A. Fiziološke karakteristike i individualne razlike novorodenčeta

Akutni skrotum

Sindrom akutnog skrotuma oznacava stanje sa bolom, crvenilom i otokom mošnica. Osnovni uzroci akutnog skrotuma su: torzija testisa, torzija ciste hidatide Morgagni i orhiepididimitis. U zavisnosti od uzroka, klinicka slika je razlicita. Najburnije promene su kod torzije testisa. Cesto je teško klinicki razdvojiti uzroke akutnog skrotuma i njih u odnosu na uklještenu ingvinalnu kilu, akutnu hidrocelu i traumu skrotuma. Tada se preporucuje operativna provera.

Torzija testisa (torsio testis)

Torzija testisa nastaje uvrtanjem testisa oko svoje osovine. Tome pogoduje povecana pokretljivost testisa. Najcešce nastaje kod odojceta i u pubertetu. Uvrtanje funikularne vrpce nastaje intravaginalno i ekstravaginalno i dovodi do strangulacije krvnih sudova, ishemije i nekroze testisa. Bolest nastaje naglo i ispoljava se otokom i crvenilom koze skrotuma i bolnom oteklinom testisa i epididimisa u skrotumu (Slika 67). Torzija testisa kod novorodjenceta i odojceta klinicki se ispoljava manje intenzivno i cesto moze da protekne neprimeceno. Uvrnut nespušten testis imitira klinicku sliku uklještene ingvinalne kile. Lecenje je operativno, potrebno ga je obaviti unutar 4 do 6 sati od nastanka torzije testisa i sastoji se u detorkvaciji testisa. Zbog moguceg ponavljanja savetuje se obostrana fiksacija testisa.

Torzija ciste hidatide - Morgagni (torsio cystae hydatidae - Morgagni)

Cista hidatida - Morgagni je ostatak Milerovog duktusa. Srece se kod jedne trecine decaka. Torzija ciste hidatide javlja se najcešce u pretpubertetskom periodu. Uvrtanje peteljke ciste dovodi do strangulacije krvnih sudova i nekroze ciste. Intenzivnije promene ukljucuju reaktivni epididimitis i otok funikularne vrpce. Simptomi torzije ciste hidatide se javljaju nešto postupnije i u blazem su obliku od torzije testisa (Slika 68). Lecenje je konzervativno (obloge acidi borici 3%, analgetika i antibiotika). Operativna provera se savetuje kod nesigurnosti u klinicku dijagnozu. Pri operaciji cista se podveze i resecira uz fasciotomiju funikularne vrpce.

Akutni orhiepididimitis (orchiepididymitis acuta)

Akutni orhiepididimitis je zapaljensko oboljenje epididimisa i sekundarno testisa. Uzrokovano je razlicitim infektivnim agensima koji na razlicite nacine mogu dospeti do mesta zapaljenja. Javlja se u svim uzrastima, a najcešce u pretpubertetskom i pubertetskom periodu (Slika 69). Kod novorodjenceta i odojceta postoji otok i crvenilo koze hemiskrotuma, nemir deteta, odbijanje hrane i povišena telesna temperatura. Bolest nastaje i razvija se postepeno. Kod veceg deteta dominantan je jako bolan i zadebljan epididim i pored njega funikularna vrpca i testis. Potrebno je uzeti urinokulturu. Oboljenje kao posledicu ostavlja sterilnost. Lecenje je konzervativno i sastoji se u mirovanju i antimikrobnoj terapiji u trajanju od 10 dana. U nejasnim slucajevima savetuje se operativna eksploracija.

Decja urologija - sadrzaj

Varikokela (varicocele)

Varikokela je stanje sa proširenim venskim krvnim sudovima pampiriformnog pleksusa. Javlja se kod decaka i adolescenata posle 10. godine zivota, najcešce sa leve strane (90%) (Slika 70). Uzrok varikokele je venski refluks iz v. renalis u unutrašnju spermaticnu venu, koja se u v. renalis uliva pod pravim uglom. Renospermaticni venski refluks je posledica parcijalne opstrukcije leve v. renalis zbog njene uklještenosti izmedu aorte i gornje mezentericne arterije. Venska refluksija je potpomognuta slabošcu venskog zida i abnormalnom razvijenošcu venskih valvula. Varikokela se smatra znacajnim faktorom infertiliteta. Prema stepenu izrazenosti mogu biti male, srednje i velike. Srednje i velike varikokele lece se operativno visokom ligaturom i resekcijom unutrašnje spermaticne vene.

Decja urologija - sadrzaj

Neurogena bešika (vesica neurogenes)

Definicija

Neurogena bešika je oboljenje sa disfunkcijom mokracne bešike uzrokovano poremecajem njene inervacije urodenim ili stecenim poremecajima mozga, kicmene mozdine, perifernih nerava ili intramuralnih pleksusa, koje se ispoljava razlicitim poremecajima mokrenja.

Etiopatogeneza

Najcešci uzroci neurogene bešike su mijelodisplazija, mijelomeningocela, agenezija sakruma i dizraficne anomalije kicme (spina bifida).

Klasifikacija

Dve osnovne vrste neurogene bešika su spasticna (refleksna, hipertona bešika malog kapaciteta) i flakcidna (atonicna, hipotona bešika velikog kapaciteta) neurogena bešika. Za klinicku klasifikaciju neurogene bešike vazno je utvrditi stanje detruzora (normalan, hiperefleksivan ili hiporefleksivan), sfinktera (normalan, hiperaktivan ili inkompletan) i senzibilitet (normalan, hipersenzibilnost ili hiposenzibilnost).

Klinicka slika

Neurogena bešika klinicki se ispoljava sa manjim ili vecim poremecajima mokrenja. U cilju tacnog utvrdivanja neurogenog poremecaja pored uobicajenog urološkog ispitivanja neophodno je i urodinamsko, neurološko i elektromiografsko ispitivanje.

a) Spasticna (refleksna) neurogena bešika

Glavna karakteristika spasticne neurogene bešike je cesto, iznenadno, nevoljno i nekontrolisano mokrenje. Nejasan osecaj o punoci bešike moze da postoji, ali mokrenje retko moze da se zadrzi i kontroliše. Mokracna bešika je hipertroficcna, smanjenog kapaciteta sa trabekuliranim i divertikuloznim zidovima, sa reziduumom urina i povecanim intravezikalnim pritiskom. Karakteristicno je odsustvo centralne inhibicije detrusora i pojava pojedinacnih neinhibisanih hiperrefleksnih kontrakcija detrusora mokracne bešike.

b) Flakcidna (mlitava) neurogena bešika

Osnovni simptom flakcidne neurogene bešike je inkontinecija. Ne postoji osecaj punoce bešike, niti potrebe mokrenja. Bešika je velika, stalno prepunjena urinom koji istice u kapima. Pritiskom na bešiku izaziva se isticanje urina u kapima ili slabom mlazu. Intravezikalni pritisak je izrazito nizak. Bešika je velika sa velikim kapacitetom, sa niskim intravezikalnim pritiskom, sa hipotonijom detruzora. Pri urografiji postoji velika bešika lako trabekuliranih zidova.

Komplikacije

Neurogena disfunkcija bešike uzrokuje blaze ili teze urološke komplikacije. To su stalno postojanje reziduuma urina, urinarna infekcija, vezikouretralni refluks, nerefluksivni megaureter sa hidronefrozom, urinarna kalkuloza, fibroza bubrega i hronicna renalna insuficijencija.

Terapija

Lecenje neurogene bešike je slozeno i ima za cilj da cuva funkciju bubrega, da odrzi funkcionalni kapacitet bešike, obezbedi kontrolu urinarne infekcije i da obezbedi kontrolu inkontinencije sa uspostavljenim balansom mokrenja. Izbor terapijskog postupka zavisi od vrste neurogene bešike i individualno je odreden uzrastom, urodinamskim stanjem i postojecim urološkim komplikacijama. U uzrastu od rodenja do 2-3 godine starosti, kada nema uroloških komplikacija tretman se sastoji u pracenju deteta i kontrolama urina i urinokulture. Funkcija bešike kod dece sa blazom formom neurogene bešike moze da se poboljša farmakološkim sredstvima kojima se utice na tonus detruzora i spoljnjeg sfinktera uretre. U cilju smanjenja reziduuma urina primenjuje se intermitentna katete-rizacija mokracne bešike ili derivacija urina vezikostomijom. Radi kontrole infekcije indikovana je antimikrobna terapija. Teške forme neurogene bešike koje su obicno pracene i urološkim komplikacijama zahtevaju slozenije hirurške terapijske procedure.

Decja urologija - sadrzaj