Privremene republika srbija stenografske belešKE



Yüklə 410,38 Kb.
səhifə1/13
tarix25.03.2017
ölçüsü410,38 Kb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13


NARODNA SKUPŠTINA PRIVREMENE

REPUBLIKA SRBIJA STENOGRAFSKE BELEŠKE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja (neredigovane i neautorizovane)

Narodne skupštine Republike Srbije

01 Broj 06-2/256-16

15. novembar 2016. godine

B e o g r a d

(Sednica je počela u 10.15 časova, sednicom predsedava Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine.)


*

* *

PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 118 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 140 narodnih poslanika i da imamo uslove za nastavak rada.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje i objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

BRANKA STAMENKOVIĆ: Hvala.

Pitanje za predsednicu Narodne skupštine, koleginicu Maju Gojković.

Shodno članu 287. stav 4, molim predsednicu da odgovore dostavi u pisanoj formi u roku od 15 dana i da se uzdrži od bilo kakvih usmenih objašnjenja.

Zašto još uvek nismo dobili odgovor od predsednice Skupštine na pitanje – kada će biti donet konačan raspored sedenja u sali, a koje smo postavili još 18. oktobra? Zašto je probila rok i prekršila Poslovnik? Zašto se boji, da četvrta po snazi poslanička grupa u parlamentu, sedi u prvom redu?

(Predsednik: Malo glasnije, ne čujem vas.)

Kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine, kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika?

Već više od pet meseci radimo potpuno stihijski. Zašto narodni poslanicima još uvek nije dostavljen Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, kada član 171. Poslovnika propisuje da se to mora desiti u zakonom propisanom roku, tj. pre 1. novembra? Danas je 15. novembar. Da li je predsednica Skupštine već kontaktirala izvršnu vlast koja je obavezna da nam dostavi predlog budžeta, i ako jeste da li je dobila bilo kakvo obrazloženje za ovo kašnjenje i koje? Ako nije, zašto nije?

Zašto predsednica Skupštine uporno insistira da replike i ukazivanje na povredu Poslovnika nisu dozvoljene dok neko priča o povredi Poslovnika ili nakon što ona govori ili nakon poslaničkih pitanja? Gde to piše u Poslovniku?

Zašto predsednica Skupštine neosnovanim ukidanjem replika i javljanjima po povredi Poslovnika tokom gostovanja premijera u Skupštini dozvolila premijeru da priča bez bilo kakvog vremenskog ograničenja i to mimo dnevnog reda, iznoseći neistine i vređajući poslanike koji nisu imali mogućnosti da se od tih uvreda odbrane?

Zašto se pozvala na član 216. Poslovnika kad se on ne odnosi na pitanja Vladi? Ako misli da se član 216. odnosi, zašto onda nije primenila i član 214. koji ograničava odgovore na pet minuta?

Zašto je predsednica Skupštine u više navrata tvrdila da joj članovi naše poslaničke grupe upućuju uvrede i pretnje kada to jednostavno nije istina. Takođe, zašto je predsednica Skupštine tvrdila da joj je kolega Radulović pretio i rekao – videćete vi, kada to jednostavno nije tačno. Kada će se predsednica Skupštine izviniti kolegi Raduloviću i članovima naše poslaničke grupe zbog ovih grubih i netačnih tvrdnji?

Zašto je kolegi Martinoviću dozvoljeno da dosledno i sistematski, neometano krši Poslovnik? Zašto mu predsednica Skupštine ne isključuje mikrofon ili izrekne zvaničnu opomenu ili meru oduzimanja reči ili udaljavanja sa sednice čim izusti prvu uvredu ili postane jasno da je zloupotrebio javljanje po Poslovniku ili da priča mimo teme dnevnog reda?

Na kraju, još jednom podsećam predsednicu Skupštine, da odgovore očekujem u pisanoj formi i molim da nipošto ne odgovara usmeno, kako bismo izbegli bilo kakvu mogućnost zloupotrebe pozicije moći na koje se kao predsedavajuća trenutno nalazi. Hvala.

PREDSEDNIK: Juče sam dobila vaše pitanje oko rasporeda sedenja i upućujem vas na generalnog sekretara pošto to nije u okviru moje nadležnosti, pa ćete razgovarati sa generalnim sekretarom oko toga, a sve ostalo ću vam odgovoriti, koliko mogu, pošto ste dosta dali vaše viđenje stvari.

Ono što jeste u skladu sa Poslovnikom odgovoriću, ono što je vaše mišljenje, na to ne mogu da odgovorim svojim mišljenjem, nigde nas ne bi vodilo.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

BOŠKO OBRADOVIĆ: Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima.

Želeo bih, pre svega dva pitanja za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Prvo pitanje je, kada će biti zakazane posebne sednice, na aktuelne teme, prva tema je, bezbednosna i ekonomska socijalna situacija u Srbiji u vezi sa migranskom krizom, i druga tema je, međunarodni pritisci na državne organe Republike Srbije u vezi sa pregovorima i situacijom na KiM. Obe sednice na aktuelnu temu, poslanička grupa Dveri predložila je još 6. oktobra 2016. godine, a po članu 9. Poslovnika Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom.

Mi na žalost, u mesecu oktobru nismo imali nijednu sednicu na aktuelnu temu i time je prekršen Poslovnik, pa nas interesuje kada će ove dve teme koje je poslanička grupa Dveri kandidovala doći na dnevni red, pa smatramo da su više nego aktuelne i dalje.

Drugo pitanje, je za predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića i tiče se uloge šefa misije EU u Srbiji Majkla Devenporta u Vladi Republike Srbije. Dakle, da li je Majkl Devenport član Vlade Republike Srbije, po kom osnovu prisustvuje sednicama Vlade Republike Srbije i da li recimo, ambasador Republike Srbije u Velikoj Britaniji može da prisustvuje sednicama Vlade u bilo kojoj drugoj državi i da li je to diplomatska praksa da sednicama Vlade prisustvuju strane diplomate?

To je za nas od izuzetnog značaja, u vezi sa sledećim pitanjem koje postavljamo, a tiče se, pored predsednika Vlade Aleksandra Vučića, postavljamo ga i ministru Rasimu Ljajiću i ministru Ivici Dačiću, a to je - dokle su stigli pregovori o saradnji sa Evroazijskim ekonomskim savezom? Jer, dobro znamo da imamo poziv predsednika Rusije Vladimira Putina da iskoristimo dodatno sve povoljnosti koje nam daje ogromno rusko i sada evroazijsko tržište. Postavljamo pitanje - zašto te povoljnosti ne koristimo? Dakle, dokle su stigli ti pregovori, kakva je naša pregovaračka pozicija u tome pravcu, jer nas ta pregovaračka pozicija mnogo više interesuje nego ova pregovaračka pozicija u vezi sa EU, koja nam ne nudi takve vrste pogodnosti?

Zato želimo da dobijemo informaciju u kom smislu i dokle su stigli razgovori o povećanju obima ekonomske saradnje sa Evroazijskim ekonomskim savezom?

Ono što takođe želim da pitam predsednika Vlade Srbije jeste upravo ovaj spoljno-politički kontekst u kome se danas nalazimo, kada je EU jednostavno jedna prevaziđena ideja, kada EU više nije moderna, ni aktuelna u samoj EU i kada širom evropskih zemalja pobeđuju političke opcije koje su veoma kritične prema EU i ovakvom briselskom konceptu nametanja svega iz EU evropskim narodima. To je posebno aktuelno posle najnovijih predsedničkih izbornih rezultata i u Moldaviji i u Bugarskoj, pa zašto da ne i u SAD, gde vidimo da pobeđuju kandidati koji žele saradnju sa Rusijom i gde smo mi sada u celoj toj priči.

Dakle, gde mi, koji dalje idemo tim evrofanatičnim putem u EU po svaku cenu idemo? Dakle, da li se nastavlja taj put Srbije u EU po svaku cenu, ili ćemo konačno preispitati taj pogubni put? Tu podsećam i to želim da postavim pitanje da se pozovem na obećanje predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, da ćemo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije na plenumu imati posebnu sednicu na aktuelnu temu - kojim putem Srbija dalje treba da ide, da li treba zaustaviti poguban put Srbije u EU i okrenuti se geopolitičkim alternativama?

Dakle, to je još jedno od niza obećanja predsednika Vlade Aleksandra Vučića koje nije ispunjeno i zanima me, odnosno postavljam mu pitanje - kada će ta tačka doći na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije? Jer, za poslaničku grupu Dveri je od izuzetnog prioritetnog interesa da se konačno ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije problematizuje tema EU, kao jednog pogubnog koncepta kojim mi pogrešno i sa katastrofalnim posledicama idemo već punih 16 godina, a postavlja se pitanje koliko će još taj put trajati i kakve ćemo sve ucene i pritiske na tom putu imati, a da nikada nećemo ući u EU i da će se ona raspasti pre nego što mi u nju uđemo. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Na prvo pitanje ne znam odgovor, pokušavam da uskladim obaveze sa članovima Vlade, tako da ne znam da vam odgovorim na to pitanje. To je najiskrenije. Čim budem znala odgovor, ja ću vam ga dati. Znači, neću da izmišljam ovde nekakve odgovore.

