Literatura
B r o u a r d e l : D es lésion s du ro c h e r de l ’ ap op h yse m a sto-
ide (ca rien écrose) et des accid en ts qui eu sont la con seq u a n ce.
— Bul. de la Soc. A n atom . 1866 p 212; cit. p o R a m a d ieru . — T r o -
e 1 1 s c h : L e h rb u ch d e r O h ren h eilk u n de. — L e ip z ig 1877. —
G r a d e n i g o Sulla paralisi d e ll’ a b d u cen te di orig in e otitica. —
A rch . Italian o di Otol. V ol. X V , 1904, p 402. — G r a d e n i g o :
Sur un syn drom e p a rticu lier des com p lica tion s en d ocra n ien n es
des otites: p a ra ly sie de l ’ a bdu cteu r. —- V II C on grès in tern a tion a l,
B ord ea u x 1904; A n n a les de M al. d. l ’ Or. 1904, p 120. — Š e r c e r -
R a b a r : Još dva slu ča ja G ra d e n ig o v o g sind rom a. — L j. V ješt,
god. 50, II, 1928, p 847. —' V o g e l : D er sogen an n te G ra d en igosch e
S y m p tom en k om p lex . — Int. Z etra lb lt. f.
O hrenh lk. Br.
18,
1920, p 293 i Bd. 19, 1922, p 1. — U l r i c h : Z u r L eh re von der
o tog en en A b d u cen slä h m u n g . — Zt. f. H N O , V o l. 9, 1924, p 403. —
O p p i k o f e r : U b er den e xtra d u ra len A b szess d er P y ra m id en
spitze und den G ra d en igosch en S y m p tom en k om p lex . — Zt. f.
H NO Bd. 21, 1928, p 455. — S c h i a n d e r : Z u r H istolog ie der
E iterun gen an d er P y ra m id en spzitze. — Zt. f. H N O Bd. 12, 1925,
p 492. — B r u n n e r : B eiträ ge zur K en n tn is d er otog en en Ca-
vern osu sp h leb itis. — M on a tssch rft. f. O hrenh lkd. u sw . B d. 60,
1926, p 36. — H a b e r m a n n : U eb er E rk ra n k u n gen des F elsen -
th eils u n d des O h rla by rin th s in fo lg e d er a cu ten eitrigen M ittel
oh rentzü ndu ng. — A rch . f. O h ren h lkd. Bd. 42, 1897, p 129. —
G r ü n b e r g :
Z u r P a th ogen ese tie fg e le g e n e r e p id u ra ler E nt
zü n d u n gsh erd e im F elsen b ein . — Z t. f. O h ren h lkd. B d. 75, 1917,
p 66. — U f f e n o r d e : Z u r K lin ik der F ä lle v on M itteloh r-
E iteru n g m it tiefen p erila b y rin th ä ren H erden . — A rch f. Ohren
hlkd. B d. 105, 1920, p 8 7 . — M a y e r O t t o : D ie P y ra m id e n
zellen eiteru n gen . — Zt. f. H N O , Bd. 42, 1937, p 1. K on g ress
b erich t. — P a g a n o : L a sin d rom e di G ra d en igo. — N apoli
1931. — R a m a d i e r : L ’ ostéite p r o fo n d a du ro c h e r ; R aports
du C on grès de la S o cié té F ran ça ise d ’ O to -R h in o -L a rin g o lo g ie
de 1933. — P aris, T. X L V I, 1 P artie. — T obe c k : Z u r A n a
tom ie der F elsen b ein sp itze n ach rön tg e n o lo g is ch e n U n tersu ch u n
gen. — Z t. f. H N O B d. 36, 1934, p 384, K o n g ressb erich t. — T o -
bec :
A n a tom isch e U n tersu ch u n gen ü b e r die Pn eum atisation
v o n F elsen b ein en und die W eg leitu n g zu r Spitze. — Zt. f. H N O ,
Bd. 37, 1935, p 152. — T o b e c k : U b er die H ä u fig k eit und B e
d eu tu ng o to g e n e r »P yra m id en sp itzen erk ra n k u n g en «.
— Zt. f.
H N O , B d. 38, 1935, p 162, K o n g ressb erich t. — T o b e c k : Ü b er
die E in teilu n g d er sogen an nten P y ra m id en sp itzen eiteru n g en . —
A rch . f. O h ren h lk d, Bd. 141, 1936, p 61. — K r a u s : D ie P y r a
m iden sp itzen pn eu m a tisa tion im R ön tg en b ild e. — A rch . f. O h ren
h lkd. B d. 128, 1931, p 307. — Š e r c e r : O bostran i G ra d en ig ov
sin d rom . — L j. V ješt. god . 49, 1927, p 577. — G u š i ć : č e t v r t i
slu ča j G ra d e n ig o v o g sin d rom a na o to lo š k o j k lin ici u Z ag reb u . —
M ed ic. P r e g le d v o l. 8, 1933, p 12. — P o d v i n e c : S lu ča j o p e r i
ra n og ek stra d u ra ln og apscesa na vršk u p iram ide. — R e fe ra t na
s je d n ici o to -n e u r o -o fta lm o lo š k o g društva 28 m a ja 1935.
L j.
V ješt. god. 58, 1936 p, 88. — F r e n c k n e r : S om e R em arks
on the T rea tm en t od A p icitis (P etrositis) w ith o r w ith ou t G ra đ e-
n ig o ’ s S yn d rom e. — A cta O to la ry n g o lo g ica , V o l 17, 1932, p 97.
Iz I. sveučilišne kirurške klinike u Parizu. (Upravnik: prof. A. Gosset.)
T o t a l n a t i r o i d e k t o m i j a k a o m e t o d a l i j e č e n j a b a n a l n e
i B a s e d o w - l j e v e a s i s t o l i j e .
Dr. B. J. J o v a n o v i č , klin. asistent.
P od uticajem radova
K o c h e r - a,
R e v e r -
d i n - a
i
P o n c e t - a totalna tiroidektom ij a bila
je, zbog teških kom plikacija, posve napuštena, te ki
rurzi od tog vremena (god. 1882.) jedino vrše pa rci
jalnu resekciju štitnjače. Operativna tehnika p očiv a
na principu, da se na stražnjoj strani tiroidnog lobusa
m ora ostaviti jedan dio žljezda n og tkiva »sigurnosti«;
ići dalje,
znači
izvrgavati se opasnostim a povrede
recurrensa i paratiroidnih žlijezdd. O va činjenica,
k oju svaki kirurg m ora imati na umu, sačinjava n a j
važniji napredak u kirurgiji štitnjače.
M eđutim, p osljedn jih godina totalna tiroidekto-
m ija ulazi ponovno u modu,
naročito kod liječen ja
insuficijencije srca,
k o d k oje je ona u stanju dati
potpune i definitivne terapijske
rezultate.
Cilj je
ovoga članka, da precizira indikacije ove nove op era
cije i da ocijeni njene neposredne i daljne rezultate.
Naš se rad bazira na pet operiranih slučajeva i naro
čito na pažljivom analiziranju m nogo važnijih ameri-
kanskih statistika.
Totalna tiroidektom ij a kod banalne asistolije.
Fiziološka baza,
G od. 1932. kirurzi iz B o s t o n - a
— p oslije dugog i strpljivog rada o brzini krvne
cir
kulacije, o bazalnom m etabolizm u i o tireotok sik ozi —
došli su m alo p o m alo do ideje, da liječe srčanu insu-
ficijenciju, sa normalnim m etabolizm om , pom oću to
talne resekcije štitnjače.
B l u m g a r t je — prou čavaju ći brzinu krvotoka
kod normalnih i patoloških
lju d i — utvrdio, da je
krvna cirkulacija
kod
miksedematoznih
bolesnika
usporena.
Isti je autor liječio ove m iksedematozne
bolesnike tiroidnim ekstraktima (k oji aktiviraju iz
m jenu tkivâ) i zapazio je, da su se kod njih pojavile
m anifestacije srčane insuficijencije.
Drugi autori ( D a v i e s , L i a n ) utvrdili su, da
je brzina k rvotok a usporena k o d asistoličnih b o
lesnika sa normalnim ili povećanim metabolizmom.
Iz ovih činjenica autori su zaključili, da bi totalna ti-
roidektom ija bila logična
m etoda liječen ja srčane
insuficijencije, jer je ona jedina u stanju da prou zro
kuje izvjesni stepen hipotiroidizm a i da na taj način
uspostavi ravnotežu izm eđu aktivnosti m etabolizm a
raznih tkivâ i brzine krvotoka.
C u t t l e r i L e v i n e su došli do istog za k lju
čka, ali posve drugim putem. Ova su dva autora bila
iznenađena odličnim rezultatima subtotalne tiroidek-
tom ije k o d B a sed ow -ljeve asistolije. Stoga su oni p o
511
kušali parcijalnu resekciju štitnjače k od banalne
asistolije. K ad su zapazili, da su rezultati ove nepot
pune operacije bili dobri ali prolazni, autori su došli
do ideje, da bi kod sličnih slučajeva bila uspješnija
totalna tiroidektom ija.
Od tog vremena su se p oja vili m nogobrojni radovi
u amerikanskoj literaturi, k oji su m alo p o m alo pre
cizirali indikacije ove nove kirurške m etode. U E ngle
skoj treba spomenuti radove B r e n n e r - a i
D o
n o va n - a, u Francuskoj radove L ia n - a, W e l t i-a
i F a c q u e t - a , radove P a t e l - a , L e m a i r e - a
C o r d i e r - a , u N jem ačkoj rad B a n k o f f - a. Svi
ovi autori, uvjereni u dobre rezultate ove nove opera
cije, ističu, da se ona ne sm ije odviše mnogo, i na bilo
koju ruku, prim jenjivati; treba, kažu oni, izvršiti ovu
operaciju jedino kod indiciranih slučajeva, kod kojih
kolaboracija interniste i kirurga mora biti vrlo uska;
isto je tako potrebno, da svaki slučaj bude što o z b ilj
nije prostudiran, jer operacija nije posve bez opas
nosti.
Teoretska interpretacija dobrih rezultata totalne
tiroidektom ije kod
banalne asistolije je danas vrlo
shvatljiva. Bolesnik sa dekom penziranom kardiopa-
tijom je biće, kod koga srce nije u stanju u dovoljiti
zahtjevima raznih tkivâ. Ne postoji ravnoteža izm eđu
n edovoljn e količine u tkivu dovedene krvi s jedne
strane i zahtjevâ organizma s druge strane. A k o kod
ovakog bolesnika prouzrokujem o izvjestan stepen hi-
potiroidizm a, zahtjevi raznih tkivâ će se sm anjiti i
time srce manje umarati. K od ovakih bolesnika, kod
kojih m edikam entozna sredstva nisu u stanju m odifi
cirati krvnu cirkulaciju, totalna tiroidektom ija uma
n ju je zahtjeve tkivâ i time uspostavlja ravnotežu. Ova
teoretska razm atranja bila su potvrđena čitavim nizom
eksperimenatâ,
kod kojih je izgaranje raznih tkiva
bilo izm jereno bazalnim metabolizmom, a krvni d o
prinos brzinom krvotoka.
Da bi se precizno ustano
vila brzina krvotoka, amerikanski autori su se poslu
žili »gustativnim m etodam a«, k oje se sastoje u ubri
zgavanju jedne bezopasne supstancije
(decbolin) u
venozni krvotok, i kod kojih se, p oslije par trenutaka,
poja vi kod bolesnika vrlo jasan gustativni o sje ća j;
vrijem e, proteklo izm eđu in jek cije i gustativnog o s je
ćaja, pokazuje
brzinu
krvotoka.
L i a n je u p o
sljed n je vrijem e provjerio ovaj test i našao je rezu l
tate posve slične rezultatima amerikanskih autora. —
Protiv-pokus bio je učinjen: kod asistoličnih b oles
nika, poboljšanih tiroidektom ijom , in jek cije tiroidnih
ekstrakata, vršene do pojavljivanja norm alnog m eta
bolizm a, p rou zrok ova le su pon ovn e sim ptom e srčane
insuficijencije.
O perativne indikacije. Postaviti preciznu indika
ciju totalne
tiroidektom ije kod banalne asistolije
jedan je od najdelikatnijih kliničkih problem â. Da bi
što objektivnije razm otrili ovaj problem , mi ćem o se
osloniti ne samo na naša opažanja, nego naročito na
važne statistike amerikanskih
autorâ.
P osta vljan je
operativnih indikacijâ počiva prije svega na vrlo de
taljnom i ozbiljnom kliničkom
pregledu
bolesnika.
Anam nestička analiza mora biti potpuna; treba potra
žiti tačan uzrok lezije srca k oja je prouzrokovala asi-
stoliju; treba precizirati evoluciju te kauzalne lezije i
naročito precizirati, da li postoje, ili ne, akutni evolu-
tivni napadi; treba na koncu što detaljn ije precizirati
evolu ciju sâme asistolije i njeno reagiranje prem a me-
dikam entoznom liječenju. K linički pregled m ora biti
potpun, naročito što se tiče kliničkih simptoma srčane
insuficijencije, stanja m iokarda i funkcionalnog ka
paciteta bolesnika. Treba isto tako sakupiti izvjestan
broj dokumenata,
pom oću kojih će se lako i jasno
m oći ustanoviti vrijednost dobivenog rezultata poslije
operacije (krvni tlak, venozni tlak, brzina krvotoka,
kapacitet
pluća,
ortodijagram ,
elektrokardiogram ,
krvna slika, dozaža krvne uree i holesterola). Treba
na koncu istaknuti važnost slijedeće činjenice: nije
d ov oljn o da se bolesnik pregleda jedanput, nego je
neophodno potrebno pratiti izvjesno vrijem e evolu
ciju kardiopatije.
Ova je činjenica od osnovne važ
nosti: ne držati se nje, znači izlagati bolesnika n a j
većim katastrofama.
Neke indikacije p očiva ju na etiologiji k ardio
patije. U principu ne treba operirati bolesnike, kod
kojih su kauzalne lezije asistolije u punoj evoluciji.
Ne treba dakle operirati bolesnika sa srčanim m anife
stacijam a akutnog artikularnog reumatizma, s m alig
nim evolutivnim endokarditisom , s evolutivnim sifili
tičnim aortitisom , s infarktom m iokarda, s em boli-
zantnim kardiopatijam a.
U dvije riječi, treba kod
operacije odstraniti svaku febrilnu asistoliju.
Klinička slika asistolije m ože isto tako poslužiti
kod postavljan ja operativnih indikacijâ. Ne treba —
razum ije se — operirati bolesnike u terminalnoj fazi,
fazi »srčane kaheksije«. Isto tak o treba eliminirati od
operacije
bolesnike s važnijim bubrežnim lezijam a.
Banalna
klasična
asistolija— kod k oje alterniraju
faze pogoršanja i faze jasne am elioracije — p red
stavlja najvažniju indikaciju totalne tiroidektom ije.
A ritm ija je isto tako važna indikacija ove operacije.
O peracija se, naposljetku, ne sm ije izvršiti kod
bolesnika, kod kojih je bazalni metabolizam već sm a
njen. Ova je eventualnost dosta rijetka, jer — kako
smo to već gore naveli — m etabolizam je kod asisto
ličnih bolesnika ili normalan ili m alo iznad normale.
U principu, mogu se operirati bolesnici, čiji m etabo
lizam ne silazi ispod — 10.
O p era tiv n a teh n ika. O p e ra ciju treb a izv ršiti u n a jp o g o d n ije
v rije m e , t. j. u fa z i od m ora , p o s lije ra cion a ln e k a rd ioton ičn e
kure. P a r dana p re d o p e r a c iju treb a dati b olesn ik u u m ira v a ju ća
sredstva ( lu m in a l, ga rđ en a l); je d a n sat p r e d o p e r a c iju treb a m u
u brizga ti 1 cg r m orfiu m a . B o le s n ici su često v r lo n erv ozn i, pa
im se stoga ne s m ije p re cizira ti toča n dan k iru ršk e in terv en
c ije , n ego se to m ože u čin iti sam o sat, dva, p red op era ciju .
O p era tivn a teh n ik a tota ln e tiro id e k to m ije k o d b analn e asi
s to lije j e re la tiv n o laka, j e r s e o v d j e r a d i o n o r m a l
n o j š t i t n j a č i b e z i k a k v i h v a ž n i j i h p a t o l o š k i h
a l t e r a e i j â . L ok a ln a n ark oza izg led a nam n a jje d n o s ta v n ija
i n a jb e n ig n ija ; d o v o ljn o je n o v o k a in o m in filtrira ti p otk ožn o
tk iv o, pa da se d o b ije p otp u n a a n estezija o d g o v a ra ju će g p o
d r u č ja ; m ora m o m eđ u tim p rim ije titi, da ligatu ra g o r n je ti-
ro id n e a rte r ije za d a je dosta ja k e b o lo v e , što se u osta lom lako
m ože s p rje čiti in filt r a c ijo m v rh a tiro id n o g lobusa. O s v ije tlje n je
o p e r a tiv n o g p o lja m ora b iti sa vršen o, k a ko bi se m og la p r im i
je titi i n a jm a n ja ra zlik a u b o ji tkiva, i na taj n a čin iz b je ći
p o v re d i su sjed n ih organâ.
O p e ra cija se sa stoji iz s lije d e ć ih d ije lo v a :
1) K o c h e r -o v a k ožn a in c iz ija je sa vršen a : k oža se m ora
š iro k o od g u liti, t. j. d o lje do sternum a, a g o r e do tiroid n e
h rsk a vice.
2) U zdužna s e k cija p o d -h io id n ih m išića m ora b iti duga,
t. j. p roteza ti se o d g o r n je g ru b a stern um a do h ioid n e kosti.
O va duga m išićn a in cizija im a za c ilj, da ja sn o ek sp on ira d v ije
zon e, u k o jim a se ob ičn o n alaze ab era n tn e tiro id n e glan du le
(nadistm ičn a zon a uzduž L a lo u e tte -o v e p ira m id e i p od istm ičn a
zon a izn a d stern a ln og m an u briu m a). T ra n sv erza ln a s e k cija p o d -
h ioid n ih m išića — k o ju p red la žu a m erik an sk i autori — izgleda
nam bez ik a k v e rea ln e k oristi.
D e k o la cija i re s e k cija je d n o g tiro id n o g lob u sa m ora se —
p o našem m iš lje n ju — izv ršiti p o s lije d e ć e m red u : d ek ola cija
p r e d n je strane lobu sa, d e k o la c ija n je g o v o g g o r n je g i d on jeg
k ra ja ,
d e k o la cija
istm usa.
M n og o
j e d elik a tn ija d ek ola cija
s tra žn je strane lo b u sa ; on a re zim ira sve p o te š k o će totalne ti
r o id e k to m ije ; k o d n je se k ir u r g m ora s lije p o držati slije d e će g
p r in cip a : treba v ršiti h em osta zu uz sam i glan đu larni paren him ,
512
štip aju ći n apose svaku k rvn u žilu u o d g o v a ra ju ćo j brazdi g la n
dule. O pasnost o z lje d e p a ra tiroidn ih žlije zd a i n a ročito n jih o v ih
a rterija je u m aksim um u k o d totalne tiroiđ ek tom ije. O va se
ozljed a jed in o m ože iz b je ći sa vjesn om d ir e k cijo m , k o ja se m ora
v rlo p a ž ljiv o vršiti na sam oj stra žn joj strani g la n đ u la rn og lo -
busa, č iji se kon takt n ipošto ne sm ije n apustiti. 1 ako bi slu
ča jn o k iru rg n aišao na jed n u p a ra tiroidn u glan du lu, prira slu uz
tiroidn u kapsulu, on m ora resecira ti ovu p o s lje d n ju i ostaviti
jed a n n jen k om a d ić u kon taktu pa ra tiroid n e žlijezd e. N ervu s
recu rren s je isto ta ko u m aksim um u izložen opasn ostim a k o d
totalne tiroiđ ek tom ije.
N a jsig u rn ija
m etoda , da se izb je g n e
n je g o v a ozljed a , sa stoji se u tom , da ga op e ra te r pron a đ e, vid i
i izd v oji. P ošto je lob u s ekstirpiran i h em ostaza u čin jen a , p o
trebn o je — p o n ašem m išlje n ju — o z b iljn o p regled a ti izvađ eni
kom a d žlijezd e, k a k o b ism o b ili p osv e sigurni, da n ije b ila u
isto v rije m e izv a đ en a i je d n a p a ra tiroid n a žlijezd a . U ovom
p o s lje d n je m slu ča ju n eop h od n o je p otreb n o g refira ti je u u m i
šić ste m o cle id o m a s to id e u s ; isto tako — da bi se iz b je g la op a s
nost teta n ije — k iru rg se m ora z a d o v o ljiti s n ep otp u n om r e
se k cijo m su p rotn og g la n đ u la rn og lobusa.
4) R esek cija s u p rotn og tiro id n o g lob u sa se v rši po apso
lutno istoj tehnici.
5 R e s e k cija ostataka g la n đ u la rn og tk iva sa stoji se u eks-
tirp a ciji L a lo u e tte -o v e p ira m id e i aberantnih tiroid n ih glan -
dula, k o je se n alaze u tiro id n o j loži, u k a rotid n om p od ru čju ,
i izn ad sternum a.
6) Sutura m išića i k ože ne p o k a z u je ništa n a ročitog.
V id i se dakle, da se ra d i o v r lo d elik a tn oj o p e r a c iji, kod
k o je k iru rg m ora biti u sv a k om m om en tu sa vršen o d o b ro o ri
jen tira n — i k o d k o je se m ora im ati na u m u dva osn ovn a
p rin cip a : 1) resecira ti c ije lo gla n d u la rn o tkivo, 2) iz b je ć i opasne
su sjedn e organ e.
Postoperativna njega,
K ardiotonična i opća post
operativna terapija je više indicirana ovdje nego p o
slije ijedne druge operacije. Naša statistika ne pok a
zu je ni jednog smrtnog slučaja i svaki je naš operirani
bolesnik imao veom a gladak postoperativni tok. —
V ažnije amerikanske statistike iznose mortalitet od
8%, skoro isključivo u vezi s plućnim kom plikacijam a.
Plućna kongestija — banalna m anifestacija kod
asistoličkih bolesnika i koju kirurg uvijek m ora priie
operacije potražiti i liječiti — izgleda najvažniji uzrok
postoperativne pneum onije i bronho-pneum onije. Isto
tako operativna povreda trahealnih vlakana recur-
rensa izgleda, po našem mišljeniu, k ao važan nr~-
disponentni faktor postoperativnih plućnih kom plika
cija. Ove p osljed n je zahtijevaju vrlo intenzivnu medi-
kamentoznu terapiju, kod k o je kodein i kardiotonična
sredstva m oraju zauzimati prvo m jesto.
N jihova je
prognoza vrlo rđava, jer su one skoro jedino o d g o
vorne za postoperativni mortalitet.
Opasnost od postoperativne tetanije izgleda, na
prvi pogled, dosta velika p oslije totalne eksereze ti-
roidne glandule. Svi su naši operirani bolesnici dobi
vali za vrijem e prvih pet dana po 4— 5 gr kalcium-
klorata. P oja v ljiva n je minimalnih simptoma tetanije
zahtijeva n eposredno pojačanje antitetanične terapije
(8— 10 gr kalcium klorata, 2 do 3 put dnevno p o 10
jedinica
C ollip-ovog
parathorm ona).
U stvarnosti,
treba znati, da se postoperativna tetanija nije do da
nas spomenula niti u jedn oj publikovanoj opservaciji,
jer se kod banalne asistolije radi o norm alnoj tiro
idnoj žlijezdi, kod k oje je operacija dosta laka i bez
naročite opasnosti po paratiroidne žlijezde.
T eže p ovrede recurrensa isto su tako vrlo rijetke.
Međutim, ako bi se zapazio i najm anji postoperativni
incident (tiraža), ne treba oklijevati nego učiniti hitnu
traheotomiju.
Ova posljed n ja eventualnost nije do
danas bila ni u jednom slučaju spomenuta.
M eđu kasnim postoperativnim kom plikacijam a
treba spomenuti mogućnost kronične tetanije, k oja se
pojavljuje godinu, dvije, tri, poslije operacije, prilikom
v elik og napora (na pr. porođaj) ili važnije infekcije.
Ova kronična tetanija zahtijeva dosta intenzivnu
antitetaničnu terapiju.
M nogo
je
interesantniji p o s t o p e r a t i v n i
mik s e d e m , jer je cilj totalne tiroiđektom ije, da
izazove izvjestan stepen hipotiroidizm a. Totalna ekse-
reza štitnjače,
izvršena k o d asistoličnih
b o le s
nika, nije prou zrokovala nikada do danas m anife
stacije klasičnog miksedema, nego mnogo blaže post
operativne m anifestacije, k oje se m oraju nazvati
»postoperativnim hipotiroidizm om «, a ne »postop era
tivnim m iksedem om «, jer on evocira i odviše ozbiljnu
i tešku kliničku sliku. U našoj statistici bili smo izne
nađeni minimalnim stepenom kliničkih simptoma hipo
tiroidizma. P ored svega toga, ipak je potrebno siste
matski i periodičn o izm jeriti bazalni m etabolizam kod
svih bolesnika operiranih totalnom tiroidektom ijom .
O vaj se m etabolizam m ora zadržati izm eđu 10 i — 25;
a k o bi on, bilo zkog k og razloga, sišao ispod — 25,
treba odmah preduzeti opoterapijsko lije če n je i od re
diti količinu lijeka k oja je potrebna da se m etabolizam
održi na potrebnoj visini. K od naših slučajeva opote-
rapija nije bila niti u jednom slučaju indicirana, jer
nije bio zapažen ni jedan simptom ozbiljn ijeg h ipo
tiroidizma. U sluč. br. 1. bio je zapažen izvjestan ste
pen friloziteta i opstipacije; bolesnik se je morao isto
tako često brijati kao i prije opera cije; nije bilo nika
kvih psihičkih pov red a ; bazalni m etabolizam je b io na
— 15. U si, br. 2. n ije -b ilo nikakve m odifika cije sa
strane kose i dlaka,
nikakvih psihičkih porem ećaja,
lice je bilo m alo više okruglo,
očni kapci natečeni,
m etabolizam na — 10. U si. br. 3. lice je bilo isto tako
m alo natečeno, kosa i dlake vrlo m alo izm ijenjene;
bila je zapažena izvjesna psihička depresija; m eta
bolizam je bio na — 10.
O staje nam još jedno važno pitanje: da li totalna
tiroidektom ija stvara nove alteracije m iokarda kod
asistoličnih bolesnika?
U principu, stanje miokarda
n ije nimalo pogoršano, jer se baš na toj činjenici i b a
zira teorija totalne tiroiđektom ije kod asistolije. Naši
bolesnici nisu nikad pokazivali alteracije »m iksede-
m atoznog srca«.
D a v i s , W e i n s t e i n i B l u m-
gart su kod nekih operiranih zapazili neznatno p o
većan je dim enzijâ srca sa sm anjivanjem voltaže elek
trokardiograma, ali — kažu oni — ovi elementi ev o
luiraju paralelno s kliničkom am elioracijom srčane
insuficijencije. L i a n m eće ov e srčane alteracije ne
na račun hipotiroidizm a, nego na račun distiroidizma,
što dobro tumači relativnu rijetkost izvjesnih srčanih
m an ifesta ciji kod totalno tiroidektomiranih.
Dostları ilə paylaş: |