K r a g u j e v a c 2 0 0 Supplement 1



Yüklə 0,67 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə2/8
tarix05.05.2017
ölçüsü0,67 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8

Klju~ne re~i:

reaktivne kiseoni~ne vrste, oksida-

tivni stres, antioksidativna za{tita, redoks }elijska sig-

nalizacija, diabetes mellitus, kancer, neurodegenera-

tivne bolesti, endotelna disfunkcija.

2. PSIHIJATRIJA U DRUGIM GRANAMA

MEDICINE

Diligenski V

Klinika za psihijatriju, KBC "Dr Dragi{a Mi{ovi}",

Beograd

Konsultativna psihijatrija je subspecijalnost psi-

hijatrije koja je danas u `i`i interesovanja obzirom na

sve ve}i zahtev svih zdravstvenih stacionarnih ustanova

za pomo} psihijatrije. Danas se ne mo`e zamisliti rad u

Jedinici intenzivne nege, Onkolo{kom odeljenju,

Jedinicama urgentne medicine, Klinici za bol, kao i

svim drugim somatskim odeljenjima bez pomo}i kon-

sultativnog psihijatra.

Neophodna je edukacija iz konsultativne psihija-

trije u smislu da se vo|enim intervjuom {to br`e do|e

do dijagnoze, terapijskog plana, kao i neophodnih

dodatnih dijagnosti~kih procedura. Pacijent koji le`i na

bilo kom somatskom odeljenju trebalo bi da bude pre-

gledan od strane psihijatra isklju~ivo na zahtev lekara

somati~ara koji le~i pacijenta, kada se dobijaju bli`e

informacije o razlogu za konsultacijom. Nije dovoljno

da lekar napi{e zahtev, a da se li~no ne vidi sa psihija-

trom. Poseta pacijentu dok le`i na somatskom odeljen-

ju bi morala da bude svakodnevna, ili najmanje na

drugi dan, kada se pacijent prati u svakom smislu,

posebno ukoliko mu je prepisana farmakoterapija.

Ukoliko je pacijent u delirantnom stanju ovaj zahtev je

jo{ ve}i, sve dok ne iza|e iz kriti~nog stanja. U organi-

zacionom smislu, svi pacijenti koji su na re`imu kon-

11

PLENARNA PREDAVANJA



XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

sultacija se na zajedni~kom sastanku svakog dana,

kratko razmatraju, gde se rukovodiocu konsultativne

slu`be referi{e stanje pacijenta, posebno ako ima

promena. Tom prilikom se pacijent koji je kriti~an,

nejasan, pose}uje konzilijarno radi boljeg dijagnos-

ti~kog i terapijskog procesa. Usko specifi~na ori-

jentacija psihijatra za pojedine discipline, je neophod-

na. Na primer, Konsultant za Koronarnu jedinicu,

Konsultant za Onkolo{ko odeljenje, Konsultant

Klinike za transpantaciju, Konsultant za urgentnu

slu`bu, Konsultant Klinike za bol itd.

Iz ovakve prakse Konsultativne psihijatrije, uz

pomo} psihologa i psiholo{kih testova, mogu}i su

veoma zna~ajni nau~ni radovi, koji kao multidiscipli-

narni interesuju i psihijatre i lekare somati~are.

ZAKLJU^AK. Konsultativna psihijatrija je

danas neizbe`na grana psihijatrije, nastala iz zahteva

vremena, kada je psihopatologija na svim somatskim

odeljenjima op{tih bolnica, specijalnih bolnica, sve vise

ra{irena.

Klju~ne re~i:

konsultativna psihijatrija, druge

grane medicine, vo|eni intervju, somatsko odeljenje

3. ZDRAVSTVENA ZA[TITA U TRE]EM

@IVOTNOM DOBU

Vukovi} D

Institut za socijalnu medicinu, Medicinski fakultet

Beograd

Navodi se da je starenje stanovni{tva s jedne

strane jedno od najve}ih dostignu}a, a sa druge,

najve}ih izazova ~ove~anstva. U Srbiji se zapa`a trend

starenja stanovni{tva tako da je jo{ 2002. godine

prose~na starost pre{la 40 godina, a projekcije

stanovni{tva pokazuju da }e 2020. godine 1/5

stanovni{tva Srbije biti starija od 65 godina.

