LiječNIČki vjesnik g o d. D I x

Iz  sveučilišne  medicinske  klinike  u  Za grebu.  (Upravnik:  prof.  dr.  Ivan  Botteri)

K a k o   se  ne  l i j e č i   k a r d i j a l n a   d e k o m p e n z a c i j a .

Novi  prilog  ekonomsko-racionalnoj  recepturi.

Dr.  Mile  B u d a k

U  nizu  članaka,  koji  su  već  izašli  u  našem  »Liječ­

ničkom  Vjesniku«  o  liječenju  kardijalne  dekompenza­

cije  ( G r o s s m a n n ,   B e n z o n ,   L u š i c k y ,   H a h n ,  

B u d a k   itd.),  bilo  je  opširno  govora  o  tome,  kako  i 

kada  treba  upotrebiti  digitalis,  to  naše  najbolje  i 

najdjelotvornije  sredstvo  u  internoj  medicini. 

Isto 

tako  govoreno  je  u  više  navrata  o  upotrebi  analep- 

tičkih  sredstava,  koja  djeluju  na  periferiju  krvnog 

optoka)  što  centralno,  što  direktno  na  same  krvne 

žile.  Ta  su  pitanja  u  medicinskoj  literaturi  uopće 

već  toliko  pročišćena,  da  su  stvorene  neke  kardi-

,  klinički  asistent.

nalne  sm jernice  za  terapiju,  k oje  bism o  m ogli  na­

zvati  gotovim   zakonim a.  T k o   se  toga  u  sadašnje 

vrijem e  ne  drži,  taj  o čito  griješi. 

U 

daljem  je  p a k   nizu 

članaka  b ilo  g ovora  

0

  u potrebi  živinih  tkivnih  diure­

tika,  b ez  kojih  se  ta k ođer  ne  m ože  više  zamisliti 

m oderna  kardijalna  terapija.  Htjeti  izbjegavati  tako 

uspješna  sredstva,  koja  su  u  danim  indikacijam a  p o t­

puno  bezopasna,  ili  ih  zam jenjivati  raznim  navodno 

isto  tak o  uspješnim  lijekovim a  (iz  teofilinske  grupe) 

treba  također  smatrati pogreškom .

K od   ov og   našeg  razlaganja  treba  m eđutim   uzeti

533

u  obzir  još  i  ekonom ski  m om enat,  jer  je  p o v o d   ovom  

članku  potek a o  i  s  te  strane.  U  jednom   m om   prikazu, 

k oji  je  izašao  p o d   naslovom   »O p et  o   digitalisu«  (L. 

V.  1936,  br.  1),  b ilo  je  izračunato,  kako  je  jedan 

kardiijalno  dekom penzirani  slučaj 

liječen   na  vrlo 

skup  način,  a  uz  to   p osve  bezuspješno.  M oram o  pri­

znati,  da  nam  ova k vi  slučajevi  izgledaju  p osve  n e ­

razumljivi.  Tim   više,  jer  nam  je  poznato,  da  g otovo 

svi  liječnici  v e ć   iz  vlastitog  interesa  paze  i  na  e k o ­

nom ski  m om ent  u  recepturi.

Da  ipak  o  tom e  pitanju  treba  još  koju  riječ  na­

pisati,  svjed oči  naš  novi  slučaj,  k oji  sâm  p o  sebi  nije 

iznimka,  nego  ga  vadim o  izm eđu  ostalih,  je r  se  tu 

m ože  na  najzorniji  način  pok azati:  k a k o  se  ne  liječi 

kardijalna  dekom penzacija.

P.  P.  58  god.,  b iv š i  priva tn i  čin ov n ik , 

v r lo   sirom ašn og 

stanja.  B io  je   u v ije k   zd ra v  sve  do  jesen i  1935.  T a d a   j e   p r v i  put 

opa zio,  da  teže  diše  i  to   osob ito  k a d   b i  v iš e   h od a o  ili  n ešto  ra d io, 

ali  u  p r v o   v r ije m e   n ije   tom e  p r id a v a o  v e ć e g   zn a čen ja .  M eđ u ­

tim   1936.  u  s ije č n ju   n a v od n o  iza  je d n e   p reh la d e  op a zio  je ,  da  m u 

p o č in ju   otica ti  n oge  i  testes.  T ešk o  d isa n je  p osta lo  j e   jo š   ja če , 

ja v lja lo   se  i  k o d   m iro v a n ja ,  te  su  zb o g   toga  n astu p ile  i  b e s a - 

n ice.  M o k re n je   je   b iv a lo   sve  sla b ije.  P rizv a n i  lije č n ik   je   d avao 

n e k e   lije k o v e   te  se  sta n je  n ešto  m a lo  p o p ra v ilo ,  ali  u b r z o   je  

o p et  b ilo   s v e  p o  starom .  Sada  ja k o   k a šlje,  te  u  is p lju v k u   im a  i 

n ešto  k rv i.  P r ije   n e k o lik o   dana  d o b iv a o   je   i  ja k e   n esv jestice. 

Z a d n je   v r ije m e   n e  puši,  p r ije   pu šio  10— 15  ciga reta   d n evn o.  P ije  

ođ p rilik e   5  dicl.  tek u ćin e  dn evn o,  stolica   opstipiran a.  In f.  v en erea : 

s  25  god in a   g o n o re ja .  O d   ja k o g   k a šlja   m u   se  ra zv ila   na  desn oj 

strani  in gvin aln a   h ern ija .  B olesn ik   je   doša o  u  k lin ik u   22.  V. 

1936.  u   v r lo   tešk om   stanju,  je r   je   d ek om p en za cija   b iv a la   sve 

ja ča .  K o d   dolaska  je   p ok a za o  ov ih   9  recep a ta   k o je   je   d ob io 

u  tok u   dva  m je s e ca   lije č e n ja   k o d   kuće.

1)  R p.  In f.  f o l  digita lis 

1,0  :  180.0 

L iq v .  am m on.  anis.  1,0 

Sir.  cort.  aurant. 

20,0 

M D S.  S vaka  2  sata  1  žlicu

3)  Rp.  A g u rin   0,5

D td.  N o.  X X .

S.  3  praška  d n evn o

5)  R p.  T h e a cy lo n   1,0 

D td.  No.  X V .

S.  p o   uputi

7)  R p.  In f.  rad.  ip e c a c 

0,6

et  fo l.  digita lis 

1,0  ad  180,0 

Sir.  cort.  aurant  20,0 

M D S  S vaka  2  sata  1  žlicu

D iu retin   0,50 

D td.  N o.  X .

D.  S.  3  na  dan

2)  Rp.  D iu retin   0,50 

D td.  No.  X .

S.  P o   uputi

4)  Rp.  S cilla ren   tabl 

»S and oz«

Lag.  orig.  N o.  1. 

D.  S.  p o   uputi

6)  R p.  T h ea cy lon  

1.0 

D td.  N o.  X V .

S.  2— 3  d n ev n o

8)  R p.  D iga len   »R o ch e «  .

lag.  orig.  N o.  I.

D.  S.  3  X   10  kapi

9)  Rp.  R ob .  ta ra x ac.

laevu lisat. 

lag.  orig.  N o.  I.

S.  2  ž lič ic e   d n ev n o

v ršk om   sistoličn i  šum   d r u g o g   karaktera.  D ru g i  p u lm on a ln i  ton 

la k o  n aglašen.  B ilo   u brza n o,  120  u  m inu ti,  ce le rn o   i  visok o, 

ritm ičn o.  D u r o z ie r -o v   d u pli  šum   n azočan,  a  isto  i  Q u in ck e -o v  

kapilarn i,  te  digitaln i  puls.  K r v n i  tlak   150/45  po  R iv a -R o c c i 

(dakle  ja k o   d iv erg en tn i  ob lik ).  T rb u h :  izn a d   n iv oa   g ru d n og  koša, 

stijen k a   edem atozna,  je tr a   ja k o   v e lik a   i   b oln a ,  5  prsta  isp od  

luka  u   m e đ io k la v ik u la m o j  lin iji.  S lezen a   la k o   pov eća n a .  N ešto 

ascitesa.  S akraln i  edem i.  E kstrem iteti  ja k o   n atečen i  sve  do  k o ­

ljen a ,  a  n ešto  i  izn a d   k o lje n a .  K oža   ja k o   n apeta  i  sja jn a ,  te   se 

lju šti.  T estes  o tečen i  u   v e lič in i  d je č je   glave.  R e flek si  prisu tn i, 

ali  slabi.

U rin :  spec.  tež.  1022,  kiseo,  žut,  a lb u m en   4 % ,  u ro b ilin og en  

1:128,  b iliru b in   tra g ov i,  a  u   sedim en tu   le u k o citi  i  p o je d in i  e ri­

trociti.

K r v :  ostatni  du šik  180  m g % ,  a  W asserm an n   i  ostale  re a k ci­

je   u  serum u   k o m p le tn o   pozitiv n e.

R en tg en ološk i  n alaz  sn im k e  p lu ća   (23.  V.  1936  C.  R.  I.  p ro f. 

P o p o v ič)  v i d i   s l i k u   b r .   1:  U  ob a   p lu ćn a   p o lja   zn a k ovi  p lu ć ­

n e  staze.  D esn o  p lu ćn o   p o lje   je   b azaln o  h om o g e n o   za sjen jen o. 

S rce   ja k o   p o v e ća n o   na  sve  strane,  te  im a  o b lik   trok u taste  m lo h a ­

v e   v re će .  D ija g o n a ln i  k ao  i  tran sverza ln i  p r o m je r   izn ose  19  cm .. 

A m p litu d a   srča n e  p u lz a cije   j e   v r lo   m alen a.  N a  p ok u s  V a lsa lve 

srce  ne  m ije n ja   fo r m u   d ok   se  n a  p oku s  M iillera   on o  jo š   ja č e  

p r o šir u je   (fu n k cion a ln i  p ok u s  za  sta n je  srča n og  m išića).  A orta  

n orm a ln e  širine,  s a tu ra cije  i  dužine.

Z brojim o  li  sada  cijelu  sumu,  koju  je  bolesn ik  

izdao  samo  za  lijekove,  tada  dobijem o 

otprilike 

800.—   dinara  i  nije  čudo  da  se  je  m orao  zadužiti.  Da 

mu  je  bilo  bar  bolje,  ali  naprotiv.  N akon  kratkog 

poboljšanja,  kad  je  dat  doista  digitalis  (Digalen,  ali  u 

n ešto  prem aloj  dozi)  stanje  je  biva lo  sve  teže,  jer  su 

edem i  rasli.  D ak ak o  da  T h eacylon ,  A gurin  i  k a k o  li 

se  sve  ne  zovu   ti  skupocjeni  prašci,  od  kojih  svaki 

pojedini  stoji  više  od  10  dinara,  nisu  m ogli  tu  ništa 

učiniti.

P ređim o  sada  na  status  k od  dolaska  (skraćen):

M ršav,  disp n oiča n   i  cija n o tiča n ,  sen zorij  slob od a n ,  ali  je  

b o le s n ik   n ešto  apatičan,  a feb rila n ,  sk lere  su b ik teričn e.  M u sset-ov  

sim p tom   pozitiv a n   (p u lza cija   c ije le   g la ve  p rem a   n atrag).  V ra t: 

ja k o   n a b re k le   ven e,  k a rotid e  sn ažn o  p u lzira ju .  G ru d n i  k o š :  desno 

od   4  reb ra   prem a   bazi  m u klin a,  a  na  lije v o j  strani  gra n ica   na  11 

trnu,  ali  n ep om ičn a .  A u sk u lta torn o  d ifu zn o  m n og o  v la žn ih   h r o -  

p a ca   a  b a za ln o  desn o  d isa n je  ja k o   o s la b ljen o.  S r c e :  ictu s  u  6 

m e đ u re b re n o m   p ro sto ru   u  p r e d n jo j  a k s ila m o j  lin iji,  p roširen , 

desna  gra n ica   se  n e  m o ž e   odred iti,  je r   p rela z i  u  m u k lin u   desne 

strane  plu ća.  G o rn ja   g ra n ica   u  2  m e đ u re b re n o m   p rostoru .  N ad 

a o rto m   glasni  ddjastolični  šum   i  h ra p a vi 

sistoličn i 

šum .N ad

Slika  1.

R e n tg e n o lo g   d a k le  kaže,  da  se  radi  o  ja k o j  stazi  u  plu ćim a  

s  iz lje v o m   tek u ćin e  u   desni  p leu ra ln i  prostor,  te  o  ja k o   p o v e ­

ća n om   m io d e g e n e ra tiv n o m   srcu.

Na  tem elju  svih  tih  nalaza  glasila  je  naša  dija­

gnoza:  M esaortitis  luetica  subséquente  insuficientia 

valvularum   semilun.  aortae, 

insuficientia  relativa 

valvulae  mitralis,  hypertrophia  et  dilatatio  cordis 

totius,  decom pen satio  cordis,  anasarca  et  ascites, 

stasis  hepatis,  renum  et  pulmonum,  h ydroth orax  lat. 

dex.

Ovaj  je  slučaj  to   zanimljiviji,  jer  dijagnozu  m ože 

postaviti  svaki  liječnik  na  bolesn ičk om   k revetu  bez 

ikakvih  kom pliciranih  pretraga,  a  i  za  terapiju  ne 

treba  nikakvih  pom agala  osim  svoga  uha  i  opažanja 

bolesnika,  te  dobrih  m edikam enata.  M i  smo  postigli 

v rlo   dobar  uspjeh  i  to  tim  više,  što  je  bolesn ik   u  toku 

liječen ja   p ro živ io   više 

kom plikacija.  Prije  nego 

predem   na  opis  naše  terapije  donijet  ću  čisto  she­

m atski  i  u  vrlo  kratkom   obliku 

pregled  m edika­

m enata,  koji  se  upotrebljavaju  u  terapiji  smetnje 

cirk u la tom og   aparata,  i  to   p o  grupama,  držeći  se 

njihovih  farm akoloških  karakteristika.  Na  taj  će 

nam  način  biti  olakšan  izb o r  p otreb n og  m edika­

menta  prem a  stanju  bolesnika  i  prem a  vrsti  dek om ­

penzacije.  Prije  toga  htio  bih  pridodati  samo  još 

n ek olik o  riječi  baš  o  tom   izboru   m edikam enata.

K ak o  je  spom enuto,  terapija  kardijalne  dekom pen ­

zacije  je  tak o  uspješna  k a o   m alo  k oja  u  internoj

m edicini,  ali  lijekovi  su  v rlo  diferentni  i  različiti  po

valjanosti.  T reb a   stoga  upotrebljavati  posve  p o ­

uzdane  preparate.  Na  tom   polju  su  magistralni  pri-

534

pravci  uvelike  potisnuti  od  farmaceutskih  industrija, 

a  tu,  moramo  priznati,  i  s  pravom.  Infusum  foliae 

digitalis  se  ne  može  nikako  mjeriti  s  dobrim  tvor­

ničkim  preparatom;  možda  jedino  treba  ostaviti  u 

svojoj  recepturi  tinkturu  digitalis  titratu  i  sâm  pulvis 

foliae  digitalis.  Tvorničkih  preparata  ima  vrlo  mnogo 

i  sada  su  manje  više  svi  jednako  dobri.  Svaki  s  odli­

kama  one  grupe  u  koju  spada.  Treba  preporučiti  da 

izaberemo  iz  svake  grupe  po  jedan  pouzdan  pre­

parat  i  da  kod  tog  ostanemo,  jer  ćem o  samo  tako 

moći  sigurno  voditi  pravu  kardijalnu  terapiju.  Pre­

lazeći  s  jednog  preparata na  drugi  doći  ćemo  u  takav 

labirint,  koji  će  samo  škoditi  našim  bolesnicima.

Normalnu  cirkulaciju  ne  m ože  održavati  samo 

srce,  nego  mu  treba  u  glavnom   još  p o m o ć  krvnih  žila, 

dakle  periferije.  Zajedničkim   radom   tih  faktora 

održava  se  norm alni  krvotok ,  a  porem ećaj  m ože  n a­

stati  bilo  na  srcu,  bilo  na  žilama.  T ada  nastaje  d e ­

kom penzacija  krvnog  optok a  i  mi  m oram o  pom oći. 

0   pitanju  zatajenja  k rvotok a   izašao  je  u  7.  broju 

Lij.  Vjes.  od  ove  godine  dokum entaran  prikaz  od 

prof.  Botteri-a,  pa  upućujem   na  taj  članak.

A k o  nam  zataji  srce,  bez  obzira  da  li  je  tome 

uzrokom  srčana  griješka  ili  oboljenje  samog  srčanog 

mišića,  t r e b a m o   s v a k a k o   p o s e g n u t i   z a  

g r u p o m   d i g i t a l i s a .   Biila  bil  velika  gijiješka 

poslužiti  se  u  tim slučajevima  analeptičkim  ili  kakvim 

drugim  sličnim  sredstvima.  Glikozidi  digitalisa  imaju 

principijelno  isto  djelovanje,  bez  obzira  iz  koje 

droge  bili  pripravljeni,  a  obično  se  upotrebljavaju  iz 

digitalis  purpurea,  digitalis  lanata,  strofantus-grupe, 

scile,  adonisa,  konvalarije  itd.  Međutim  među  njima 

postoji  velika  razlika  u  jakosti,  brzini  i  u  trajnosti 

djelovanja.  Ovo  posljednje  se  temelji  uglavnom  na 

kumulativnom  svojstvu  digitalisovih  glikozida.  Gli­

kozidi  iz  strofantusa  su  vrlo  jaki,  djeluju  vrlo  brzo, 

ali  prolazno.  U  praksi  se  upotrebljavaju  dosta  rijetko, 

jer  su  često  opaženi  razni  nepoželjni  uzgredni  sim­

ptomi,  te  se  u  novije  doba  umjesto  strofantusa  mnogo 

radije  upotrebljavaju  preparati  iz  lanate.  Oni  djeluju 

također  dosta  brzo,  jaki  su,  a  donekle  se  i  vežu  na 

srčani  mišić.  Osim  toga  su  doista  potpuno  b ez­

opasni.  Poslije  strofantina,  kako  smo  istakli,  dolazi 

po  redu  prema  brzini  djelovanja  digitalis  lanata  sa 

svojim  izoliranim  glikozidima,  lanadigen  a,  b i   c.  Te 

glikozide  nalazimo  u  čistom  obliku  u  Digilanidu 

»Sandoz«  i  Lanaclarin  »Kaštel«.  Tu  dakle  imamo 

brzo  djelovanje  digitalisa,  osobito  prikladno  za  intra­

venoznu  terapiju,  a  preporučuje  se  i  rektalna  aplika­

cija.  Ti  su preparati  osobito  dobri u  praksi  za  početak 

liječenja  dekompenziranih  slučajeva,  jer  tu  trebamo 

što  skorije  efekte.  Treći  po  redu  dolaze  preparati  iz 

digitalis  purpurea.  Djeluju  nešto  sporije,  ali  zato 

dulje,  jer  se  jače  vežu.  Djelovanje  im  je  nakon  do­

voljne  kumulacije  vrlo  intenzivno.  Najjači  pred­

stavnik  te  grupe,  čisti  izolirani  glikozid,  je  digitoxin, 

koji  se  nalazi  u  prometu  kao  Digitaline  »Nativelle« 

ili  kao  »Digitoxin  solub.  Cloetta«. 

On  je  vrlo  jak, 

djeluje  sporo,  ali  zato  jako  kumulira,  te  je  osobito 

prikladan  za  duga  liječenja  i  za  održanje  terapeut- 

skog  efekta.  Ostali  cijeli  niz  tvorničkih  preparata  iz 

digitalis  purpureae  imaju  uglavnom  isto  djelovanje 

samo  im  je  kumulativno  djelovanje  nešto  slabije  od 

digitalina.  Drugi  naprijed  spomenuti  glikozidi  s  djelo­

vanjem  digitalisa  iz  scile,  adonisa,  oleandra  itd. 

znatno  zaostaju  za  spomenutim  trim  grupama  i  mogu 

se  upotrebljavati  samo  u  posve  lakim  slučajevima. 

Kumulacija  gotovo  nemaju,  a  djelovanje  im  je  vrlo 

slabog  intenziteta.

Drugu  veliku  skupinu  za  terapiju  smetnja  u 

cirkulatornom  aparatu  čine  analeptička  sredstva. 

Praktično  rečeno  ta  sredstva  ne  djeluju  uopće  na 

srce,  ili  tek  indirektno,  a  pomažu  cirkulaciji  raznim 

drugim  putevima.  Htio  bih  ponovno  istaknuti  da  ova 

sredstva,  ni  u  kojem  slučaju  ne  mogu  zamijeniti  pre­

parate  digitalisa.  Ta  se  istina  često  dovoljno  ne 

uvažava.

Analaptička  sredstva  dijelimo  na:

a)  c e n t r a l n a   a n a l e p t i k a ,   koja  djeluju 

centralno  p re k o   n ervnog  sistem a  u  glavnom   preko 

v a zom otorn og  centra  i  m oždane  kore,  a  to  su 

kam for,  camphaquin,  cam phosol,  hexeton ,  te  cora- 

min  i  cardiazol,  odn osn o  oba  zajedno  u  tonokardinu. 

Cardiazol  djeluje  v e ć  n ek olik o  minuta  nakon  sub­

kutane  aplikacije,  ali  se  brzo  i  izlučuje,  dok  coramin 

djeluje  znatno  polaganije,  ali  dulje,  te  je  iz  toga  i 

nikla  ideja  da  se  oba  sredstva  kom biniraju.  Ova 

sredstva  prek o  va zom otorn og  centra  jačaju  tonus 

sudova,  sužuju  proširene  bazene,  poboljšavaju  cirku­

laciju  u  koronarkam a  i  tako  olakšavaju  rad  srca. 

O vam o  spada  i  strihnin  (djeluje  prek o  hrptene  m o ž­

dine)  te  treba  žaliti,  da  se  taj  vrijedni  alkaloid  u p o­

trebljava  razm jerno  v rlo  m alo  i  u  n edovoljn oj  dozaži. 

Za  dovoljan  uspjeh  treba  naime  davati  više  put 

dnevno  2— 3  mg.  K ofein   čini  prijelaz  prem a  slijedećoj 

grupi,  jer  on  djeluje  centralno  i  periferno.  On  draži 

vazom otorn i  centar,  ali  djeluje  i  na  perifern e  žile  te 

n ešto  i  direktno  na  sam  neurom uskularni  sistem  u 

srcu; 

1 v   I

b)  p e r i f e r n a   a n a l e p t i k a ,   koja  djeluju 

direktno  na  krvne  žile  svaki  na  svoj  način,  a  to  su 

adrenalin  i  efedrin,  te  simpatol.  Djelovanje  ovog  p o­

sljednjeg  je  još  prilično  nejasno.

Prem a  tom e  trebam o  u  terapiji  dekom penzacija 

krvn og  optok a   —   v e ć   prem a  smetnjama  —   u p o tre b ­

ljavati  koji  preparat  digitalisa  ili  sâm  ili  u  k om bina­

ciji  s  analeptičkim   sredstvim a. 

D ak ak o  uz  to  treba 

određivati  i  ostale  u običajen e  potreb n e  m jere  (m iro­

vanje,  neslana  hrana,  ograničenje  tekućina  itd.). 

M eđutim,  če sto   put,  p o g o to v o   k o d   srednje  teških  i 

teških  dekom penzacija,  trebam o  još  i  p o m o ć  živinih 

dijuretika.  N ovurit  i  Salyrgan  su  glavni  predstavnici 

te  grupe.  N ovurit  postoji  u  dva  oblika,  i  to  u  injek­

cijam a  i  supozitorijam a,  što  je  za  našu  praksu  na  selu 

od   v elik og   značenja.  K on ačn o  u  nekim   slučajevim a 

ćem o  trebati  još  i  p o m o ć  am onijskog  k lorida  da  za- 

kiselim o  tkiva,  što  će  u velike  olakšali  djelovanje 

živinih  dijuretika.  A m onijski  k lorid  se  najlakše  uzima 

u  obliku  tableta  k ao  Diuram on  (10— 12  tableta 

dnevno).

U  nekim  slučajevima,  gdje  je  potrebno  i  gdje 

želimo  direktno  utjecati  na  koronarne  žile  možemo 

aplicirati  preparat  teofilinske  grupe,  eventualno  u 

kombinaciji  s  glikozom.  Poboljšavajući  cirkulaciju  u 

tim  arterijama  omogućit  ćem o  dobru  ishranu  srca. 

Ova  sredstva  ne  mogu  nikako  zamijeniti  preparate 

živinih  dijuretika  u  onim  slučajevima,  gdje  su  ona  p o­

trebna.

Sada  nekoliko  riječi  o  terapiji  našeg  slučaja.  — 

Imali  smo  pred  sobom  tešku  dekompenzaciju  s  ede­

mima  i  zastojem  u  skoro  svim organima,  nedovoljno  ili 

nikako vo 

digitaliziranu, 

te  bezuspješno 

tretiranu 

s  raznim  navodnim  dijureticima.  Tu  treba  dati  osim 

mirovanja  i  dijete  intravenozno  digitalis  i  mi  smo  se 

prema  gornjem  izlaganju  u  početku  odlučili  za  lanatu, 

a  kasnije  smo  prešli  na  digitalin  »Nativelle« 

(3 

X  

0,1 

mg).  Odmah  drugi  dan  smo  dali  i  Novurit  supozitorij, 

jer  taj  daje  jednoličnu  dijurezu,  te  stoga  ne  tereti

535

srce.  Dijureza  se  je  odmah  podigla  od  300  ccm   na 

1600  ccm .  Protiv  besanica  je  bolesnik  dob iv a o  seve- 

nal,  a  za  periferiju  smo  dali  tonokardin.  B olesnik  se 

iz  dana  u  dan  osjeća o  sve  bolje,  edem i  su  nestajali 

dispnoa  je  brzo  popuštala,  a  o p će   stanje  se  lijepo 

popravilo.  A lbum en  je  iz  urina  posve  nestao.  M eđu- 

vrem eno  je  bolesnik  p reb rod io  i  n ek olik o  kom pli­

kacija. 

On  je  imao  staru  gonorejičnu  strikturu 

uretre,  te  mu  je  to  činilo  smetnje  k o d   obilnog  urini­

ranja  (m orao  je  biti  kateteriziran).  Osim  toga  je 

dob io  erisipel  na  nozi,  koji  je  sretno  prošao,  a  bilo 

je  tok om   liječenja  i  n ek olik o  bronho-pneum oničnih 

žarišta.  Na  rentgenološkoj  kon troli  nakon  5  sedm ica 

( v i d i   s l i k u   b  r.  2)  se  vidi  da  je  staza  u  plućim a

S l i k a   2.

i  transudat  p osve  nestao,  da  se  je  srce  smanjilo  i  da 

je  d ob ilo  svoj  tonus.  R en tgen olog  veli  doslovn o  o v o : 

»konture  lijevog  i  desnog  ventrikla  su  se  dob ro  za­

oblile«.  K ad  smo  postigli  kom penzaciju,  ostali  smo  na

laganoj  digitalizaciji  (svaki  drugi  dan 

1 

kuglicu 

à  0,1  mg),  a  profilaktičk i  protiv  edem a  smo  savjeto­

vali  svakih  14  dana  jedan  supozitorij  novurita.  D a­

k a k o  da  se  srce  nije  vratilo  na  normalnu  veličinu, 

jer  je  bolesniku  ostala  n jegova  aortalna  griješka. 

Kasnije  smo  p o če li  s  laganom   antiluetičnom   kurom  

(jod,  N ovobi).  B olesn ik  je  živio  iza  toga  još  godinu 

dana  u  dobrom   stanju,  a  umro  je  ove  godine  od 

supurativne  peritonitide.  T o   dakako  nije  m ogao  iz­

držati,  što  na  k on cu   rijetko  izdrže  i  posve  zdrava 

srca.  Da  nije  toga  bilo,  m ožda  bi  ga  držali  još  koju 

godinu.

*

Rezim irajući  iskustvo  iz  terapije  našeg  slučaja  i 

u vodn o  razmatranje  htjeli  bism o  na  koncu  zaključiti 

o v o   izlaganje  slijedećim   rečenicam a:

1)  Kardijalna  dekom pen zacija  se  liječi  prven ­

stveno  dobrim   preparatim a  digitalisa,  u  dovoljno 

velikim   dozam a  i  kroz  d ovoljn o  dugo  vrem ena.  Ne 

smijemo  zaboraviti  na  kroničnu  digitalizaciju.

2)  A k o   trebam o  doista  dobra  dijuretika,  onda 

m oram o  posegnuti  za  živinim  tkivnim   dijureticima. 

Za  njih  do  danas  nem am o  druge  zamjene.  O sobito 

je  korisno  provoditi  profilaksu  protiv 

stvaranja 

edem a  na  taj  način,  da  u  v ećim   intervalim a  aplici­

ram o  supozitorije  tih  soli.

3)  T reba  paziti  i  na  ekonom ski  momenat,  jer 

liječenje  bezuspješnim   preparatim a  je  doista  vrlo 

skupo,  a  u  našem   spom enutom   slučaju  n aročito 

skupo,  jer  su  ordinirani  ne  samo  bezuspješni,  nego 

i  takvi  preparati  k oji  su  b ezob zirn o  skupi  (na  pr. 

20  tableta  T h eacylon a  stoji  160.—   Din.).  Digitaline, 

Lanoclarin,  Digilanid  i  N ovurit  ne  stoje  ni  izdaleka 

toliko,  a  p o g o to v o   u  poređenju  s  terapeutskim  

efektom .