Za ostalo, uputili ste drugima pitanje.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje ministru pravde, ministru unutrašnjih poslova i Vladi Republike Srbije.

Naime, u protekloj nedelji mogli smo da vidimo izveštaj Evropske komisije koji se dosta kritički osvrnuo na pojedine segmente našeg društva i tu pre svega mislim na slobodu javnog izražavanja, mišljenja, slobodu medija u Srbiji. To je nešto što se nastavlja iz godine u godinu u svim izveštajima, kao nešto gde nema nikakvog napretka. Dakle, nema slobode medija u Srbiji.

Drugo, što je jako važno, a to je da se suočavamo sa trendom porasta kriminala i korupcije, dakle, da nema rezultata u borbi protiv kriminala i korupcije koja je najavljivana od strane mandatara, odnosno sadašnjeg premijera, tadašnjeg mandatara još 2014. godine. Ali, zato, takođe jedna oblast koja je vezana za to jeste vladavina prava koja polako posustaje pred vladavinom političke moći. Dakle, nepostojanje vladavine prava, već se politički utiče na rad policije, utiče na rad tužilaštva, utiče na rad sudova.

Ne treba nama Evropska komisija da govori o tome, mi to vidimo i sami. Dakle, to je samo povod da možemo da se pogledamo u ogledalo i suočimo sa realnošću sa kojom se u Srbiji suočavaju, pre svega građani koji ovde žive.

Dakle, s jedne strane imamo porast kriminala i korupcije i ti ljudi nastavljaju to da rade u Srbiji, a sa druge strane imamo neverovatnu lakoću lišavanja ljudi i stavljanja u pritvor bez dovoljno pravnog osnova i valjanih dokaza i to već ta sloboda pojedinca koja je ustavno zagarantovana postaje jedan veliki problem jer se nedopustivo lako oduzima.

Imate stotine takvih primera u prethodne četiri godine. Na kraju tih postupaka epilog je da se iz budžeta iz džepova građana Srbije plaćaju enormne odštete koje u ovom trenutku iznose desetine i stotine miliona dinara zbog toga što neko nije želeo da odradi svoj posao kako treba ili je tendenciozno zbog kratkoročne političke koristi nekog bez dokaza uhapsio ili pokrenuo istragu.

Jedan od najskorijih i najsvežijih primera koji je imao epilog pre dve nedelje je iz Niša. Pre tri godine dugogodišnji gradski funkcioner Branislav Jovanović je uhapšen uz najave u medijima, naslovne strane, uz rotacije žandarmerije, pretresanje stana koje je trajalo satima, sa optužbom da je oštetio budžet grada Niša. Čovek je sa svojom porodicom razvlačen po medijima, da bi evo dve nedelje taj proces bio obustavljen ne samo zato što ne postoje dokazi, već zato što je utvrđeno da nije napravljena šteta, već korist za budžet.

E, sad se postavlja pitanje ko će odgovarati zato što je trošio resurse države, građana Republike Srbije za jedan ovakav politički montiran proces?

Da se to ne bi dešavalo, postavljam pitanje ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova – šta će preduzeti po tom pitanju konkretno? Šta su konkretno Ministarstvo pravde i nadležne institucije do sada uradile povodom veoma učestale pojave nezakonitih pritvora i kršenja pretpostavke nevinosti, koja se uglavnom sprovodi kroz režimske tabloide i medije?

Dalje, da li je ikada utvrđen učinilac koji je odgovoran za curenje informacija iz institucija Ministarstva pravde ili Ministarstva unutrašnjih poslova prema medijima koji, pored toga što ometaju istrage, oni i krše pretpostavku nevinosti onih ljudi protiv kojih su ti procesi pokrenuti?

Kao treće pitanje je – koliko zapravo Srbiju koštaju oslobađajuće presude i hoće li neko iz tog lanca odgovornosti odgovarati svojim novcem, svojom imovinom i svojim ugledom zato što svoj posao nije obavljao profesionalno ili zato što je pod uticajem politike radio nešto protiv i mimo svojih ovlašćenja, mimo etike i mimo Ustava?

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

DRAGAN JOVANOVIĆ: Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, najpre imam pitanje koje sam postavljao i u prošlom sazivu ovog parlamenta, a upućeno je ministrima za rad, boračka i socijalna pitanja, poljoprivrede, i ministru zdravlja, a vezano je za iznos obaveznog socijalnog i zdravstvenog osiguranja za nosioce registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. To je veliki problem koji, nažalost, nije rešen. I prilika je da sada kada se radi priprema budžeta za 2017. godinu, da se taj problem reši.

Evo o čemu se radi. Obavezno zdravstveno osiguranje iznosi 90.000 dinara na godišnjem nivou za svakog nosioca registrovanog gazdinstva, bez obzira da li ono gazdinstvo ima 50 ari, odnosno pola hektara ili je velikoposednik, da ima preko 50 hektara, a ima ih koji imaju i mnogo, mnogo više.

I sami vidite iz ovog mog izlaganja da je to stvarno duboko nepravedno. To bi bilo identično kao neko ko ima platu 100.000 dinara i neko ko ima minimalac od 21.000 da uplaćuje isto u penzijsko i zdravstveno osiguranje. Zbog toga molim da se što pre formira nekakva ili radna grupa između ova tri resorna ministarstva, da bi se ovaj problem što pre rešio i da se u 2017. godini ne ponavlja ista priča iz prethodnih godina.

Moje drugo pitanje upućeno je ministru zdravlja gospodinu Lončaru, iako je prošlo 15 dana, još uvek nisam dobio taj čuveni zapisnik o kontroli u zdravstvenom centru u Aranđelovcu i molio bih stvarno ministra da mi se to što pre dostavi.

S druge strane, imam i dodatno pitanje za njega, vezano je za zamenu zdravstvenih knjižica.

Taj proces, koji se trenutno dešava u Srbiji, stare zdravstvene knjižice se menjaju, krajnji rok je kraj decembra meseca ove tekuće godine da se taj proces završi, ali mi smo svedoci po Srbiji, evo, mi u Šumadiji, ispred naših filijala zdravstvenog osiguranja, da su ogromni redovi, da ljudi čekaju na ovoj zimi. Taj proces bi morao da se ubrza. Naravno, ministarstvo je uvelo prijavu preko tzv. E uprave. To je značajno ubrzalo stvari, jedan broj ljudi se i na taj način prijavio. Međutim, evidentno je, naročito u brdsko-planinskim predelima Srbije, u opštinama koje su pretežno seoske, da značajan broj građana nema pristup internetu i ne može ni na jedan način, da kažem, elektronski da se prijavi kako bi mu poštari na kućnu adresu doneli novu zdravstvenu knjižicu.

Pre svega, molim ministra i ministarstvo da se napravi jedna, ako mogu tako da nazovem, radna grupa ili akcioni tim između ministarstava, između lokalnih filijala fonda, odnosno centra za socijalni rad lokalnih samouprava i da se omogući domaćinstvima koja su staračka i gde ne mogu da dođu do filijala fonda zdravstvenog osiguranja da im se prijava odnese na kućnu adresu i da onda oni mogu, kasnije, tu zdravstvenu knjižicu da dobiju, jer njima fizički nema ko da donese.

Mi to sada u lokalnim samoupravama radimo uz pomoć mesnih zajednica, nekada radimo i uz pomoć tzv. gerentodomaćica koje su angažovane preko lokalnih samouprava, ali je sve to sporadično. Ovde mora na jedan adekvatan način da se ovaj problem reši i to može samo uz jasnu koordinaciju centra za socijalni rad, gde su osnivači lokalne samouprave, i resorno ministarstvo da bi svi ovaj posao završili kako do kraja godine, odnosno u prvom kvartalu naredne godine. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Stevanović.

VEROLjUB STEVANOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje bih uputio ministru Vulinu. Naime, radi se o problemu za koji svi znamo da postoji, a koji se ne rešava, a što nije ni normalno, ni ljudski. Svi znamo da radnici „Zastava impro“ u Kragujevcu štrajkuju više od 30 dana glađu, 132 ljudi, 75% njih su invalidi. Niko ne rešava problem. Posla imaju na pretek, ugovoreni poslovi su za šest meseci unapred, rade u tri smene, subotom, nedeljom, ne postavlja se pitanje tog rada, ali se postavlja pitanje statusa firme. Nije normalno da ne reaguje ministarstvo, a ne reaguje. Nije dovoljno da se tamo pojavi državni sekretar i da problem i dalje bude problem. Nije normalno da se u to ne uključi lokalna samouprava i valjda bi bilo normalno da se tu pojavi ministar Vulin i da taj problem reši.

Dakle, to jeste toliko ozbiljno da nas zabrinjava, pa pitam – kada će se rešiti problem statusa firme koja treba da bude verovatno državna firma, i onda su svi problemi rešeni, posebno, ponavljam, ako smo svesni toga da posla ima na pretek?

Drugo pitanje je opet pitanje koje je važno za sve gradove, a ja bih se opet koncentrisao na Kragujevac. Radi se o kasarni „Radomir Putnik“. To su još Obrenovići uradili, izgradili. U centru grada je jedno ostrvo koje svi obilazimo od 9,5 ha. Razrušen prostor, nikoga nema, urbanizam rešen. Dakle, tu sutra treba da bude veliko pozorište, centralna pijaca, velika garaža, stambeni prostor, jedan kulturno-istorijski sadržaj koji tu treba da se desi zajedno sa Miloševim vencem, jednostavno je ostao nepokriven, nerešen. Dakle, pitam – kada će se razrešiti problem koji pokušavamo da rešavamo godinama unazad? Ništa tu nije sporno, čini mi se, potpuno isto kao što je rešena kasarna „4. juli“ u Beogradu. Više porodica u Kragujevcu nema stanove, to su vojna lica. Vrlo prosto, grad može da izgradi to, postoji način, ali je pitanje kada će se to razrešiti. Mislim da tu treba, osim ministra vojske, da se pozabavi još neko tim problemom.

Treći problem je onaj problem koji je izuzetno važan, a koji posebno mi naglašavamo iz naše poslaničke grupe. Činjenica je da se razvlašćuju lokalne samouprave. To je toliko očigledno da ne treba valjda potencirati. Pored toga se vidi, a i svedoci smo toga ovih dana koliko se uskraćuju sredstva lokalnim samoupravama, a u isto vreme država se ponaša maćehinski prema lokalnim samoupravama. Naime, postoje dugovi države prema lokalnim samoupravama, i to je verovatno svuda tako.

Konkretan primer je primer Kragujevca. Namenska duguje gradu, odnosno budžet Republike na ime neplaćenih doprinosa za lične dohotke, možete vi da se smejete, ali to je činjenica, to je stvar koja je dokazana, zapisana, upisana i potvrđena, 2,5 milijardi dinara. Dakle, da ponovim, da ne bude da se nismo razumeli, 2,5 milijarde dinara, a u isto vreme se priča o nekim dugovima grada, pa kako ne može to da funkcioniše, pa kako je budžet u krizi, a sad je u krizi zato što je neko ostavio neke dugove. Dakle, samo je ovo dovoljno da nemate više nikakvih dugova kao grad. To možete i kompenzacijom. Dakle, grad duguje Elektroprivredi, izvrši se kompenzacija, grad duguje Srbijagasu, državno preduzeće, izvrši se kompenzacija. Mislim da je toliko ozbiljan problem da treba ozbiljno da ga shvatimo, pa je moje pitanje – kada će to da se razreši jednom na način kako to mora da se rešava, da ne postoje gradovi za koje je država maćeha i gradovi za koje je država prava majka, što je dakle činjenica? Pitanje je čini mi se umesno, pa vas molim da ga shvatite na pravi način.

PREDSEDNIK: Pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Politikološkog odeljenja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu koji prate ovaj deo sednice sa galerije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

MIODRAG LINTA: Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, postavio bih nekoliko pitanja Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Naime, navedeno ministarstvo je leta 2014. godine pripremilo Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Krajem 2014. godine bilo je održano nekoliko javnih rasprava i kroz te javne rasprave smo uočili da postoje određeni nedostaci u samom Nacrtu zakona. Podsećam da u Srbiji ima negde oko 400.000 boraca, od toga oko 50.000 pripadnika vojske i policije bivše Republike Srpske Krajine.

Ključna zamerka, pre svega, Krajišnika, krajiških boraca jeste da tim nacrtom zakona nije predviđeno pravo na priznanje ratnog staža u dvostrukom trajanju posle 27. aprila 1992. godine, dakle kada je osnovana Savezna Republika Jugoslavija. To je veliki problem, jer se Krajišnici zbog ovakvog nacrta zakona osećaju diskriminisano, uvređeno, povređeno, jer smatraju da su se časno borili za svoja ognjišta i za SFRJ, Saveznu Republike Jugoslaviju i Republiku Srbiju.

Drugi problem jeste što tim nacrtom zakona preti opasnost da invalidi, krajiški invalidi, porodice krajiških palih boraca izgube pravo na porodičnu i ličnu invalidninu ako su stradali posle 27. aprila 1992. godine. Takođe, ministarstvo je počelo na nezakonit način da primenjuje već ovaj nacrt zakona i svim onim invalidima i porodicama palih boraca koje borave tri meseca duže izvan Srbije se ukida pravo na porodičnu i ličnu invalidninu.

Takođe, ukinuto je i pravo ličnu invalidninu za 170 civilnih invalida rata sa područja Krajine. Mislimo da to nisu dobre stvari i da bi trebalo nadležno ministarstvo u narednom periodu da popravi ovaj nacrt zakona pre ulaska u skupštinsku proceduru. Zbog toga postavljam nekoliko pitanja.

Prvo pitanje jeste - zbog čega Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja uporno odbija da u nacrt zakona stavi odredbu da sa svim pripadnicima Vojske i policije RSK prizna ratni staž u dvostrukom trajanju u periodu od 1991. do 1995. godine

Drugo - zbog čega se porodicama palih boraca, invalidima ukida pravo na ličnu i porodičnu invalidninu ako borave više od tri meseca izvan Srbije? Pravo na porodičnu, ličnu invalidninu je stečeno pravo i ono ne sme biti ukidano.

Treće pitanje - zbog čega je civilnim invalidima rata sa područja Krajine ukinuto pravo na ličnu invalidninu?

Četvrto pitanje jeste - kada će konačno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da pošalje nacrt zakona na Vladu i kada će predlog zakona doći u Skupštinsku proceduru?

Mislimo da je krajnje vreme da se na jedan sistemski način reguliše pitanje 400.000 boraca u Srbiji, a posebno oko 50.000 Krajišnika, odnosno pripadnika Vojske i policije Republike Srpske Krajine. Mislim da je to važna stvar da je to civilizacijski i moralni i nacionalni dug države Srbije prema najvećim žrtvama rata na prostoru bivše Jugoslavije, a to su Srbi stradali na području sadašnje Hrvatske i Federacije BiH. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

MILIJA MILETIĆ: Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice Skupštine, ja bih postavio nekoliko pitanja Ministarstvu zdravlja, konkretno - da li će se u narednom periodu dati mogućnost lokalnim samoupravama kao što je recimo Svrljig i opštinama na jugoistoku Srbije, da se tamo obezbede nova radna mesta za doktore i za medicinske sestre?

Razlog toga jeste zato što taj deo jugoistočne Srbije, na primer u opštini Svrljig, su opštine koje su veoma demografski ugrožene, koje imaju veliki broj starijih ljudi, to su brdsko-planinska područja gde, recimo, na primer opština iz koje ja dolazim, to je opština Svrljig, ima blizu 500 kvadratnih kilometara, imamo 21 doktora, a sela su nam veoma stara gde je u toku prošle godine bilo preko 360.000 usluga zdravstvenih prema tim ljudima.


Kataloq: upload -> archive -> files -> lat -> doc -> stenobeleske
upload -> Fakültə İxtisas qrup Kurs fənn tarix baslanma vaxti otaq
upload -> Oitsning ma’nosi – Orttirilgan Immunitet Tanqisligi Sindromi. Bu dahshatli va bedavo kasallik hozirgi zamonning “vabosi” deb yuritiladi
upload -> 4 İstehlakçıların davranışının modelləşdirilməsi Son istehlakçıların davranışının modelləşdirilməsi
upload -> UŞaq anatomiyasi, FİZİologiaysi və GİGİyenasi analizatorlar- duyğU ÜzvləRİ
upload -> Uşağın fərdi psixoloji hazırlığı 20 azn ağız boşluğunun kompleks peşəkar gigiyenası 80 azn
upload -> Мisvak вя онун XXI ясрдя истифадяси
upload -> Klinik protokol Az ərbaycan Respublikas
stenobeleske -> Republika srbija
doc -> Zako n o potvrđivanju regionalne konvencije o pan-evro –mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu član 1
doc -> Republika srbija

Yüklə 410,38 Kb.

Dostları ilə paylaş:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2020
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə