Fertilitet, sterilitet. M eđu našim b olesn ica m a 90 žena ili 43%
b ilo j e r o d ilja , v e ćin a n jih op et p lu rip ara, a 87 ili 42% b ilo je
n ero d ilja . P rem a o v o m e se n e m o ž e za k lju čiti, da g ra v iđ itet ili
steriln ost ig ra ju k a k ov u važn u u lo g u u d isp on ira n ju žen e na
o b o lje n je od Ca d ojk e. Ca m a su u tr u d n oći o s o b ito m a lig n e
n aravi
(B r o m e i s).
P r e k id tru d n oće im ad e sm isla sam o u
p r v o j p o lo v ic i g esta cije, ali p r ije tog a treb a u v ije k n a jp r ije
ra dik a ln o op erira ti, ako j e tu m or jo š dosta m alen. D o istog za
k lju čk a dola zi i K a g a n na te m e lju k o n tro le leningrađlskog
m a terija la (428 si.), t. j. da tru d n oća i p o r o d p o g o d u ju b rže m
rastu i stv a ra n ju m etastaza, ra di čega je in d icira n o p re k in u će
tru d n oće. L e e B u r t o n ta k ođ er p o s ta v lja za h tjev za u m je tn i
abortu s u z istod ob n u ra d ik a ln u o p e r a c iju , ako je žena, k a d se
r a z v ije Ca d o jk e , s lu č a jn o i gravidna.
Menstruacija. K o d 85 b olesn ica ili 41.% slu ča jev a p o ja v io
se je Ca d o jk e p r ije m en opa u ze, a 106 puta ili 51.21% p o slije
m en opau ze. Iz o v o g a proizla zi, da je Ca svakako češći u god in a
m a p o s lije m en op a u ze, n ego li u god in a m a seksualn e fu n k ci
on aln e p u n o v rije d n o s ti žena, p rem d a razlika izm eđu ob iju grupa
žena n ije velika.
Mastitis k o ji se u litera tu ri m n o g o s p om in je ka o even tu alni
etiološk i fa k to r k o d ra zv itk a Ca n ašao sam an am n estički k od
n aših b olesn ica sam o 5 p u t ili u 2.41% slu ča jev a . Strani autori
q u i e k e , W i n n i n w a r t e r , S p r e n g l i drugi) našli su
u s v om m a te rija lu svi izm eđ u 16% i 34% p r e b o lje lih m astitida
k od Ca d o jk e . L a n e C l a y p o n u n o v ije v r ije m e je ta k ođ er
m išlje n ja , da m astitis igra u e tio lo g iji Ca m a zn atn o v e ć u u logu,
je r ga je n a ša o u 17.5% s v o jih s lu č a je v a k a o je d in o o b o lje n je
i m o g u ći u zrok za Ca. H i m m e l m a n n i L e h m a n nalaze
p r e b o lje li m astitis ka o a n a m n estičk i etiološk i fa k to r u 68.4%
s v o jih s lu ča jev a , a M a g e n s op et sam o u 8.7% . E l s e sm atra
m astitis ta ko p o g ib e ljn im za ra zv ita k Ca da p r e p o ru ču je , da se
svim a b olesn ica m a , k o je su ga p r e b o lje le , odstra n i d ojk a , ako im
je zaostalo u d o jk i k a k o v o z a d e b lja n je , ako se n alaze u god in a
m a Ca, a im a d u d v o je ili više d je ce . M eđ u tim je v je r o ja tn o , da
svi o v i e tiološk i fa k to ri i b r o jk e o p oz itiv n im p od a tcim a n em a ju
n ik a k ov e d ok a zn e v rije d n o s ti. M i m o ž e m o g o v o r iti o n jim a sam o
k a o o p o v o d u za ra zv ita k Ca k o d p o s t o je ć e la ten tn e d is p o z icije u
p o je d in o m in d ivid u u m u , a ne k a o o uzroku.
Trauma je kao m o g u ći etiološk i fa k to r za ra zv ita k Ca u
anam nezi naših b olesn ik a n a v ed en a 12 pu t ili u 5.79% ( M a g e n s
6 % , drugi autori 4 .3 % ) i to k a o direktn a traum a u o b lik u u darca
ili in d irek tn a , k a o p o s lje d ic a tr a jn o g p ritisk a na d o jk u k od
n ošen ja tereta ili b rem en a p riv eza n a o k o g ru d i (se lja k in je u
B osn i i H e rce g o v in i n ose n a leđ im a v o d u d rv a itd.). N ošen je
k orzeta , g ru d n og stezn ika k a o k ro n ičn a trau m a igra p o n ekim
autorim a (Elše) v a žn iju etiološk u u lo g u za ra zv ita k o b o lje n ja od
jed n osta v n e trau m e, k o ja direk tn o ne iza ziva Ca, n e g o prim a rn o
a lte r a c iju tk iva (hem atom , fib ro zn a o rg a n iza cija tkiva itd.).
B oli ka o p re te če ili tako re ći k ao p rv i p r od rom a ln i sim p
tom , k o ji je p on u k a o b o le s n icu da p otra ži lije č n ič k u p o m o ć, na
la zim o u n ašem m a te rija lu dosta rije tk o . U svem u 17 pu t ili
u 7.24% slu ča jev a . B ole s n ici n a jče š će o s je ć a ju b o l kad se je
tu m or v e ć ra z v io (do 40% k a k o to i drugi v e ć citira n i autori
n av od e), p a če često i m n o g o k a sn ije, k a d se v e ć p o ja v e m eta
staze u p azušnim žlijezd a m a , k o je tim e, što le ž e u n ep osred n oj
o k o lin i pleksusa, iz a z iv a ju p ritis k o m s ije v a n je u g o rn jim ek stre
m itetim a, u la te ra ln o j strani g ru d n og koša, a u p o je d in im slu
ča je v im a i u p r e d je lu lop a tice, straga u leđ im a .
O vi b o lo v i
im ad u k a ra k ter p rob a d a n ja , trga n ja , k ao reu m a tičk i, n ijesu n e
p rek id n i, a p o s lije sta n ov itog v rem en a p r e sta ju spon tan o. Sâm
tu m or je p o sebi v r lo r ije tk o ili s k o ro n ik a d b ola n , os o b ito ako
je jo š m alen . T e k k ada tu m or stane n ag lo rasti, k a d se razbu kti,
p o ja v lju ju se če š će b o lo v i lok a ln o. Z a v r ije m e m en stru a cije
b iv a tu m or o s je t ljiv iji, katkada se ja v lja i sta n ovita o g ra n iče
n ost u p o m ica n ju ek strem iteta na b o le s n o j strani, ta k o na pr.
sk u čen ost e le v a cije . P o r e d b o lo v a je b rz i rast tu m ora, k ojem u
se, d ok je m a len , n e p r id a je n ik a k ov a važn ost, jed a n od glavn ih
m om en ata, k o ji p o b u đ u je k o d b olesn ik a su m n ju , da se radi o
raku pa ga d o v o d i lije čn ik u . C esto je p a žn ju b olesn ik a svratila
na seb e n a jp r ije k a k o v a aksilarna m etastaza, a onda tek k a sn ije
tu m or u d o jk i. B o les n ice n ailaze katkada na tu m or u d ojk i
p otp u n o s lu č a jn o bez ik a k o v ih p reth od n ih b o lo v a ili drugih
sm etn ja . U v e ćin i se ta k ov ih slu ča je v a radi o b en ig n im p r o c e s i
m a u d o jk i, ali katkada v e ć i o p o č e tn o j m a lig n o j a ltera ciji.
Im a ju ći o v o na u m u m o ž e m o shvatiti i op ra v d a ti zašto p o je d in i
autori z a h tije v a ju b e z u v je tn o i b e zo d v la čn o o p e r a c iju k o d sva
k o g pa i n a jm a n je g tu m ora d o jk e ( K l o s e , S e b e n i n g ) , te
n je g o v u h istološk u pretra gu , k o jim se p ostu p k om m ože često
naći Ca m a u začetku.
Starost tumora. Što se vrem en a tiče, k o je je p ro te k lo od
dana kada su u d o jk a m a opa žen e p r o m je n e do dana kada je
b olesn ik doša o na klin ik u , m o ž e m o u tvrd iti, da k o d sk oro p o lo
v ic e n jih n ije p r o te k lo v iše od % god in e. 93 b olesn ik a ili 44.9%
su op erira n i u p rv ih 6 m je s e ci otkada je b olest p r im je će n a . U
57 s lu č a je v a ili u 27.53% p ro te k lo je do o p e r a c ije izm eđ u 1 i
1% god in e, 24 pu t ili u 11.59% s lu č a je v a 2 god in e, 1 p u t ili 0.48%
p r o te k lo je 2 % g od in e a u 11 s lu č a je v a ili u 5.31% p r o te k lo je
3 god in e. P rem a tom e b i se rek lo, da v e ćin a b ole s n ih žena d o
lazi re la tiv n o u k ra tk om v rem en u (6 m je s e ci) o d k on sta ta cije
b olesti do o p e r a c ije . M eđ u tim je n aža lost če s to i o v o k ra tk o v r i
jem e za p o s to ja n je Ca p red u g o, je r se u v e ćin i i o v ih slu ča jev a
r a z v ija ju u to m rok u v e ć m eta sta ze u žlije zd a m a p rv e i druge
etape, a k o d n ek ih p a če i d a lek o n e v id ljiv e orga n sk e m etastaze,
p a i ak o j e p o je d in i o v a k a v b o le s n ik p r iv id n o ra dik a ln o o p e
riran , ip a k p o d lije ž e p o s lije o p e r a c ije p o s lje d ica m a o b o lje n ja .
M eđu našim b o lesn icim a im a d em o i ta k ov ih , k o d k o jih je od
p r im je ć iv a n ja o b o lje n ja d o o p e r a c ije p r o š lo m n og o d u lje v r e
m en a od 6 m je s e ci, često d v ostru k o i više, a p o ž iv je li su p o s lije
520
o p e r a c ije više god in a do p o ja v e recid iv a ili m etastaza u drugim
organim a i do egzitusa. R a zlog o v o j p o ja v i leži u h istološk om
karakteru tum ora.
Sjedište tumora. Sto se tiče p r e d ile k cije Ca za desnu ili
lije v u dojk u , m islim da je sve on o što se g o v o r i i piše, v iš e ili
m a n je n eobrazložen o. K l o s e i S e b e n i n g tv rd e, da su Ca
ma češći desno n ego lije v o . O vu tv rd n ju obrazlažu tim e, što je
v u ln era b iln ost desne d o jk e po n je n o m to p o g ra fsk o m p o lo ž a ju
v e ća od lije v e .
Mi sm o u 102 slu čaja našli Ca u lije v o j d ojk i, 95 pu t u
desn oj, a 5 pu t ob ostra n o, ako i ne istod ob n o, 2 put j e tu m or
p ostoja o na o b je strane u isto v rije m e , jed a n p u t se je na dru goj
strani p o ja v io god in u dana p o s lije radikaln e o p e r a c ije p rv e
strane, na k o jo j se j e p o ja v io re cid iv p o s lije 11 m jeseci. U
je d n o m slu čaju , k o ji n ije p rista o na p red ložen u o p e r a c iju desne
strane, došlo je do m etastaza u lije v o j v e ć p o s lije n e k o lik o m je
seci, d ok je m eđ u tim p r v a strana desna, postala in opera b iln a.
U 2 se je od ovih 5 slu ča jev a m ožd a ra d ilo o p rim a rn im tu m ori
m a o b iju strana. D ru ga su 3 slu čaja b ila v je r o ja t n o m etastaze
iz b olesn e u drugu do tada zd ra vu stranu.
Što se tiče prim a rn e lo k a liz a cije Ca u sam oj d o jk i i u
našem je m a terija lu g o rn ji v a n jsk i k va d ra n t b io 4 puta češće
aficira n o d g o r n je g u n u ta rn jeg ( H i n t z e 85% ) 2% p u t češće
od d o n je g v a n jsk og, a sk oro 10 puta če š će od d o n je g u n u ta r
n jeg, k o ji je u o p će od svih kva dran a ta n a jr je đ e sjed ište tum ora.
(G o rn ji va n jsk i u 3 3% , g o r n ji u n u ta rn ji u 8.33% , d o n ji v a n jsk i
u 11.6%, d o n ji u n u ta rn ji u 3.3% si.). Iza g o rn je g a v a n jsk oga
k vadran ta b io j e ca lok a lizov a n n a jče š će u sredin i d o jk e isp od
m a m ile i to 31 pu t ili 14.9%. — C ijela je m a je d n e ili druge
strane b ila 13 pu t b olesn a ili 6.28%. O d p o lo v ica c ije le d o jk e
češće je bila bolesn a g o rn ja p o lo v ica i to dva put tako često.
U svem u u 6.6% slu čajeva .
U rela tiv n o v e lik o m b r o ju s v o jih b olesn ik a (prem a n ašem
m a terija lu ), dolaze d o sličn ih b ro ja k a s o b z iro m na sjed ište
tu m ora M a g e n s , H i n t z e , N i k o l s o n , P e r r i n , B e h r -
m a nn i drugi. C estoću tu m ora u g o rn jim i cen tra ln im pa rti
ja m a d o jk e tu m a če
N i k o l s o n , P e r r i n i B e h r m a n n
pritisk om što ga je p od u p ira č d o jk e i stezn ici iz v o d e na žlijezd u ,
pa drže da sadašnja ženska m oda u tom p og led u n ije tako štetna
kao prija šn ja .
Sekrecija iz dojke p ostoja la j e u 14 s lu ča jev a , a sastojala
se je od serozn o h em ora g ičn e tek u ćin e, katkada s n ezn atn om
za m u ćen ošću sekreta, bez osob itih v a n js k ih p ro m je n a na d ojk i.
O vaj sim p tom spada u ran e alarm antne p o ja v e o b o lje n ja , k o je
su u zrok om , da sk oro u sv im slu č a je v im a b o le s n ic i b ezo d v la čn o
traže lije č n ič k i savjet. M eđ u tim je. p o sh v a ća n ju m n ogih ista k
n utih autora k rv a re n je iz d o jk e (m am m a sanguinans) sim p tom
b en ig n og o b o lje n ja (p a p ilom m lije č n o g kanala), k o je v r lo d ob ro
reagira na k on zerva tivn u terap iju .
Mamila je u 54 pu ta ili 26.08% s lu č a je v a bila u vu čen a , kao
napadni v id ljiv i sim p tom n e v id ljiv o g o b o lje n ja . P o ja v a p o n i
ra n ja b ra d a v ice u d o jk u sam a p o sebi svra ća često p o z orn os t
žen e na d o jk u i op o m in je , da se u n jo j nešta n e o b ič n a zb iva ,
što je op et u zrok om da žene, b a rem iz p r o s v ije će n ih s lo je v a idu
stoga ra n ije liječn ik u .
Histološki nalaz tu m ora u tvrđ en je u n ašem m a terija lu 121
put, t. j. u 58.45% s lu č a je v a (u p a tolo š k o -a n a to m s k o m za vod u
p rof. dr. Sal t iko w a), u v e lik o j v e ćin i p o s lije o p e r a c ije , a
sam o 9 pu t p ro b a to rn o m e k s ciz ijo m p r ije ra d ik a ln og zahvata,
ka d je u m a lign itet tu m ora p o s to ja la sum nja. Z a v r ije m e sam e
o p e r a c ije n ije d o b iv e n i m a te rija l n ik ad p reg led a v a n z b o g teh
n ičk ih n em ogu ćn osti, što je sigu rn o v e lik i m a n ja k , os o b ito s o b
zirom na m etastaze u žlijezd a m a i e v a k u a c iju aksile. K a d se
zn ade sa sigu rn ošću , da su ž lije z d e aksile k a rcin o m a to zn o a fic i-
rane, on da se ra z u m ljiv o n je n o j e v a k u a ciji p o sv eti v e ća pažnja,
pa o p e r a c ija ispada ra dik a ln ija .
Od 121 histološki utvrđenog Ca (žlijezde nijesu
u svim slučajevim a histološki pregledane) bilo je po
građi najviše Ca scirrhosum i to 37 put ili 30.57%.
Na drugom je mjestu najjače zastupan Ca solidum i
to u 33 puta ili 27.27%. I L e v i s , D e a n , R i e n -
h o f f iz Johns Hopkins hospitala nalaze u 950 slu
čajeva Ca ma scirrhus 51% put, Y o m o ich i 78.8%.
Iza skiroznog i solidnog Ca im adem o 11 običnih Ca,
zatim 10 adenokarcinom a ili 8.25% ( Y o m o i c h i
6.6%), 3 Ca mixtum, 2 Ca planocellulare, 2 cystade-
nom a papilliferum, 2 Ca m edulläre solidum itd. Tri
put je nađen fibroadenom u m alignoj alteraciji.
Iz
toga slijedi, da je apsolutno opravdano stanovište p o
jedinih autora, k oji zahtijevaju bezuvjetno operaciju
fibroadenom a zato,
što ih sm atraju nekom vrstom
p reteča Ca. I upaljive ciste m ogu u dojki m aligno alte-
rirati kao i obični adenomi, što je ob a d voje bilo po je
danput u našem pretraženom m aterijalu.
Y o m o i
c h i je našao u svom materijalu u 8.2% slučajeva Ca
razvijen na bazi maligne alteracije benignih tumora.
U nešto preko 70% slučajeva bile su aksilarne žlijezde
povećane i to skoro redovito kod skirusa i solidnog
Ca, ak o je bio stariji od tri m jeseca. A denocarcinom a
u većini naših slučajeva m etastaziraju kasnije, a tako
isto i m iješani tumori,
k oji su u glavnom adenoma-
tozni, pa katkada p oslije 6 m jeseci i čak p oslije jedne
godine ostaju žlijezd e slobodne.
O d 6 kontroliranih
aden okarcin om a je 5 njih 1936. ž iv o i bez recidiva, po
4, 6, 7, 10 i 11 godina, iz čeg a bi se m oglo eventualno
zaključiti, da je progn oza ovih Ca bolja n ego ona
ostalih. Općenito je m išljenje, da prognoza ne ovisi
od histološke slike tumora (što kako mi se čini nije
posve opravdano), nego da je za konačni uspjeh m je
rodavn o samo stanje u kojem se tum or nalazi, kad se
operira (rani ili kasni stadij) ( K a g a n , T y t g at ) .
Razvrstanje Ca ma po lokalnom nalazu im ad e svrhu, da se
k o d o b ra đ iv a n ja tr a jn ih rezu ltata u s p o re đ u ju terap eu tski efekti
u s lu ča jev im a k o ji su p o lo k a ln o m n alazu jed n a k i, je r j e p r i
rod n o da tu m or, k o ji je u d o jk i sa svih strana oštro ogra n ičen
i p om iča n , a n ije jo š m eta sta zirao niti u p r v o j b a r ije r i žlijezd a ,
ra d ik a ln o op erira n im a d e b o lje izg le d e na tr a jn o iz lje č e n je od
k a k v o g eg zu lcerira n og , sv estra n o fik s ira n o g s p o v e ća n im aksi-
la rn im žlijezd a m a . Z a o v a k o v o ra zv rsta v a n je Ca p o s to ji više
šem a (kao dokaz da n ije d n a n e z a d o v o lja v a potp u n o) i to po
S t e i n t h a l u, A n s c h ü t z u, L i n d e n b e r g u, i M a g e n s u.
S tein th a lov a j e šem a p o m iš lje n ju v e ćin e a u tora dosada n a j
b o lja , n je se v e ćin a i drži, p rem d a im a d e m a n jk a v osti. L ok a ln i
je n alaz Ca m a u p o je d in im s lu ča jev im a , i ako se u gla vn im
crta m a dade sm jestiti u je d n u ili dru gu gru p u razn ih šem a, ipak
ta ko ra zn olik , da bi za p ra v o za sva k i slu ča j tre b a li je d n u grupu
za sebe. O seb u jn ost p o je d in e ra zličn osti n alaza je baš od va ž
n osti za p ro g n o z u o v e ili on e p r im ije n je n e te r a p ije i d a je za
s lu č a je v e iste g ru p e d ru g e iz g le d e u d e fin itiv n o iz lje č e n je . Na
p r im je r u gru p u S tein th a l I. id u tu m ori, g d je se u aksili ne p i
p a ju ž lijezd e, n ego su on e slu ča ja n n alaz k o d o p e r a c ije . M eđ u
tim i o v a k o v e ž lije z d e m og u b iti h istološk i k a rcin om a tozn o in
filtrira n e , p o čem u slu ča j spada v e ć u gru p u II. M i sm o m eđu
našim slu č a je v im a k o d k lin ičk i p o v e ća n ih žlijezd a , dakle S teint-
hal II,
p o n o v n o
d o b iv a li
n ega tiva n
h istološk i
nalaz,
dakle
Steinthal I itd. T r e b a lo bi p rem a tom e i o v d je u I. i II. gru pi
p r e d v id je ti p o z itiv n ost ili n ega tivn ost h istološk og n alaza, kako
je to J ü n g l i n g p r e d v id io u s v o jo j šem i, da slu čaj z b ilja i
dođ e ta m o k a m o spada. O sim toga je ra zv rsta v a n je slu ča jeva
p o lok a ln o m nalazu o v is n o u v ije k od s u b je k tiv n o g k rite rija d o
tičn o g lije čn ik a , k o je m u slu ča j d o đ e u ru ke. K a k o se m eđutim
lije č n ic i p o o d je lje n jim a iz m je n ju ju , to se p r iro d n o i k r ite riji u
p r o su đ iv a n ju m ije n ja ju sa su b jek tim a , što d o v o d i d o stan ovitih
griješa k a i s ob z iro m na p r o su đ iv a n je tra jn ih rezu ltata na bazi
o v a k o v ih ra zv rsta va n ja .
S t e i n t h a l ra z lik u je 3 sta d ija lo k a ln o g nalaza, po k o je
m u ra zv rsta v a k a rcin o m e :
I. stadij.
S tein th a l I: 1) tu m or pola g a n o raste p otp u n o je
ogra n i
čen, m alen , s lo b o d n o p o m iča n ;
2) koža je n ad tu m o ro m slob od n a , n ije fik sira n a ;
3) u aksili se ž lije z d e ne p ip a ju , on e su slu ča ja n nalaz kod
op era cije.
II: 1) k oža je a dh eren tn a ;
2) ž lije z d e a k sila rn e ja sn o se p ip a ju .
III.: 1) cije la j e d o jk a p r e tv o re n a u tu m or;
2) tu m or je fik sira n na b a zi i s k o ž o m ;
3) su p ra k la vik u la rn e ž lije z d e su p ov eća n e.
A n s c h ü t z je S tein th a lov II. stadij r a z d ije lio u 3 p o d -
gru p e to jest:
a) tu m or je slob od a n , ž lije z d e su u aksili p o v e ća n e ;
b) tu m or je srasao ili s k o žo m ili s p ek tora lisom , žlijezd a
im a;
c) tu m or je sra sao i sa k o ž o m i na bazi, žlije zd a im a.
J ü n g l i n g je 1926. p o h istološk im p retra ga m a žlijezda
dao n ovu p o d je lu , k o ju je on da i A n sch ü tz p rih v a tio. On d ijeli
ca u 4 sta d ija :
1) tu m or j e sasvim slob od a n , žlije zd a im a, ali su histološki
slob od n e od b la ston om n og tk iv a ;
2) tu m or je fik sira n b ilo na bazi b ilo s k ožom , žlije zd e su
h istološk i jo š u v ije k s lo b o d n e ;
3) tu m or k a o p r ije , ž lije z d e su h istološk i karcin om atozne,
p ectora lis in filtrira n , even tu a ln a e g z u lce ra cija tu m ora ;
521
4) in fra k la v ik u la rn e su žlije zd e p o v e ća n e , m etastaze tu m ora
u koži.
M a g e n s im ade, vlastitu p o d je lu Ca i to u 4 gru pe:
1) ran i slu č a je v i:
2) koža la ga n o srasla, žlije z d e u a k sili n a b rek le;
3) zn a tn ije p rira slice s k o ž o m i p e c to ra lis o m ;
4) su p ra k la vïk u larn e ž lije z d e p ov eća n e.
O d 192 p rim a rn o na k lin ici o p erira n ih Ca m a, im ali sm o po
S teinthalu u
I. sta d iju 26 b o lesn ica ili 13.5%
IX.
„
150
„
„ 78.1%
III.
„
16
„
„
8.3%
Steinthal I. prem a II. odn osi se ka o 1 : 57, to zn ači da na
sva k o 5— 6 Steinthal II. dola zi 1 S tein th a l I. Steinthal II se o d
n osi p rem a Stein th al III, k a o 1 : 9.4 ili n a sv a k og Stein th a l III,
otpada 9 Steinthal II. S ličn i se odn osi n alaze i u p u b licira n im
statistikam a d ru gih autora.
Dostları ilə paylaş: |