З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


билак  суяклари  строкда,  к,исман  латерал  томонда  икки  (ulna  dextra,  radius



Yüklə 15,95 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə7/21
tarix15.02.2020
ölçüsü15,95 Mb.
#30458
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   21
Odam anatomiyasi (E.Qodirov)


билак 
суяклари 
строкда,  к,исман  латерал  томонда  икки 
(ulna  dextra,  radius 
бош ли  мускул  пайи  епиш иб  турадиган 
dextra). 
радир-будур  (tuberositas  radii)  юза  жойла-
1  -  оилак  суяги;  2  -  тирсак 
шади. Дистал учининг пастки томонида би-
л 
....^........   гизеимон  усири  (pocessus  styloidens  radii)
жойлашеа, медиал томонида! елка суягининг 
б о ш и   кириб  т у р а д и г а н   т и р с а к   уйири 
(incisura  ulnaris)  жойлашади.  Билак  суяги  дистал  учининг  пастки 
юзаси  кафт  усти  суяклари  билан  бирлашувчи  бутим  юза  (fades 
articularis  сагре)  хрсил  к,илади.
Кулнинг  п ан ж а  су як л ар и   (ossa  manus)  уч  к,исмга  булинади. 
Улар кафт усти суяклари  (ossa carpi),  кафт  (ossa metacarpi) суякла­
ри,  бармок,  ва  фаланга  (phalanges  digitorum  manus)  суякларидир 
(
22
-расм).
Кафг усти  суяклари  (ossa  carpi) турли  шаклда™ 
8
 та  кичик  су- 
яклардан ташкил топган  булиб,  икки  к,атор булиб жойлашади.  Х^р 
бир  к,аторда  4  тадан  суяк  бор.  Биринчи  проксимал  кдторда,  бош 
бармок, томонидан  кдраганда,  улар  куйидаги  кетма-кетликда  ж ой ­
лашади:  К
0
йик,гимон  суяк  (ossa  scafoideum),  яримойсимон суяк  (os. 
lunatum),  уч  киррали  суяк  (os.  triqutrum)  ва  (гухотсимон  суяк  (os. 
pisiforme).  Учта  олдинга  суяклар  ^заро  бирлашиб,  билак  суягининг 
дистал  к^сми  билан  бирикиш   жойи  kjhcmsh  буртиб,  эллипс  шакл- 
даги  бутим  юза  хрсил  к,илади, 
•»
Кафг  усти  суякларининг  иккинчи,  дистал  кдтори  куйидаги  су- 
яклардан  ташкил  топган:  трапеция  шаклидаги  суяк  (os.  trapezium), 
бошчали  суяк  (os.  capitatum) ва  илмокди суяк  (os.  hamatum).  Кутгчи- 
лик  суякларнинг  номи  уларнинг шаклига  караб  берилган.  Х,ар бир 
суякда  ён  суяклар  билан  бирикиш  хосил  к,илувчи  бутим  юзалари 
манжуд.  Булардан ташк,ари кулнинг кафт томонида айрим кафг усти
суяги; 3 - билак суяк бошча­
си; 4 ~ тщк'ак 
уйчуи; 
5 - яри- 
мойсимпн уСшк,.
www.ziyouz.com kutubxonasi

гуякларининг  усимталар и га  ай ­
рим  мускул  ва  бойламчаларнинг 
б и р и к и ш и н и  
т а ъ м и н л о в ч и  
буртикдар  мавжуд.  Буларга  кдй- 
ИК.СИМОН, 
траиоциясимон  ва  ил- 
мокди  суяклар  бургири  киради.
Каф г  суяклари   (ossa  m eta- 
carpalia)  бешта  пайсимон  суяк­
лардан ташкил топган.  Уларнинг 
хдр бири туб  (basis), тана (corpus) 
ва  думалок,  шаклдаги  бошчаддн 
(caput)  таш кил  топ ган .  Булар 
юк,оридан  учта  каф т  усти  суяк­
лари  билан  б ^ и м   х,осил  к,илиб 
туташади.
Бармок,  суяклари  (phakingex 
digitorum} кичик найсимон суяк- 
лардан  ташкил  топган.
ОЁК,  СУЯКЛАРИ
'  Оёк,  суяклари  хдм,  к,ул  суяк- 
ларига  ухшаб,  бир  нечта  кдсм- 
ларта  б^либ  урганилади.  Айрим 
к^смлари  уз  навбатида  бир  неч - 
та суяклардан ташкил топади. Бу­
лар  биргаликда  одам  гандсининг 
хдракати  хдмда таянч  вазиф аси­
ни утайди. Уларнинг анатомик ту­
зили ш и  хдм  ана  шундай  мухдм 
вазифоларни бажаришга мослаш- 
ran. Дастлаб,  оёк, суяклари  иккита  йирик  к,исмга  булинади.  Бирин­
чи  оёк,  камари  суяклари  булиб;  булар  иккита,  унг  ва  чан  чанок, су- 
яклари  хдмда,  уларнинг Уртасида  жойлашган думраза  ва дум  суяк­
лари  булса,  иккинчиси  оёкдинг  эркин  к,ж:мидаги  суяклардир.  Бу­
лар  сон,  болдир  ва  оёк,  панжа  суякларидан  ташкил топтан.
Оёк,  камари  суяклари
Чанок, тос суяги  (os.  coxae) жуфтг ясси суяклардан ташкил топтан 
булиб,  хдракат,  хумоя  ва  таянч  вазифаларни  бажаршнда  бевосита 
иштирок  этади  (23-расм).  Чанок,  суяклари  дули-аза  билан  бирикиб, 
оёк; камарини хреил к,илади  на сон  суяги  билан бирикиб,  одам хдра- 
катидд  ннггирок этади,  тис бушлирида  жойлашган  аьзоларни  х,имоя 
келади.  Асосий  вазифаси  гавданинг  унга  туш га н  огирлигипи  оок,кд 
угказнб  бершпидир.  Чанок, суяги  утга  суякнинг  бирикишидан таш- 
кил  топтан:  ён  б о т   суяги  (os.  iliiun],  куймич  (утир  т ч )   суяги  (он. 
ischii)  вс)  к,он  суяги  (os.  pubis).  Бу  уч  суяк  б у ш м   ю зал ар и
22-раем.  Унг  кул  панжаси  ске­
лета  {ossa man us)  оркд юзаси.
I  -  к/ийикримон суяк;  2 - мримойсимон 
гуяк,' 3 - уч  цир{)или суяк; 4 - н^хатси- 
мон суяк; 5 - каттп купбурчикли суяк; 
6 -  кичик купбурчакли суяк;  7 - бошча- 
ли  гуяк; в -  i/AMOtyiu гуяк; 9 - кафт су* 
яклари; 
10
 
-  биринчи фалант гуякла- 
ри; 
11 
~ иккинчи фалиню 
< у 
яклари; 
12 - 
учинчи (раланга суяклари.
Л<)
www.ziyouz.com kutubxonasi

ниш'  учлари  сон  суяклари 
кириб  турадиган,  энг  куп 
огарлик тупшдиган куймич 
косаси  (ocetabulum)  булиб, 
унинг  яримой  бурим  ю за­
си  (fades  hmata)  ички  де- 
ворини  ташкил  этади.  Та­
ш ки  к,исм ида  к у й м и ч  
уймаси  (incisura  acetabuli), 
К^ймич  коса  ичида,  яъни 
марказий кисмида коса чу- 
к,урчаси  (fossa  acetabuli) 
жойлашади.  Куймич  коса­
си янги турилган киз бола­
ларда  к,исман  яссиланган 
булади.  Суякларнинг  бир- 
лашиши  торай  тук,имаси 
оркали содир булади.  К,уй- 
мич на крвук, суякларининг 
бирлаш ган  ж ойларидаги 
тогай  тук,има  тахминан 

ёшларда  суяк  тук#масига 
а й л ан а д и .  У чала  с у я к  
бугимларининг суяклаши- 
ши  кизларда  12-14  ёшда, 
у т л   болаларда  эса  13-16 
ёшда  якунланади.  Ёш  улр- 
айиши  билан  куймич  коса 
калталашиб ва чукурлашиб 
боради.
.  Ёнбош суяги   (os.  Шит) 
то с  су я ги н и н г  ю кориги 
к,исмида жойлашади.  Э ф и  
шаклдаги  ясси  тузилиш га 
эга. Унинг куймич косаси асосий к#смини  шакллантиришда иш ­
ти р о к   этувчи  й^ронрок,  п астки   танаси  (corpus  ossis  Шит)  ва 
юк,орида  жойлашган,  мускуллар  ёпишадиган  ясси,  кенг  нлас- 
тинкасим он  каноти  (ala ossis ilii) бир-биридан фарк, келади.  Ён­
бош   суяк  каноти  юк,орида  к,ирра  (crista  iliaca)  х,осил  килиб  ту ­
гайди.  К,ирранинг  олдинга  ва  орк,а  томонга  йуналган  учлари, 
олдинги  ва  орк,а  к,исмининг  ю кррисида  жойлаш ган  (spina  iliaca 
anterior  superior)  ва  (spina  iliaca  posterior  superior)  усимталарни 
х,осил келади.  Шу усимталарнинг пастрорида эса олдинг и  ва орка 
том онларининг  пастки  усимталари  (spina  Шага  anterior  inferior) 
ва  (spina  iliaca  posterior  interior)  жойлашади.  Ёнбош  суяк  к,апо- 
ти н и н г  ички  юзаси  силлик  ва  ботикрок булиб,  ёнбош   чукурча - 
си  fossa  iliaca  деб  помлаиади.  Енбош  суяк  к,аноти  киррасида
23-расм .  Чанок,  суягининг 
(os.  coxae) 
 
ташки  юзаси.

ёнбош суягининг цирраси; 

- олдин/v  юкрри­
ги усик; 3 - думбанши'пастки чизири; 4 - сыдинги 
i k m i i k u  
усик; 5 - яримойсимон юза; 
6
  -  
бурим чу- 
Kyfwncu;
 

-  
крн суяги; 
8
  -  
куимия суяги; 9 - ёпи- 
лувчи теишк;  10 - 
бортикг,  11 - куймич
кичик фйит; 
/
2
yniihv;  13 
- куймич кат­
ти yiiiiFii; 14 - оркр пюшшдит пастки усик; 15 - 
оркр  томондит  юкрри/v  усик;  16  - думбанинг 
opKfi  чизит;  17 - ёнбош  суяги;  18  -  думбанипс 
олдинги чизит;  !9 - ёнбош суягининг крноти.
www.ziyouz.com kutubxonasi

ташкл лаб  (labium externum), оралик, 
ч и з и р и  
(labium media)
 
в а  
ички 
лаби  (labium  internum)  жойлашади.  Оркд  томонда  катга  утиррич 
уймаси (incisurae ischiadica  major), ундан пастрокда эса угкир усик, 
(spina  ischiadica)
  кдйд  этилади.
Ёнбош суяк кдиотининг оркд  кдемидан пастрокда,  думраза су­
ягининг  кулокримон  юзаси  (fades  auricularis)  жойлашган.  Оркд 
томонда,  шу  юзадан  юкррирокда  тоснинг  кучли  пайлари  келиб 
'гугашадиган радир-будурлик (tuberositas iliaca) жойлашади. Ёнбош 
суяк  кднотининг  ташк,и  юзасида  думба  мускуллари  ёнишадиган 
учта Радир-будур чизикдар булиб, улар олдинги думба 
чизири
 
(Ипеа
 
glutea anterior),
  оркд думба 
чи зири
 
(linea glutea posterior)
  ва пастки 
думба  чилига  (linea glutea  interior) номи  билан  аталади.
К.уймич суяги  (os.  ischii) одам угарганида тананинг асосий орир- 
лигини узига олиб, таянчик, вазифасини бажаради. Куймич косаси- 
ни  ташкил  кдлишда  иштирок  этади гая,  йутонлашган  к,исми  тана 
(corpus  ossis  ischii)
  ва  ундан  усиб  чикдан  бутокдарга  (ramus  ossis 
ischii)
  эга.  Бутокдар  ёпишган  жойда  куймич  думбори  (tuber 
ischiadicum)
 шаклланади. Куймич буторининг юкррирорида  куймич 
усири  (spina ischiadica) жойлашади. Унинг юкррисида кичик кесим- 
та (incisurae ischiadica minor), пастки кдсмида катга кесимта (incisuiue 
ischiadica major)
  кдйд этилади.  Куймич  суяк  буртиридан  усиб  чик,- 
кдн бугок, крв суякнинг пастки  бутоги  билан бирикиб,  тухумсимон 
шаклдаги  .ёпилувчи тешикни  (foramen  abturatum)  хрсил кдлади.
К,ов  суяги  (os.  pubis) чанок, суягининг олдинги  кдемини ташкил 
к,илади. Унинг оркдеида крвук, (сийдик пуфаги) жойлашади. К,ов су­
яги танаси  (corpus ossis pubis) хдмда учбурчак шаклига ухшаб бир- 
бири билан бирлашиб турадиган юкрриги (ramus superior ossis pubis) 
ва  пастки  (ramus  inferior  ossis  pubis)  шохларидан  ташкил  топган. 
Олдинги томонидан куймич косасини хрсил кдлищда иштирок этади. 
Крв суяганинг олдинги бурчаги йуроплашган яссирок, шаклда булиб, 
кдрама-кдрши томонидаги шу номли суяк билан Сжрикшша мулжал­
ланган  симфиз  юзасини  (fades simphisialis) хрсил  кдлади  ва бири- 
кади.  Уларнинг  бирикиши  натижасида  крв  симфизи  шаклланади. 
Крв суягининг шохчалари куймич суягининг шохчалари билан би­
риккан хрлда ёпилувчи тешикни  (foramen  abturatum)  ураб туради.
Юкррида келтирилган учта (ёнбош, куймич ва крв) суяклар тана 
к^смларининг бирикиши  натижасида,  тос  суягининг ташк^и  юза- 
сида, сон суягининг бошчаси тушиб  турадиган куймич косаси (aceta­
bulum)
  шаклланади.
Оёк,нинг  эркин  суяклари
Оёк,ниш' эркин  суякларига  сон,  тизза  крикрри,  болдир суякла­
ри  ва  оёк, панжа суяклари  киради.
Сон суяги  (os. femoris) (24-раем) оёк, суяклари ичида энг йириги 
ва  бакувпати  хдсобланади.  Танаси  (corpus femoris)  хдмда  юкрриги 
иа  пастки учларга  (эпифиз) эга. Юкрриги учида ички  томонга кдра- 
ган, думалок, шаклдаш бошчаси  (caput femoris)  жойлашган.Унинг уч
www.ziyouz.com kutubxonasi

кдгсмида (Зондажа тугашишн учун мослашган чукурча (fovea capitis 
ossis  femoris)
 
мавжуд.  Бошчаси  сон суягини  бошкд  к,исмлар  билан 
учбурчак  шаклида  туташтириб  турадигап  буйин  к,исм га  (соИшп 
femoris)
 
эга.  Х,осил  булган  учбурчак,  одамларда  тахминан  130°  га 
тенг  утмас  бурчак  х,осил  кдлиб  туташган.  Аёлларнинг  тос  суяги 
эркакларникига  нисбатан  кенг  ва  катгарок,.  Суяк  буйин  кдеми- 
нинг тана  кдемига утиш  жойида  мускулларнинг  келиб  ёпишиши 
натижасида  иккита  думбок,  (дунг),  яъни  кустлар:  катта  куст 
(trochanter major)
 
ва кичик куст (trochanter minor)
 
шаклланади.  Кат­
та  куст  ташкдрига  цараган  булиб,  ички  юзасида  куст  чукур  юза 
(fossa  trachanterica)
 
жойлашган.  Катга ва кичик кустлар сон суяги­
нинг оркд  кдемида  кдя жойлашган.  Кичик  куст б^йин  кдемининг 
настки чегарасида,  ичкарига ва оркдга кдраган. У к^стлараро к,ир- 
ра (crista intertrochanterica)
 
оркдли туташади. Олди томонида радир- 
будур  чизик,  (linea  intertrochanterica)
 
жойлашган,  оркд  томонидан
хдм  радир-будур чизик,  (linea  aspera)
 
ута­
ди. Улар пастга кдраб иккига ажралиб ке- 
тииш  натижасида  ички  ва  ташкд  лаблар 
(labium m ediale et labium laterale)
 
шаклла­
нади. Ички лаб юкрридаги кичик думбок,- 
чадан давом  этиб,  ташкд лабсимон  чизик, 
эса  катта думбок,нинг пастки  чегарасига- 
ча  боради  ва  думба  гадир-будурига 
(tuberisitas  gletea)
 
айланади.
Пастки йуюнлашган (дистал)  учи орк,а- 
га  кдраб  бурилган  иккита  ички  ва  ташк# 
усикдар  (дунг)  (condilus lateralis et condilus 
m edialis)
 
билан  тугайди.  Улар  орасида 
усикдараро чукурлик  (fossa  intercondilaris) 
жойлашади. Ички усикдашкд усикд<д нис­
батан катгарок, Усикдарнииг пасгки томо­
ни  катта ■бс^лдир  суяги  билан  бирикадиган 
бутам юзага эга. Иккала усимталарнинг ол- 
динги  томонида  бирлагпишидан  тизза 
бурим  юзаси  (fades  patellaris)
 
шаклланиб, 
бу ерда тизза крпкрш  жойлашади.
Тизза 
k
,
o i i k ,o f h
 
(patella)
 
сесамасимон су­
яклар  кдторига киради. У кенгайган  устки 
кисми  —  асоси  (txisis  patellae)
 
ва  пасгки 
ингичкалашган  к,ис:ми  —  учи дан  (apex 
patellae)
 
ташкил топган булиб, соннингтурт 
бошли  мускули  пайи  орасида  жойлашади 
ва  тизза бутимини  х,осил  к,илишда  ишти- 
рок :ггади- Оркд юзаси торай тукимаси би­
лли крпланган булиб, сон суяги билан бурим 
хреил  кдлади.  Олдинги  юзаси  эса  радир- 
будур  куринишга  ога.
24-расм.  Сон  суягининг 
(/епшг)  олди  юзлеи.
/  • тана к,ш на; 2 - иш[>симон 
бошча;  3  -  6yfnm  цнеми;  4  - 
катта купи;
 
5
  -  
кичик куст; 6
 
-  
кустлараро K,upfxi;
 
7
 -  
думба
 
ради [у 6удури;8- мгдиал р е щ
 
0
  -  
лшпе(юл усик;  Ю - frutyu
 

1
[ю  чукурча.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Болдир  суяклари
Болдир  суяклари  (25-расм)  капа  ва  кичик болдир суякларидан 
ташкил топган.  Булар  бир-биридан  йутонлиги,  тузилиши  ва мус- 
тахдамлиги  билан  фаркданади.  Катта  болдир  суяк  ичкари  медиал 
томонда  жойлашса,  кичиги  эса тошк,и  латерал томонда жойлаша- 
л,и.  Сон  суяги билан  факдт катта болдир  суяги  бурим хрсил к#либ 
бирикади. Тана орирлиги асосан катта болдир суягига тушиб, огар- 
лик у  оркали  оёк, панжа суякларига утказиб  берилади.
Катта  болдир  суяги  (tibia)  йугон  бакувват  ва  салмокдор  булиб, 
юкрриш  учида  иккита  медиал  (condilus  medialis)  ва латерал дунглар 
(condilus lateralis)
 бор.  Булар юкрри томондан сон суяги дунглари би­
лан бирлашиш учун бстгикрок, бурим юзачасига (fades articularis superior) 
эга.  Бурим  юза  уртасида  эса  иккита  медиал  ва  латерал думбок,чадан 
ташкил топган  тепача  (emenentia  intercondilaris)  жойлашиб,  у  иккита 
ю:*ани  бир-биридан  ажратиб  туради.  Латерал дунгнинг оркд тоомо- 
нидэ,  пастрокда унча катта  булмаган ясси  бутим юза  (fades articularis 
fibularis)
 булиб, унга кичик болдир суяшнинг бошчаси келиб ёпишади.
Каггга болдир суяк танаси  (corpus tibiae) уч коррали булиб, олдинги 
уткир  к^рраси  (margo  anterior)  анча  буртиб 
чик#б,  суякнинг  бутун  буйи  буйлаб  жойла­
шади.  Олдинга к#рра ва медиал юза бевоси- 
та тери остида жойлашади,  кичик болдир су­
ягига.
  кдраган  ен  к#ррага  гуяклараро  парда 
четлари  ёпишиб,  у  суяклараро  к#рра  (margo 
intenoseus)
  номи  билан  аталади.  Ичкари  то­
монида  эса  медиал  кдрра  (margo  medialis) 
жойлашади. Бу учта к#рралар уз йули орала- 
рида учта медиал силлик, юза  (fades medialis), 
латерал (fades lateralis) ва оркд (fades posterior) 
юзаларни  шакллантиради.  Олдинги  кдрра 
юкрри томонда  гадир-будур тепа  (tuberositas 
tibia)
  хрсил  к,илиб  тугайди.  Пастки  учи 
гуртбурчак  шаклида  булиб,  ички  томонида 
ички тупик^и  (malleolus medialis) шаклланти­
ради.  Суяк  дистал  учининг  пастки  юзасида 
товон усти суяги ошик, билан туташувчи бурим 
юзаси, ташк# томонида эса кичик болдир су- 
яга  билан  бирикишига  мулжалланган  уйма 
(incisurae fibularis)
  жойлашади.
1 - уунглараро тгпалик; 2
 - 
Кичих  болдир  суяги  (fibula)  узун  ва  нис- 
ички gyitr; 3  кппипа бол-
  батан ингичка найсимон тузилишига эга, икки 
дир суятштг юди{>-будур-
  учИ йуюнлашган  булиб,  болдирнинг латерал
лит; 

-  ички  юла;
 
5 - 
та-
 
/таш к^ )  к#см ида  ЖОЙЛЛШади.  Ш унинг  учун 
шки  юла; Ь  - алаанги  кип-
  ' 
„ 
’ 
]  
1
  J
ра,
  7 - сунклараро w p p a ;S   * ам  купинча  м аи и б  б ?л ад и   ва   ж арох,атлана-
-  ички  тупик;  9  -  июищи  Л#-  Юкрриги  йуюнлашган  учи,  яъни  бошча-
тупщ  !0
 - катта болдир  си  (caput fibulae)  тана  к#смига кдраб кдеман
гуялшмкгтайней души 
ишичкалашиб б^йин к,исмини (collum fibulae)
25-расм.  Катга  (tibia) 
ва  кичик  (tibula)  бол 
дир  суякларининг 
олди  юзалари.
www.ziyouz.com kutubxonasi

шакллантиради.  Медиал  юзасида  катга  болдир  суя ж  пинг  латерал 
дунги билан бутим хрсил кдлиб бирлошадиган  юзш'а эга. Суяк тана­
си f3  укд атрофида бир оз буралган булиб, учта киррали.  Суяк тана 
кдемини нг  медиал  юзасида  оралик,  нарда  (membrana)  ёпишадиган 
оралик, кдрра  (margo  interossia) жойлашган. Учта кдрралар оралики- 
да латерал,  медиал ва оркд юзалар бор. Суякнинг пастки учи  йутон- 
лапшб  ташкд  тупикди  (malleolus  lateralis)  хрсил  кдлади.  Бу  тупик, 
товон усти суягини ташкд томонидан ёпиб туради.
Оёк,  панжасининг  суяклари  (ossa 
pedis)
 панжа олди,  панжа ва бармок, су- 
якларидан ташкил топган  (26-раем).  Бу- 
ларнинг тузилиши  ва  жойлашиши  узи­
га хос хдракат ва таянч вазифаларни ба- 
жаришга  мослашган.  Турли  бурим да р 
воситасида бирлапшб ва жамлашиб бир 
бутун  панжани  ташкил  этади,  ва  одам- 
нинг  юриш-туришига  оид  турли  хдра- 
катларни  таъминлайди.
Панжа  олди  кдтсми  (tarsus)  суяклари 
икки  кдтор  булиб  жойлашган  7  та  суик- 
дан  ташкил  топган.  Улардан  иккитаси 
ошик, (товон усти) суяги ва товон суякла­
ри булиб,  оркд,  яъни  проксимал кдторни 
ташкил этади. Турттаси кдйик,симон, учта 
понасимон  ва  кубсимон  суяклар  олдин­
ги,  яъни  дистал  кдторини  ташкил  этади.
Ошик,  (товон  усти)  суяк  (talus)  оёк, 
панжа  суяклари  ичида  йирикрокдари- 
дан булиб, унда тана  (corpus tali) бошча­
си  (caput  tali)  ва  буйин  (collum  tali)  та- 
фовут  кдлинади,  юк,ори  томонида,  рал- 
таксимон  бурим  воситасида  болдир  су- 
якларининг  бутам  юзалар и  билан  бир- 
лашади. Олд томонга йуналган бош кдс­
ми  эса 
КДЙИК.СИМОН 
суяк  билан  бурим 
хрсил  кдлиб  туташади.
Товон суяги  (calcaneus) оёк, панжа су­
яклари  ичида энг каттаси хдсобланади.
Юкрри  томондан  ошик,  суяги,  олдин- 
дан  эса  кубсимон  суяк  билан  бурим 
*осил  кдлиб  туташади.  Орка  томонида 
таянч вазифасини бажаришда иштирок 
этувчи хдмда кучли мускул пайларининг 
келиб  туташади га н  йуронлашган товон 
думбори  (tuber calconei)  жойлашади.
Кдйик,симон суяк (os. navicularae) пан­
жа нинг  марказий  кдсмида  жойлашиб,
2 6 -раем.  Оёк,  панжа - 
си 
с к р л р т и н и н г
 
(ossa 
pedis)  юк,ориги  ёки 
дорзал  ю заси,
]  - товон  усти;  2 -  товон 
суяги; 3 * кубсимон суяк; 4 - 
xpfiUKf UMOH < уяк 5,6,7 - ma­
nor имон суяклар; в - панжа 
суяклари;  9  -  лш-тфранк 
бугимининг
 ч 
изини; 10-шо-
 
nap OypuMiimnu' чизири.
www.ziyouz.com kutubxonasi

юкрридан  ошик,  суяк  бошчаси  карама-карши  томонидан  эса  учта 
понасимон  суяклар  билан бушм  хрсил кдлиб  бирлашади.
Понасимон  суяклар  (ossa  cuneiformn)  кундаланг  хрлда  кетма - 
кет,  бир  к,аторда  жойлашган  учга:  медиал,  урта  ва  латерал  ж ой­
лашган  суяклардан  ташкил топган.  Олдинги  томондан  ошик,  суя­
гининг  бошчаси  билан  чегараланиб  туради.  Понасимон  суяклар 
ичида  энг  каттаси  (os.  cuneiforms  niedis)  булиб,  у  биринчи  кафт 
усти суяги  билан бирлашса,  уртадагиси  иккити,  латорал томони- 
дагиси  эса учинчи  кафг усти  суяклари  билан туташиб туради.
Кубсимон  суяк  (os.  cuboideum) оёк,  панжасининг латерал томо- 
нида  жойлашади.  Орка томонидан товон  суяги,  олдиндан  4-5  кафг 
суяклари билан, медиал томонидан эса к,айик,симон ва 3 понасимон 
суяк  билан  бурим  хрсил кд\иб туташади.
Оёк,  кафт  суяклари  (ossa  metatarsaiia)  бешта  калта  найсимон 
суяклардан  ташкил топган.  К,ул  панжа  суякларига  ухшаб  х,ар  би- 
рида  проксимал,  яъни  асоси  (basis),  Урта  (corpus)  дистал кисми  ва 
бошчаси  (caput)  та(|ювут  килинади.  Панжани  медиал  кисмидан 
хдсоблаганимизда 
1
 -3  кафт суяклари  туррисидаги  понасимон  су­
яклар билан туташса,  4-5 кафт суяклари  кубсимон суяк билан ту­
ташади. Оек бармокдарининг суяклари, фалангалар  (ossa phalangus) 
кул  бармок  (|>алангаларига  ухшаб  тузилган.  Бош  бармок 
2
 та,  2-5 
бармокдар  эса  учта  суякдан  ташкил  топган.
БОШ  СКЕЛЕТИ
Бош  скелета  (cranium) х,ар  хил тузилишга  эга  булган  бир  нечта 
жуфг  ва  ток  суякларнинг  йириндисидан  ташкил  топган.  Суяклар 
сони  умурткали  хдйвонларникига  нисбатан  кам.  Айримлари  бир- 
бири  билан  бирлашиб  мураккаб  бош  суякларига айланган.
Одам бош скелета, айникса мия кисми, думалок шарсимон шак ­
лда булиб, юз кисми айрим умурткали хдйвонларникига ухшаб мия 
кутисининг  олдида  эмас,  балки  унинг  остида  жойлашган.  Бундам 
паст томондан умуртка погонасига гаяниб турувчи жойлашиш етарли 
да[>ажада х,ажми  ва  огирлигига  эга,  х,амда  'гак 
1
уришга  мослаипан 
одам калласининг мувозанатини сакдашде мухдм ах^шият касб этади.
Бош  скелета  суяклари тузилиши  билан  бир-биридаи  фаркда- 
нади. Кундаланг кесмаси курилганида, у калин ташки ва юпка ички 
катгак суяк пластинкасидан ташкил топгаи.  Уларнинг ичида кизил 
илик  ва  кон  томирларига бой  ювакликлар  бор.
Калла  бушлири  (cavumcrani  cerebralis) бош  яримшарлари  х,амда 
у билан бирга ривожланадиган аъзоларни  уз  ичига олган  умуртк
/1 
капалининг кенгайган юкориги  учи  булиб,  хдмоя вазифасини  ба- 
жаради.  Булардан  ташкари  калла  суягининг  юз  кисмида  нафас: 
олиш  ва  овкдт  хдзм  кдлиш  гизимларинипг  бошлангич  кисмлари 
жойлашади.  Бош  скеле'ш  суяклари  иккига  булиб урганилади.
1.  Калланинг мия булими  —  (cranium cerohrale ёки ncmorraiiium).
2.
  Каллшшнг юз булими — (cmnium viscem/is ёки splanchnocranium).
www.ziyouz.com kutubxonasi

Калла  суяклари
Калла суяклари саккизга суякдан ташкил чопгон булиб, улар узаро 
бир-бирови  билан  мустахдсам  бирлашиб,  мия  кутисида жойлашган 
мия  яримшарларини  ураб туради.  Бошкдлари  эса  мия  асосий  кис­
мида жойлашиб уни кутариб туради. Миянинг тепа суяклари хдкикдй 
ясси  суяклардан  ташкил топган  булиб,  колганлари  мураккаб тузи- 
лишга  эга.  Улар  аралаш ёки  эгри  шаклдаги  суякларга  киради.
Калла  булимини ташкил келувчи суякларга  куйидагилар  кира­
ди:  энса суяги  (os.  occipitale),  пешона суяги  (os.  frontaie), тспа суяги 
(os.  parietale),
  понасимон  ёки  асосий суяк  (os.  sphenoidale),  ралвир 
суяк  (os.  ethmoidale)  ва  чакка  суяклари.  Тена  ва  чакка  суяклари 
жуфг  суяклар  кдторига,  колганлари  ток,  суякларга  киради.  Юз 
булимини  ташкил  кдлувчи  суяклар:  юкориги  жар  (maxilla),  танг- 
лай  суяга  (os. palatinum),  ёнок, суяги  (os.  zigomaticum),  бурун суяги 
(os.  nasale),
  куз  ёши  суяги  (os,  lacrimaJe),  буруннинг  пастки  чика- 
hofh  (coneha  nasalis  inferior),  димор  суяги  (vomer),  пастки  жаг 
(mandibula)
  ва тилости  суяклари  (os.  hioideum).
Энса  суяги  (os.  occipitale)  калланинг пастдан  оркдрогида  жой­
лашган  булиб,  унинг  асосини  ташкил  килади  (27-расм).  У  катта 
энса  тешиги  (foramen  occipitalis  magnum)  атрофида  жойлашган 
туртта  кисмдан ташкил топган:  асосий ёки тана кисми,  иккита ён 
ва  палла  кисмлари,  Катга  энса тешигининг  ёнбошида энса суяги­
нинг  биринчи  буйин  умурткдси  билан  бирикиш  х,осил к^ладиган 
эллипс шаклидаги иккита бутим думбокчалари  (condilus occipitalis)
жойлашади.  Бугам  думбокча- 
ларининг уртарорида тил ости 
нерви  утадиган  канал  (canalis 
con d u laris)
  мавжуд.  Ундан 
юк,орирокда, думбок,чанинг ён 
томонида  буйинтурук  вена 
уймаси (incisurae jugularis) бор. 
Буйинтурук  уйири  чакка  суя­
гининг апа шундпй уймаси би­
лан  кушилиб  буйинтурук 
шигини  (fonamen jugulare) тлш- 
кил  килади.  Палла  к^сми  та­
шки юзасининг марказида та­
шки энса думбога (protuberatia 
occipitalis  interna)
 жойлашади. 
Ана  шу  думбокдан  ён  томон - 
ларга клраб, унг ва чан томон­
дан  трапециясимон  мускул 
найлари бирикадиган энсанинг 
юкориги  чизиклари  (linea 
nuchea superior)
 ва пастга кдраб 
энсаиинг  ташки  кирраси
27-расм .  Энса  суягининг  (os. 
occipitale)  таш ки  ю заси.
t - бурим думбокчалари; 2 - энса кат­
та  тешиги;  3  -  nacmxu  pagup-6ygyj) 
чтиц; 4- юкрри радир-будур чтик;5 - 
тпшци энса уумбори.
www.ziyouz.com kutubxonasi

шш occipitalis externa) йуналади. Пастрокда эса энсанинг юкррш-и 
мизикдарига  иараллел  хрлда  жойлашган  энсанинг  пастки  чизик,- 
лари  (Iinea nuchea  inferior)  жойлашади.
Палла к#с:ми (sguama occipitalis) ички томони таппд* томонга кдраб 
к#сман ботган иалла булиб, бутсимон тепа (eminentia cruciformis) хрсил 
кдлади, унинг уртасида эса ички энса думбого (protuberant ia ж а  pi tales 
interna)
  мавжуд.  Ундан  икки  ён  томонда  кундаланг  эгатлар  (sulcus 
sinus  transversi),
  палла  юкррисига  кдраб  йуналган  эгат  (sulcus  sinus 
sagitalis)
 чикдди. Энсанинг ички кдрраси (crista occipitalis interna) энса 
катга тешигигача бордди. Тана к#сми энса тешиганинг олдинги то­
монида  жойлашган  булиб  18-20  ёшларда  олдинги  кд*сми  понаси- 
мон  суяк танасига  кушилиб  кетади,  ён  к#смлари  чакка  суяклари 
билан  палласи  эса тепа суяклари билан  бирикади.
Понасимоа  суяк  (os.  sphenoidale)  калла  суяги  асосининг  мар­
казий  к^смида  жойлашади  (28-раем).  У  мураккаб  тузилишга  эга 
булиб,  деярли  барча  калла  суяклари  билан  туташган.  Энса  суяги 
билан  олдиндан  галвирсимон  пешона  суяклари  усимталари  ёрда­
мида пешона, янок,, тепа, чакка, танглай, юкрри жар ва бурун тусики 
токай и  билан туташади.  Понасимон  суякнинг урта  к#смида унинг 
танаси  (corpus sphenoidale)  жойлашади.  Унинг четида,  яъни  лате­
рал томонларида,  худди учаётган куш  кднотларига ухшаб катта ва 
кичик  кднотлари  (ala  majoris  et  minoris)  жойлашади.  Пастки  к#с- 
мида  икки  томонда  кднотсимон  усикдар  (processus  pterigoideus) 
жойлашади.  Танасининг  калла  бушлири га  кдраган  юзасида  турк
2 8 -раем.  Понасимон  суякнинг  (osa  spheroidale)  оркд  томонидан
куриниши.
?  -  куч 
косасонинг юкрриги  ёрит ; 2 - думалок, тешик; 3 - эгар <'у*гцпинг оркр
 
fi ut-u; 4 - jra p  суягинииг олдинги уаи-и; 5 -  кич\/к цанати; 6 - катта крнпти,  7
-  
артерия :nvmn; 8 - цилтанох, суяк; 9 - думалоц тешик;  10 - к/пиик,симон юза;  11

KfiHontcuMQH усик, четки плокчаси;  12- ички пластинканинг илмоцсимон jfctiFii;
 
13 - тана циши;  14  цинсимоп fviu^  15 - крнотсимон усик, ички п\окчаги;  16 ■■
 
крнотсиыоп усик, т гш ит ;  17  iц т ом е и мои 
ён  .ппти.
www.ziyouz.com kutubxonasi

эгари  (sella  turcica)  жойлашган  булиб,  унинг  марказидаги  чукур- 
чада  ички  секреция  безларининг асосийларидан  гипофиз  жойла­
шади.  Эгарча  эгар  суянчиш  (dorsum sella)  билан  опилиб туради.
Эгарчанинг олди томонида кундалангига жойлашган куриш нер- 
вининг  кесишадиган  эгатчаси  (sulcus  chiosmatis)  булиб,  улар  куз 
бушлирига  очиладиган  куриш  каналчалари  (canalis  opticus)  теши- 
гига  туташади.  Куриш  каналчалари  оркали  кесишган  куз  нервла­
ри  куз  косасига утади.  Понасимон  суяк танасининг иккала  ёнбо- 
шида эгатча булиб, ундан уйку артерияси Утади. Бу эгатчагага уйку 
артерия эгатчаси  дейилади.
Понасимон  суякнинг  тана  кисмида  бушлик  мавжуд  булиб,  у 
ютсд  суяк  пластинка  билан  уралган.  Бушликдар  тешикчалар  ёр- 
дамида  бурун  бушлитага  очилади.
Кичик  канот  билан  катта  канот орасидаги  юкориги  куз  ёрири 
(fissura  orbitalis  superior)
  куз  косасининг мия  бушлири  билан  ало- 
Касини  таъминлайди.  Бу ердан  учлик  нерв  тармога  ва  бошкд  не­
рвлар утади.  Унг  ва чап  кднотсимон усикдарнинг хдр бири  икки­
та,  медиал ва латерал  пластинкалардан  (lamina medialis et lateralis) 
ташкил топган,  уларнинг уртасида  кднотсимон  усимта  номли  чу­
курча  ётади.
Катта  канот  туртта  юзага  эга:  1)  калла  бушлирига  караган 
юза  (fades cerebralis), 
2
)  куз косасига караган юза  (fades orbitalis), 
3)  чакка  юзаси  (fa d e s   temporalis),  4)  юкориги  жагга  караган 
юза  (fa d es  maxillaris).
Катта  канотнинг  асосий  кисмида  думалок  тешик  (foramen 
rotundum),
  чузинчок  тешик  (foramen  ovale)  ва  уткир  киррали  те­
шик  (foramen spinosum)  жойлашади.  Катта кднот олдинги томони­
дан  пешона  суяги  билан  хдм  туташиш  хрсил  килади.
Чакка  суяги  (os.  temporale)  мураккаб  тузилишга  эга  суяклар 
каторига киради  (29-расм).  Бир  жуфт булиб,  калла суягининг ик­
кала ён томонлари хдмда асосини ташкил килади. Хдр хил бушлик- 
лар ва  каналчалардан ташкил топган булиб,  унда эшитув  ва муво- 
занат  сакдаш  аъзолари  жойлашади.
Чакка суяги:  1)  палла (тангасимон)  —  pars squamosa,  2)  ноюра  — 
pars timpanica,
  3)  тошсимон  (пирамида)  —  pars petrosa,  4)  сурричси- 
мон  —  pars  m astoidea  кисмлардан ташкил топган.  Улар туртта  му­
ста кил  суяк  булиб,  турилган  бола  бир  ёшга  етганда узаро  синостоз 
йули  билан  бирлашиб,  бир бутун  чакка  суягини  шакллантиради.
Тангасимон кисми,  яъни палласи,  калланинг ён томонида жойла­
шади.  Палланинг  ички  юзаси  (fades  cerebralis^да  эгатлар  кузатилса, 
ташки юзаси  (fad es  temporalis)  силлик булиб,  чакканинг чукур  кис­
ми дан  чикддиган  ёнок  усири  (processus  zigomaticus)  шу  номли  суяк 
билан  бирлашади.  Пастки  кисмида  пастки  жар  билан  бурим  хрсил 
киладиган  чукурча  (fossa  mandibularis)  жойлашиб,  унинг  олдинги 
думбори  (tuberculum articulare) жар усигани чукурчада маркам ушлаб, 
унинг  чикдб  кетмаслигини  таъминлаб  туради.  Ноюра  кдсми  (pars 
tempanica)
 ташкд кулок тети га ни олдинга ва па ст томондан ураб ту-
www.ziyouz.com kutubxonasi

Р<
1
ДИ. 
Сурничсимон усим­
та ва пирамида кисмлари 
Оилан  чегарадош.  Бигиз- 
симон  усик,  (processus 
stylodeus)
 асосини ташкил 
пади.  Пирамида  чакка 
суягининг’ бошкд кисмла- 
ридан  мух,им  вазифаси 
билан  фаркданади.  Кдт- 
гик тузилиши  ва  тошси - 
мон  шаклига  к^раб,  унга 
пирамида  (piramys)  номи 
берилган. Пирамида кис-
•  1J 
1/1
 
мида эшитув ва мувозанат
11
 
сакдаш  аъзолари  жойла-
29-расм.  Чакка  суягининг  (os.  temporalc) 
шади.  Пирамидада  учта
1  -  устки  цирраси;  2 -  чакт суяк  чизиеи; 3 -  чакка  бу л и б ,  пастки  ю заси   к а л -
артерия  эгаши,  4  - палла  (mcuuxi)  к,исми,  5  -  ёнок,  дд асоси н и н г ТЛШКИ TOMO- 
vcufv; 6 ~ буьимли аумбокча; 7 - пастки же»1 чукурча- 
-
си; - тишсимон ноюра ёрит; У - битэсимон усик,  НИ1 а   у р а г а н   булса,  ОЛ
щиш; 10 - бигизсимоп рсик;  11 - эшитун птиик йрш;  д и н ги   ва   о р к а   ю з а л а р и
12 ноюра цисми; 13 - суртчсимон усик;  14 - суррич-  калланин г ички бушлики -
симон усик, yiHim;  15 суртчсимоп yvuFii тешиги. 
га  кдрага*,  хрлда  ж о й л а -
динги  юзасида  (fades anterior) учлик нерв тугуни жойлашадиган  чу- 
кур  изи  (impresio  trigemini  semicanalis)  ва  ярим  дойра  шаклидаги 
дунглиги  (eminentia  arcuata)  мавжуд.  Пирамиданинг  орка  юзасида 
(fades  posterior)
  жойлашган  ички  эшитиш  тешиги  (parus  ocusticus 
intemus)
  ички  кулок,  йулига  олиб  боради.  Унинг  тагидан  юз  нерви 
капали бошланади. Пирамиданинг пасгки юзасида (fades anterior) уйку 
аргерияси  капали га олиб боради ган ташки  гешик  (foramen coraticiun 
externum)
  жойлашади.  Бу каналнинг ички тешига  пщммиданинг учи 
ёпида очилади. Уйку аргерияси ташки тешигининг оркдсида буйин- 
турук шаклидаги чукурча (fossa jayularas) жойлашади. Пирамида би 
лай  палла уртасидаги  бурчакда ички  кулок бушлигига олиб борувчи 
мускул-пай  капали  жойлашади.  Сурричсимон  усимта  (processus 
mastoideus)
 пирамидапинг асосий кисми  билан  тугашиб,  ичида хдво 
билан тулган  бушликдар бор.  Улар урта  кулок бушлиги билан тута­
шади.  Бу  усикк,а  туш-умров  сурричсимон  мускули  (т. 
stermocledomastoideus)
  ёпишади.  Сурричсимон  усимтанинг  олдидан 
пастга  караб чакка  суяги  бишзгимон усимтаси  (processus stiloidcusj 
чикэди.  Чакка суятиинг юзасида  гашки кулок йулига олиб борувчи 
ташки  кулок тешиги  мавжуд.  Тешикнинг  олдида  ёнок  суиги  билан 
кушилган  хрлда опок  усимтаси  (proscssus zigomaticus) жойлашган.
Тепа  суяги  (os.  parietalе)  калла  к°пкогининг  марказий  кисмида 
жойлашади  (30-расм).  У жуфг суяк\ар  кдторига  кириб,  унг ва  чап 
гена  суяклардан  иборат.  Бош  миянинг  такомиллашиш  жараёмида
ташки  куриниши.
ю за  кисмлар  мавжуд
шади.  Пирамиданинг ол-
www.ziyouz.com kutubxonasi

30-расм .  Типа  суяги  (os.  parietale)  ташк# 
ю заси .
1
  -  
юзаси; 2 -  д у м  K fim u ; 3
  -  
чизиф ари; 4 - тешик.
усиб ривожланиб бора­
ди. Х,ак#к#й силлик, су­
яклар кдторига киради.
Икки юзага, турт то мои 
ва  гурт  бур чакка  эга, 
ташк,и  юзаси  буртиб 
чик,к,ан  туртбурчакли 
пластинкага  ухшаш.
Суякнинг  ташк#  ю за­
сида  дунглик  тепа 
бурта ги  (tuber paretale) 
ва  чакканинг  иккита 
ёйсимон  чизик^ари 
жойлашади. Ички юза­
си  ботик,рок,  булиб, 
унда  артерия  эгатлари 
кузатилади.  Унг  ва  чап 
тепа суяклари урта 
ч и
­
зири
 
буйлаб,  бир-бири 
билан  сагитал  тишли 
чок  ёрдамида  бирикади.  Тепа  суягининг  олдинги  чеккаси  (margo 
frontalis)
  пешона  суяги  палласи  билан  тожсимон  чок  хрсил  к^илиб 
бирлашади.  Оркд томондан тепа суяклари  энса  суягининг  палласи 
(margo  occipitalis)
  билан  бирикиб,  ламбдасимон  {юнонча  «ламбда» 
хдрфига  ухшаш)  чокни  хрсил  кдлади.
Пешона  суяги  (os.  frontale)  ток, суяклар  кдторига  киради,  кал- 
ланинг олди  ва юкрриги  к^смида жойлашади  (31 -раем).  Бош мия­
нинг  куз  ва  х,ид  билиш  аъзолари  билан  як,индан  боглик,.  Туртта 
кдосми тафовут к,илинади, Палла к^сми  (sguama frontalis), бир жуфт 
куз косаси  (pars  orbitalis)  ва бурун  к,исми  (pars nasalis).
Палла  к^сми  ташк^т  ва  ички  юзаларига  эга.  Ташк^  юзаси  сил­
лик,  икки  томондан  к,исман  буртиб  чикдан  (tuber  trontale)  булиб, 
урта к,исмида бирлашма хрсил к^либ туташади.  Бу бирлашма беш 
ёшларда бутунлай битиб кетади.  Иккита дунгнинг пастрогида,  куз 
косаларининг юкррисида крш устки ровоги  (arcus su perficial) жой­
лашади.  Пешона думбокдари ва крш усти ровокдари уртасида чу- 
курчаси  булади.  Пешона  суягининг  пастки  латерал  к,исми  ёнок, 
усимтасини  хрсил  кд*лади.  Бу усимта  ёнок, суяги  билан туташади. 
Палланинг  ички  юзасида  (fades  interna)  артерия  эгатлари  (sulcus 
arteriose)
  ва мия  к^йикдарининг излари кузатилади. Урта к^исмида 
эса пешона к,ирраси  (crista frontalis) жойлашади. Куз к,исмлари куз 
косасининг юкрриги деворини хрсил к^лувчи  юпкд туртбурчакли 
суяк  пластинкаларидан  ташкил топган.  Бу  пластинка  юкрриги  ва 
ички юзаларига эга.  Юкрриги юзаси бош мия ички к,исмига кдра- 
ган  булиб,  у  ерда  мия  к,ийикдарининг  излари  куринади.  Ички 
юзаси  куз  косаси бушлири га  кдраган булиб,  юзаси силлик,-  Пла- 
стинкалар  орасида  ралвирсимон  суяк  жойлашадиган  уйма
www.ziyouz.com kutubxonasi

(in cisu ra   ethm oidu lis)
 
мавжуд.  Олдинги меди­
ал  томонида  куз  ёш 
бези  чукурчаси  (fossa 
g la n d u la e   la c rim a lis)
 
жойлашади.  Бурун кис- 
ми  (pars nasal is) галвир- 
симон уйманинг олдин­
ги  томонини  ташкил 
килади.  Унинг  урта 
кисмидаги  уткир  кил- 
танок, (spina nasalis) бу­
рун  тусирини  (septum 
nasi)
 хрсил килади. Ор- 
ка  кисми  бушликлар 
хрсил кдлиб,  ралвирси- 
мон суяк билан туташа­
ди  ва  галвирсимон  су- 
якнинг  юк,ориги  кис- 
мини  ташкил  этади.
Ралвирсимон  суяк 
(os.  ethm oidale)
  калла 
асосий суяк танасининг 
олдинги  кдсмида  жой­
лашган булиб, жуда но- 
зик,  юпка  пластинкалардан  ташкил  топган  (32-расм).  Танасига 
нисбатан турри  бурчак  хрсил  килиб  жойлашган  пластинка  пер­
пендикуляр  пластинка  (lamina  perpendicularis)  деб  аталалди.  Бу 
пластинканинг кок уртасида калла бушлирига ботиб турган хрлда 
хуроз  то ж и га  ухшаш  усик  (crista  galli)  жойлашади.
Перпендикуляр  пластинка  бурун  тусирининг  юкориги  орка 
кисмини ташкил этиб, унинг ёнида ралвирсимон пластинка ёта-
а,и.  Иккала  ён  томонида  эса  худди  бириктириб  куйилгандек 
туррибурчакли ралвирсимон суяк лабиринтлари жойлашади.  Рал­
вирсимон пластинка калла бушлирига караган булиб, унинг асо­
сий  кисмини  ташкил  килишда  иштирок  этади.  Шунингдек  бу­
рун бушлири юкори  юзасини  хдм коплаб туради. Унинг тешик­
лари  оркали  х,ид  билиш  нервлари  угади.  Ралвирсимон  лаби­
ринт  ичида  хдво  тутиб  турувчи  узаро  бир-бири  билан  алока- 
дор,  медиал  томони  бурун  бушлирига  очилувчи  куплаб  катак- 
чалардан  ташкил  топган.
Лабиринтнинг  латерал  томонидаги  пластинка  жуда  юпка  на 
нозик булиб, 
ко ро з
 
пластинка  номи  билан хдм  аталади.  Бу  плас­
тинка  к^з  косаси  томон  караган  булиб,  кисман  унинг  юзасини 
ташкил  килади.  Лабиринтнинг  медиал  томонларидан  кисман 
пастта  букилган  хрлда  буруннинг  юкориги  ва  урта  чиранокдари 
усиб  чикади.
8
3 1 -раем.  Пешона  суягининг  (os.  frontale) 
ташки  юзаси.
1 - палла; 2 - gfiini; 3 - чакка юзаси; 4 - ёнок, усимта­
си; 5 -  к р  усти к,ирраси; 6 - куз усти тешиги;  1 - 
крш усти ёйи; 8 - бурун ?сит.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Калланинг  юз  булими  суяклари
Юз булимининг суяклари  юз  суяларининг асоси,  хдмда овк~ 
ат хдзм  к,илиш ва нафас олиш тизимларининг бошлангич  к,исм- 
ларини  ташкил  этади.  Юз  суяклари  асоси  ва  шаклини  ташкил 
этишда  юкориги  ва  пастки  жар,  танглай,  бурун,  иастки  бурун 
чаранори, 
д и м о р

ёнок  ва  тил  ости  суяклари  каби  суяклар  иш­
тирок  этади.  Булардан  ташкдри 
юз  б^лимда  куриш,  х,ид  билиш 
аъзолари  жойлашадиган  буш- 
ликдар  мавжуд.  Юз булими  су­
яклар идан  ташкдри  мия  кутиси 
суяклари  билан  чоклар  хрсил 
килиб  бирикади.  Юз  суяклари 
уз  вазифаларига  мослашган 
хрлда  турли  шаклга  эга.
Юкрриги жар суяги  (maxilla) 
жуфт ва мураккаб тузилишга эга. 
Бир  неча  вазифаларни  бажа- 
ришга мослашган булиб,  куз ко­
саси,  бурун  ва 
ориз
 
бушликда- 
рининг шаклланишида  иштирок 
этади. Чайнов аппаратлари и ши­
пи таъминлайди  (33-расм).  Юко­
риги  жар суягида  тана  ва туртта 
усикдар  мавжуд. Тана  ичида бу- 
руннинг урта йулига очиладиган 
юкориги коваги  (sinus maxillaris) 
ёки Гаймор бушлири жойлашган. 
Суяк  танасида  туртта  олдинги 
к^з  косаси,  чекка ости  ва  бурун 
бушлири  юзалари  бор.
Куз  косаси  юзаси  куз  чукур­
часи нинг ташки девори ни  хрсил 
Килади.  Бу  ерда  кузнинг  пастки 
эгати  жойлашиб,  олдишти  юзаси­
да кузнинг пастки тешит ва таш­
карига очиладиган  канал  (foramen 
infraorbitale)
 хрсил килади.  Бу те­
шик  оркали  кон  томири  ва  нерв 
утади.  Тешикдан  пастрокда  бо- 
тикдик булиб,  унга ит чукурчаси 
33-расм.  Юкори  жаг суягининг  (кулдиргич)  (fossa  canina)  номи 
(maxilla) 
ташки  ючаси 
берилган.  Суяк пинг  устки  юза-
1 - пешона усит; 2  ■ кфз Kot'dcuiutHTо о
 
уиинг  олдинги  юзаси  билан 
тидаги  тешик; 3 - альнепла ттачала-
  бирга 
КузНИНГ  ОСТКИ  Ки Р Р а с и -  
рч; 

- 6yj>yit уймаси; 

-  гпок, усимта; в
  ни хрсил килади. Суякниш’ чак- 
кр w in чшчитпапки ч<ти.
 
ка  ости  чукурчасига  караган
32-р асм .  Ралвир  суякнинг  (os. 
ethm oidale)  ён  томонидан  кури- 
ниши.
/ - ралвирсимон пластинкаси; 2 - пер- 
пр}1дикуляр пластшиш; 3 - крнотсинои 
усик, (ёки  х$роз  тож и); 4 - кргозгимол 
пластинка.
www.ziyouz.com kutubxonasi

оркд юзасида  юкрри  жак Гаймор  бушлири  жойлашади.  Юкрриги 
жар,  пешона, ёнок,, альвеола ва танглай усимталарига эга. Пешона 
ycHFH  (processus  frontalis)  юкррига  йуналиб,  пешона  суяги  билан 
туташади.  Усикнинг  оркд  томонида  чукур  куз  ёш  эгати  (sulcus 
lacrimalis),
  куз  ёши  канали  (canalis nasolacrimalis)  жойлашиб,  куз 
бушлири  билан  алокддор  к^либ туради.  Ёнок, усимтаси  (processus 
zigomaticus)
  ёнок,  суягига  кушилади.  Альвеола  усирида  (processus 
alveolaris)
  юкрриги  жар тишлари  жойлашадиган  катаклар  (alveoli 
dentales)
  мавжуд.
Танглай суяги  (os.  palatinum) жуфт суякларга киради.  Юкрри 
жарга  юкрри  томондан  туташган.  Иккита  горизонтал  ва  верти­
кал  суяк  пластинкалари дан  ташкил  топган.  Бир  нечта  калла 
бушликдарининг  шаклланишида  иштирок  этади.  Булар  куз  ко­
саси, бурун бушлири, 
о ри з
 
бушлиги ва кднот танглай чукурлари- 
дир. Иккита палла суякларининг горизонтал пластинкалари узаро 
бирикиб,  кдттик танглайнинг оркд  кисмини  хрсил  килади.  Кдт- 
тик, танглайнинг  оркд  к,исмида танглай  тешиклари  булиб,  улар­
нинг хдр  бири  танглай  артериялари,  веналари  ва  нервлари  ута- 
диган  кднотсимон  усимта  билан  танглай  суяги  уртасида  жой­
лашган  каналга олиб  боради.  Вертикал пластинка  бурун  бушли­
рининг  ички  деворини  хрсил  килипгда  иштирок  этади.
Yüklə 15,95 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   21




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin