Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni


ТАБИИЙ ИЛМИЙ ФАНЛАР НЕГИЗИДА ТАЛАБАЛАРГА ЭКОЛОГИК ТАЪЛИМ –



Yüklə 11,09 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə26/63
tarix18.05.2020
ölçüsü11,09 Mb.
#31289
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   63
Конференция - физика-PDFга


ТАБИИЙ ИЛМИЙ ФАНЛАР НЕГИЗИДА ТАЛАБАЛАРГА ЭКОЛОГИК ТАЪЛИМ –

ТАРБИЯ БЕРИШ 

 

Турсунова Г.Қ. (Қарши МИИ) 



 

Табиатни муҳофаза қилиш–бугунги куннинг энг асосий муаммоларидан биридир. Жамият 

ва табиат, инсон ва атроф муҳит ўртасидаги муносабатларни онгли равишда бошқаргандагина 

экологик мувозанатга эришилади. Бу муносабатлар моҳиятини талабалар онгига тўғри етказа 

олиш, уларнинг табиатга бўлган муносабатини онгли равишда амалга ошира билишга ўргатиш 

экологик таълимнинг асосий негизидир.  

Табиий илмий (физика, астрономия, кимё, биология ва геология кабилар) фанлар негизида 

уни  амалга  оширишда  табиатнинг  бир  бутунлиги  ва  унинг  ўзаро  алоқадорлигига,  инсон 

фаолияти  таъсирида  табиатда  содир  бўладиган  ўзгаришларга  табиий  ресурлардан  оқилона 

фойдаланиш  каби  масалаларга  алоҳида  эътибор  берилади.  Бунинг  учун  талабалар  онгида 

янгича экологик тафаккурни шакллантириш, бу ишда самарадор ташкилий ишларни қўллаш–

миллий тарбия тизими олдига қўйилган ҳаётий муаммолардандир. 

Бу  масалани  ҳал  этишда  экологик  тарбиявий  тадбирлар  ўзининг  мазмунан  бойлиги, 

ташкилий шаклларнинг серқирралиги билан ажралиб туради. Экологик тўгараклар талабаларни 

маҳаллий  экологик  вазият  билан  кенгроқ  таништириш,  уларни  вужудга  келган  кескинликни 

бартараф  этишда  иштирок  этиш  истиқболини  очади.  Кимё  заводларнинг  атроф–  муҳитга 

чиқарадиган  чиқиндилари,  ҳаво  ҳавзасини  ифлослантирадиган  газлар  ва  уларнинг  инсон 

саломатлигига,  тирик  жонзод  ва  ўсимликлар  дунёсига  таъсирини  ўрганишга  тўғри  келади. 

Кислород, олтингугурт, азот, фосфор, минерал ўғитлар мавзулари ўтилганда заводнинг атроф–

муҳитни ифлослантираётган чиқиндилари ва заҳарли газларга алоҳида тўхталиб ўтиш керак. 

Кимёвий  маҳсулотларнинг  халқ  хўжалигида  қўлланиш  даражаси  ортиб  борган  сари 

ҳавонинг ҳар ҳил саноат чиқиндилари (чанглар, заҳарли газ моддалари) билан ифлосланиши 

кузатилмоқда ва бу кишилар саломатлигига салбий таъсир қилмоқда. Бобокалонимиз Абу Али 

Ибн Сино тоза ҳаво инсонлар соғлигига ижобий таъсир этувчи энг асосий омиллардан бири 

эканлигини бундан минг йил бурун  ўқтириб ўтган эди. Шуни такидлаш лозимки, атмосфера 

ҳавосининг  ортиқ  даражада  ифлосланишига  кимё  саноатида  чиқиндисиз  ишлашни 

таминлайдиган  технологик  жараёнларнинг  етарли  ишлаб  чиқилмагани  ҳам  сабаб  бўлмоқда. 

Ҳозир ҳамма жойда шу муаммо бўйича кенг изланишлар олиб борилмоқда. 



“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

172 


 

Дарс  шакл  ва  мазмунига  кўра  ҳар  хил,  шунингдек  ўқувчи  учун  унумли  ва  аҳамиятли, 

асосийси тушунарли бўлиши керак. Замонавий таълимда шахсни камол топтириш, уни ақлан 

баркамол  этиб  тарбиялашда  такомиллашган  методларни  қўллаш  масалалалри  илгари 

сурилмоқда.  

Ҳозирги кунда таълимни фақат бир йўналишда олиб бориш унча самара бермайди. Замон 

талаби  бўлган  рақобатбардош  кадрларни  тайёрлаш  учун  ўқитувчи  бор  куч  ғайратини  ишга 

солиши керак. Рақобатга бардош бер оладиган кадрлар фақат бир йўналиши эмас, балки ҳар 

бир фанни ўқиши, тушунчага эга бўлиши керак. 

Табиий  илмий  фанлар  алоқадорлигини  ҳисобга  оладиган  бўлсак;  бир  қатор  физик 

катталиклар ва формулалар, табиатда бўладиган кимёвий ўзгаришлар ва реакциялар, кимёдан 

масалалар ечишда пропорциялар ва тенгламалар, кимё фанига ўз ҳиссасини қўшган олимлар ва 

кимё  фанининг  ривожланиш  тарихи,  кимёгар  олимларнинг  ҳаёти  ва  ижоди,  ва  ҳоказо  барча 

тушунчалар  бир–бири  билан  чамбарчас  боғлиқ.  Тил  қонуниятлари,  нутқ  жозибалари  билан 

лингвистика шуғулланади. Табиий илмий фанлар тили ҳам жуда бой ва унинг имкониятларидан 

ўринли  фойдаланиш  талабаларнинг  билим  даражасини  оширишга  катта  хизмат  қилиши 

мумкин.  Турли  атамалар,  номлар,  махсус  тушунчалар  билан  боғлиқ  бошқотирмалар 

талабаларни  сўзамолликка,  топқирликка  ва  ҳозиржавобликка  ўргатади.  Бу  тадбир  ҳам,  энг 

аввало, уларни мустақил ишлашга, қўшимча билим олишга, Табиий илмий фанларнинг ёзма ва 

оғзаки  тил  имкониятларидан  фойдаланишга  ундайди.  Демак,  дарс  давомида  фанлараро 

алоқадорлини  ўрни  бениҳоят  катта  эканлигини  талабалар  онгига  сингдириш  ҳар  бир  фан 

ўқитувчисининг энг биринчи вазифаси бўлиши лозим. 

Сув  ҳавзаларини  (сув  омборлари,  дарёлар,  сойлар,  ер  ости  сувлари  ва  бошқалар) 

ифлослантирадиган омиллар асосан қуйидагилардан иборат: 

1.  Саноат  корхоналарининг  чиқинди  сувларини  чучук  сув  ва  улар  оқаётган  сой  ва  улар 

орқали дарёларга, дарёлардан сув омборларга оқизиб юбориш. 

2.  Нефтни  ҳайдайдиган  ва  қайта  ишлайдиган  саноат  корҳоналарида  нефть 

маҳсулотларининг оқар сувларга тутиши, ер остига сингиши ва ер ости сувлари билан сизот 

сувларга, ундан зовурларга ўтиши. 

3. Ёқилғини ёки ишлатилган машина мойларини ариғларга тўкиши, машинани оқаётган 

ариқ, сой, дарё бўйида ювиб, оқавасини сувга оқизиш. Шуни эсдан чиқармаслик лозимки, сувга 

тушадиган ҳар кг нефть ёки бензин 1000 м

3

 дарё суви ёки сизот сувини заҳарлаш учун етарли 



бўлади. 

Қишлоқ  хўжалигида  минерал  ўғитлардан  нотўғри  фойдаланиш  ёки  суғориш 

шахобчаларининг  яхши  ишламаслиги  ёки  суғориш  агротехникасига  амал  қилмаганлиги 

туфайли  тупроқ  ҳайдов  қатламининг  ювилиб  зовурларга  ва  ариқларга  тушиши,  қишлоқ 

хўжалик зараркунандаларига қарши кимёвий кураш воситаларидан нотўғри фойдаланганлиги 

туфайли уларнинг сувга тушиши. 

5. Саноат корхоналарида (СО

2

, НО



2

) ва қаттиқ моддаларнинг ҳаддан зиёд миқдорда ҳавода 

тарқалиши уларнинг ҳаводаги намлик ва ёмғир суви билан ювилиб, ер устига ва сув ҳавзаларига 

тушиши.  

Табиий  илмий  фанлар  негизида  талабаларга  экологик  таълим  тарбия  бериш  ҳозирги 

куннинг долзраб масаласи ҳисобланади. 

 

 

 



 

 

 



 

 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

173 


 

UMUMTEXNIKA YO‘NALISHIDAGI MUHANDISLIK KASBIDA FIZIKA FANINING 

AHAMIYATI 

 

Eshqulov A.A., Saidaxmedova Z.R.  

Islom Karimov nomidagi Toshkent davlat texnika universiteti 

 

Mamlakatimizda  ta’lim-tarbiya  tizimini  tubdan  isloh  qilish,  uni  zamon  talablari  darajasiga 



ko‘tarish, kelajak uchun barkamol avlodni tarbiyalash ishlari Davlat siyosatining ustivor yo‘nalishiga 

aylandi.  

Vatanimizda  olib  borilayotgan  ishlardan  asosiy  maqsad,  yurtimizda  sog‘lom  va  barkamol, 

bilimli, yuksak ma’naviy-ahloqiy fazilatlarga ega bo‘lgan avlodni shakllantirishdan iborat. Aynan ana 

shu  maqsadga  erishish  uchun  muhtaram  yurtboshimiz  rahnamoligida  yangi  davrda  yashaydigan, 

yangicha fikrlaydigan, yangi ishlab chiqarish, ijtimoiy sharoitlarda faoliyat ko‘rsatadigan, zamonaviy 

kasbiy  mahoratga  ega  bo‘lgan  mutaxassis  kadrlar  tayyorlashning  “O‘zbek  modeli”  hayotga  tadbiq 

etilmoqda.  

O‘zbekistonning kelajagi, uning istiqboli, birinchi navbatda yoshlar tarbiyasiga, ularni sog‘lom 

qilib o‘stirishga,  milliy  g‘oya,  milliy mafkura va o‘z vataniga sadoqat  ruhida tarbiyalashga bog‘liq 

bo‘lib,  bu  murakkab  jarayonni  muvaffaqiyatli  amalga  oshirish  mustaqil  mamlakatning  eng  dolzarb 

vazifalaridan 

biridir. 

Shuning 


uchun 

ham, 


Birinchi 

Prezidentimiz 

I.A.Karimovning 

“Mamlakatimizning istiqboli yosh avlodlarimiz qanday tarbiya topishiga, qanday ma’naviy fazilatlar 

egasi  bo‘lib  voyaga  etishiga,  farzandlarimizning  hayotga  nechog‘lik  faol  munosabatda  bo‘lishiga, 

qanday  oliy  maqsadlarga  xizmat  qilishiga  bog‘liq  ekanligini  hamisha  yodda  tutishimiz  kerak”  deb 

ta’kidlaganlari  bejiz  emas.  Shu  boisdan  ham  bugungi  kunda  yoshlarning  ta’lim-tarbiyasi  mustaqil 

O‘zbekistonning davlat siyosatida ustuvor ahamiyat kasb etmoqda.  

2017-2021  yillarda  O‘zbekiston  Respublikasini  rivojlantirishning  beshta  ustuvor  yo‘nalishlari 

bo‘yicha qabul qilingan harakatlar strategiyasida ta’lim va fan sohasini rivojlantirishga alohida etibor 

qaratilgan.  Bunda  ko‘zda  tutilgan  asosiy  maqsad  uzluksiz  ta’lim  tizimini  yanada  takomillashtirish 

yo‘lini  davom  ettirish,  sifatli  ta’lim  xizmatlariga  imkoniyatlarni  oshirish,  mehnat  bozorining 

zamonaviy ehtiyojlariga muvofiq yuqori malakali kadrlarni tayyorlashga qaratilgan.  

Ta’lim  muassasalarini  zamonaviy  o‘quv  va  laboratoriya  uskunalari,  kompyuter  texnikasi  va 

o‘quv-metodik qo‘llanmalar bilan jihozlash bo‘yicha ishlarni amalga oshirish orqali ularning moddiy-

texnik bazasini mustahkamlash yuzasidan aniq maqsadga qaratilgan chora-tadbirlarni ko‘rish mumkin. 

Oliy  ta’lim  tizimini  yanada  rivojlantirish  chora  tadbirlari  to‘g‘risidagi  O‘zbekiston  Respublikasi 

Prezidentining 2017 yil 20-apreldagi PQ-2909-sonli qarori chiqarildi.  

O‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  «Oliy  ta’lim  tizimini  yanada  rivojlantirish  chora-

tadbirlari to‘g‘risida»gi qarori oliy ta’lim tizimini tubdan takomillashtirish, mamlakatimizni ijtimoiy-

iqtisodiy  rivojlantirish  borasidagi  ustuvor  vazifalarga  mos  holda,  kadrlar  tayyorlashning  ma’no-

mazmunini  tubdan  qayta  ko‘rib  chiqish,  xalqaro  standartlar  darajasida  oliy  malakali  mutaxassislar 

tayyorlash uchun zarur sharoitlar yaratish maqsadida qabul qilingan.  

Bugungi  kunda  talaba  shaxsini  barcha  imkoniyatlarini  yuzaga  chiqarish  uchun  albatta  ta’lim 

shaxsga yo‘naltirilgan xarakterda bo‘lishi talab etiladi. Buning uchun ta’limni tashkil etish jarayonida 

talabaning qobilyatlari, ehtiyojlari va o‘ziga xos jihatlarini hisobga olish lozim. Ana shu elementlar 

hisobga olingan taqdirda o‘z-o‘zidan tabaqalashtirilgan, rivojlantiruvchi, o‘qishga bo‘lgan motivlarni 

kuchaytiruvchi  “sub’ekt-  sub’ekt”  konsepsiyaga  asoslangan  ta’lim  tizimi  kelib  chiqadi.  Oliy  ta’lim 

muassasalarida fizikani o‘qitishda fizikaviy jarayolarni, hodisalarni tabiiy tarzda, asosiy ko‘rinishda 

ro‘yobga chiqarishi jihatdan ob’ektiv namoyish tajribalari talabalar uchun ishonarliligi, mantiqiyligi 

va  ruh  bag‘ishlashi  jihatdan  katta  didaktik  qudratga  egadir.  Mantiqiy,  analitik  va  matematik 

xulosalarning bunday eksperiment asosida ro‘yobga chiqarilgan isboti talabaning ilmiy ma’lumotlarini 

tugal – ishonarli qabul qilishini, xotirasida mustahkam o‘rnashishini ta’minlaydi.  


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

174 


 

Biroq  namoyish  eksperimenti  qanchalik  mazmunga  boy,  ishonarli  va  yuksak  mahoratga  ega 

bo‘lmasin talaba – o‘quvchi aksariyat holda ma’ruza davomida faqat tinglovchi – kuzatuvchi ro‘lida 

qolaveradi.  Fanni  esa  tanishish  va  ko‘pi  bilan  anglash  –  tushunish  darajasida  o‘zlashtiradi.  Fiziklar 

tomonidan yaratilgan turli fizik usullar va asboblar (elektron va proton mikroskoplar, rengenostruktura 

analiz,  elektronografiya  va  boshqalar)  biologlarga  xujayra  ichi  strukturasini,  alohida  oqsil 

molekulalarini o‘rnatishga imkon beradi.  

Oliy o‘quv yurtlardagi o‘qituvchi kadrlar ishining samaradorligi, o‘quv yurtlari moddiy texnik 

bazasining ahvoliga va o‘qituvchilarning o‘quv ish hajmiga bevosita bog‘liq bo‘ladi. Yangi axborot 

texnologiyalarini  jadal  rivojlanishi  bilan  bugungi  kunda  tez  o‘zgaruvchan  dunyoda  malakali 

umumtexnika  yo‘nalishidagi  yosh  mutaxassislarning  professional  mahoratiga  talablarni  yuqori 

qo‘ymoqda.  Axborot  texnologiyalarining  global  rivojlanishi,  ilm-fan  va  texnikaning  uzluksiz 

taraqqiyoti yosh mutaxassislarning zamonaviy dunyoqarashga ega bo‘lishini talab etadi. Shu sababli 

talabalarning kasbiy bilim sifatini oshirish, ta’lim berish va o‘quv jarayonining barcha ishtirokchilari 

yangicha  zamonaviy  yondashuv  bilan  aloqalarni  rivojlantirishlari  lozim.  Bu  hamkorlik  ishlari 

natijasida kasbiy ta’limning samarali texnologiyasi va o‘quv jarayonida ularni amalga oshirish uchun 

shart-sharoitlar yaratiladi.  

Hodisa va jarayonlarni sinchiklab o‘rganish asosida fizika qonunlari vujudga kelgan. Fizikaviy 

tadqiqot  usullari  tabiiy  fanlar  va  umumtexnika  fanlari  (elektron  nazariyasi  asoslari,  elektrotexnika, 

nazariy mexanika, materiallar qarshiligi va boshqalar) uchun umumiy hisoblanadi. Tabiatdagi barcha 

jarayonlarni va materiyaning harakat shakllarini o‘zida aks etgan fundamental qonunlarni o‘rganishda 

(masalan: impul’s momentini saqlash qonuni, mexanik jarayonlarda energiyaning saqlanish qonuni va 

boshqalar)  va  falsafiy  kategoriyalar  bo‘lgan,  masalan,  fazo  va  vaqt,  chekli  va  cheksizlik,  sabab  va 

oqibat  masalalarini  o‘rganishda  fizika  va  falsafa  fani  o‘rtasida  umumiy  aloqadorlik  borligi  bizga 

ma’lum.  Ya’ni  fizikaviy  izlanishlar  va  tadqiqotlarning  olib  borilishi  hamda  rivojlanishi  natijasida 

dolzarb  ilm-fan  muammolari  echilib  borilishi  bilan  bir  qatorda  falsafiy  qarash  va  kategoriyalar 

rivojlanadi hamda ularni mohiyatini ochib berish uchun yordam beradi.  

"Umumiy fizika" kursi asosiy o‘quv dasturga muvofiq ishlab chiqilgan va uning asosiy maqsadi 

universitet  talabalariga  bu  kursning  muhimligini  tushintirish  bilan  bir  qatorda  uning  fundamental 

bo‘limlari  hamda  fizikaviy  (tadqiqot)  izlanish  usullarini  chuqur  o‘rgatish  lozim.  Fanning  amaliy 

ahamiyatini  unutmagan  holda,  asosiy  maqsadlardan  biri  talabalarda  ilmiy  izlanishlar  va  fizikaviy 

tajribalar  olib  borish  ko‘nikmalarini  takomillashtirish  va  shakllantirishdan  iborat.  Bunda  talaba 

jarayonni ko‘rib, ishtirok etib o‘z mutaxassisligini fizik mazmuni haqida tushunchaga ega bo‘ladi.  

Shunday qilib, texnika oliy ta’lim muassasalarida asosiy ta’lim birinchi bosqichida fundamental 

nazariy  tushunchalar  va  qonunlarni  o‘rganishda  yaratiladi.  Bu  bilimlarni  egallash  bilan,  fizikaviy 

qonun  va  nazariyalardan  foydalanish  qobiliyati  vujudga  keltiradi.  Bu  bosqichdagi  fizika  ta’limi 

standart  ko‘rinishdagi  masalalarni  echish  ko‘nikmalarini  rivojlantirishga  qaratilgan,  laboratoriya 

ishlarini va topshiriqlarini bajarishda nazariy bilim, ko‘nikmalarini rivojlantiradi. Laboratoriya ishlari 

va  amaliy  mashg‘ulotlar  talabalarning  muhandislik  fikrlash  qobilyatini  shakllantirishda  juda  katta 

yordam beradi.  

Talabalar fizikani o‘rganishda hodisa va jarayonlarning borishini oldindan ko‘ra biladi, fizikaviy 

nazariyalar  asosida  yangi  jihatlarini,  sifatlarni  oldindan  bilish  qobiliyati,  shu  asnoda  istiqbolli 

yo‘nalishlarini  oldindan  topish  ko‘nikmasi  rivojlanadi.  Bu  esa  barcha  umumtexnika  yo‘nalishdagi 

muhandislar uchun muhim bo‘lgan sifat hisoblanadi. Shuning uchun, ta’limning birinchi bosqichida 

o‘qituvchining  asosiy  maqsadi  umumiy  fizika  kursining  amaliy  va  laboratoriya  mashg‘ulotlarini 

o‘qitish samaradorligini oshirishdan iborat.  

Fizika fanini o‘qitish usullari bo‘yicha tadqiqotlarda quyidagi tomonlarga e’tibor berish lozim: 

fizikaning  alohida  bo‘limlari  o‘rtasida  aloqadorlikni  ko‘rsatib  berish  va  fizik  qonunlarni  texnikada 

foydalanadigan misollar etarli darajada emas. Mavjud misollar ham zamonaviy texnikalar darajasini 

aks ettirmaydi. Bu kamchiliklarni bartaraf etish jarayonida, oliy o‘quv yurtlarida fizikani o‘qitishda 

yangicha  zamonaviy  yondashuvlarni  talab  etadi.  Kelajakda  fizikaning  mavjud  kurslarini 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

175 


 

zamonaviylashgan  yangi  mazmundagi  ma’lumotlar  bilan  boyitish  va  shakllantirish  ustida  ilmiy  va 

uslubiy ishlar olib borish maqsadga muvofiq bo‘ladi.  

Texnika oliy ta’lim muassasalarida fizika kursi ilmiy dunyoqarashni shakllantirish uchun juda 

boy imkoniyatlarga ega. Fundamental fizika nazariyalariga asosan fizika kursi materiallari to‘g‘ri va 

yagona sistemaga keltirilgan. Bu esa fan olamidagi barcha ilmiy yo‘nalishlarning g‘oyalari asosidagi 

ilmiy bilimlar talabalarning ilmiy fikrlashini shakllantirish uchun asos bo‘ladi, degan xulosaga olib 

keladi.  

Tabiiy  fanlarning  rivojlanishi  oqibatida  texnologik  taraqqiyot  ham  rivojlanib  boradi.  Bundan 

oqilona  fikrlash  tuyg‘usi  shakllanadi,  bu  esa  muhandislik  mentalitetiga  xos  bo‘lgan  asosiy 

xususiyatlardan biridir. 

 

ФИЗИКАНИНГ ЭНЕРГЕТИКА БИЛАН ИНТЕГРАЦИЯСИ МУАММОЛАРИ  



 

Хайриддинов Б.Э., Қўйлиев Б.Т., Халимов Ғ.Ғ., Нурматова Д.Ж. 

Қарши давлат университети 

 

Маълумки,  ҳар  қандай  мамлакатнинг  барқарор  ривожланишида  ёқилғи  –энергия 



ресурсларининг истеъмоли ҳал қилувчи омил ҳисобланади.Чунки, ҳар бир турдаги маҳсулотни 

ишлаб чиққариш учун маълум миқдорда энергия сарф қилинади, яъни ҳар бирлик миқдордаги 

маҳсулотнинг таннархи ҳам бевосита иссиқлик ва электр энергияси истемолига боғлиқ бўлади 

[1,2]. 


Бугунги  кунда  аҳоли  сонини  тез  суратлар  билан  ўсиши,  саноат  ишлаб  чиқариш 

корхоналари, заводлар ва транспорт тармоқларини ортиб бориши, табиий равишда энергияга 

бўлган эҳтиёжини янада кучайишига олиб келмоқда. Бу ҳол ўз навбатида, анъанавий қазилма 

захираларини қазиб олишни мувофиқлаштириш ва экологик муаммоларни камайтириш учун 

энергия ресурсларини тежаб – тергаб фойдаланишни тақозо қилади. 

Энергия  ишлаб  чиқаришда  табиий  ёнилғилардан  юқори  даражада  фойдаланилиши 

туфайли, жуда катта ҳажмдаги чиқинди газларнинг атмосферага тарқалишига олиб келмоқда. 

Бу газлар атроф-муҳитни ифлослантирибгина қолмасдан, балки табиий муҳитнинг ҳам қайтмас 

тарзда ўзгаришига бинобарин, Ердаги ҳаётга талофат етказувчи сабабларни юзага келтирмоқда. 

Тикланмас  энергия  манбалари  билан  ишлайдиган  замонавий  техник  иншоатлар  ва 

қурилмалардан  бўлган  иссиқлик  электр  станцияларида,  иссиқлик  манбаларида,  транспорт 

воситаларида ва уй-рўзғор буюмларида ёнилғининг фақат 46-48% гина фойдали ишга айланади, 

қолган қисми эса атроф муҳитни иситишга сарф бўлади ҳамда ёнган ёки ёнмаган газ қолдиғи 

сифатида  атмосферада  тарқалади.  Бу  газлар  ёмғир  сувлари  билан  қўшилиб,  кислота 

бирикмаларига  айланади,  ҳамда  ёмғир  билан  ерга  тушиб,  ўсимликларга  ва  тупроққа  салбий 

таъсир  кўрсатади.  Атроф  –  муҳитда  бундай  кислоталарнинг  кўпайиши  оқибатида,  оғир 

металлар озиқ-овқат маҳсулотларига ва бу маҳсулотлар орқали эса инсон организмига таъсир 

кўрсатади. Шунингдек, бу чиқинди газлар ва техникада кўп ишлатилаётган фреоннинг қолдиқ 

молекулалари  атмосферанинг  юқори  қатламларига  кўтарилиб,  у  ердаги  озон  қатламининг 

емирилишига олиб келмоқда. Натижада озон қатламида ютилиб қоладиган қуёш нурларининг 

ультрабинафша қисми эса Ер сиртига етиб келиб, унинг қизишига олиб келади.  

Юқорида зикр қилинган муаммолар хамда ҳисоб-китоблар эса жаҳон энергетика соҳаси 

мутасаддилари  ва  ўз  навбатида  мамлакатимиз  олимлари  олдига  қайта  тикланадиган  ёқилғи-

энергия ресурсларидан кенг фойдаланиш бўйича самарали ишларни амалга ошириш, янги-янги 

илғор технологияларни кашф этилишини тезлаштириш ҳамда бу  энергия манбалари асосида 

ишлайдиган замонавий қурилмаларни лойҳаловчи ва ишлатувчи олий маълумотли муҳандис-

физикларнинг янги профилини тайёрлаш талабини ҳам қўймоқда.  

Бу борада Ўзбекистон Республикаси Презденти ўзининг “Ўзбекистон Республикаси Олий 

таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш  Концепциясини тасдиқлаш тўғрисида”ги 2019 

йил 8 октябрдаги ПФ- 5847-сонли фармонида “Мамлакатни модернезация қилиш, ижтимоий-

иқтисодий жиҳатдан барқарор ривожлантириш учун юксак самарали техника ва технологиялар 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

176 


 

билан таъминлаш ва юқори малакали кадрлар тайёрлаш сифатини ошириш, инсон капиталини 

меҳнат бозори талаблари асосида ривожлантириш” масалаларига эътиборини қаратиб, бунда 

ижтимоий  соҳа  ва  иқтисодиёт  тармоқларининг  барқарор  ривожланишига  муносиб  ҳисса 

қўшадиган,  меҳнат  бозорида  ўз  ўрнини  топа  оладиган,  ёқилғи  –  энергетик  тизимини 

инновацион воситалар асосида такомиллаштиришга эриша оладиган, юқори малакали кадрлар 

тайёрлаш лозимлигини кўрсатиб ўтди[1].  

Юқорида  келтирилган  муаммоларни  эътиборга  олиб,  ҳамда  физикани  энергетика  ва 

бошқа  фанлар  билан интеграциясини  таъминлаш  мақсадида  “Энергия  ресурслари  физикаси” 

фанини ўқув дастурини ишлаб чиқиб, уни 5140200- физика йўналишида ўқитишни мақсадга 

мувофиқлигини бугунги давр талаб қилмоқда.  

“Энергия  ресурслари  физикаси”  фанининг  мазмунини  қуйидагича  кетма-кетликда 

ўтилишини  таклиф  қиламиз:  Кириш,  фаннинг  аҳамияти,  унинг  мақсади  ва  вазифалари; 

Энергиянинг муқобил турлари ва улардан Ўзбекистонда фойдаланиш истиқболлари; Ер юзида 

энергия ишлаб чиқариш ва унинг истеъмоли орасидаги муносабат; Қайта тикланмайдиган ва 

қайта  тикланувчи  энергия  манбалари;  Энергия  ишлаб  чиқариш  ва  унинг  истеъмолининг 

самарадорлиги;  Қуёш  энергиясини  электр  энергиясига  айлантириш;  Ярим  ўтказгичли 

фотовольтаик  қурилмалар;  Биомассани  қайта  ишлаш  орқали  биогаз  олиш;  Шўр  кўллардан 

муқобил  энергия  манбайи  сифатида  фойдаланиш  имкониятлари;  Қуёш  элементи  ёрдамида 

ўсимликларни  рағбатлантириш;  Саъноат  чиқиндиларини  қайта  ишлаш;  Уйлар  ҳавосини 

мўтадилашда  қуёш  энергиясидан  фойдаланиш;  Геотермал  иссиқлик  насосларидан 

фойдаланиш;  Қуёш  коллекторлари,  Қуёш  энергиясидан  фойдаланиб  ишловчи  сув 

чучуклаштиргич  ва  овқат  тайёрлаш  қурилмаси;  Қуёш  энергияси  хисобида  ишловчи 

холодилниклар; Шамол энергияси ва бошқа мавзулар ёритилади. 

Булардан  ташқари  “Энергия  ресурслари  физикаси”га  оид  семинар  машғулоти, 

лаборатория  машғулоти,  мустақил  иш  мавзулари  ва  фойдаланилган  адабиётлар  рўйхати 

келтирилади. 

Физика йўналишида “Энергия ресурслари физикаси” каби фанларни ўтилиши, физикани 

энергетика ва бошқа фанлар билан интеграциясини таъминлагани холда, мехнат бозорида ўз 

ўрнини топа оладиган ҳамда физика-энергетиканинг барқарор ривожланишига муносиб хисса 

қўшадиган  юқори  малакали  мухандис-физикларнинг  янги  профилини  тайёрлаш  учун  хизмат 

қилади.  

Фойдаланилган адабиётлар: 

1.  Ўзбекистон  Республикаси  Президентининг  2019  йил  8-октябрдаги  “Ўзбекистон 

Республикаси  Олий  таълим  тизимини  2030  йилгача  ривожлан-тириш  Концепциясини 

тасдиқлаш тўғрисида”ги ПФ- 5847-сонли фармони. 

2.  Хайриддинов  Б.Э,  Холмирзаев  Н.С,  Ҳалимов  Ғ.Ғ,  Рисбоев  А.С,  Эргашев  Ш.Ҳ  “Муқобил 

энергия манбаларидан фойдаланиш асослари” Тошкент “Адабиёт учқунлари” 2017 -422бет. 



 

ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ ФАНИНИНГ БОШҚА 

ФАНЛАР БИЛАН ИНТЕГРАЦИЯСИ 

 

Ш. Халилова, М. Расулева 

Тошфарми, физика, математика ва ахборот технологиялари кафедраси 

 

Олий таълим муассасаларида фанларни ўқитиш жараёнига компъютер технологияларини 

қўллаш ва улар асосидаги мулътимедия воситаларидан фойдаланиш педагогик ва психологик 

нуқтаи  назардан  катта  аҳамиятга  эга  бўлиб,  бунда  ўқув-тарбия  жараёни  фаолашади,  дарс 

самарадорлиги  ошади,  ўқув  материаллрининг  турли  шаклда  узатилиши  талабаларнинг 

диққатини ўзига тортади, юқори даражадаги кўргазмалилик тингловчида ўрганилаётган фанга 

нисбатан  катта  қизиқиш  уйғотади,  ўрганилган  ўқув  материалининг  узоқ  муддатга  хотирада 

сақланишини таъминлайди ҳамда талабаларнинг мустақил таълим олиш имкониятлари кўпаяди 

ва вақт танқислиги муаммоси камаяди. 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

177 


 

Фанлар  орасидаги  интеграция  (бирлаштириш)  талабаларнинг  қизиқи-шини  оширишга 

ёрдам беради, шу жумладан, дунёнинг яхлит манзараси ҳақида маълумот берувчи ғояни илмий 

шакллантиришга ёрдам беради.Интеграция шакллари хар хил бўлиши мумкин: информатика ва 

бошқа  фанлар  ўртасида  фанлараро  алоқаларни  ўрнатиш,  интеграллаштирилган  дарслар, 

компютер ёрдамида ўтиладиган дарслар. 

Албатта, интеграциялашган дарслар олий таълим муассасаларида анчадан буён ўтказиб 

келинмоқда. Ушбу турдаги дарснинг ўзига хос хусусияти шундаки, бунда ҳар қандай босқичда 

икки ёки ундан ортиқ фанларнинг ўқув материаллари кесишишади. 

Интеграциялашган дарс - бу дарсни ўтказишнинг шундай шаклидирки, бунда турли хил 

фанларни  ўрганишдан  олинган  билим  ва  кўникмалар  уйғунлашади,  бу  эса  бошқа  фанларни 

ўқитиш усуллари ва воситаларидан фойдаланиш орқали талабаларни билим олиш имконияти 

чегарасини  кенгайтиради.  Бу  дарс  тайёргарлик  ишлари  ва  ўқитишнинг  техник  воситалари 

ишини  таъминлайдиган  лаборант  ёки  ассистент  вазифасини  бажарадиган  информатика 

ўқитувчиси томонидан олиб бориладиган компютер ёрдамидаги дарс эмасдир. Албатта, бундай 

дарслар жуда муҳимдир.  

Интегратсиялашган  дарсларнинг  турлари  ҳар  хил  бўлиши  мумкин:  янги  материални 

тушунтириш, билимларни мустаҳкамлаш ва умумлаштириш, дарс-амалиёт ва бошқалар. Янги 

материални  идрок  этиш  ёки  илгари  олинган  билимларни  мустаҳкамлаш  бир  фандаги  каби 

иккинчи фанда ҳам амалга оширилиши муҳимдир. Бундай ҳолда, компютерга нафақат электрон 

ҳужжатни яратиш, қайта ишлаш ва сақлаш воситаси сифатида, балки билиш объекти сифатида 

ҳам рол бериш керак. Масалан, физика фани мавзуларидаги материаллар интерфаол тақдимот 

сифатида ишлаб чиқилиши мумкин ҳамда физик, математик ёки иқтисодий муаммоларни ҳал 

қилиш  учун  жадвал  процессорларидан  фойдаланиш  ёки  дастур  яратиш  мумкин  бўлади. 

Шундай  қилиб,  интеграциялашган  дарслар  ва  дарсдан  ташқари  машғулотлар  илмий 

билимларнинг  номутаносиб  қисмларини  бирлаштириш  тамойилини  амалга  оширишга  ёрдам 

беради,  шунингдек  талабаларни  замонавий  турмуш  шароитларига  мослаштириш  мақсадига 

эришади. 

Биз  биламизки,  физика,  кимё  ва  биология  курсларида  микро  ва  нано  объектлар 

ўрганилади. Уларни оддий кўз билан кўриш мумкин бўлмаган ҳужайра, молекула, атом ичида 

содир бўладиган жараёнларни билиш ва тасаввур қилиш жуда муҳимдир. Ушбу ҳодисалар ва 

жараёнларни тасвирлаш учун талабаларга тушунтириш материаллари, жараён ёки ҳодисаларни 

тасвирлаш  учун  мультимедия  тақдимотини  ишлаб  чиқиш  таклиф  қилиниши  мумкин.  Бу 

шунчаки слайд-шоу эмас, балки фойдаланувчи учун қулай бўлган ҳар қандай тартибда ҳаракат 

қилиши мумкин бўлган интерфаол тақдимотдир, яъни кимёвий реакция пайтида атомларнинг 

бир-бири  билан  қандай  алоқада  бўлишини,  ҳужайранинг  қандай  яшаётганини,  оқим  симлар 

орқали  қандай  ўтишини  кўришимиз  мумкин.  Интеграция  ғояларига  табиий  ёки  техноген 

объектларда  содир  бўладиган  қандайдир  жараён  ёки  ҳодисаларни  моделлаштириш  билан 

боғлиқ ишлар ҳам жавоб беради.  

Масалан,  биология  ва  информатика  фанларини  интеграциясида  нима  умумий  бўлиши 

мумкин  деган  савол  туғилади.  Компютер  -  бу  инсон  томонидан  яратилган  қурилма 

ҳисобланади,  биология  эса  тирик  табиатда  содир  бўладиган  ҳодисалар  ва  жараёнларни 

ўрганади.  Мисол  сифатида  табиатни  ўзгариш  динамикасининг  моделини  яратишни  таклиф 

қилиш  мумкин,  бунда  йиртқич-жабрланувчи  экологик  тизимнинг  турли  хил  ҳолатларини 

назарда тутиб, турли хил тўплам маълумотлар асосида жадвал процессорида мураккаб ҳисоб-

китобларни амалга ошириш керак. 

Хулоса қилиб айтганда, таълим ва таълимга интеграциялашган ёндашув муаммоли таълим 

технологиясининг ажралмас қисми бўлиб, ривожланаётган ва шахсга йўналтирилган таълим, 

ўқитиш  усулларини  шакллантириш  ва  лойиҳа  фаолияти  каби  бошқа  педагогик 

технологияларнинг 

элементларидан 

фойдаланади. 

Бу 

талабанинг 



тасаввурларини 

кенгайтиришга, ваколатлари ва қобилиятларини шакллантиришга ҳисса қўшади ва натижада 

билим ҳамда ақлий фаолиятни фаоллаштиради, ижодий фаол шахсни шакллантиради.  

 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

178 


 

ЭЛЕМЕНТАР ЗАРРАЛАР ФИЗИКАСИ БЎЛИМИНИНГ ФАНЛАРАРО 

АЛОҚАДОРИЛИК АСОСИДАГИ МАЗМУНИ  

 

С. Давлетниязов Нукус ДПИ ассистенти 

 

Физиканинг  бошқа  бўлимлари  каби  элементар  зарралар  физикасини  ҳам 



инсонпарварлаштириш  учун  ўқитиш  мазмуни  бу  соҳанинг  ўзига  хослиги,  асосий  қонун-

қоидалари,  жараёнлар  табиатини  яққол  очиб  берадиган,  бошқа  бўлимларда  бўлган  каби  шу 

соҳани  чуқур  тассаввур  қилишга  ёрдам  берадиган  мавзулар  нуқтай-назардан  ташкил  қилиш 

керакллиги  таъкидлаб  ўтилган  эди.  Бу  соҳани  бошқа  фанлар  билан  алоқадорликда,  яъни 

фанлараро  алоқадорлик  принципига  таянган  ҳолда  ўқитишни  ташкил  қилишдир.  Чунки,  бу 

соҳанинг  ўзига  хосликлардан  бири  зарралар  оламидаги  жараёнларнинг  кўз  билан  кузатиб 

бўлмаслиги  ҳамда  юқори  даражадаги  тасаввур  қилишни  талаб  қилишдир.  Шу  сабабли  ҳам 

элементар 

зарралар 

физикаси 

жараёнларини 

яхши 


ўзлаштириш 

учун 


уни 

инсонпарварлаштириш талаб қилинади. Яьни бу бўлимга тегишли барча ходиса-жараёнларни 

бизни ўраб турган моддий оламдаги рўй бераётган жараёнлар билан боғлаш ҳамда бу ходисалар 

орқали уни ўзлаштириш саморадорлигини ошириш, физиканинг бошқа бўлимлари каби бу соҳа 

тўғрисидаги билимлар системаси ва тасаввурларни шакллантириш зарур. Бу вазифани амалга 

ошириш  учун  фанлараро  алоқадорлик  тамойилидан  фойдаланиш  ўринлидир.  Бу  қонун-

қоидаларни ҳам фанлараро алоқадорлик принцип асосида бошқа фанлар билан алоқадорликда 

ўрганиш  ва  уларни  умуман  бутун  элементар  зарралар  физикаси  бўлимини  ўқитиш 

самарадорлигини ошириш  

Зарралар  физикасига  хос  сақланиш  қонунларидан  бири  барион  заряди  (сони)  нинг 

сақланиш қонунидир. Агар кимё фани билан алоқадорликни қарайдиган бўлсак, турли хилдаги 

кимёвий  жараёнларда  бу  қонун  маълум  маънода  тўлиқ  бажарилишини  кузатиш  мумкин.  Бу 

ўринда  физика  ва  кимё  фанларини  фанлараро  алоқадорликда  ўқитиш  муаммоларга 

бағишланган кўплаб ишларнинг таҳлили С. Рўзибоев Э. Турдиқуловнинг «Мактабда атом ва 

ядро физикасини кимё билан боғлаб ўқитиш» ишида таъкидлаб ўтишимиз мумкин. Агар зарра 

физикаси  нуқтай-назардан  қарасак,  элементар  зарраларни  3  тоифа  (авлод)  га  ажратишимиз 

мумкин. Уларни  

I. 








e

e











d

u









e



e









d



u

 

II. 





















s

c



















s

c

 

III. 





















b

t

















b



t

 

кўринишида ифодалалашимиз мумкин. Бизни ўраб турган моддий олам I авлод элементларнинг 



бирикишдан  ҳосил  бўлган.  II  ва  III  авлод  элементларидан  тузилган  зарраларнинг  ўзаро 

таъсиридан  ҳосил  бўладилар  ва  қисқа  вақт  яшаб  яна  I  авлод  элементларидан  тузилган 

зарраларига айланишади. Масалан модданинг энг кичик элементин атом десак, ҳар қандай атом 

ядро ва унинг атрофида айланма ҳаракат қилувчи электронлардан ташкил топган. Ядронинг ўзи 

эса  протон  ва  нейтронлардан  ташкил  топгн.  Ўз  навбатида  протон  ва  нейтронлар 

u

-  ва 


d

кварклардан тузилган, яъни 



)

uud



p

 ва 


)

udd



n

 таркибга эга. I авлод элементларидан адронларга 

тегишли яна 



мезонлар ҳәм тузилган, яъни улар уч хил турда мавжуд бўлиб мос равишда 

,

2



)

(

0



d

d

u

u



 

,



d

u



 

,



d

u



  кварк  структурасига  эга.  Бу  мезонлар  протон  ва 

нейтронларни  ядрода  ушлаб  турувчи  кучлар  ҳисобланади  ва  ўз  навбатида  улар  кучли  ўзаро 

таъсирни  амалга  оширувчи  глюон  кучларининг  катта  масофадаги  «қолдиқ»  кучлари  деб 



“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

179 


 

қаралади.  Энди  кимёда  ўрганиладиган  барча  кимёвий  жараёнларни  қарайдиган  бўлсак,  бу 

жараёнларда  қатнашаётган  кимёвий  элементларнинг  умумий  масса  сони  -

A

  ҳар  қандай 

жараёнда ўзгармай қолади. Масалан, 





O

H

O

H

2

2



2

2

2



бирикиш реакцияси 



2

3



CO

CaO

CaCO

ажралиш реакцияси 







Cu

FeSO

CuSO

Fe

4

4



 ўрин олиш реакцияси 

O

H

CuCl

HCl

CuO

2

2



2



-алмашиниш реакцияси 

каби  ҳар  қандай  кимёвий  жараёнда  катомлар  индувидуаллиги  сақланиши  натижасида  бу 

атомлар  таркибидаги  барионлар  сони  (заряди)  ҳам  ўзгармай  қолади.  Маълумки  кимёвий 

элементнинг тартиб номери –Z бу элемент ядросидаги протонлар ҳамда электрон қобиғидаги 

элетронлар  сонини  белгилайди.  Ядродаги  нейтронлар  сони  эса 



Z

A

N



  муносабатдан 

аниқланади.  Юқорида  келтирилган  жараёнларда,  умуман  барча  кимёвий  жараёнларда  масса 

сонининг реакциядан олдинги ва кейинги қийматларининг тенглиги барион (заряди) сонининг 

моддий  оламдаги,  яъни  I  авлод  элементларидан  тузилган  зарралар  оламидаги  сақланиш 

қонунини  ифодалайди.  Бундан  ташқари,  кимёвий  жараёнлар  янги  моддалар  ҳосил  бўлиши 

билан  физикавий  жараёнлардан  фарқланадилар.  Физикавий  жараёнлар  эса  модданинг  ёки 

элементнинг бир ҳолатдан бошқасига ўтиши билан ҳаракатланадилар. Шу маънода зарралар 

физикасидаги барион зарядининг сақланиш қонуни кимё фанида ўзига хосликка эга бўлиб, бу 

ўзига хослик кимёвий ва физикавий жараёнларнинг хусусиятларида намоён бўлади. 

Шундай  қилиб  элементар  зарралар  оламида  биз  айтган  «7  ўлчамга  мос  келувчи  қонун-

қоидалар фақат шу соҳанинг ўзига ҳослиги билан ажралиб туради» деган фикрмиз, яъни барион 

зарядининг сақланиш қонуни кимё фани ва ядро физикаси бўлимида ҳам ўринли эканлигини 

қараб чиқдиқ.  

 

Фойдаланилган адабиётлар: 



1.  Мансурова  М.Ю.  Олий  таълимдаэлементар  зарралар  физикаси  мазмуни  ва  уни  ўқитиш 

методикаси  (бакалавриат  босқичи  мисолида):  Автореф.  дис.  …  пед.  фанл.  номзоди  илмий 

даражасини олиш учун. – Т.: ТДПУ, 2009. – 24 б. 

2. Насриддинов К., Давлетниязов С. Зарралар физикасини фанлараро алоқадорликда ўқитиш 

масаласи  //Физика  ва  астрономия  муаммолари.  Ўқитиш  методикаси.  Республика  илмий  ва 

илмий-методик конференция материаллари тўплами. –Тошкент. ТДПУ, 2010. –Б. 204-206. 

 

 

КАСБИЙ ТАЪЛИМ МЕЪЁРИЙ-ҲУҚУҚИЙ ҲУЖЖАТЛАРИНИ ДАВЛАТ ВА 



ЖАМИЯТ ҲАМДА МЕҲНАТ БОЗОРИ ТАЛАБЛАРИ АСОСИДА ИШЛАБ ЧИҚАРИШ 

МУАММОЛАРИ ВА ЕЧИМЛАРИ  

 

Рахматуллаев М. Р., Рахматуллаев И. А. 

Ўзбекистон Миллий университети ҳузуридаги Яримўтказгичлар физикаси ва 

микроэлектроника илмий-тадқиқот институти  

 

Кейинги  йилларда  мамлакатимизда  ижтимоий-иқтисодий  ривожланишнинг  устувор 



йўналишларига ҳамда халқаро стандартлар талабларига мос келадиган олий таълим тизимини 

яратиш  бўйича  кенг  кўламли  ишлар  амалга  оширилмоқда.  Ўзбекистон  Республикаси 

Президентининг  2017  йил  7  февралдаги  ПФ  4947-сонли  “2017-2021  йилларда  Ўзбекистон 

Республикасини  ривожлантиришнинг  бешта  устувор  йўналиши  бўйича  ҳаракатлар 

стратегияси”   Фармони узлуксиз таълим тизимини янада такомиллаштириш, сифатли таълим 

хизматлари имкониятларини ошириш, меҳнат бозорининг замонавий эҳтиёжларига мос юқори 

малакали кадрлар тайёрлаш сиёсатини давом эттириш устувор вазифалар қаторидан белгилаб 

берилди.  Ҳақиқатдан  ҳам,  олий  таълим  тизимида  амалга  оширилаётган  ишларга  қарамай, 



“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

180 


 

давлат ва жамият ҳамда меҳнат бозори талаблари даражасида рақобатбардош, юқори малакали 

кадрлар  тайёрлаш  масаласи  мамлакатда  олиб  борилаётган  иқтисодий  ва  ижтимоий-сиёсий 

ислоҳотларнинг  талабларига  ҳали  тўлиқ  жавоб  бермайди.  Олий  таълим  самарадорлигини 

оширишнинг  асосий  омилларидан  бири  ўқув  меъёрий-ҳуқуқий  ҳужжатларини  давлат  ва 

жамият ҳамда меҳнат бозори талаблари асосида юқори савияда ишлаб чиқилганлиги даражаси 

билан  белгиланади.  Ўқув  меъёрий  ҳужжатлар  мажмуалари  таълим  жараёнида  бажарадиган 

функциялари ҳар хил бўлгани билан улар таълим сифатиини ва самарадорлигини оширишга 

қаратилган бўлиши, яъни барча меъёрий ҳужжатларнинг хусусий мақсадлари Давлат ва жамият 

ҳамда меҳнат бозорининг умумий мақсадларини амалга оширишга қаратилган бўлиши керак.  

Касбий  таълим  меъёрий  ҳужжалари  Давлат  ва  жамият  ҳамда  меҳнат  бозори  талаблари 

даражасида  кадрлар  тайёрлаш  муаммо  ва  унинг  ечимлари  тадқиқот  объекти  сифатида 

Мустақил Давлатлар Ҳамдўстлиги олимлари томонидан чуқур ўрганилмаган. Собиқ иттифоқ 

таълим  тизимидан  мерос  бўлиб  қолган  Давлат  таълим  стандартлари,  ўқув  режа  ва 

дастурларнинг  мазмуни  ўзгарган  бўлсада  аммо,  уларнинг  структураси  ҳамда  функцияси 

ҳозиргача ўзгармай сақланиб келинмоқда.  Ушбу структура бугунги кунгача ҳеч қандай илмий 

асосланган  методлар  билан  асослаб  берилмаган  бўлиб,  дедукция  методига  асосланган 

структура  /1/  яъни,  касбий  фанларни  ўзлаштириш  хусусий  мақсадлари  орқали  Давлат  ва 

жамият  ҳамда  меҳнат  бозори  талабларининг  умумий  мақсадларини  амалга  оширишга 

қаратилган.  Касбий  таълим  мақсад  ва  вазифаларини  рўёбга  чиқариш  механизми  меъёрий 

ҳужжатларда  тўлиқ  ўз  аксини  топмаган.  Жумладан,  касбий  таълимдан  манфаатдор 

қатламларнинг манфаатларини ҳимоя қилиши илмий асослаб берилмаган. Биз мазкур мақолада 

Давлат ва жамият ҳамда меҳнат бозори талаблари асосида олий маълумотли мутахассисларни 

тайёрлашнинг  илмий  асосланган  тизимини  ҳамда  касбий  таълим  меъёрий-ҳуқуқий 

ҳужжатларини  ишлаб  чиқиш  методологиясини  яратиш  йўналишида  олиб  бораётган 

тадқиқотларимизнинг муайян  бир  йўналиши  бўйича  тўхталиб  ўтамиз.  Тадқиқотларимизнинг 

асосий  мақсади  -  таълимдан  манфаатдор  қатламларни  манфаатларини  тўлиқ  ҳимоя  қилиш, 

давлат ва жамият ҳамда меҳнат бозори талаблари асосида кадрлар тайёрлаш имкониятига эга 

бўлган  ҳамда  илмий  асосланган  касбий  таълимнинг  меъёрий-ҳуқуқий  ҳужжатларининг  янги 

авлодини яратишга қаратилган. Бугунги кунда таълим жараёнида фойдаланилаётган меъёрий-

ҳуқуқий  ҳужжатлар  индукция  методида  ишлаб  чиқилган  бўлиб,  ўқув  режа  ва  дастурларда 

билим, кўникма ҳамда малакаларни умумийлик ёндашувида ўзлаштиришга қаратилган. Бундай 

тартибда  ишлаб  чиқилган  меъёрий-ҳуқуқий  ҳужжатлар  таълим  жараёни  меҳнат  бозори 

талаблари билан узвийлигини тўлиқ таъминлаш имкониятини бермайди ҳамда талабаларнинг 

ўзлаштириш  сифатига  салбий  таъсир  қилади.  Олиб  борилган  илмий  изланишлар,  меъёрий-

ҳуқуқий  ҳужжатларни  дедукция  методида  эмас,  балки  индукция  методида  ишлаб  чиқилиши 

белгиланган  мақсадларга  мувофиқ  эканлигини  аниқлади.  Индукция  методи  якка  тартибдаги 

касбий  таълимнинг  хусусий  мақсадларга  эришиш  орқали  меҳнат  бозорининг  умумий 

мақсадларга эришишга асосланади

 



Меҳнат бозорида ҳар бир касбий йўналиш бир неча фаолият туридан

 

иборат бўлгани



 

учун, 


ўқув дастурларни касбий фанлар бўйича эмас, балки фаолият турлари бўйича яъни методида 

ишлаб чиқилиши меҳнат бозори билан таълим бозорининг ўзаро узвий боғлиқлиги таминлайди 

|2-3|. Фанлар бўйича ишлаб чиқилаётган ўқув дастурлари касбий фаолият турларига нисбатан 

тартиблашмаган  ҳолда  таълим  жараёнининг  ташкил  қилиниши,  тингловчиларнинг  ҳар  бир 

фаолият  турларига  доир  билимларни  тўлиқ  модул  сифатида  ўзлаштиришига  салбий  таъсир 

кўрсатмоқда. Умумий мақсадларни кўзлаб, фанлар бўйича индукция методида ишлаб чиқилган 

ўқув  дастурлари  ягона  ўқув  режасига  жойлаштирилган.  Бундай  ўқув  режа  ва  дастурларда 

белгиланган билимлар меҳнат бозори талаблари билан узвий эмаслигини юзага келтирмоқда. 

Касбий  таълимда  билимлар  узвийлиги  –  бу  нисбий  тушунча  бўлиб,  яъни  меҳнат  бозорида 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

181 


 

муайян касбий йўналиш бўйича самарали  фаолият олиб бориш  учун зарур бўлган билимлар 

кетма-кетлиги ҳамда тартиблашувининг касбга ўқитиш жараёни билан мос келишидир. 

Бугунги  кунда  олий  таълим  тизимида  талабаларнинг  билим  сифатининг  меҳнат  бозори 

талабларига  тўлиқ  жавоб  бермаслигининг  асосий  сабаби  ўқув  режа  ва  дастурлар  меҳнат 

бозорида  фаолият  олиб  бориш  учун  зарур  бўлган  билимлар  билан  тўлиқ  узвийлиги  мавжуд 

эмаслигидадир.  Агар ўқув режа ва дастурлар белгилаган мақсадларни амалга ошириш учун, 

яъни  меҳнат  бозори  талаб  этадиган  билимлар  кетма-кетлиги  тартиблашган  механизмга  эга 

бўлмаса, бундай тартибда ўқув жараёнини ташкил қилиниш талабаларнинг ўзлаштиришларига 

салбий  таъсир  қилади.  Чунки,  тингловчилар  муайян  таълим  муддати  давомида  қандай 

билимларни  нима  учун  ўзлаштириётганларини  тасаввур  қилолмайдилар.  Бундай  тартибдаги 

ўзлаштириш  уларнинг  билимларга  бўлган  қизиқиш  ва  эҳтиёжларига  салбий  таъсир  қилиб 

келмоқда.  Касбий  фанлар  бўйича  ишлаб  чиқилган  ўқув  дастурларини  меҳнат  бозори 

талабларига  мос  ҳолда  ишлаб  чиқиш  жуда  ҳам  мушкул  ёки  тўлиқ  бажариш  мумкин  эмас. 

Сабаби шундан иборатки, бир касбий фан меҳнат бозорида муайян бир технологик жараённи 

тўлиқ қамраб олиши мумкин эмас, бу технологик жараённи бир неча фанлар қамраб олади. Бу 

фанларни  ўзлаштириш  учун  ўқув  дастурларини  ишлаб  чиқишда  ягона  бир  технологик 

жараёнларини  яхлит  қамраб  олиш  жуда  ҳам  мушкул  ҳисобланади.  Қолаверса  бир  бутун 

жараённи турли фанлар билимлари таркибига бўлиши ва турли вақтларда уларни ўзлаштириш 

ушбу  технологик  жараён  тўғрисида  яхлит  билимларни  талабалар  онгида  шаклланишига 

имконият бермайди. Касбий фанлар бўйича ишлаб чиқилган ўқув дастурларини меҳнат бозори 

талабларига  мослигини  ўрганиш  ёки  экспертизадан  ўтказиш  жуда  ҳам  мушкуллиги  сабабли 

тўлиқ бажариш мумкин эмас. 

 

Олиб  борилган  илмий  тадқиқотлар  натижасида  таълим  меъёрий  ӽужжатларига 



қўйиладиган асосий талаблар қуйидагиларда иборат эканлиги аниқланди: 

 



таълим меъёрий ӽужжатларининг мазмуни барча таълимдан манфаатдор қатламларнинг 

манфаатларини ӽимоя қилиши илмий асосланган бўлиши; 

 

таълим  меъёрий  ӽужжатлари  халқаро  таълим  бозорида  рақобатбардошлиги  илмий 



асосланган бўлиши; 

 



таълим меъёрий ӽужжатлари таълимнинг ривожланиб боришини ўзида мужассам этган 

бўлиши. 


Ушбу талабларни ўзида мужассам этган таълим меъёрий ҳужжатлари яратиш заминида 

Давлат  ва  жамият  ҳамда  меҳнат  бозори  талабларига  мувофиқ  юқори  малакали  ёш 

мутахассис кадрлар тайёрлаш билан Миллий дастурда белгиланган вазифаларни бевосита 

ижросини таъминлаш имкониятига эга бўламиз.  

Фойдаланилган адабиётлар 

1.  Рахматуллаев М. Р., Олий ва ўрта махсус, касб-ҳунар таълими тизимида касбий таълим 

узлуксизлиги  ва  узвийлигини  таъминлашда  илмий  муаммолар.  Таълим  технологиялари, 

2005 йил, №2, 4-6 б. 

2.  Рахматуллаев  М.Р.  К  вопросу  о  научно-методических  проблемах  разработки 

нормативных  документов  высшего  образования.  Международная  конференция  –  Пути 

повышения качества воспитательной работы в образовательных учреждениях,  РФ, Рязань, 

2008 год, 334-335 б. 

3.  Рахматуллаев  М.Р.,  Мелков  А.В.  К  вопросу  о  механизмах  разработки  нормативно-

правовой документации системы профессионального образования в Российской Федерации, 

Межвузовский научно-методический конференции, РФ, Рязань, 2009 год, 4 марта, 122-124 

стр. 


 

 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

182 


 

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ СИСТЕМЫ КОМПЬЮТЕРНОЙ АЛГЕБРЫ ПРИ 

ПРЕПОДАВАНИИ КУРСОВ ФИЗИКИ 

 

Б.А.Абдикамалов, М.Б.Тагаев, Р.М.Хожаназарова 



Каракалпакский государственный университет имени Бердаха 

 

Глубокие социально-экономические преобразования, начатые по инициативе Президента 



Республики  Узбекистан  Ш.М.Мирзиёева,  выявили  большое  количество  проблем  в  развитии 

общества в целом, а также в частности в деле подготовки компетентных кадров для нужд всех 

отраслей  экономики  и  социальной  жизни  страны.  В  связи  с  этим  были  опеределены 

первоочередные меры по дальнейшему развитию системы высшего образования, где в первую 

очередь намечено дальнейшее совершенствование образовательного процесса, учебных планов 

и  программ  высшего  образования  на  основе  широкого  использования  новейших 

педагогических технологий и методов обучения.  

Естественно, при преподавании любого учебного предмета независимо от вида учебного 

занятия, каждый преподаватель решает, как именно ему следует читать лекции или проводить 

практические,  лабораторные  или  другие  виды  занятий.  Однако,  можно  сформулировать  ряд 

общих  рекомендаций  и  предложить  некоторые  методические  приемы,  позволяющие  дать 

возможность поднять эффективность усвоения студентами нового материала и стимулировать 

их познавательную активность. 

С начала 2000-х годов на кафедрес целью повышения наглядности изучаемых явлений, а 

также  более  глубокого  освоения  предлагаемого  материала  в  процессе  преподавания  всех 

разделов  общей  физики  и  теоретической  физики  (особенно  при  преподавании  квантовой 

механики) систематическии последовательно использовалась система компьютерной алгебры 

Mathematica (начиная с 5-й версии). Известно, что эта система широко используется в научных, 

инженерных,  математических  и  компьютерных  областях.  В  течение  трех  десятилетий 

флагманская  система  Wolfram  Mathematica  была  центральным  инструментом  для  высшего 

образования в различных областях STEM. Система Mathematica имеет в наличии почти 5000 

встроенных  функций,  покрывающие  все  области  технических  расчётов.  Они  тщательно 

интегрированы  для  идеальной  совместной  работы,  и  все  они  включены  в  полностью 

интегрированную систему Mathematica. 

Особое  место  для  преподавания  физики  имеет  демонстрационный  проект 

WolframDemonstrationsPriject (demonstrations.wolfram.com). Проект состоит из организованной 

открытой  коллекции  небольших  интерактивных  программ  называемых  демонстрациями 

(Demonstrations), которые визуально и интерактивно представляют идею широкого диапазона 

областей.  

Использование продуктов Wolfram Demonstrations Priject началось при проведении всех 

видов занятий по курсу механика. В настоящее время только по механике имеется более 600 

разработок по исследованию и демонстрации механических явлений. Членами кафедрыбыли 

созданы  новые  программы  для  демонстрации  различных  видов  движений  и  взаимодействий 

между  различными  физическими  телами.  Опыт  показал,  что  компьютерные  демонстрации 

механических  явлений  следуют  использовать  во  время  всех  видов  занятий,  а  также  при 

выполнении работ физического практикума для моделирования исследуемого механического 

процесса. Система Mathematica постепенно использовалась и при проведении других разделов 

курса общей физики. 

Систематическое  использование  продуктов  Wolfram  Demonstrations  Priject  во  время 

учебного  процесса  привело  к  глубокому  изучению  всех  разделов  физики,  а  также  освоению 

языка программирования Mathematica. 

Использование  продуктов  Wolfram  Demonstrations  Priject  дали  свои  положительные 

результаты и при преподавании таких теоретических курсов как квантовая механика. Следует 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

183 


 

отметить, что на сайте компании WolframResearch имеется более 450 демонстрации различных 

квантомеханических явлений. Здесь особое место занимает изучение корпускулярно-волновых 

свойств, интерференция волн материи, теория Бора, уравнение Шрёдингера и его решения для 

атомов  водорода  и  водородоподобных  атомов,  изучение  спектров  щелочных  металлов, 

исследование  рентгеновских  спектров  различных  химических  элементов,  эффектов  типа 

Зеемана, Штарка и др. 

Система  компьютерной  алгебры  Mathematica  оказалась  удобной  для  исследования 

различных  функции  и  полиномов  (например,  полиномы  Эрмита,  Чебышева,  Лагерра  и  др.), 

используемых  в  квантовой  механике  и  для  наглядной  демонстрации  их  особенностей  при 

помощи графики. При использовании системы компьютерной алгебры студенты стало успешно 

решать сложные кванто механические задачи, например, по теории возмущения.  

Система компьютерной алгебры была использована как база данных по физической науке, 

а также при обработке результатов эксперимента по всем курсам общей физики (Sciettificand 

Medical Data & Computation и др.). 

Отметим,  что  совместное  использование  при  выполнении  лабораторных  работ  по  всем 

шести  разделам  курса  общей  физики  в  современных  лабораториях  германской  компании 

LDDIDACTIC  GmbH,  и  системы  компьютерной  алгебры  Mathematica  дали  свои 

положительные результаты. Накопленный опыт показал, что при помощи Mathematica можно 

моделировать все лабораторные работы, предлагаемые вышеназванной компанией. 

На  основе  опыта  по  применению  в  учебном  процессе  совместного  использования 

возможностей  системы  компьютерной  алгебры  Mathematica  и  учебных  лабораторий 

LDDIDACTICGmbH  был  сделан  вывод,  что,  предлагаемая  методика  обучения  вполне 

соответствует целям и задачам формирования профессиональных и личностных компетенций 

будущих специалистов-физиков.

 

 



ФИЗИКА-МАТЕМАТИКА ДАРСЛАРИДА АЙРИМ ДИДАКТИК ЖАРАЁН ТАЪЛИМ 

ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ 

 

М.Маматова, ФарДУ, ўқитувчи 



Г.Эргашева, Д.Ғуфронова, Б.Туйчиев, ФарДУ талабалар 

gulomjon.rahmatov@mail.ru

 

 

Мустақиллик  йиллари  том  маънода  Ўзбекистон  Республикаси  ижтимоий-иқтисодий  ва 



маданий  тараққиёти  истиқболини  белгилаш,  жаҳон  ҳамжамияти  мамлакатлари  сафидан 

муносиб ўрин эгаллашга интилиш йўлидаги кенг кўламли ислоҳотларни амалга ошириш билан 

кечмоқда.  Жаҳоннинг  ривожланган  мамлакатлари  тажрибаларини  ўрганиш,  маҳаллий  шарт-

шароит, иқтисодий ва интеллектуал ресурсларни инобатга олган ҳолда жамият ҳаётининг барча 

соҳаларида туб ислоҳотларнинг амалга оширилаётганлиги янгидан-янги ютуқларга эришишни 

таъминламоқда. 

Глобаллашув шароитида таълим шахсни ҳар томонлама вояга етказиш, унда комиллик ва 

малакали мутахассисга хос сифатларни шакллантиришда муҳим ўрин тутади. Бугунги тезкор 

давр таълим олувчилар, шу жумладан ўқувчиларни ҳам қисқа муддатда ва асосли маълумотлар 

билан  қуроллантириш,  улар  томонидан  турли  фан  асосларини  пухта  ўзлаштирилиши  учун 

зарур шарт-шароитларни яратишни тақозо этмоқда. Замонавий шароитда таълим жараёнининг 

барча имкониятларига кўра шахсни ривожлантириш, ижтимоийлаштириш ва  унда мустақил, 

танқидий, ижодий фикрлаш қобилиятларини тарбиялашга йўналтирилиши талаб қилинмоқда. 

Ўзида  ана  шу  имкониятларни  намоён  эта  олган  таълим  шахсга  йўналтирилган  таълим 

ҳисобланади. 

Бу  турдаги  таълим  талабаларда  мустақиллик,  ташаббускорлик,  жавобгарлик  каби 

сифатлар, шунингдек, мустақил, ижодий ва танқидий фикрлаш қобилиятларини тарбиялашга 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

184 


 

хизмат қилади. Бу турдаги таълимни ташкил этишда педагоглардан ҳар бир талаба имкон қадар 

индивидуал  ёндашишни,  унинг  шахсини  ҳурмат  қилишни,  унга  ишонч  билдириш  тақозо 

этилади.  Қолаверса,  шахсга  йўналтирилган  таълим  ўқитиш  жараёнининг  иштирокчилари 

педагог-талаба ёки талаба-талаба, талаба-талабалар гуруҳи, талаба-талабалар жамоаси тарзида 

ўзаро  ҳамкорликда  билим  олиш,  шахс  сифатида  камол  топтириш  учун  қулай  педагогик 

шароитни яратиш заруриятини ифодалайди.  

Шахсга  йўналтирилган  таълимнинг  турлари  қуйидагича:  инновацион  таълим,  модул 

таълими,  ҳамкорлик  таълими,  интерфаол  таълим,  масофавий  таълим,  компьютер  таълим, 

муаммоли  таълим,  лойиҳа  таълими,  ривожлантирувчи  таълим,  табақалаштирилган  таълим, 

ўйин технологиялари, индивидуал таълим, дастурий таълим, мустақил таълим. 

Замонавий таълимга хос муҳим жиҳатлардан бири – педагог фаолиятининг инновацион 

характер  касб  этишига  эришиш  саналади.  Ривожланган  хорижий  мамлакатларда  педагог 

фаолиятининг  инновацион  характер  касб  этишига  эришиш  масаласи  ўтган  асрнинг  60-

йилларидан бошлаб жиддий ўрганила бошлаган. Хусусан, Х.Барнет, Ж.Бассет, Д.Гамильтон, 

Н.Гросс,  Р.Карлсон,  М.Майлз  каби  тадқиқотчилар  томонидан  олиб  борилган  ишларда 

инновацион  фаолият,  педагогик  фаолиятга  инновацион  ёндашиш  фаолиятида  улардан  фаол 

фойдаланиш бўйича бир қаор ишлар амалга оширилган. 

Замонавий  психологик-педагогик  фанлар  еришган  ютуқларга  биноан  исталган  ўқув 

жараёни учта бир-бири билан боғлиқ қисмдан иборат:  

1. Мотивлар; 

2. Ўқувчининг ўқиш (ўзлаштириш) фаолияти;  

3. Ўқувчининг билиш фаолиятини бошқариш. Бошқариш вазифасини муаллим ёки техник 

воситалар бажаради.  

Бундан  ташқари,  муаммоли  ўқитиш  машғулотларда  педагог  томонидан  яратиладиган 

муаммоли  вазиятлар  ва  уларни  ечишга  қаратилган  ўқувчиларнинг  фаол  мустақил  фаолияти 

ҳисобланади. Натижада ўқувчилар касбий билимларга, кўникмаларга, малакаларга эга бўлади 

ва фикрлаш қобилиятлари ривожланади.  

Муаммоли 

таълим 


технологиялари 

ўқувчи 


фаолиятини 

фаоллаштириш 

ва 

жадаллаштиришга  асосланган.  Муаммоли  таълим  технологиясининг  асоси  инсоннинг 



фикрлаши муаммоли вазиятни ҳал этишдан бошланиши ҳамда унинг муаммоларни аниқлаш, 

тадқиқ  этиш  ва  ечиш  қобилиятига  эга  эканлигидан  келиб  чиқади.  Муаммоли  таълим 

ўқувчиларнинг ижодий тафаккури ва ижодий қобилиятларини ўстиришда жиддий аҳамиятга 

эга.   Муаммоли таълимнинг бош мақсади ўқувчиларнинг муаммони тўлиқ тушуниб етишига 

эришиш  ва  уларни  ҳал  эта  олишга  ўргатиш,  ўрганилаётган  мавзу  билан  боғлиқ  муаммоли 

вазият яратишдан иборат. Муаммоли таълимнинг ғояси: Билимларни ўқувчиларга тайёр ҳолда 

бериш эмас, улар томонидан дарс мавзусига тегишли муаммолар бўйича ўқув-тадқиқотларини 

бажариш асосида ўзлаштирилишини таъминлашдан иборат. Таълим босқичлари қуйидагиларга 

ажратилади: ўқув муаммоси; муаммоли  вазият ҳосил қилиш; муаммони ечиш тахминларини 

шакллантириш; ечимнинг тўғрилигини текшириш. 

Хулоса  қилиб  айтганимизда,  муаммоли  таълимни  қўллаш  ўқувчиларининг  зийраклик, 

ҳозиржавоблик сифатлари ҳамда гўзал нутқ таркиб топтиришга хизмат қилади. 

Фойдаланилган адабиётлар рўйҳати 

1. 


М. Очилов «Янги педагогик технологиялар» / қўлланма. - Қарши: Насаф, 2000 й.  

2. 


Н.Саидахмадов,  М.  Очилов  «Янги  педагогик  технология  моҳияти  ва  замонавий 

лойиҳаси». - Т.: ХТБ РТМ, 1999 й.  

3. 

Утапов  Т.У.  Иқтидорли  ўқувчиларни  ўқитишда  кластерли  дастурлар.  «Халқ  таълими 



ходимларини қайта тайёрлаш ва малакасини ошириш муаммолари» Республика илмий-

амалий конф.материаллари 2003 й. 

 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

185 


 

О МЕЖПРЕДМЕТНЫХ СВЯЗЕЙ ФИЗИКИ С ДИСЦИПЛИНАМИ «ТЕПЛОФИЗИКА» 

И «АРХИТЕКТУРНАЯ ФИЗИКА» 

 

У.Т.Усаров,И.Т.Турдибеков,Н.Х.Холдоров 



Самаркандский Государственный Архитектурно-строительный институт 

 

При  обучении  студентов  направления  образования  5340100-«Архитектура»  и  5341000- 

«Организация  архитектурного  проектирования  сельских  населенных  местностей»  были 

усилены межпредметные связи курсов «Физика» и «Архитектурная физика». Это связано с тем, 

что обе дисциплины используют родственный понятийный аппарат, одинаковое теоретическое 

описание  родственных  явлений,  что  неминуемо  приводит  к  дублированию  изложения 

конкретных разделов. Проектирование зданий предусматривает формирование искусственной 

среды, отличной от окружающей среды за наружными стенами. Стабильность и комфортность 

создаваемых  условий  пребывания  людей  во  внутреннем  пространстве  определяются  так 

называемыми физическими средами: в первую очередь тепловой, световой и звуковой. Задачи 

формирования физических сред рассматриваются в специальных дисциплинах: «Строительная 

физика»,  «Архитектурная  физика».  Разделы,  входящие  в  эти  дисциплины:  «Строительная 

теплофизика»,  «Архитектурная  теплотехника»,  «Архитектурная  акустика»  связаны  между 

собой едиными подходами к изложению современных методов оценки и расчѐта физических 

характеристик  помещения.  Тепловая  среда  и  комфортные  параметры  микроклимата 

помещений обычно ставятся на первое место в решении задач проектирования физических сред 

зданий. При нормировании тепловой защиты зданий рассматривают три главных показателя 

соответствующих физических процессов: сопротивление теплопередаче отдельных элементов 

ограждения  конструкций  здания;  санитарно-гигиенический,  включающий  температурный 

перепад  между  температурами  внутреннего  воздуха  и  на  поверхности  ограждающих 

конструкций и температурой на внутренней поверхности, превышающей точку росы; удельный 

расход  тепловой  энергии  на  отопление  здания.  Физические  основы  теплозащиты  связаны  с 

изучением  процессов  переноса  тепла,  поглощения,  трансформации  тепла  в  пределах  здания. 

При этом используются знания, полученные в разделе «Термодинамика» курса «Физика»: три 

опытных  закона  –  три  начала  термодинамики.  Часто  для  анализа  теплозащиты  зданий 

ограничиваются  феноменологической  термодинамикой  и  положениями  двух  законов:  о 

сохранении энергии для замкнутой системы (I - ое начало термодинамики) и о невозможности 

перехода тепла от тела, менее нагретого, к телу более нагретому (неравенство Клаузиуса Δ S≥ 

0). 

Физическая  модель  теплозащитных  зданий  позволяет  ограничиться  в  первом 



приближении  рассмотрением  стационарных  условий,  когда  потоки  тепла  через  ограждения 

можно считать  установившимися. Наружная и внутренняя среды  помещений здания обычно 

связаны  с  состоянием  воздушной  среды,  а  именно,  с  температурой  и  влажностью  воздуха. 

Процессы  переноса  тепла,  воздуха  и  влаги  в  ограждающих  конструкциях  и  пространстве 

помещений  обусловлены  исключительно  разностью  температур  или  давлений  в  различных 

точках  в  толще  ограждений  или  участков  помещений.  В  формирующих  здание  средах  и 

используемых  строительных  материалах  наблюдаются  три  основных  вида  теплопередачи: 

теплопроводность – в основном в твѐрдых материалах конструкций; конвекция и излучение – 

существенные  в  расчѐтах  воздушных  прослоек  и  пустот  в  ограждающих  конструкциях.  Для 

определения потока тепловой энергии используют уравнение Фурье:  

𝑞 = −𝜆

𝑑𝑇

𝑑𝑥



 

Большое значение в «Архитектурная физика» придаѐтся физическому смыслу и единицам 

измерения  разного  рода  коэффициентов:  теплопроводности,  теплоотдачи  излучением, 

теплоотдачи путѐм конвекции и т.п. Тепловое излучение при характерных для поверхностей в 

помещении сравнительно низких температурах подчиняется известным для студентов из курса 

«Физика»  законам  Кирхгофа,  Стефана-Больцмана,  Вина.  Оно  охватывает  достаточно  узкий 



“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

186 


 

диапазон длин волн и считается почти монохроматичным. При температурах поверхностей в 

интервале, например, от 0 до 150

С длины волн излучения находятся в пределах от 11 до 7 мкм. 



Таким  образом,  при  изучении  специальной  дисциплины  «Архитектурная  физика», 

относящейся  к  профессиональному  циклу,  используются  понятия  и  законы  курса  «Физика», 

изучаемой на 4 и 5-ом семестрах. 

Приводим  количество  академических  часов,  выделенных  на  дисциплины  «Физика»  и 

«Архитектурная физика» 

Н/п 


Учебные  

дисциплины  

Общая трудоемкость (в часах) 

Всего объем 

в часах 

Аудиторные занятия (в часах) 

С

амостоя


тельно

е 

обучени



е 

Всего 


Лекции 

Практические  

Физика 


226 

126 


72 

54 


100 

Архитектурная 



физика 

130 


72 

36 


36 

58 



Yüklə 11,09 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   63




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin