Zako n o potvrđivanju regionalne konvencije o pan-evro –mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu član 1



Yüklə 3.37 Mb.
səhifə16/35
tarix28.04.2017
ölçüsü3.37 Mb.
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   35

REGIONALNA KONVENCIJA O PAN-EVRO-MEDITERANSKIM PREFERENCIJALNIM PRAVILIMA O POREKLU ROBE

Evropska unija,

Island,

Kneževina Lihtenštajn,

Kraljevina Norveška,

Švajcarska konfederacija,

u daljem tekstu „EFTA zemlje”,

Narodna Demokratska Republika Alžir,

Arapska Republika Egipat,

Država Izrael,

Hašemitska Kraljevina Jordan,

Republika Liban,

Kraljevina Maroko,

Palestinska oslobodilačka organizacija u korist Palestinskih vlasti Zapadne obale i pojasa Gaze

Arapska Republika Sirija,

Republika Tunis,

Republika Turska,

u daljem tekstu „učesnice Barselona procesa”,

Republika Albanija,

Bosna i Hercegovina,

Republika Hrvatska,

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija,

Crna Gora,

Republika Srbija

kao i Kosovo (u skladu sa Rezolucijom 1244(1999) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija).

u daljem tekstu „učesnice u procesu stabilizacije i pridruživanja”,

Kraljevina Danska u ime Farskih Ostrva,

u daljem tekstu: „Farska ostrva”,

u daljem tekstu zajedno kao „strane ugovornice”,

UZIMAJUĆI U OBZIR pan-evro-mediteranski sistem kumulacije porekla sačinjen na mreži sporazuma o slobodnoj trgovini, kojim se obezbeđuju identična pravila o poreklu, što omogućava dijagonalnu kumulaciju,

UZIMAJUĆI U OBZIR moguće buduće geografsko širenje dijagonalne kumulacije na susedne zemlje i teritorije,

UZIMAJUĆI U OBZIR teškoće u upravljanju trenutnom mrežom bilateralnih protokola o pravilima o poreklu između zemalja ili teritorija pan-evro- mediteranske zone, poželjno je prenošenje postojećeg bilateralnog sistema pravila o poreklu u multilateralni okvir, ne dovodeći u pitanje principe sadržane u odgovarajućim sporazumima ili u bilo kojim drugim odgovarajućim bilateralnim sporazumima,

UZIMAJUĆI U OBZIR da svaka izmena protokola o pravilima o poreklu koji se primenjuje između dve zemlje partnera u pan-evro-mediteranskoj zoni zahteva identične izmene svih pojedinačnih protokola koji se primenjuju u zoni,

UZIMAJUĆI U OBZIR da će pravila o poreklu zahtevati izmene u cilju prilagođavanja novoj ekonomskoj situaciji,

UZIMAJUĆI U OBZIR ideju kojom se kumulacija porekla bazira na jedinstvenom pravnom instrumentu u formi regionalne konvencije o preferencijalnim pravilima o poreklu, na koji se mogu pozivati pojedinačni sporazumi o slobodnoj trgovini koji se primenjuju između zemalja u zoni,

UZIMAJUĆI U OBZIR da ova regionalna konvencija u celini ne vodi do manje povoljnog položaja nego u prethodnim odnosima između partnera u slobodnoj trgovini koji primenjuju pan-evro ili pan-evro-med kumulaciju,

UZIMAJUĆI U OBZIR da je ideja o regionalnoj konvenciji o preferencijalnim pravilima o poreklu za pan-evro-mediteransku zonu dobila podršku evro-med ministara trgovine tokom sastanka održanog u Lisabonu 21 oktobra 2007. godine,

UZIMAJUĆI U OBZIR da je glavni cilj jedinstvene regionalne konvencije da se razvije primena identičnih pravila o poreklu u svrhu kumulacije porekla za robu kojom se trguje između svih strana ugovornica,

ODLUČILE SU da zaključe sledeću Konvenciju:

DEO I

OPŠTE ODREDBE

Član 1.

1. Ova konvencija propisuje odredbe o pravilima o poreklu robe u trgovini u skladu sa odgovarajućim sporazumima zaključenim između strana ugovornica.

2. Pojam „proizvodi sa poreklom” i metode administrativne saradnje u vezi sa tim navedeni su u prilozima uz ovu konvenciju.

Prilog I sadrži opšte odredbe za definisanje pojma proizvoda sa poreklom i metode administrativne saradnje.

Prilog II sadrži posebne odredbe koje se primenjuju između pojedinih strana ugovornica i odstupanja od odredbi navedenih u Prilogu I .

3. Strane ugovornice ove konvencije su sledeće:

- Evropska unija,

- EFTA zemlje, kao što je navedeno u preambuli,

- Kraljevina Danska u ime Farskih ostrva,

- učesnice Barselona procesa, kao što je navedeno u preambuli,

- učesnice u procesu stabilizacije i pridruživanja, kao što je navedeno u preambuli.

U odnosu na Evropsku uniju, ova konvencija se primenjuje na teritoriji na kojoj se primenjuje Ugovor o Evropskoj uniji, kao što je definisano u članu 52. tog ugovora i članu 355. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.



Član 2.

U svrhe ove konvencije, izraz:

(a) „strana ugovornica”, označava one zemlje ili teritorije koje su navedene u članu 1. tačka 3;

(b) „treća strana” označava bilo koju susednu zemlju ili teritoriju koja nije strana ugovornica;

(v) „odgovarajući sporazum” označava sporazum o slobodnoj trgovini između dve ili više strana ugovornica, koji se poziva na ovu konvenciju.

DEO II

ZAJEDNIČKI KOMITET

Član 3.

1. Ovim se osniva Zajednički komitet koji čine predstavnici svih strana ugovornica.

2. Zajednički komitet deluje jednoglasno, ne dovodeći u pitanje odredbe člana 5. tačka 4.

3. Zajednički komitet se sastaje kad god je to potrebno, a najmanje jednom godišnje. Bilo koja strana ugovornica može zahtevati sazivanje sastanka.

4. Zajednički komitet usvaja svoja pravila postupka, koja, inter alia, sadrže odredbe koje se odnose na sazivanje sastanaka, imenovanje predsedavajućeg i trajanje njegovog mandata.

5. Zajednički komitet može odlučiti da osnuje bilo koji podkomitet ili radnu grupu koji mogu da mu pomognu u obavljanju dužnosti.



Član 4.

1. Zajednički komitet je odgovoran za sprovođenje ove konvencije i obezbeđivanje njene pravilne primene. U tu svrhu, strane ugovornice ga redovno obaveštavaju u vezi sa iskustvima koje imaju u primeni ove konvencije. Zajednički komitet daje preporuke, a u slučajevima sadržanim u tački 3. ovog člana, donosi odluke.

2. Zajednički komitet posebno daje preporuke stranama ugovornicama u pogledu:

(a) tumačenja i smernica za jedinstvenu primenu ove konvencije;

(b) bilo koje druge mere potrebne za njenu primenu;

3. Zajednički komitet usvaja odlukom:

(a) izmene i dopune ove konvencije uključujući izmene i dopune priloga;

(b) pozive trećim stranama da pristupe ovoj konvenciji u skladu sa članom 5;

(v) prelazne mere za potrebe pristupanja novih strana ugovornica.

Odluke pomenute u ovom stavu stupaju na snagu u stranama ugovornicama u skladu sa njihovim nacionalnim propisima.

4. Ako je predstavnik strane ugovornice u Zajedničkom komitetu prihvatio odluku pod uslovom da su ispunjeni osnovni pravni zahtevi, odluka stupa na snagu, ako u njoj nije utvrđen datum, prvog dana, drugog meseca nakon prijema obaveštenja o povlačenju rezerve.

DEO III

PRISTUPANjE TREĆIH STRANA

Član 5.

1. Treća strana može postati strana ugovornica ove konvencije, pod uslovom da zemlja ili teritorija kandidat ima na snazi sporazum o slobodnoj trgovini koji sadrži preferencijalna pravila o poreklu, sa najmanje jednom stranom ugovornicom.

2. Treća strana podnosi pisani zahtev za pristupanje depozitaru.

3. Depozitar podnosi ovaj zahtev Zajedničkom komitetu na njegovo razmatranje.

4. Odluka Zajedničkog komiteta kojom se treća strana poziva da pristupi ovoj konvenciji, šalje se depozitaru, koji je u roku od dva meseca prosleđuje trećoj strani, podnosiocu zahteva za pristupanje, zajedno sa tekstom konvencije koji je na snazi. Jedna strana ugovornica ne može da ospori ovu odluku.

5. Treća strana pozvana da postane strana ugovornica ove konvencije to čini deponovanjem instrumenta pristupanja kod depozitara. Pomenuti instrumenti se podnose zajedno sa prevodom konvencije na službeni jezik(e) treće strane koja pristupa.

6. Pristupanje stupa na snagu prvog dana drugog meseca nakon deponovanja instrumenta pristupanja.

7. Depozitar obaveštava sve strane ugovornice o datumu deponovanja instrumenta pristupanja i o datumu od kojeg pristupanje stupa na snagu.

8. Preporuke i odluke Zajedničkog komiteta iz člana 4. tač. 2. i 3. usvojene između datuma podnošenja zahteva iz tačke 2. ovog člana i datuma od kojeg je pristupanje stupilo na snagu, takođe se dostavljaju trećoj strani koja je u pristupanju, preko depozitara.

Izjava o prihvatanju ovih akata prilaže se zajedno sa instrumentom za pristupanje ili u posebnom instrumentu deponovanom kod depozitara, u roku od šest meseci od dostavljanja. Ako izjava nije deponovana u ovom periodu, pristupanje se smatra nevažećim.

9. Od datuma navedenog u tački 4. ovog člana, treća strana koja je u pitanju, može dobiti status posmatrača u Zajedničkom komitetu, podkomitetu i radnim grupama.

DEO IV

OSTALE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 6.

Svaka strana ugovornica preduzima odgovarajuće mere da obezbedi da se ova konvencija delotvorno primenjuje, uzimajući u obzir potrebu za postizanjem međusobno zadovoljavajućih rešenja bilo kojih teškoća koje se pojavljuju u njenoj primeni.



Član 7.

Strane ugovornice preko depozitara obaveštavaju jedna drugu o merama koje su usvojile za primenu ove konvencije.



Član 8.

Prilozi uz ovu konvenciju čine njen sastavni deo.



Član 9.

Bilo koja strana ugovornica može istupiti iz ove konvencije dostavljanjem pismenog obaveštenja depozitaru 12 meseci ranije. Depozitar o tome obaveštava ostale strane ugovornice.



Član 10.

1. Ova konvencija stupa na snagu 1. januara 2011. godine, u odnosu na one strane ugovornice, koje su do tada deponovale svoj instrument o pristupanju depozitaru, pod uslovom da su najmanje dve strane ugovornice deponovale svoje instrumente pristupanja depozitaru do 31. decembra 2010. godine.

2. Ako ova konvencija ne stupi na snagu od 1. januara 2011. godine, stupa na snagu prvog dana drugog meseca nakon deponovanja poslednjeg instrumenta pristupanja od strane najmanje dve strane ugovornice.

3. U odnosu na bilo koju drugu stranu ugovornicu, osim onih navedenih u tač. 1. i 2. ovog člana, ova konvencija stupa na snagu prvog dana drugog meseca nakon deponovanja njenog instrumenta pristupanja.

4. Depozitar obaveštava strane ugovornice o datumu deponovanja instrumenta pristupanja svake od strana ugovornica i o datumu stupanja na snagu ove konvencije, objavljivanjem ove informacije u „Službenom listu Evropske unije” (serija C).

Član 11.

Depozitar ove konvencije je Generalni sekretarijat Saveta Evropske unije.

Za Evropsku Uniju

Za Island

Za Kneževinu Lihtenštajn

Za Kraljevinu Norvešku

Za Švajcarsku Konfederaciju

Za Narodnu Demokratsku Republiku Alžir

Za Arapsku Republiku Egipat

Za Državu Izrael

Za Hašemitsku Kraljevinu Jordan

Za Republiku Liban

Za Kraljevinu Maroko

Za Palestinsku Oslobodilačku organizaciju u korist Palestinskih vlasti Zapadne obale i pojasa Gaze

Za Arapsku Republiku Siriju

Za Republiku Tunis

Za Republiku Tursku

Za Republiku Albaniju

Za Bosnu i Hercegovinu

Za Republiku Hrvatsku

Za Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju

Za Crnu Goru

Za Republiku Srbiju

Za Kosovo (u skladu sa Rezolucijom 1244(1999) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija)

Za Kraljevinu Dansku u ime Farskih ostrva

PRILOG I

Definicija pojma „proizvodi sa poreklom” i

metode administrativne saradnje

SADRŽAJ


GLAVA I OPŠTE ODREDBE

Član 1. Definicije



GLAVA II DEFINICIJA POJMA „PROIZVODI SA POREKLOM”

Član 2. Opšti uslovi

Član 3. Kumulacija porekla

Član 4. Potpuno dobijeni proizvodi

Član 5. Dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi

Član 6. Nedovoljni postupci obrade ili prerade

Član 7. Kvalifikaciona jedinica

Član 8. Pribor, rezervni delovi i alati

Član 9. Setovi

Član 10. Neutralni elementi



GLAVA III TERITORIJALNI USLOVI

Član 11. Princip teritorijalnosti

Član 12. Direktni transport

Član 13. Izložbe



GLAVA IV POVRAĆAJ ILI OSLOBOĐENjE

Član 14. Zabrana povraćaja ili oslobođenja od carine



GLAVA V DOKAZ O POREKLU

Član 15. Opšti uslovi

Član 16. Postupak izdavanja uverenja o kretanju robe EUR.1 ili EUR-MED

Član 17. Naknadno izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 ili EUR-MED

Član 18. Izdavanje duplikata uverenja o o kretanju robe EUR.1 ili EUR-MED

Član 19. Izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 ili EUR-MED na osnovu izdatog ili prethodno popunjenog dokaza o poreklu

Član 20. Odvojeno knjigovodstveno iskazivanje

Član 21. Uslovi za popunjavanje izjave o poreklu ili izjave o poreklu EUR-MED

Član 22. Ovlašćeni izvoznik

Član 23. Važnost dokaza o poreklu

Član 24. Podnošenje dokaza o poreklu

Član 25. Sukcesivni uvoz

Član 26. Izuzeća od dokazivanja porekla

Član 27. Prateća dokumenta

Član 28. Čuvanje dokaza o poreklu i prateće dokumentacije

Član 29. Neslaganje i formalne greške

Član 30. Iznosi izraženi u evrima

GLAVA VI NAČINI ADMINISTRATIVNE SARADNjE

Član 31. Administrativna saradnja

Član 32. Provera dokaza o poreklu

Član 33. Rešavanje sporova

Član 34. Kazne

Član 35. Slobodne zone



Lista Aneksa

Aneks I: Uvodne napomene uz listu u Aneksu II

Aneks II: Lista obrade ili prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi prerađeni proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom

Aneks IIIa: Obrasci uverenja o kretanju robe EUR.1 i zahteva za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1

Aneks IIIb: Obrasci uverenja o kretanju robe EUR-MED i zahteva za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR-MED

Aneks IVa: Tekst izjave o poreklu

Aneks IVb: Tekst izjave o poreklu EUR-MED

Aneks V: Lista strana ugovornica koje ne primenjuju odredbe o delimičnom povraćaju kao što je predviđeno članom 14. tačka 7. ovog priloga



GLAVA I

OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Definicije

Za potrebe ove konvencije:

(a) „izrada” znači bilo koju vrstu obrade ili prerade, uključujući sklapanje ili posebne postupke;

(b) „materijal” znači bilo koji sastojak, sirovinu, komponentu ili deo itd. koji se koriste u izradi proizvoda;

(v) „proizvod” znači proizvod koji se izrađuje, čak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u nekom drugom postupku izrade;

(g) „roba” znači i materijale i proizvode;

(d) „carinska vrednost” znači vrednost utvrđenu u skladu sa Sporazumom o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994;

(đ) „cena franko fabrika” znači cenu plaćenu za proizvod proizvođaču u strani ugovornici u čijem je preduzeću obavljena zadnja obrada ili prerada, pod uslovom da ta cena uključuje vrednost svih upotrebljenih materijala, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda;

(e) „vrednost materijala” znači carinsku vrednost u vreme uvoza upotrebljenih materijala bez porekla ili, ako ona nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi, a koja se za te materijale plaća u strani ugovornici izvoznici;

(ž) „vrednost materijala s poreklom” znači vrednost materijala iz tačke (e) primenjenu mutatis mutandis;

(z) „dodata vrednost” podrazumeva cenu proizvoda na paritetu franko fabrika, umanjenu za carinsku vrednost svakog uključenog materijala poreklom iz drugih strana ugovornica sa kojima je kumulacija primenljiva ili, ako carinska vrednost nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi, a koja se za te materijale plaća strani ugovornici izvoznici;

(i) „glave” i „tarifni brojevi” znače glave i tarifne brojeve (četvorocifrene oznake) korišćene u nomenklaturi koja čini Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka roba, koje se pominju u ovoj Konvenciji kao "Harmonizovani sistem” ili "HS”;

(j) „svrstan” se odnosi na svrstavanje proizvoda ili materijala u određeni tarifni broj;

(k) „pošiljka” znači proizvode koje jedan izvoznik istovremeno šalje jednom primaocu ili proizvode obuhvaćene jednim prevoznim dokumentom koji pokriva njihovu dopremu od izvoznika do primaoca ili, u nedostatku takvog dokumenta, proizvode obuhvaćene jednom fakturom;

(l) „područje” uključuje teritorijalne vode;

(lj) „carinski organi strana ugovornica” za Evropsku uniju podrazumevaju bilo koje carinske organe zemalja članica Evropske unije.



GLAVA II

DEFINICIJA POJMA
"PROIZVODI SA POREKLOM"


Član 2.

Opšti uslovi

1. Za potrebe primene odgovarajućeg sporazuma, sledeći proizvodi će se smatrati proizvodima sa poreklom iz strane ugovornice kada su izvezeni u drugu stranu ugovornicu:

(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u strani ugovornici u smislu člana 4;

(b) proizvodi dobijeni u strani ugovornici koji uključuju materijale koji nisu u potpunosti tamo dobijeni, pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu ili preradu u toj strani ugovornici u smislu člana 5;

(v) proizvodi poreklom iz Evropske ekonomske zone (EEA) u smislu Protokola 4 Sporazuma o Evropskoj ekonomskoj zoni. Takvi proizvodi će se smatrati proizvodima sa poreklom iz Evropske Unije, Islanda, Lihtenštajna1 ili Norveške (EEA strane) kada su izvezeni iz Evropske Unije, Islanda, Lihtenštajna ili Norveške u drugu stranu ugovornicu koja nije EEA strana.

2. Odredbe tačke 1. pod (v) primenjuju se pod uslovom da su sporazumi o slobodnoj trgovini primenljivi između strane ugovornice uvoznice i EEA strana (Evropske Unije, Islanda, Lihtenštajna i Norveške).



Član 3.

Kumulacija porekla

1. Bez obzira na odredbe člana 2. tačka 1, smatraće se da su proizvodi poreklom iz strane ugovornice izvoznice kada su izvezeni u drugu stranu ugovornicu ukoliko su takvi proizvodi dobijeni tamo, uključujući materijale poreklom iz Švajcarske (uključujući Lihtenštajn)2, Islanda, Norveške, Turske ili iz Evropske unije, pod uslovom da prerada ili obrada sprovedena u strani ugovornici izvoznici premašuje postupke navedene u članu 6. Nije neophodno da ti materijali budu predmet dovoljne obrade ili prerade.

2. Bez obzira na odredbe člana 2. tačka 1, smatraće se da su proizvodi poreklom iz strane ugovornice izvoznice kada su izvezeni u drugu stranu ugovornicu ukoliko su takvi proizvodi dobijeni tamo, uključujući materijale poreklom sa Farskih ostrva, bilo koje zemlje učesnice u evro-mediteranskom partnerstvu baziranom na Deklaraciji iz Barselone usvojenoj na evro-mediteranskoj konferenciji održanoj 27. i 28. novembra 1995. godine, osim Turske, ili bilo koje druge zemlje ili teritorije koja je strana ugovornica ove konvencije, osim onih navedenih u tački 1. ovog člana, pod uslovom da prerada ili obrada sprovedena u strani ugovornici izvoznici premašuje postupke navedene u članu 6. Nije neophodno da ti materijali budu predmet dovoljne obrade ili prerade.

3. Kada postupci obrade ili prerade, koji su sprovedeni u strani ugovornici izvoznici, ne premašuju postupke navedene u članu 6, dobijeni proizvod će se smatrati da je poreklom iz strane ugovornice izvoznice samo kada je tamo dodata vrednost veća od vrednosti korišćenih materijala poreklom iz bilo koje od strana ugovornica navedenih u tač. 1. i 2. ovog člana. Ako to nije slučaj, dobijeni proizvod će se smatrati poreklom iz strane ugovornice čiji materijal sa poreklom, korišćen u proizvodnji u strani ugovornici izvoznici, učestvuje sa najvećom vrednošću.

4. Proizvodi, poreklom iz strana ugovornica navedenih u tač. 1. i 2. ovog člana, koji nisu bili predmet nikakve obrade ili prerade u strani ugovornici izvoznici, zadržavaju svoje poreklo ako su izvezeni u neku drugu stranu ugovornicu.

5. Kumulacija pod uslovima iz ovog člana, može se primeniti samo pod uslovom:

(a) da se između strana ugovornica koje su uključene u sticanje porekla i odredišne strane strane ugovornice, primenjuje sporazum o preferencijalnoj trgovini u skladu sa članom XXIV Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT);

(b) da su materijali i proizvodi stekli status robe sa poreklom primenom pravila o poreklu koja su identična pravilima iz ove konvencije; i

(v) da su obaveštenja o ispunjenosti nužnih uslova za primenu kumulacije objavljena u Službenom listu Evropske unije (serija C) i u stranama ugovornicama koje su strane u odgovarajućim sporazumima, u skladu sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom.

Kumulacija propisana ovim članom primenjuje se od datuma navedenog u obaveštenju objavljenom u Službenom listu Evropske unije (serija C).

Strane ugovornice će obavestiti druge strane ugovornice koje su strane u odgovarajućim sporazumima, preko Evropske komisije, o detaljima sporazuma, uključujući njihove datume stupanja na snagu, koji se primenjuju sa drugim stranama ugovornicama navedenim u tač. 1. i 2 ovog člana.

Član 4.

Potpuno dobijeni proizvodi

1. Sledeće se smatra potpuno dobijenim proizvodima u strani ugovornici prilikom izvoza u drugu stranu ugovornicu :

(a) mineralni proizvodi izvađeni iz zemlje ili morskog dna;

(b) tamo ubrani ili požnjeveni biljni proizvodi;

(v) tamo okoćene i uzgojene žive životinje;

(g) proizvodi dobijeni od tamo uzgojenih živih životinja;

(d) proizvodi tamo dobijeni lovom ili ribolovom;

đ) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi koji su izvađeni iz mora van teritorijalnih voda strana ugovornica, njihovim plovilima;

(e) proizvodi izrađeni na njenim brodovima fabrikama isključivo od proizvoda pod (đ);

(ž) tamo prikupljeni upotrebljavani predmeti, namenjeni samo za recikliranje sirovina, uključujući upotrebljavane automobilske gume koje se mogu koristiti samo za protektiranje ili kao otpad;

(z) otpad i otpadne materije od proizvodnih aktivnosti sprovedenih tamo;

(i) proizvodi izvađeni s morskog dna ili podzemlja van njihovih teritorijalnih voda, pod uslovom da oni imaju isključiva prava na obradu tog dna ili podzemlja;

(j) roba tamo proizvedena isključivo od proizvoda navedenih pod (a) do (i).

2. Pojmovi „njena plovila” i „njeni brodovi fabrike” u tački 1. pod (đ) i (e) primenjuju se samo na plovila i brodove fabrike:

(a) koji su registrovani ili se vode u strani ugovornici izvoznici;

(b) koji plove pod zastavom uovorne strane izvoznice;

(v) koji su najmanje 50% u vlasništvu državljana strane ugovornice izvoznice, ili firme sa sedištem u strani ugovornici izvoznici, u kojoj direktor ili direktori, predsednik poslovodnog ili nadzornog odbora te većina članova tih odbora su državljani strane ugovornice izvoznice, te u kojima, dodatno, u slučaju partnerstva ili društva s ograničenom odgovornošću najmanje polovina kapitala pripada strani ugovornici izvoznici ili javnim telima ili državljanima te ugovorne strane;

(g) na kojima su komandant i oficiri državljani strane ugovornice izvoznice; i

(d) na kojima je najmanje 75 % posade državljana strane ugovornice izvoznice.

3. U svrhu tačke 2. pod (a) i (b), kada je strana ugovornica izvoznica Evropska unija, to znači zemlja članica Evropske unije.



Član 5.

Dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi

1. Za potrebe člana 2, proizvodi koji nisu potpuno dobijeni smatraju se dovoljno obrađenim ili prerađenim kad su ispunjeni uslovi navedeni u listi iz Aneksa II.

Gore pomenuti uslovi označavaju, za sve proizvode obuhvaćene ovim sporazumom, obradu ili preradu koja se mora obaviti na materijalima bez porekla koji se koriste u izradi, te se primenjuje u odnosu samo na takve materijale. Iz toga sledi da ako se proizvod koji je stekao poreklo ispunjenjem uslova navedenih u listi koristi za izradu nekog drugog proizvoda, tada se na njega ne odnose uslovi primenljivi na proizvod u koji se on ugrađuje, te se ne uzimaju u obzir materijali bez porekla koji su eventualno korišćeni u njegovoj izradi.

2. Bez obzira na uslove iz tačke 1, materijali bez porekla koji se prema uslovima iz Aneksa II ne bi smeli koristiti u izradi određenog proizvoda, ipak se mogu koristiti, pod uslovom:

(a) da njihova ukupna vrednost ne prelazi 10% cene proizvoda franko fabrika;

(b) da se primenom ovog stava ne prekorači bilo koji od procenata navedenih u listi kao maksimalna vrednost materijala bez porekla.

Ova tačka ne primenjuje se na proizvode obuhvaćene Glavama 50 do 63 Harmonizovanog sistema.

3. Tač. 1. i 2. primenjuju se saglasno odredbama člana 6.


1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   35


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2016
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə