LiječNIČki vjesnik g o d. D I x

Dr.  A .  D r e š ć i k.

C avu m   epidurale,  circumdurale,  u  novije  doba 

nazvan  peridurale,  n aziva  se  šupljina,  koja  se  nalazi 

izm eđu  durae  matris  spinalis  i  zida  k oštan og  kanala.

N aziv  »C a v u m   interdurale«,  koji  se  je  p ojavio  u 

našoj  novijoj  m edicinskoj  literaturi,  nastao  je  iz  p o ­

grešnog  mišljenja,  da  se  periduralni  prostor  nalazi 

izm eđu  »lam inae  in te m a e   et  laminae  externae  durae 

m atris«.

Sm atram ,  da  ne  će  biti  bez  interesa,  ako  iznesem 

ovo  m oderno  poglavlje  iz  anestezije,  koje  se  u  zadnje 

vrijem e  eksperim entalno  m nogo  proučava  i  p rim je­

njuje  u  kirurške  svrhe,  najročito  od  torinske  škole,

k oja  je  periduralnu  anesteziju  primijenila  na  circa 

2000  slučajeva  s  dobrim   uspjehom .

M ed u lla   spinalis,  s  ovojcim a  u  svom   prvom   p o ­

četku,  nešto  je  duža  od  vertebraln og  k an ala  i  zato 

se  u  njemu  nalazi  savijena  u  obliku  S.  Periduralni 

prostor  je  u  ovo m   stadijumu  više  virtuelan.

K asnije  se  vertebraln i  stub 

izdužuje,  m edulla 

spinalis  isto  tak o,  ali  u  manjoj  mjeri,  ta k o   da  peri­

duralni  prostor  postaje  realan.

K o d   odraslog  periduralni  prostor  je  nepravilan, 

ispunjen  venoznim   pleksusim a  i  adipozno  vezivnim  

tkivom ,  gelatinoznog  izgleda.

530

Širi  se  sa  zadnje  strane,  jer  to  odgovara  funk­

cionalnoj  potrebi,  a  sa  lateralnih  strana  nastavlja  se 

paravertebralnim   tkivom .

C a t h e l i n ,   L ä v e n ,   S i c a r d ,   F o r e s t i e r ,  

G i o r d a n e n g o ,  

D o g l i o t t i   i  drugi  smatrani 

su  osnivačim a  i  najboljim  poznavaocim a  periduralne 

anestezije  i  periduralnog  prostora.

Svi  se  autori  slažu,  da  ne  će  p roći  dugo  v re ­

mena,  kada  će  ekstraduralna  spinalna  anestezija  za­

mijeniti  u  80ü/o  slučajeva  subarachnoidalnu,  naročito 

pak  u  slučajevima,  gdje  je  ov a   posljednja  kontra- 

indicirana.

E k s p e r i m e n t i   n a   l j e š e v i m a .   A k o   se  u  p e rid u - 

ralni  prostor  lješa   in jicira   fiz io lo š k i  ra stv or  o b o je n   m etilen skim  

pla v etilom ,  u sta n ovilo  se  p u tem   anatom ska  đ is e k cije   i  la m in ek - 

tom ije,  da  se  teku ćin a  la k o   širi  g o re   i  dole,  a  da  o v o   šire n je  

zavisi  od   k o ličin e  tek u ćin e  i  b rzin e  in je k c ije .

Ja  sam   v ršio  sličn a   ek sp erim en te  i  opazio,  da  ne  sam o 

b rzin a  in je k c ije   i  k o ličin a   tek u ćin e  u v je tu ju   šire n je   iste  u  p e r i- 

du raln om   p rostoru ,  n ego  i  k o n ce n tra cija   d otičn e  tek u ćin e  im a 

svoj  u tica j  na  širen je.

U p otreb lja v a o  sam   n o v o ca in  

o b o je n  

in d ig ok a rm in om  

u 

raznim   k on cen tra cija m a ,  i  opa zio,  da  ja č e   k o n ce n tra cije   vid n o 

zau zim aju   v e ć e   p ro sto re   u   p erid u ra ln om   p rostoru   od   teku ćin a 

sla b ije   k on ce n tra cije . 

P o n o v lje n im  

ek sp erim en tom   d o b io   sam  

isti  rezu ltat:  tako  se  je   2 %   n o v o ca in   širio  b rže   i  zau zim ao  v eći 

p rostor  od   n o v oca in a   0.50%.

O vu  p o ja v u   tu m a čim   n a   s lije d e ći  n a č in :  P erid u ra ln i  p rostor 

n ije   prazan  p rostor,  v e ć   k ao  što  sm o  kazali  p r o sto r  ispu n jen  

adippzn o  v ez iv n im   tk ivom ,  tako  da  n o v o ca in   ja č e   k o n ce n tra cije  

lakše  difu n d ira   prem a  gore  i  d ole  od   m jesta   in je k c ije ,  n ego  li 

n ov oca in   sla b ije   k o n cen tra cije.

T eh n ika   p.  a.  U p o tre b lja v a   se  ista  igla   ka o  i  za  su b a ra ch n o­

ida ln u   anesteziju.  P u n k c ija   se  v rši  na  m e đ ija ln o j  lin iji,  g d je   je  

perid u ra ln i  p rostor  n ajširi.  U   o v o m   p r e d je lu   igla   prolazi  k roz 

lig.  in terspinata  i  ulazi  u  lig.  fla v a ,  g d je   se  o s je ć a   ja ča   re z i­

sten cija.  Sada  se  izv a d i  m a n drin   i  natakne  b rizg a lica ,  op rezn o 

sa  u v la či  igla  d u b lje,  držeći  p a la c  na  k lip   ii  k a d   igla   u đe  u  p e ri­

duralni  prostor,  n a rk otizer  ne  os je ća   reziste n ciju   p ri  u b rizg a ­

v a n ju   teku ćin e.  Za  p očetn ik e  su  k on stru ira n e  s p e cija ln e  igle 

s  m alim   staklen im   m a n om etrom ,  k o ji  p ok a z u je  n ega tiva n   p r i­

tisak,  kad  igla  u đe  u  p erid u ra ln i  prostor.

Od  anestetika  se  u potrebljava  n ov oca in   2— 3%  

s  adrenalinom   '^ % ,  percain  2 % ,  a  u  zadnje  vrijeme 

preporučuje  se  pantocain  3% o.

K oličina  se  mijenja  prem a  anestetikum u  i  prem a 

kirurškom   zahvatu.  U brizgavanje  se  vrši  u  frakcioni- 

ranim  dozam a  p o  6— 8  cc.

D o g l i o t t i   navodi  slijedeće  dobre  strane  peri­

duralne  anestezije  prem a  subarachnoidalnoj :

1.  V e ća   ograničenost  anestezije.

2.  Nema  nauzee  i  povraćan ja  za  vrijem e  ili 

odmah  poslije 

interven cije;  nema 

postoperativne 

glavobolje,  porem ećaja  u slijed  nadražaja  meninga, 

kao  nesvjestice,  parestezije  i  t.  d.

3.  Rizik  je  smanjen  na  apsolutni  minimum  (pad 

arterijalnog  tlaka).  A k o   se  pak  pojavi  k o d   peri­

duralne  anestezije,  ovaj  je  ogran ičen   na  minimalni 

teritorij,  k oji  je  p otrebit  za  intervenciju,  dok  su  drugi 

teritoriji  u  dobrom   djelovanju.

4.  N em ogućnost  difuzije  anestetika  prem a  bul- 

barnim  centrim a  i  tim  je  isključena  opasnost  direktne 

paralize  istih,  prem da  se  ova  verificira  vrlo  izuzetno 

kod  subarachnoidalne.

5.  Ne  postoji 

direktan 

kontakt  anestetika  i 

m edullae 

spinalis  i  tim  se 

izbjegava 

mogućnost 

oštećen ja  nervnih  elem enata  same  m edullae,  a  to  su

oštećen je  ü  zadnje  vrijem e  neurolozi  dokazivali  (kao 

lagani  b olovi,  m išićne  hipotonije,  sfinkterični  p o re ­

m ećaji  protrahirani  za  više  dana,  nejasne  form e 

hiperterm ije,  veom a  slične  onim a  k oje  se  opažaju 

poslije  direktnih  operacija  na  centralnom   nervnom  

sistemu).

6.  P ostoperativni  tok   je  bolji,  bilo  što  peridu- 

ralna  anestezija  duže  traje  od   subarachnoidalne  i  tim 

je  poja va   b ola   u  zakašnjenju,  bilo  što  nema  nikakvog 

znaka  iritativne  reakcije  meninga.  Poslije  m alo  sati 

b olesnik  se  p ov ra ća   u  status  ante  operationem   u 

svakom   pogledu,  dok   k o d   subarachnoidalne  česte  su 

poja ve:  osjećaj  um ornosti,  pom anjkanje  apetita,  be- 

sanica,  nekada  nauzea,  česte  glavobolje  i  t.  d.

Periduralna  anestezija  je  u  zadnje  vrijem e  mnogo 

i  na  raznim  mjestima  primjenjivana.

A k o   se  isključe  gin ek ološk e  operacije,  k od  kojih 

subarachnoidelna  anestezija  d ozv olja va   kom pletno  i 

konstantno  m išićno  olabavljenje,  za  sve  je  druge  slu­

ča jeve  periduralna  anestezija  u  stanju  s  uspjehom  

zamijeniti  subarachnoidalnu.  Prem a  tom e  proizlaze 

slijedeće  indikacije:

1.  Intervencije  na  donjim   ekstrem itetim a,  izu­

zevši  one  vrlo  lagane  i  površne,  gdje  zadovoljava 

lokalna  anestezija.

2.  K od   intervencija  na  donjem   dijelu  abdomena 

i  genitalu.

3.  K od   svih  bubrežnih  i  ureteralnih  intervencija, 

gdje  je  periduralna  anestezija  apsolutne  najbolja.

4. 

Kod  abdominalnih  gornjih  intervencija,  naro­

čito  žučnih  puteva  i  želuca.

5.  K o d   svih  stražnjih  torakalnih  intervencija 

(torakoplastike,  lam inektom ije),  n aročito  k o d   donje 

"/3  grudnog  koša. 

N epodesn a  je 

za 

amputaciju 

mammae.

Periduralna  anestezija  ne  dolazi  u  obzir  kod 

intervencija  na  gornjem   ekstremitetu,  jer  o v d je   daje 

odličn e  rezultate  plek sičn a  anestezija,  k ao  i  op era ­

cije  na  vratu,  jer  je  opasno  unošenje  tekućine  u 

cervikalni  periduralni  prostor.

K ontraindikacije  su  izuzetne:  djeca,  teške  into­

ksikacije,  septikopiem ija,  za  k oje  su  indicirane  lake 

narkoze 

plinom,  k ao  i  u  slučajevim a 

tehničke 

nem ogućnosti, 

rigidnosti 

hrptenice, 

kalcifikacija 

ligamenata. 

Naravno  da  je  periduralna  anestezija 

kontraindicirana,  k ao  u  ostalom   i  subarachnoidalna, 

kod  tumora  k oji  blokira  slobodan  prostor  u  vertebral- 

nom   kanalu  (simptomi  m edullarne  kom presije).

R ezultat:  Prem a  D o g l i o t t i u   u  90%   slučajeva 

rezultat  je  odličan.  Istog  su  mišljenja  ostali  autori, 

k oji  su  eksperim entirali  periduralnu  anesteziju,  među 

kojim a  je  P a g é s  u  43  slučaja  im ao  3  neuspjeha, 

R  u iz

na  1236  anestezija  26  neuspjeha,  a  G o r o d -  

ner  na  34  slučaja  spom inje  3  neuspjeha.

L itera tu ra

T e s u t :  T raité  d 'A n a tom ie  h um ain e  d e s crip tiv e   et  top o­

grap hiqu e. 

D o g l i o t t i :   T ra tta to  di  anestesia. 

Ch a m p y   : 

E m b ry olog ie.  B o u r g l o i s   H .:  P r é cis   de  p a th olog ie  ch iru rgica le. 

G l a v a n :   D ija gn ostik a   živ ča n ih   b olesti.  G o r o d n e r :   L ’ ane- 

stesia  p erid u ra l  segm en ta ria   de  D o g liotti.  Sem .  m ed.  X X X I X .   N. 

45.  P a g é s  :  A n estesia   m etam enica.  R ev.  E spanola  d e  Cirugia. 

D e n e k e  :  Z en tra lb la t  fü r  ehir.  1937  N.  3.

531

Iz  Instituta  za  sudsku  m ed icin u   i  k rim in a listiku   Sveu čilišta   u  Z a g reb u .  (U p ra v n ik :  p r o f.  dr.  E,  I.  M ilosla vić.)

K e m i j s k a   istraživanja  krvi  k o d   smrti  usl ij ed  ntopljenja.

Dr.  Eugen  P r e m e r u ,   asistent.

Uz  svaku  Iješinu,  koja  je  izvu čen a  iz  v od e,  v e ­

zana  su  uglavnom   tri  kardinalna  pitanja,  na  koja  je 

nem inovno  potreb n o  odgovoriti,  a  ta  su:

1)  da  li  je  smrt  u zrok ovan a  isključivo  utoplje- 

njem;

2)  da  li  se  ne  radi  o  iznenadnoj  ali  naravnoj  smrti 

za  vrijem e  bavljenja  osob e  u  v o d i   (kupanje,  pli­

vanje,  ronjenje  itd.],  i

3)  da  li  je  dotična  o sob a   na  koji  drugi  način  umrla 

(bilo  naravno,  b ilo   nasilno)  i z v a n   v o d e   i  onda 

iza  smrti  dospjela  ili  bila  bačen a  u  vodu

Ne  znači  da  se  je  svaka  osoba  i  utopila,  ako  je 

nađena  mrtva  u  vodi  ili  ako  je  poznato  nestala  u 

vodi  za  vrijem e  plivanja.

P ostavljanje  tačne  dijagnoze  je  dakle  od  odlučne 

važnosti,  jer  rješen je  konkretnog  slučaja  naime,  da  li 

se  radi  o   nezgodi  (eventualno  sam oubojstvu),  um or­

stvu  ili  o  naravnoj  smrti  ovisi  isključivo  o  stručnom  

m išljenju  obducenta  na  tem elju  izvršene  pretrage 

trupla.

Eksperim entalna  i  m orfološk a  istraživanja  su 

danas  uspješno  riješila  pitanje  mehanizma  smrti  kod 

utopljenja,  a  ta k ođ er  su  i  razjasnila  sve  one  nagle 

prom jene  u  tjelesnim   organima,  k oje  nastaju  za 

vrijem e  utapljanja.

Ia k o  su  sve  te  p oja ve  g o to v o   d o   najmanjih  p o ­

jedinosti  teoretsk i  izrađene  i  v rlo  d ob ro  poznate,  to 

ipak  dolazi  d o  takovih  situacija,  kada  je  i  iskusnom 

sudbeno-liječničkom   vještaku  veom a  teško,  a  često 

put  i  nem oguće  postaviti  pozitivnu  dijagnozu,  da  li  je 

osoba,  čije  je  truplo  n ađeno  u  vodi,  uistinu  i  umrla 

od  utopljenja.

T e  poteškoće  utvrđivanja  uzroka  smrti  k od  o b ­

dukcije  su  to   v eće,  što  je  više  vrem ena  prošlo  od 

časa  smrti  i  pregleda  m rtvog  trupla,  i  to  osobito 

zbog 

procesa  

truležnog 

raspadanja 

unutrašnjih 

organa.

Prom jene  u  plućim a  utopljenika,  k oje  se  inače  u 

običnim   slučajevim a  jasno  raspoznavaju,  p o d   u tje­

cajem   truleža  b r z o   i  postepen o  iščezavaju,  m ijenja­

jući  potpuno  izgled  pluća.  K od  jako  uznapredovalog 

truleža  veom a  su  če sto   bezuspješne  i  m inuciozne 

m ikroskopske 

pretrage 

plućnog  tkiva.  Dijagnoza 

u topljen ja  m orfološkim   istragama  je  pod  takovim 

okolnostim a  skoro  nemoguća.

P ostoje  nadalje  slučajevi,  u  kojima,  i  ako  je  p r e ­

traga  lješine  izvršena  kratko  vrijem e  iza  utopljenja, 

obdukcioni  nalaz, 

osobito  pak  izgled  pluća,  nije 

tak o  izražen  i  tipičan,  da  se  bez  oklijevanja  m ože 

ustvrditi,  da  se  je  dotična  osoba  utopila.  M anje 

iskusni  obdu cen ti  imaju  p od  takovim   okolnostim a 

velikih  p o te šk o ća   a  i  neugodnosti.

M ikrosk op sk e  pretrage  su  če sto   put  vrlo  k om ­

plicirane,  zahtijevaju  tehničku  spremu  i  dugogodišnje 

iskustvo,  pa  iziskuju  dosta  vrem ena,  a.  osim  toga 

nijesu  ni  sasvim  sigurne.

U  cilju  da  se  usavrše  a  i  pojedn ostave  dijagno- 

stične  laboratorijske  p roced u re  m nogi  su  autori  iz­

radili  različite  m etode,  k oje  su  se  prim jenjivale  u 

dijagnostičke  svrhe  kod  upitne  smrti  utopljenjem , 

n astojeći  na  taj  način  da  nadopune  obdu kcion i  nalaz 

i  u čvrste  dijagnozu  utopljenja.

P reporu čiva lo 

se, 

izm eđu 

ostalog, 

m jerenje

stupnja  razrijeđenosti  krvi,  brojen je  crvenih  krvnih 

tjelešaca,  određivanje  kon centracije,  odnosno  raz- 

rjeđivanje  hem oglobina,  itd.,  što  nije  imalo  željenog 

uspjeha,  jer  je  na  točn ost  ovih  istraživanja  utjecao 

i  suviše  p ro ce s  trulenja.

Još  prije  36  godina  C a r r a r a ,   glasoviti  foren ­

zični  m edicinar  Italije,  b a v io   se  je  k rioskopsk om   m e­

todom   ispitivanja  krvi  utopljenika,  k a k o  bi  ustanovio 

točk u   smrzavanja  u  dijagnostičke  svrhe,  jer  je  p o ­

znato,  da  se  m ijenjanjem   m olekularne  koncentracije 

tekućine  m ijen ja  i  točka  smrzavanja.  C a r r a r a   je 

ustanovio,  da  je  kod  osoba  k o je   su  umrle  na  drugi 

način,  a  ne  o d   utapljanja,  točka  sm rzavanja  krvi,  ma 

otkuda  bila  ta  krv  uzeta  iz  tijela,  sk oro  svagdje 

jednaka,  dok   krv  utopljenika  nije  pokazivala  tu  re ­

dovitu  pojavu.  Naime,  to čk a   smrzavanja  krvi  iz  lijeve 

srčane  klijetke  je  m nogo  viša  nego  li  krvi  iz  desne 

klijetke  ,i  to  k o d   utopljenja  u  slatkoj  vodi,  dok   je  kod 

utopljenika  u  slanim  vodam a  (m ore,  slana  jezera) 

nalaz  obrnut.

N eki  su  se  autori  bavili  električnom   vodljivošću  

krvi  s  obzirom   na  k oncentraciju  iona  u  njoj,  drugi 

pak  k on centra cijom  

albumina 

refraktom etričnom  

m etodom ,  neki  pikn om etrički  mjerili  gustoću  krvi; 

ali  sve  ov e  kao  i  slične  m etode  laboratorijskih  ispiti­

vanja  bile  su  dijelom   n etočn e  ili  pak   prekom plicirane 

u  izvođenju,  osob ito  za  praktičnog  liječnika.

G odine  1921.  iznio  je  poznati  forenzični  kemičar 

iz  N ew   Y ork -a ,  G e t t l e r ,  novu  hem okem ičku  m e­

todu  za  dijagnozu  utopljenja,  tj.  kom parativno  o d ­

ređivanje  količine  klorida  u  krvi.  Ta  m etoda,  inače 

vrlo  jednostavna  u  provođen ju,  danas  je  uvedena  u 

stručnoj  literaturi  pod  imenom  G e t t l e r   —   test. 

Ispočetk a  je  G e t t l e r   o d ređ iv a o  količinu  klorida 

u  krvi  k od  osob a   k oje  su  mrle  od   asfiksije  (gušenje, 

vješanje,  itd.)  ,a  ov a   su  mu  onda  ispitivanja  bila  p o ­

v od om  

daljnjim 

eksperim entalnim  

istraživanjima 

kvantitativnog  odnosa  klorida  u  krvi  k o d   utopljenika.

G e t t l e r   je  u spoređivao  sadržinu  klorida  u 

krvi  iz  desne  i  iz  lijeve  strane  srca,  pa  je  ustanovio, 

da  razlike  ne  p ostoje;  količina  klorida  je  bila  skoro 

uvijek  jednaka,  a  eventualne  varijacije  nijesu  p re ­

mašivale  5  mg  u  100  ccm   krvi.

K o d   utopljenja,  v od a   koja  aspiracijom   duboko 

prodire  u  dišne  pu teve  i  k on a čn o  ulazi  u  a lveole 

pluća,  osm otski  prolazi  u  plućne  krvne  kapilare  i 

razređuje  krv  lijeve  strane  srca  (lijeve  predklijetke 

i  klijetke),  zb og  čega  i  nastaju  različite  prom jene  u 

samoj  krvi  i  znatnije  razlike  u  k oncentraciji  klorida 

izm eđu  krvi  desnog  i  one  lijevog  srca.

U svim   slučajevim a  utopljenja,  k oje  je  G e t t l e r  

ispitivao,  ta  je  razlika  u  kon centraciji  klorida  između 

obiju  strana  srca  bila  v e ć a   od   5  mg  po  100  ccm,  a 

kretala  se  izm eđu  19  mg  i  294  mg  na  100  ccm   krvi. 

K od  utopljenika  u  slatkoj  vodi  količina  klorida  u  krvi 

lijeve 

klijetke  u v i j e k   je  bila  m anja  od  one  u 

krvi  desne  klijetke.  A k o   je  pak  bilo  u topljen je  u 

slanoj  vodi,  nalaz  je  protivan,  naime,  količina  klorida 

u  krvi  lijeve  srčane  klijetke  je  znatno  premašivala 

onu  krvi  iz  desne  klijetke.  Slične  pojave  kao  kod 

krioskojskih  pretraga  krvi  ( C a r r a r a ) .

Kvantitativna  ispitivanja  klorida  u  krvi  kod 

utopljenika  p ro v o d e   se  i  u  našem   sudsko-m edicin-

532

skom  institutu  i  to  ne  samo  u  dijagnostičke  svrhe, 

nego  da  se  dokaže  vrijednost  ov e  m etode  za  pra k ­

tične  liječnike  k od  obdukcija  sumnjivih  ili  nejasnih 

slučajeva  utopljenja.

Mi  upotrebljavamo  slijedeću  metodu  kvantita­

tivnog  određivanja  klorida  u  krvi:

Iz  Iješin e  se  u zm e  za seb n o  k r v   iz  desn e  i  iz  lijeive  k lije tk e  

ili  p r eđ k lijetk e  srca.

U  E rlen m a yerovu   tik v icu   stavi  se  1  cc m   o v e   k rv i  i  doda 

3  ccm   n/50  otop in e  A gN O s  u   du šičn oj  k iselin i  (dušična  kiselin a 

im a  zadaću  da  razara  b je la n če v in e )  i  stavi  se  na  v o d e n u   k u p elj 

dok  se  m ješa vin a   ne  o đ b o ja d iš e   (postane  sla b o  žućkasta,  što 

tra je  2— 4  sata).  K o d   o v o g   p rocesa   se  A g   v ež e  sa  k lorid im a   u 

A g C h

Z adaća  je   sada  da  doznam o  k o lik o   se  k va n titet  k lorid a  

v ez a o  sa  A g,  pa  zato  treba m o  da  ođ titrira m o   suvišak  A g N 0 0  k o ji 

se  n ije   vezao.  T o  čin im o   n a   ta j  n ačin,  što  o v o j  tek u ćin i  u  E rlen - 

m a y e ro v o j  tik v ici  d od a m o  6  ccm   d estilira n e  v o d e ,  a  ka o  in d i­

ka tor  6  cc m   ferria m m on iu m su lfa ta   (Fe  N H

4

  SCUh)  te  d ob iv a m o 

p riličn u   bistru  teku ćin u   i  titrira m o  sa  n/50  oto p in o m   k a lije v o g  

rod an ida   (k ojem u   sm o  p r ije   toga  s lije p im   p ok u som   od red ili 

fak tor)  dok  nam   se  ne  p o ja v i  crven k a sto-n a ra n ča sta   b o ja ,  k o d  

čega   sa  stvara  spoj  a m o n ije v o g   rodanida.

B ro j  k o ji  dob iv a m o,  ako  o d b ije m o   u trošen i  k a lije v   rod an id  

od  3.0,  n aim e  u zete  k o ličin e   n/50  A g N 0 3 ,  g o v o r i  n am   k o lik o   se 

je   k lorid a   vezalo  sa  A g.  T a j  b r o j  m n ožim o  sa  0.0007091  g r  što 

od g ov a ra   1  ccm   n/50  otop in e 

AgNOä  i 

tim   j e   k o ličin a   Cl 

određena.

U  našim  do  sada  ispitanim  slučajevim a  razlike  u 

količini  klorida  u  krvi  izm eđu  lijeve  i  desne  srčane 

klijetke  su  se  kretale  izm eđu  25  mg  i  71  mg,  a  p o ­

prečno  izračunavši  na  svim  slučajevim a  ta  je  razlika 

iznosila  46.75  mg,  pa  je  prem a  tom e  ta  razlika  bila 

devet  do  deset  put  veća,  n ego  što  to   biva   u  slučaje­

vima  g d je  nije  po  srijedi  utapljanje.

Praktičnu  važnost  ovakovih  kemijskih  pretraga 

najbolje  ilustrira  i  slijedeći  slučaj:

Ž en a   p o   p r ilic i  o d   sedam deset  god in a   n ađ ena  je   m rtv a   u 

s v om   stanu  u  kadi  p u n oj  v o d e.  O d   istražn ih   organ a  b ila   je  

izražena  sum nja,  da  je   sm rt  nastupila  u s lije d   u to p lje n ja ,  b ud ući 

se  je   gla v a   n alazila  p od   vod om .  O b d u k cija   je   pok a zala   n egativan  

nalaz  u  sm islu  u to p lje n ja ,  a  k a o  u z ro k   sm rti  u sta n ov ljen a   je  

k ljen u t  srca.  K   o b d u k ciji  je   izv ršen a   jo š   i  dozaža  k o n ce n tra cije  

k lorid a   u  k rv i,  k o ja   op etov a n a   u  v iše  n avrata,  n ije   poka zala  

n ik a k ov e  ra zlik e  izm eđ u   k rv i  d esn og  i  lije v o g   srca.  P rem a   tom e 

je   i  u  o v o m   slu ča ju   k e m ijs k a   analiza  k r v i  b ila   od   d ija g n ostičn e 

važnosti,  jeir  je   p o tv rd ila   nalaz  o b d u k cije ,  te  u k lon ila   i  zad nju  

su m n ju   o  ispra vn osti  u zrok a   sm rti.

Stupanj  razlike  izm eđu  k oličine  k lorida  u  krvi 

desne  i  lijeve  klijetke  ovisi  o  količini  v o d e   k oja  ulazi 

i  prolazi  k roz  pluća,  k a o  i  o  vrem enskom   razmaku 

izm eđu  p o če tk a   prodiranja  v o d e   u  dišne  organe  i 

nastupa  smrti,  tj.  dužine  utapljanja,  dužine  života 

ispod  vode.

O sobe  k oje  u  m oribundnom   stanju  padnu  ili  d o ­

spiju  u  vodu,  pokazuju  malu  razliku  u  koncentraciji 

Cl  izm eđu  krvi  desnog  i  lijevog  srca,  i  to'  stoga  što  je 

vitalitet  takovih  osoba  znatno  smanjen,  pa  prema 

tom u  je  i  prodiranje  v o d e   k roz  respiratorne  organe 

slabije,  pa  i  radi  k ra tk oće  vrem ena  do  nastupa  smrti. 

O sobe  pak,  kod  kojih   se  faze  utapljanja  razvijaju 

običn o,  pokazuju  izrazitiju  razliku  u  količin i  klorida 

obiju  strana  srca  ,naime  ja če  razrjeđenje  krvi  lijeve 

klijetke,  uslijed  duljeg  boravka 

1

  života  ispod  vode.

D u ž i n a   v r e m e n a   p r o d i r a n j a   v o d e  

k r o z   p l u ć n o   t k i v o ,   n a i m e   f a z e   u t a p l j a ­

n j a ,   i m a   b i t a n   u t j e c a j   n a   s t e p e n   r a z -  

r j e đ i v a n j a   k r v i   u  l i j e v o j   s r č a n o j   k l i ­

j e t k i   i  p r e d k l i j e t k i .

K od   razlaganja  pitanja  smrti  zb og   utapljanja 

treba  istaći  i  činjenicu,  koju  je  u  stručnoj  literaturi 

iznio  p ro fe so r  M i l o s l a v i ć ,   naime,  da  k o d   osoba 

k o d   kojih  je  f a r i n g   o-l  a r i n g e a l n i   r e f l e k s  

vrlo  slabo  izražen 

ili  potpu n o  otsutan,  prodiranje 

v o d e   u  dišnim  putevim a  biva  brže  i  jače,  n eg o  k od  

osob a   s  norm alno  razvijenim   ili  pojačanim   refleksom . 

Prem a  tom e  p o d   p rv o  spom enutim   okolnostim a  i 

razrjeđenost  krvi  lijeve  klijetke  ne  će  pokazivati 

takovu  izrazitost,  k ao  k o d   osob e  sa  norm alno  raz­

vijenim   faringo-laringealnim   refleksom .

Na  tem elju  ovih  kem ijskih  istraživanja,  tj.  o d ­

ređivanja  razlike  kon cen tra cije  k lorida  u  k rvi  obiju 

srčanih  strana,  m ože  se  prosuđivati  b r z i n a   i 

i n t e n z i t e t  

p r o d i r a n j a   v o d e  

u 

d i š n e  

o r g a n e   i  k roz  njih,  o d   čeg a   ovisi  stepen  te  k on ­

centracije,  pa  onda  indirektno  zaključivati,  k olik o  je 

vrem ena  prošlo  od   časa  kada  je  osoba  dospjela  živa 

p o d   vodu   do  časa  nastupa  smrti.

Čitav  ovaj  p r o c e s   r a z r j e đ i v a n j a   k r v i  

događa  se  i  razvija  intra  vitam   i  prem a  tom e  s p a d a  

m e đ u   v i t a l n e   r e a k c i j e   o r g a n i z m a .

K od   osoba,  k oje  su  iza  smrti  dospjele  u  v od u   ili 

ih  je  iznenadna  smrt  snašla  za  vrijem e  bavljenja  u 

vodi,  tog  vitalnog  fenom ena,  naravski,  nema,  jer  ne 

dolazi  do  razrjeđenosti  krvi  u  lije v o j  srčanoj  klijetki i 

predklijetki,  pa  prem a  tome  ni  do  razlike  u  koncen­

traciji  k lorida  izm eđu  krvi  desne  i  lijeve  strane  srca.

N a š a   i s t r a ž i v a n j a   d o k a z u j u   f o r e n - z

>ič n  o- k  r i m i n a l i s t i č n u   v a ž n o s t   i s p i t i ­

v a n j a   k l o r i d a   u  k r v i   k o d   u t v r đ i v a n j a  

s m r t i u s l i j e d   u t o p l j e n j a .