglerod 

atomlari orasida qo'sh bog‘ni, 3-uglerod atomida keton guruhi (C = 0), 

17-ugierod atomida yon zanjirni (-CO-CH,-OH) bo‘lishi xarakterlidir.

Odam va ko‘pchilik hayvonlarda  buyrak usti bezi po'stloq qismini  .

5  gormoni keng tarqalgan:

Xolesterin kortikosteroidlaming o'tmishdoshi b o iib , steroidogenez 

jarayoni  gipofiz  AKTG  bilan  boshqariladi.  0 ‘z  navbatida  gipofizda 

AKTG sintezi, demak, buyrak usti bezida kortikosteroidlami sintezini 

gipotalamus boshqaradi. U stress holatlarga javoban kortikoliberin ishlab 

chiqaradi.  AKTGning  buyrak  usti  beziga  tez  (qisqa  vaqt)  va  sekin 

(surunkali) ta’sir etishi isbotlangan, o ‘tkir holatlarda bez to‘qimasi qisqa 

davrli kortikosteroidlar sintezini oshirish bilan javob beradi, ayni vaqtda 

AKTG surunkali ta’sir etganida uning trofik ta’siri ko'rinadi, y a’ni bez 

hujayralarining  o'sishi  va  ko'payshini  ta’minlovchi  barcha  modda 

almashinuv jarayonlari  stimullanadi.  Shuningdek,  steroid  gormonlar 

sekretsiyasi uzoq vaqt davom etadi. AKTG ta’siri spetsifik retseptor va 

adenilatsiklaza-sAMF-proteinkinaza sistemasi orqali amalga oshadi.

K ortikosteroidlar  spetsifik  m-RNK  va  tegishli  oqsil  sinteziga 

indutsirlovchi  ta’siri  tajribalarda  tasdiqlangan.  Bunday  ta’sir  ulami 

sitozol  ta ’sir mexanizmiga  asoslangandir.  Hozirgi vaqtda  organizmda 

modda almashinuvni kortikosteroid boshqaruv mexanizmi ketma-ketligi 

mavjudligi haqida konsepsiya ishlab chiqilgan:

Gormon------------ gen--------------- ► oqsil (ferment)

Kortikosteroidlar biosintezini asosiy yo li xolesterinni pregnenolonga 

fermentativ  aylanishini  o ‘z  ichiga  oladi.  Pregnenolon  barcha  steroid 

gorm onlam ing o tmishdoshi hisoblanadi  (87-rasm).

Izokaproaldegid

87-rasm. 

Steroid gormonlar o'tmishdoshi pregnenalon sintezi

Fermentlar ikkita ketma-ket keluvchi  gidroksillanish va xolesterin 

yon  z a n jirin in g   ajralish  (izo k a p ro n   k is lo ta   aldegidi  s ifa tid a ) 

reaksiyalarini  katalizlaydi.  Murakkab  oksigenaz  sistemada  elektron 

tashuvchi sifatida sitoxrom R-450 qatnashadi. Bundan tashqari elektron 

tashuvchi  oqsil,  xususan  adrenodoksin  va  adrenodoksinreduktaza, 

ishtirok etadi.

Steroidogenezni  keyingi  bosqichlari  m urakkab  gidroksillanish 

sistemasi yordamida katalizlanadi, bu sistema buyrak usti bezi p o 'stlo q  

qismi hujayralari mitoxondriyasida topilgan.

Glyukokortikoidlar  turli  to'qim alardagi  modda  alm ashinuviga 

turlicha ta’sir etadi. Mushak, limfatik, biriktiruvchi va yog‘ to‘qimalarida 

glyukokortikoidlar  katabolik  ta’sir  ko'rsatib,  hujayra  m em branalari 

o'tkazuvchanligini pasaytiradi va natijada glyukoza va aminokislotalami 

kirishi  tormozlanadi;  ayni  vaqtda  ular  jigarga  qarama-qarshi  ta ’sir 

ko'rsatadi.  Glyukokortikoidlar  ta’sirini  oxirgi  natijasi  b o iib ,  asosan 

glyukoneogenez hisobiga, giperglikemiyanirivojlanishi hisoblanadi.

B undan  tashqari,  g ly u k o k o rtik o id la r  yuborilg an d an   k e y in  

giperglikem iya  rivojlanish  m exan izm ig a  m ushaklarda  g lik o g e n  

sintezlanishini  pasayishi,  to‘qim alarda  glyukoza  oksidlanishining 

tormozlanishi va yog‘lar parchalanishining kuchayishi kiradi.

K ortizon  va  gidrokortizonni  jig a r  to ‘qim asidagi  b a’zi  o q sil- 

ferm entlar  sinteziga  indutsirlovchi  ta ’siri  isbotlangan.  B u n d ay  

fermentlarga triptofanpirrolaza,  tirozintransaminaza, serin- va treonin 

degidrotaza  va  boshqalar  kiradi.  Demak,  gormon  genetik  axborotni 

o‘tkazishini  birinchi  bosqichi  transkripsiyaga  ta’sir  etib,  m -R N K  

sintezini tezlashtiradi.

Mineralkortikoidlar  (dezoksikortikosteron  va  aldosteron)  asosan 

natriy, kaliy va xlor ionlarini ushlanib qolishi va kaliy ionlarini  siydik 

bilan chiqarilishini ta’minlaydi. Ehtimol, buyrak kanalchalarida natriy 

va  xlor  ionlarini  qayta  so 'rilish i  m odda  alm ashinuvini  b o sh q a 

mahsulotlarini,  xususan  siydikchil  chiqarish  hisobiga  sodir  b o 'lad i. 

Aldosteron  molekulasida  13-uglerod  atom ida  metil  guruhi  orniga 

aldegid guruhi boiganligi sababli shu nomni oigan. Aldosteron  boshqa 

kortikosteroidlar  orasida  eng  faol  mineralokortikoiddir,  xususan  u 

mineral  almashinuviga  ta’sir  etishi  b o ‘yicha dezoksikortikosterondan 

50-100 barobar faoldir.

Ma’lumki,  kortikosteroidlaming  yarim  parchalanishi  davri  70-90 

min tashkil etadi. Kortikosteroidlar yoki qo‘sh bogiam i uzilishi hisobiga 

qaytariladi yoki  17-uglerod atomida joylashgan yon zanjirini ajralishi

bilan boradigan oksidlanishga uchrab, ikkala holatda ham gormonlami 

biologik faolligi pasayadi. Buyrak usti bezi po'stloq qismi gormonlarini 

oksidlanishidan hosil b o ‘lgan mahsulotni  17-ketosteroidlar deb ataladi; 

ular  oxirgi  mahsulot  sifatida  siydik  bilan  chiqariladi.  Erkaklarda  esa 

erkaklar jinsiy gormoni almashinuvining oxirgi mahsuloti hisoblanadi. 

17-ketosteroidlami miqdorini siydikda aniqlash katta klinik ahamiyatga 

ega. M e’yoriy sutkalik siydikda: erkaklarda 10-25 mg, ayollarda esa 5- 

15 mg  17-ketosteroidlar bo'ladi. Ular sekretsiyasini ortishi urugdonlar 

interstitsial  to 'qim asini  saratonida  kuzatiladi.  Boshqa  testikulyar 

saratonlarda uni miqdori m e’yorda bo'ladi.  Buyrak usti  bezi  po'stloq 

qismi  saratonida  17-ketosteroidlami  siydik  bilan ekskretsiyasi keskin 

ortib, bir sutkada 600 m g gacha chiqarilishi mumkin.  Po'stloq qismni 

oddiy giperplaziyasida siydik bilan ketosteroidlami  chiqarish darajasi 

unchalik yuqori bo'lm aydi.

Saraton yoki oddiy giperplaziyani differensial tashxis qilishi uchun 

a - va P-l7-ketosteroidlami alohida aniqlashdan foydalaniladi. Gipofiz 

oldingi  bo'lagi  gipofunksiyasidagi  yevnoxoidizmda  siydik  bilan  17- 

ketosteroidlar  kam  ajratiladi.  Erkaklarda  addison  kasalligida,  17- 

ketosteroidlar ekskretsiyasi keskin pasaygan ( 1 -4 mg/sut), ayollarda esa 

bu kasalliklarda u amaliy jihatdan kuzatilmaydi. Bu  17-ketosteroidlami 

nafaqat buyrak usti bezi gormonlaridan, balki erkaklar jinsiy gormonidan 

ham hosil bo'lishi mumkinligini ko‘rsatadi. Miksedemada (qalqonsimon 

bez  gipofunksiyasi)  ekskretsiyalanuvchi  17-ketosteroidlar  miqdori 

minimal darajaga (2-4 mg) yaqin. Lekin, asosiy kasallikni davolashda 

qalqonsimon bez gormonlaridan foydalanish samarali bo‘lsa ham, siydik 

bilan  17-ketosteroid ekskretsiyasiga kam ta’sir etadi.

Buyrak usti bezi po'stloq qismi gormonlaridan hozirgi vaqtda klinik 

amaliyotda  dori  m oddalar  sifatida  keng  qo'llanilanadi.  Davolash 

maqsadida  kortizondan  foydalanish  tasodifiy  kuzatuv  natijasidir. 

Homiladorlikda revmatoid artrit simptomlarining og'irlik darajasi keskin 

pasayishi,  lekin  tug'ruqdan  keyin  barcha simptomlami  paydo bo'lishi 

kuzatilgan.  Hom iladorlik  davrida  buyrak  usti  bezi,  po'stloq  qismi 

gormoni sekretsiyasini qonga chiqarilishi ortar ekan. Buyrak usti bezini 

gistologik  tekshirish  p o 'stlo q   qism  hujayralarini  tez  o'sish i  va 

proliferatsiyasini isbotladi. Bu kuzatuvlar buyrak usti bezi po'stloq qismi 

gormonlaridan,  xususan  kortizoldan,  revmatoid  artritlami  davolashda 

foydalanish fikriga olib keladi.  Revmatoid artritlami davolashda ba’zi 

m u alliflar  100%  ijo b iy   n atijalar  oldilar..  G lyuk ok ortitikoid lar 

yalliglanish, allergiyaga qarshi antiimmun faollikka ega bo'lganliklari

uchun  bronxial  astma,  revmatoid  artrit,  qizil  bo'richa,  sachratqi,  turli 

autoimmun  kasalliklar,  dermatozlar  va  boshqalami  davolashda  keng 

qoilanilanadi.  Lekin  kortikosteroid  preparatni  uzoq  vaqt  q o ila sh  

organizmdagi modda almashinish jarayonlarini buzilishiga olib kelishi 

mumkin.

Buyrak usti bezining mag‘iz qismi gormonlari

Buyrak  usti  bezining  m ag‘iz  qism ida  adrenalin  va  noradrenalin 

sintezlanadi.  Bu gormonlar (dofamin ham) tirozindan hosil b o ia d i va 

katexolaminlar deb ataladi.

^

c h j

-

c h

-

c o o h

  o j 

c h

— ¡

c q q h

 

co2

H O ' —  

NH2 

h o A J

Tirozin 

Dioksifenilalanin

(Dofa)

H O V

i:s^

C H 2 - C H 2  

° a 

H O . ^ ^ C H - O H  

CH3

.....

Dioksifeniletilamin

(Dofam in) 

Noradrenalin

H o y ^ C H

- 0  H

CH

2

-NH-CH

3

Adrenalin

Massasi  10  g  boigan odam  buyrak  usti  bezining  m ag‘iz  qismida 

atigi  5  mg  atrofida  adrenalin  va  0,5  mg  noradrenalin  b o ia d i.  Qon 

plazmasida  ikkala gormon  ham  erkin  holda  hamda  albuminlar  bilan 

bogiangan holda uchraydi.  Qonda ulami miqdori  1,9  va  5,2  nmol/lni 

tashkil etadi.

Ikkala gormonni oz miqdori ATF bilan tuz hosil qilib, nerv oxirlarida 

saqlanganda, ular qo‘zgalishga javoban ajraladi. Katexolaminlar kuchli 

tomirlami toraytiruvchi ta’sirga ega b o iib , arterial bosimni oshiradi va 

bu jihatidan  ulami  ta’siri  simpatik  nerv  sistemasi  ta’siriga  o ‘xshaydi. 

Bu  gorm onlar  organizm dagi  u g lev o d lar  alm ashinuv ig a  k u ch li 

boshqaruvchilik  ta’sirini  ko‘rsatadi.  Xususan,  fosforilaza  fermenti 

ta’sirida jigarda  glikogen  parchalanishi  tezlashishi  natijasida  qonda

glyukoza miqdori adrenalin ta’sirida keskin ortadi. Adrenalin glyukagon 

singari  fosforilazani  adenilatsiklaza-sAMF-proteinkmaza  sistemasi

orqali faollashtiradi.

Noradrenalinning  giperglikemik  ta’siri  birmuncha  kamroqdir:  u 

adrenalin  ta ’sirining  taxminan  5%  ni  tashkil  etadi.  Shu  bilan  birga 

to'qim alarda,  xususan muskullarda,  geksozofosfatlaraing to‘plamshi, 

qon  plazmasida  anorganik  fosfat  konsentratsiyasining  kamayishi  va 

to‘yinm agan yog‘  kislotalarining oshishi kuzatiladi.

Adrenalin ta’sirida to‘qimalarda glyukoza oksidlanishining pasayishi 

to ‘g ‘risid a  dalillar  bor.  U ning  bu  kabi  ta ’sirini  ayrim  m ualhflar 

glyukozaning hujayraga o ‘tish (transport!) tezligining kamayishi bilan

bog‘lashmoqda. 

.  .  .  .

Adrenalin, noradrenalin organizmda parchalanadi va 3-metioksi-4- 

oksim indal  kislota,  oksoadrenoxrom   sifatida  orgamzmdan  siydik 

tarkibida chiqariladi. Bu metabolitlar siydikda glyukuron kislota bilan 

bog‘langan holda bo'ladi.

/

  Uglevodlar, yog‘la r va  am inokislotalarning almashinuviga

V

 

gorm onlarning ta ’siri

Insulin  oqsil  tabiatiga  ega  bo‘lgan  gormon  bo'lib,  oshqozon  osti 

bezining  Langergans  orolchalari  b-hujayralaridan  proinsuhn  holatida 

sintezlanadi va qisman proteoliz yo'li bilan insulinga aylanadi (

88-rasm).

A m in o k is lo ta la r

L a n g e rg a n s

orolcha lari

p -h u ja yla ri

J

Qon insulini

Inaklivatsiya 

R etse p to rla r  bilan  birikish

(J ig a rd a .q o n d a ) 

m u sk u lla r,y o g   to qim a si

®  -1

G a d ir-b u d ir

retiku pum

! 

P ro in s u lin

G ly u k o z a  

I

G o lji