Istra`ivanje zdravlja stanovni{tva Srbije, koje je

sprovedeno na reprezentativnom uzorku 2006. godine

je pokazalo neke zna~ajne karakteristike zdravlja star-

ih u Srbiji. Hroni~ne bolesti koje se naj~e{}e javljaju

kod starih su hipertenzija koju navodi 53.1% starih kao

i reumatska oboljenja zglobova, 39.3%. Od oboljenja i

stanja koja su naveli da im je lekar dijagnostikovao sa

u~estalo{}u od preko 10% se jo{ izdvajaju: povi{ene

masno}e u krvi (16.3%), dijabetes (13.7%), bubre`na

oboljenja (12.8%), oboljenja `u~ne kese (10.4%). Isti~e

se da je za najve}i broj hroni~nih bolesti sa najve~om

u~estalo{}u me|u starima najbolja prevencija odgo-

varaju}i stil `ivota. Iako su rezultati daleko bolji uko-

liko se zdrav stil praktikuje tokom ~itavog `ivota

nagla{ava se da je pogre{an pristup koji polazi od pret-

postavke da je kod starih suvi{e kasno da se usvoje

nova pona{anja. Analiza pona{anja prema zdravlju

starijih od 65 godina u Srbiji pokazuje da pri izboru

na~ina ishrane 1/5 nikada ne razmi{lja o zdravlju,

manje od polovine svakodnevno jedu sve`e povr}e, a

tek 1/3 sve`e vo}e. U slobodno vreme 3/4 starih izme|u

65-74 godine, a ~ak 83.5% onih starijih od 75 godina

naj~e{}e provode ~itaju}i, gledaju}i televiziju ili rade}i

ne{to sli~no, zna~i potpuno neaktivno.

Kada se radi o savetima o pona{anju prema

zdravlju interesantno je da je u godini koja je pred-

hodila od lekara ili od drugog zdravstvenog radnika

ne{to vise od 1/3 starih dobila savet da jedu manje

masnu hranu, 1/5 da jedu vi{e vo}a i povr}a, a samo

9.8% je dobila savet da pove}a fizi~ku aktivnost. Od

starih koji svakodnevno pu{e 1/5 je u toku predhodne

godine dobila savet od lekara ili drugog zdravstvenog

lica da prestanu da pu{e.

Demografski trend koji se zapa`a u na{oj zemlji

kao i zdravlje starih name~u potrebu odgovaraju}eg

pristupa u oblasti unapre|enja zdravlja starih.

Koherentan i koordiniran pristup zdravstvenoj politici

je postavljen u novoj strategiji: "Zajedno za zdravlje:

strate{ki pristup za EU 2008-2013". Ona prepoznaje

starenje stanovni{tva kao jedno od va`nih izazova za

zdravstveni sektor i nagla{ava zna~aj promovisanja ini-

cijativa za pove~anje godina zdravog `ivota i promo-

visanje zdravog starenja.

Svetska zdravstvena organizacija je predlo`ila

politiku "Aktivno starenje" koja je usvojena na Svetskoj

skup{tini UN o starenju u Madridu 2002. SZO je pre-

poznala kriti~ku ulogu primene zdravstvene za{tite za

zdravlje starih u svim zemljama i potrebu da ustanove

budu pristupa~ne i prilago|ene potrebama starih.

Ina~e i da svi radnici u primarnoj zdravstvenoj za{titi

moraju biti dobro upu}eni u dijagnoze i mena|`ment

hroni~nih bolesti sa naglaskom na: gubitak memorije,

urinarnu inkontinenciju, depresiju i padove-nepokret-

nost koji su ~esti kod ljudi u starijim godinama.



Klju~ne re~i:

stari, aktivno starenje, hroni~ne

bolesti, zdravstvena za{tita

12


XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

4. POVEZANOST STADIJUMA HRONI^NE

LIMFOCITNE LEUKEMIJE I VREDNOSTI

NEKIH ANTIOKSIDATIVNIH PARAMETARA

Zelen I

1

, \ur|evi} P

2,4

, Popovi} S

3

, Stojanovi} M

1

,

Radivojevi} S

4

, Baski} D

3

, Arsenijevi} N

3

1

Katedra za op{tu i klini~ku biohemiju, Medicinski

fakultet,Univerzitet u Kragujevcu

2

Katedra za Patolo{ku fiziologiju, Medicinski

fakultet,Univerzitet u Kragujevcu

3

Katedra za mikrobiologiju i imunologiju,

Medicinski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu

4

Klini~ki centar Kragujevac

UVOD. Hroni~na limfocitna leukemija (HLL) je

progresivna maligna bolest koje nastaje proliferacijom

i akumulacijom klona imunski nekompetentnih lim-

focita. Smatra se da je osnovni mehanizam nastanka

bolesti usporena apoptoza limfocita in vivo. Iako uzro-

ci ovog poreme}aja nisu do kraja istra`eni smatra se da

jedan od mogu}ih mehanizama mo`e biti i oksidativni

stres. Cilj na{eg istra`ivanja je da se ispita povezanost

stadijuma bolesti i vrednosti antioksidativnih para-

metara.

MATERIJAL I METODE. U istra`ivanje je



uklju~eno 49 pacijenata obolelih od hroni~ne limfoc-

itne leukemije koji su se nalazili u razli~itim stadijumi-

ma bolesti, dok se kontrolna grupa sastojala od 31 ispi-

tanika koji su po polu i starostnoj strukturi bili sli~ni

grupi obolelih od HLL-a. Ispitivani parametri

(aktivnosti superoksid dizmutaze, katalaze, glutation

peroksidaze, glutation reduktaze i glutation S-transfer-

aze, kao i koncentracije redukovanog glutationa)

odre|ivani su spektrofotometrijskim metodama. Za

odre|ivanje povezanosti stadijuma bolesti i vrednosti

antioksidativnih parametara unutar svake ispitivane

grupe (kontrolna grupa, grupa obolelih sa neprogre-

sivnom tokom bolesti, grupa obolelih sa uznapredoval-

om bole{}u) korelacionom analizom ispitivan je stepen

intenziteta povezanosti dve varijable (aktivnosti ispiti-

vanih antioksidativnih enzima i koncentracije reduko-

vanog glutationa), dok je regresionom analizom

odre|ivan oblik povezanosti.

REZULTATI. U kontrolnoj grupi, kao i u grupi

obolelih od HLL sa neprogresivnim tokom bolesti ni

jedan od ispitivanih antioksidativnih enzima, nije se

pokazao kao statisti~ki zna~ajan faktor koji mo`e da

ima uticaj na ishodi{nu varijablu, koncentraciju

redukovanog glutationa. U grupi obolelih sa uznapre-

dovalom bole{}u (III i IV stadijum bolesti) kao sta-

tisti~ki zna~ajne izdvojile su se aktivnosti dva enzima,

superoksid dizmutaze i glutation reduktaze, a kao

nezavistan prediktor vrednosti redukovanog gluta-

tiona, izdvojila se aktivnost glutation reduktaze.

ZAKLJU^AK. Rezultati na{eg istra`ivanja

jasno pokazuju da su aktivnosti svih antioksidativnih

enzima zna~ajno sni`ene u limfocitima pacijenata

obolelih od HLL i da je pad enzimske aktivnosti

izra`eniji kod pacijenata sa uznapredovalom bole{}u.



Klju~ne re~i:

hroni~na limfocitna leukemija,

oksidativni stres, superoksid dizmutaza, katalaza, glu-

tation peroksidaza, glutation reduktaza, glutation S-

transferaza, redukovani glutation

5. UTICAJ TERAPIJE BETA-BLOKATORIMA NA

NIVO MARKERA OKSIDATIVNOG STRESA

U PLAZMI PACIJENATA SA HRONI^NOM

SR^ANOM INSUFICIJENCIJOM

Davidovi} G

1

, @ivic @, Savovi} I

1

, Iri}-]upi} V

1

,

Novokmet S

2

1

Centar za kardiologiju, Klinika za internu medi-

cinu, Klini~ki Centar Kragujevac

2

Medicinski fakultet, Odsek: Farmacija, Univerzitet

u Kragujevcu

UVOD. U poslednje tri decenije brojne klini~ke

studije su pokazale korisne efekte beta-blokatora kao

{to su zna~ajno smanjenje morbiditeta i mortaliteta,

broja hospitalizacija pacijenata sa hroni~nom sr~anom

insuficijencijom (HSI) kao i njihove antioksidativne

osobine.

CILJ ISTRA@IVANJA. Primarni cilj studije bio

je da se utvrdi tolerenacija terapije ~etiri razli~ita beta-

blokatora (bisoprolol, metoprolol, propranolol i

karvedilol) kod pacijenata sa HSI ishemijske etiologije

pra}enjem nivoa markera oksidativnog stresa u plazmi

pacijenata. Odre|ivani su slede}i markeri: superoksid

anjon radikal, azot-monoksid (NO) i indeks lipidne

peroksiadcije (TBARS).

MATERIJAL I METODE. ^etrdeset pacijenata

sa HSI (NYHA klasa II, ejekciona frakcija leve

komore 35%) koji su imali infarkt miokarda i ugra|en

aorto-koronarni "bypass grapfting" (CBPG) su random-

izirano podeljeni u ~etiri terapijske grupe i to: bisopro-

lol (ciljna doza 10 mg/dnevno, = 10), metoprolol

(ciljna doza 200 mg/dnevno, = 10), propranolol (cilj-

na doza 160 mg/dnevno, = 10), karvedilol (ciljna

doza 50 mg/dnevno, = 10). Pacijenti su bili pod-

vrgnuti ushodnoj titraciji beta-blokatora do postizanja

ciljne doze u toku {est nedelja. Svi pacijenti su primali

enalapril (ciljna doza 10 mg/dnevno, = 40). Nivoi

markera oksidativnog stresa su odre|ivani pre po~etka

terapije i {est nedelja nakon terapije.

13

OKSIDATIVNI STRES



XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

REZULTATI. Uo~eno je smanjenje nivoa super-

oksid anjon radikala u sve ~etiri terapijske grupe {est

nedelja nakon terapije u pore|enju sa vrednostima pre

po~etka terapije (= 0,052). Nivoi NO u plazmi paci-

jenata sa HSI u grupi sa bisoprololom i karvedilolom

su bili smanjeni {est nedelja nakon terapije vs. pre

po~etka terapije (= 0,182) dok je u grupi sa meto-

prololom i propranololom zabele`en porast nivoa {est

nedelja nakon terapije vs. pre terapije (= 0,866).

Nivoi TBARS su smanjeni u sve ~etiri grupe {est nedel-

ja nakon terapije vs. pre po~etka terapije (= 0,043).

U grupi sa karvedilolom, metoprololom i propra-

nololom smanjenje nivoa TBARS u plazmi pacijenata

sa HSI bilo je izra`enije u odnosu na grupu sa bisopro-

lolm (= 0,018).

ZAKLJU^AK. U ovoj studiji je pokazano sman-

jenje nivoa markera oksidativnog stresa u plazmi paci-

jenata sa HSI {est nedelja nakon terapije beta-bloka-

torima vs. pre po~etka terapije u sve ~etiri grupe. Ovi

rezultati ukazuju na sposobnost beta-blokatora i nji-

hovih metabolita (koji se pona{aju kao endogeni

antioksidanti) u spre~avanju procesa lipidne peroksi-

dacije kao i to da deluju kao ~ista~i slobodnih radikala

{to pru`a dodatno smanjenje oksidativnog stresa.

Antioksidantni potencijali navednih beta-blokatora su

razli~iti, a najja~i je kod karvedilola.

Klju~ne re~i:

oksidativni stres, beta-blokatori,

hroni~na sr~ana insuficijencija

6. INDEKS LIPIDNE PEROKSIDACIJE U

PACIJENATA SA DIJABETESOM I/ILI

KORONARNOM BOLESCU

Nedeljkovi} TI

1

, Popovi}-Kati} M

2

, Brako~evi} D

3

i

Jovi} V

4

1

KC "Kragujevac", Slu`ba za laboratorijsku dijag-

nostiku,

2

Dom zdravalja "Zvezdara"

3

Dom zdravlja "Vra~ar"

4

Vojno medicinska akademija Beograd

UVOD. Lipidni peroksidi (LPO) su znacajan

pokazatelj oksidativnog stresa indukovanog slobodnim

radikalima. Oksidativni stres je narocito prisutan kod

pacijenata sa dijabetesom (DM) ili koronarnom boles-

cu (KB): angina pektoris (AP) ili infarkt miokarda

(IM). Prisustvo arterijske hipertenzije (AH) kod paci-

jenata sa DM-om povecava oksidativni stres.

CILJ. rada bio je odre|ivanje nivoa LPO

pomocu indeksa lipidne peroksidacije (ILP) kod paci-

jenata sa DM-om sa ili bez AH, kod pacijenata sa AP-

om i sa IM-om.

PACIJENTI I METODE. Ispitanici su podeljeni

u pet grupa - jednu kontrolnu (K) i cetiri grupa pacije-

nata: K (n=21), DM-AH (n=16), DM+AH (n=11),

AP (n=24) i IM (n=24).

ILP je odre|ivan u plazmi, metodom po Yagi i

Satoh-u, merenjem nivoa malondialdehida (MDA),

preko proizvoda reakcije sa tiobarbiturnom kiselinom

(TBA) spektrofotometrijski na talasnoj duzini lamb-

da=533 nm.

REZULTATI I DISKUSIJA. Dobijeni rezultat

iukazuju na veoma visoku signifikantnost porasta ILP-

a u grupi DM+AH i grupi AP gde su x+SD=6.7+0.4

nM/mL i 6.7+1.2 nM/mL u odnosu na K grupu gde je

x+SD=2.4+0.4 nM/mL (p<0.001), na visoku sig-

nifikantnost u grupi DM-AH, gde je x+SD=4.7+0.6

nM/mL (p<0.01) i statisticku znacajnost u grupi IM,

gde je x+SD=3.8+0.8 nM/mL (p<0.05).ILP je metod

odre|ivanja slobodnih radikala, koji je veoma brz,

jeftin i osetljiv. Rezultati sugerisu da se ILP moze

koristiti u monitoringu oksidativnog stresa u klinickoj

praksi. Registrovana je i visoka statisticki znacajnost

razlike vrednosti ILP-a kod DM+AH u odnosu na

DM-AH (p<0.01).

ZAKLJU^AK. U zakljucku rada isticemo znacaj

odre|ivanja ILP kao mere za odre|ivanje nivoa LPO.

Klju~ne reci:

indeks lipidne peroksidacije, dija-

betes melitus, koronarna bolest

7. PRIMENJENA ISTRA@IVANJA OKSIDA-

TIVNOG STRESA KOD KARDIOVASKU-

LARNIH OBOLJENJA

Nedeljkovic TI

1

, Jakovljevic V

1

, Popovic-Katic M

2

,

Nedeljkovic II

2

, Jovic P

3

1

KC "Kragujevac", Medicinski fakultet, Kragujevac,

2

KBC "Dr Dragisa Misovic", Beograd

3

Vojno medicinska akademija Beograd

UVOD. Poslednjih godina sve vi{e se raspravlja

o kiseoni~nim slobodnim radikalima (KSR) i {tetama

koje nanose organizmu ~oveka. Ukazano je da se oni

mogu dovesti u vezu sa vise od 100 razli~itih bolesti

me|u koje se ubrajaju kardiovaskularna oboljenja

(KVO): ateroskleroza (AS), arterijska hipertenzija

(AH), ishemi~na koronarna bolest, kao i diabetes mel-

litus (DM) i druge bolesti. Oksidativni stres (OS) rezul-

tat je pove}ane proizvodnje i dejstva reaktivnih

kiseoni~nih vrsta (RKV) ili oslabljene antioksidativne

odbrane (AO). Oksidisani "low density lipoproteins"

(ox-LDLs) igraju va`nu ulogu u patogenezi AS i

endotelnih poreme}aja. Lipidni peroksidi (LPO) su

zna~ajan indikator OS. Prisutni su kod pacijenata,

obolelih od DM, sa ili bez AH i kod ishemi~ne

koronarne bolesti kao {to su angina pektoris (AP) i

akutni infarkt miokarda (AIM).

14


XXXIII Oktobarski zdravstveni dani - Sa`eci radova

Medicinski ~asopis 2008; 42(1) Supplement 1

CILJ. na{ih primenjenih istra`ivanja bio je

odre|ivanje nivoa serumskih lipidnih peroksida

(LPO), izra`enih kao Indeks Lipidne Peroksidacije

(ILP). Ovaj rad jeste sumarni prikaz vrednosti ILP u

KVO.


MATERIJAL I METODE. na{a primenjena

istra`ivanja OS odnosila su se na ispitivanje serumskih

LPO kod pacijenata, obolelih od KVO koji su podel-

jeni u ~etiri grupe: 1. dijabetes melitus bez arterijske

hipertenzije (DM-AH), 2. dijabetes melitus sa arteri-

jskom hipertenzijom (DM+AH), 3. angina pektoris

(AP) i 4. akutni infarkt miokarda (AIM). Kontrolna

grupa (K) sastojala se od zdravih dobrovoljaca.

Odre|ivali smo koncentraciju serumskih LPO kao

najva`niji pokazatelj OS indukovanog pomo}u KSR.

Serumski LPO su odre|ivani pomo}u spektrofo-

tometrijske metode (lambda= 533 nm) merenjem

apsorbance boje u reakciji izme|u tiobarbiturne kise-

line (TBK) i malondialdehida (MDA).

REZULTATI. Vrednosti ILP u svim grupama u

odnosu na kontrolnu su statisti~ki zna~ajno uve}ane:

po~ev od grupe DM-AH, gde je ILP=4.7+0.6 nM/mL

(p<0.01), preko DM+AH, gde je ILP=6.7+0.4

nM/mL (p<0.001), AP gde je ILP=6.7+1.2 nM/mL

(p<0.001) do AIM, gde je ILP=7.3+1.3 nM/mL

(p<0.001).

ZAKLJU^AK. Prikazani rezultati sugeri{u da

odre|ivanje nivoa serumskih LPO mo`e biti u funkciji

pomo}i u dijagnozi i monitoringu OS u rutinskoj,

klini~koj praksi, diferencijalnoj dijagnozi (nekih KVO,

njihovih stadijuma i oblika), u monitoringu terapije

npr. antioksidantnim supstancama, prognozi i preven-

ciji oksidativnog o{te}enja u AS i KVO.



Klju~ne re~i:

primenjena istra`ivanja, oksidativni

stres, kardiovaskularna oboljenja

8. UTICAJ PROGRESIJE METABOLI^KOG

SINDROMA X NA LIPOREGULACIJU I

OKSIDATIVNI STRES U PACIJENATA SA

KORONARNOM BOLE[]U

Bubanja D

1

, \uki} A

2

, Mladenovi} V

1

, \uki} S

1

,

\ur|evi} P

2

, @ivan~evi} S

2

, Ne{i} J

1

, Arsenijevi} N

2

1

Interna klinika, KC Kragujevac

2

Medicinski fakultet Kragujevac

UVOD. Dislipidemija se smatra jednim od cen-

tralnih poreme}aja u procesu aterogeneze, a ona je

ujedno jedan od elemenata Metaboli~kog sindroma X

(MSyX).

CILJ. Cilj istra`ivanja bio je ispitivanje promene



parametara liporegulacije i oksidativnog stresa tokom

progresije MsyX (prema toleranciji glikoze i nivou

insulina) u osoba sa koronarnom bole{}u (KB).

METOD. U istra`ivanje je uklju~en 31 ispitanik

sa koronarografijom potvr|enom KB. Na osnovu kre-

tanje glikemije i insulinemije oni su razvrstani u 4 pod-

grupe koje korespondiraju sa razvojnim fazama MSyX:

NTG-NI (normalna tolerancija glikoze i normoinsu-

linemija), NTG-HI (normalna tolerancija glikoze i

hiperinsulinemija), patolo{ka tolerancija glikoze i

hiperinsulinemija) i PTG-NI (patolo{ka tolerancija

glikoze i normo/hipoinsulinemija). Kontrolna grupa se

sastojala od 19 pacijenata bez KB i sa normalnom tol-

erancijom glikoze i normoinsulinemijom. U okviru

parametara liporegulacije odre|ivani su: ukupni holes-

terol (tHol) i trigliceridi (TAG) (standardnim enzim-

kolorimetrijskim metodama), HDL-holesterol (HDL)

(metodom talo`enja HM, VLDL i LDL), a LDL-holes-

terol je izra~unavan Fridenwald-ovom formulom. U

okviru parametara oksidativnog stresa odre|ivani su:

azot-monoksid (NO) (spektrofotometrijska metoda

Gries-ovim reagennsom), Malonidialdehid (MDA)

(metodom TBARs) i Totalni antioksidantni status

(TAS) (originalni metod Randox Lab.).

REZULTATI. Uticaj nivoa TAG i HDL je sta-

tisti~ki zna~ajan na vrednosti NO (p=0,021) i MDA

(p=0,002), ali ne TAS (p>0,05).

ZAKLJU^AK. Statisti~ki zna~ajan porast nivoa

TAG je zabele`en tokom progresije MSyX (ostale

lipidne frakcije ne menjaju zna~ajno, iako su vrednosti

tHol i LDL povi{ene). Postoji statisti~ki zna~ajna veza

izme|u vrednosti lipida i parametara oksidativnog stre-

sa, {to bi moglo govoriti u prilog njihove kompleksne

interreakcije tokom procesa aterogeneze.




Yüklə 0,67 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2020
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə