Vzbekiston respublikasi oliy va 0 ‘rta m ax sus ta’lim vazirligi b. Husanov, V. G‘ulomov muomala madaniyati


Ziddiyatli  vaziyatlarda  o ‘zini  tuta  bilish  qoidalari



Yüklə 5,34 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə4/11
tarix22.05.2020
ölçüsü5,34 Mb.
#31384
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Muomala madaniyati (B.Husanov, V.G'ulomov)


Ziddiyatli  vaziyatlarda  o ‘zini  tuta  bilish  qoidalari.
R ahbar ziddiyatlarni  nafaqat  ish sohasi,  balki shaxsiy emotsional 
sohada  ham   ishlata  olishi zarur.  X o‘sh,  ziddiyatli  shaxs bilan ishlash 
jarayo nid a  o ‘zini  qanday  tutish  lozim:
Birinchidan  -  bunday  odam dlarda  ichki  o ‘tkinchi  kechinm alar 
bilan  b o g‘liq  ehtiyojlar  mavjud  b o ‘lib,  ular  shu  orqali  ehtiyojlarni 
qondiradi.  M asalan,  tajovuzkor o'zining tajovuzi orqali qo‘rqoqligini 
yashirishi  m um kin.
lkkinchidan  - o ‘z hissiyotlarini jilovlab,  boshqaning hissiyotlarini 
ro ‘yobga  chiqarish  uchun  im koniyat  yaratishi  kerak.
Uchinchidan  - odam larning qilayotgan harakatlarini jiddiy qabul 
qilmaslik.
To'rtinchidan  -  ziddiyatli  holatlarda  muvofiq  keluvchi  usulni 
tan lash   u ch un   bunday  usullar  qaysi  toifa  odam larga  mos  kelishini 
ajrata olishingiz zarur.
R obert  B rem son tarbiyasi  qiyin  odam lar bilan  m uom ala  qilish- 
ning  bir  necha  turlarini  ajratib  k o ^ satad i1:
T ajovuzkor  -  agar  so‘ziga  quloq  solishmasa,  kishilarga  tojovuz 
qiluvchi q o ‘pol va shallaqilar.
Shikoyatchi -   qandaydir g ‘oyani o‘zlashtirib olgan holda,  bosh- 
q alarni  katta  gunohda  ayblovchi,  biroq  ushbu  m uam m oni  yechish 
u c h u n   biror  ish  qilm aydigan  kishi.
“ D arg‘azab  bolakay”  -   bu  toifa  kishilar  tabiatan  o ‘zlarining 
t o kg‘ri yoki notokg‘ri fikrlarini o ‘tkazishga hamda jarayonni to‘laligicha 
q o ‘l ostida tutib turishga  intiladilar.
M aksim alist  -   garchand  zarurati  bo^m asa-da,  biror-bir  ishni 
ortga  sudram aydigan kishi.
Indam as  (pism iq)  -   barcha  alam larini  ichiga  yutib  yuradigan, 
biroq  payti kelganda birdan  «portlaydigan»  odam.
“ Sirli  qasoskor”  (ishkalchilar)  —  biror-bir  nayranglar  yorda- 
m ida  noqulayliklarni yuza keltiruvchi,  “n o to ‘g‘ri qilingan  ish uchun 
o ‘zini  adolat  o ‘rn a tu v c h r  deb  hisoblaydigan  kishi.

Qarang:  Бородкин  Ф.М.  Внимание  конфликт!  Новосибирск 
1989.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Ikkiyuzlamachi  yoki  “Yolg‘onchi g‘am xo‘r”  -   o ‘zini  sizga yax- 
shilik  qilayotgan  kabi  ko ‘rsatadi,  biroq  qalbida  boshqalarga  nisba­
tan   adovat,  ko‘rolmaslik  mavjud  bo‘lgan  odam .
“ Surunkali  ayblovchi”  —  doimiy  ravishda  o ‘zgalarning  aybini 
qidiradigan  (tirnoq  orasidan  kir  qidiradigan),  o ‘zini  doim o  haq 
deb hisoblaydigan shaxs.
H ayotda  uchraydigan  bu  kabi odam larning  toifalari  talaygina.
Shu  m unosabat  bilan  ziddiyatli  holatlarda  yoki  tarbiyasi  qiyin 
odam lar  bilan  m uom ala  qilganingizda  siz  nafaqat  d o ‘stlik  degan 
tushunchaning  m a ’nosini  anglaysiz,  balki  m u om alaning  yuksak 
sifatlarini  ham  o ‘zlashtirib borasiz.  D ialektikaning aham iyati  aynan 
m ana shu jarayonda  nam oyon b o ‘ladi.
Kokrinib turibdiki, ziddiyatlar insonlararo  m uom ala m adaniyatida 
tez-tez hissiyotli  holatlam i yuzaga keltiradi va,  ayni  paytda,  m uno- 
sabatlarni  chigallashtirishga ham da m urakkablashtirishga olib kela­
di.  Ziddiyatli  holatlar  yuzaga  kelganda,  uning  oldini  olish  uchun 
quyidagilarni  tavsiya  etish  mumkin:
Ziddiyatli  holatlarda  insonning x atti-harakatini  aql  em as,  balki 
hissiyotlar  boshqarishini  unutm ang.  Z ero,  aql  yon  bergan  paytda, 
inson  o ‘zining so‘zi va xatti-harakatiga javob bera olmaydi.
M uom alaning ko‘plab  muqobil usullaridan foydalaning,  suhbat- 
doshingizni  “jerkib ”  tashlam ang,  o‘zingizga  “ M en   ham   yanglishi- 
shim  mumkinku!?”  degan  savolni  bering.
Ziddiyatning m ohiyatini to ‘laqonli  tushunishga  harakat qiling va 
«M abodo ziddiyat  hal  etilm asachi?”  degan xavotirdan yiroq bo‘ling.
Agar  suhbatdoshingiz  qattiq  hayajonda  yoki  g ‘azablanayotgan 
b o ‘lsa,  uni  «sovutishga”  intiling,  zin h o r  u n dan   baland  kelishga 
urinmang:  o ‘zingiz jim   boMingda  undan  buni  talab  qilm ang.
Suhbatdoshingizga  o ‘zini  sizning  o ‘rningizga  quyib  koVrishini 
so‘rang,  ya’ni  «Agar  siz  m ening  o‘rnim da  b o ‘lganingizda  qanday 
yo‘l  tutgan  bo‘lar  edingiz?»  -  degan  savolni  berib  ko‘ring.
Qilgan  xizm atingizni  haddan  ziyod  m aqtayverm ang  va  m innat 
qilmang.
Ziddiyatni yuzaga kelishiga sababchi bo‘lgan  hamkoringizni hadeb 
ayblayvermang.
H ar  qanday  holatda  ham   o ‘zaro  m unosabatni  saqlab  qolishga 
harakat  qiling.
www.ziyouz.com kutubxonasi

0 ‘ylaym izki,  ushbu  m aslah atlar  sizning  kelgusi  faoliyatingiz 
u c h u n   zaru r  b o ‘ladi.
Takrorlash  uchun savollar:
1.  M uom ala  m adaniyatidagi axloqiy m e’yorlarni ko‘rsating?
2.  X ushfe’llikning axloqiy xatti-harakat  ekanligini tushuntiring?
3. Axloqiy m e’yorlarning m uom ala madaniyatidagi ko‘rinishlarini 
izohlang?
4.  M uom alada yuzaga keladigan ziddiyatlar nimaga bog‘liq?
5.  Ziddiyatlarning qanday k o ‘rinishlari  mavjud?
6.  Ziddiyat  turlari  bir-birid an  nimasi bilan  farqianadi?
7.  M uom ala jarayonida ziddiyatlar qanday yuzaga keladi?
8.  Z iddiyatlarni  keltirib  chiqaruvchi om illam i  ko ‘rsating?
Amaliy  mashg‘ulot  savollari:
1.  Axloqiy m e ’yorlarning o ‘ziga xos xususiyatlari.
2.  M uom ala m adaniyatida axloqiy me’yorlar.
3.  X ushfe’llik,  xushm uom alalik,  hayo-ibolilik,  beozorlik  m uo­
m ala  m adaniyatining axloqiy m e ’yorlari sifatida.
4.  M uom alada yuzaga keladigan ziddiyatlar.
5.  Jam iyatdagi ziddiyatlarning turlari va  bartaraf etish usullari.
6.  Ichki va tashqi ziddiyatlarning o ‘ziga xos xususiyatlari.  Ziddiyatli 
holatlar.
7.  M uom ala m adaniyatidagi ziddiyatlar.
8.  Ziddiyatlarning ijtimoiy-psixologik asoslari.
www.ziyouz.com kutubxonasi

3-BO B.  M UOMALA  MADANIYATINING 
DINIY-AXLOQIY  ASOSLARI
3.1.  Budda  va  xristianlik  dinida  muomala 
madaniyatining  xususiyatlari
lnsoniyat  yaratgan  m a’naviy  m adaniyat  yaxlit  bir  butunlikdir. 
D in,  falsafa,  adabiyot,  san’at  va  hokazo  —  bularning  ham m asi  shu 
m uazzam   daraxtning  shoxlari,  uning  ildizi  esa  xalqning  ijodi, 
dunyoqarashi  va  fikriy  kashfiyotlaridir.  Qaysi  bir  xalqning  og‘zaki 
yoki  yozm a  yodgorligini  olib  qaram ang,  unda  insoniyat  xotirasida 
saqlanib kelayotgan afsonalar,  hayotiy hikm atlar qaym og‘i — insoniy 
tafakkur  in ’ikosini  k o ‘ramiz.  M uqaddas  kitoblar  Avesto,  Rigveda, 
Tavrot,  Zabur,  Injil  va  Q u r’on  ham   ana  shunday  m ingyillar  ichida 
yig‘ilib,  sayqal  topgan  ilmiy-badiiy  tafakkur  hosilasi  m isoli  o ‘lm as 
manbalardir.
Buddaviylik  -   dunyoviy  dinlam ing  eng  qadim iysidir.  U  nasro- 
niylikdan  5  asr  a w a l,  islom dan  esa  12  asr  avval  vujudga  kelgan. 
K o ‘plab  Osiyo  m am lak atlarining   ijtim oiy   h a y o ti,  m ad a n iy a ti, 
san’atida buddaviylik katta rol o ‘ynagan.
Buddaviylikka bag‘ishlangan istalgan kitobda o ‘zini «yorqin yuqori 
bilim»,  «kuzgi  haqiqat»  m a’nosini anglatuvchi  Budda  (sanskritcha 
«byddha»)  deb  atagan  sayohatchi  Siddxartxa  hayoti  haqida  diniy 
a n ’anaga  asoslangan hikoya bilan tanishish  m um kin.
Buddaviylik dinining yuzaga kelishiga qadar H indistonda original 
diniy  ta ’lim ot,  m adaniyat  va  a n ’anaga  ega  edi.  M urakkab  ijtim oiy 
aloqalar  va  yuqori  shahar  m adaniyati  M esopotam iya  va  Q adim gi 
Misr  m adaniyatining  qadim iy  o ‘choqlari  bilan  bog‘liq  edi.  Agar 
xarrapa  m adaniyati  (mil.avv.3  m inginchi  yil  o ‘rtalari)  davri  dinida 
so‘nggi  diniy  tasavvurlarga  taalluqli  elem entlar  aniqlangan  b o ‘lsa, 
ikkinchi ming yillikda esa, birinchi mingyillik boshida adabiy shakl- 
lanishni  olgan  m uhim   diniy  a n ’analar  yig‘ila  boshladi.  V edachilik 
yoki  veda  dini  so‘nggi  hind  dinlari,  ju m lad an ,  buddachilik  u ch u n  
xarakterli jihatlarga ega  edi.  Vedachilik hind jam iyatida antogonistik
www.ziyouz.com kutubxonasi

ziddiyatlarning qiyosi  rivojlanganligini ifodalagan.  M iloddan  awalgi 
birinchi  m ing  yillik  o ‘rtalariga  keiib,  bu  patriarxallik jihatlari  bud- 
daviylikning  yuzaga  kelishi  asosiy sabablari  hisoblangan  va  ijtimoiy 
m unosabatlardagi  yirik  siljishlarning  keskin  ifodalangan  qaram a- 
qarshiliklarning yuqorisiga  ko ‘tariladi.
Yangi  diniy ta ’lim ot  belgilari  dastaw al,  buddaviylik  a n ’anasiing 
ko‘rsatishicha,  m onaxlar tom onidan o ‘z shogirdlariga og‘zaki tarzda 
uzatilgan.  U la r  m illoddan  aw alg i  XXI  asrda  adabiy  shakllanishni 
boshladi.  M iloddan  aw algi  80-yilda  Shri-Lankada  yaratilgan  va 
keyinchalik  «tirpitaka»  (sanskritcha «tripitaka»)  «qonunning  uch 
savati»  deb  nom   olgan  buddaviylik  diniy  adabiyotining  paliyga 
to ‘plam i  saqlanib  qolgan.
Ilo h iy o tch i-ru h o n iy lar «Buddizm   falsafasi»  deb ataluvchi asosiy 
diniy  aqidalarning  m antiqiy  «asoslanishi»ni  ishlab  chiqdilar.  Ilohiy 
m ahorat  ko‘pgina  m onaxlarning  mulki  b o ‘lib  qoldi.  Bir  vaqtning 
o ‘zida buddizm ning boshqacha,  axloqiy-diniy marosim tom oni, yoki 
h a r  b ir  o d a m n i  a z o b -u q u b a tla r  yakuniga  olib  kelishi  m um kin 
bo‘lgan «уо‘1»  rivoj topdi.  Bu yo‘l shaxsni m a’naviy kamolga yetishida 
ko‘p  asrlardan  beri  sof g‘oyaviy  quroli  va  shaxslararo  m unosabat- 
ning  o ‘ziga  xos  shakli  hisoblangan.
D aysetsu  Sudzukining  yozishicha,  buddizm da  m uom alaning 
m aqsadi  nodonlikka nisbatan erkin  b o ‘lish.  Erkinlik ostida u barcha 
ijodiy va ezgu  im pulslarning erkin o ‘rinini nazarda  tutadi.  «Odatda, 
biz  shunchalik  ojizm izki,  ya’ni  baxtli  boMi  sh  va  bir-birini  sevish 
uchun barcha zarur sifatlarga ega ekanligimizni bilmaymiz. Xabarsizlik 
buluti  tarqalib  ketganida  osm onning  chegarasiz  bo ‘shlig‘i  ochiladi 
va  biz  birinchi  b o lib   o ‘zim izning  so f mohiyatimiz  tabiatini  anglab 
etamiz.  O datda,  kurash  natijasi «abadiy ha»  hisoblanadi.  Pessimizmni 
oqlovchi  jih a tla r  mavjud:  hayot  bizning  ko‘pchiligimizga  kurashni 
ifodalaydi.  Agar  hanuzgacha  hayot  kurashning  u  yoki  bu  tom oni 
hisoblansa,  u  holda  u  azob-uqubatdan  boshqasi  bo‘lmaydi.  Axir 
kurash  ikkita  tu g ‘ma  kuchlarning  duch  kelishini  anglatm aydim i? 
Agar  hayot  u ch un  kurash  boy berilgan  bo‘lsa,  natija o ‘lim dir,  o ‘lim 
esa,  dunyodagi  eng  dahshatli  narsadir.  Agar o ‘lim  g ‘olib  kelsa  ham 
inson  yolg‘iz  qoladi,  yolg‘izlikka  esa,  kurashga  qaraganda um um an 
chidab  b o ‘lmaydi.  0 ‘zga  yo‘l  y o ‘q.  Inson  buni  anglay  olmasligi 
m um kin  va  zavqlanishda  davom   etadi,  am m o  bu  hayotda  mavjud 
narsalarning  asosli  holatini  o ‘zgartirmaydi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Xristianlik -  yunoncha  so‘zdan olingan b o ‘lib,  christos  «pesho- 
nasiga  moy  surilgan  odam »,  «messiya»  m a ’nosini  bildiradi.  U 
m iloddan  avvalgi  I  asrda  Falastinda  iudaizm ning  sek talarid an  biri 
sifatida  yuzaga  keldi.  lud aizm  bilan  dastlabki  bo g ‘liqlik xristianlik 
dinining tub  m ohiyatini tushunib  yetishda  favqulodda  aham iyatga 
ega.  X ristianlik  Falastin  va  0 ‘rta  Yer  dengizi  y ahudiylari  orasida 
tarqalib, boshqa xalqlar orasida ham e’tiqodchilarga ega b o ‘ldi. Aytish 
m u m k in k i,  x ristia n lik n in g   yuzaga  kelish i  va  ta rq a lis h i  a n tik  
sivilizatsiyaning  c h u q u r  inqirozi  davriga  t o ‘g‘ri  keldi.  X ristianlik 
ta ’limoti ko‘pchilikni jalb qildi.  U  o‘z e ’tiqodchilariga  ichki qutulish 
y o ‘li  -buzilgan,  g u n o h ga  b o tg an   d u n y o d a n   k e c h ish   y o ‘lin i  ta k -  
lif qildi.  Biroq  ilk  x ristian lik  ja m iy a tla riy o q   o ‘z  a ’z o la rin i  n a fa - 
qat  o ‘zi haqida,  balki bu tun  dunyo taqdiri haqida,  nafaqat  o ‘zining 
qutqarilishi,  balki b u tu n   dunyoni  qutqarish  h aq ida  ibodat  qilishga 
o ‘rgatdilar.  0 ‘shandayoq  xristianlikka  xos  b o ‘lgan  universalizm  
paydo  b o ‘ldi.  Jam iyat  a ’zosi  b o ‘lib  tu rli  m illatdagi  inso nlar  h a m  
hisoblandi.  «Elm en ham ,  Iudey ham  yo‘q!»  degan Yangi tezis X udo 
old id a  b a rc h a   e ’tiq o d c h ila r  teng  ek an lig i  m a ’lu m   q ilin d i  va 
xristianlikning dunyoviy din sifatidagi keyingi rivojini aniqlab berdi. 
Rivojlanishning keyingi bosqichida «cherkov» tushunchasi katta o ‘rin 
egalladi:  «ba’zi  x ristian lar  adashishi  m u m k in ,  a m m o   ch erkov 
adashm aydi»  -  degan  aqida  shakllandi.  C h erk ov  Isoning  o ‘zi 
apostollar orqali  M uqaddas  Ruhni berish haqidagi tezisga asoslanadi. 
Xristianlik iudaizmdagi Yagona Xudo g‘oyasini rivojlantiradi.  Barcha 
m avjudot  va  p re d m e tla r  U  to m o n id an   y aratilg an   va  u larn in g  
h a m m a si  ilo hiy  ix tiy o rn in g   erkin  h a ra k a ti  b ila n   y a ra tilg a n . 
X ristianlikning  2  ta  m arkaziy  dogm alari  X u d on inn g  u ch   birligi 
(triedinstvo)  haqida  gapiradi.  Birinchisiga  k o 'ra ,  X udoning  ichki 
hayoti  uch  «ipostas»  yoki  shaxslar  m unosabatidir:  O ta,  0 ‘g‘il 
yoki  Logos va  M uqaddas  Ruh.  0 ‘g‘il O tadan «tug‘iladi»,  M uqaddas 
Ruh  O tadan  «chiqib  ketadi».  Inson  xristianlik  t a ’lim otiga  k o ‘ra, 
Xudoning  “ob razi”  va  “ ko ‘rinishi” ni  ifoda  etuvchi  zot  sifatida 
yaratilgan.  Lekin ilk insonlar tom onidan qilingan g unoh insonnning 
Xudoga  o ‘xshashlik  sifatlaridan  m ah ru m   qildi.  Shuning  u chun 
xristianlikda  a z o b -u q u b a tn i  to zalovchi  ro lin i  t a ’kidlab,  in so n  
«
0
‘zining  xoch  (krest)ini  qabul  qilib»,  o ‘z - o ‘zidagi  va  olam dagi 
yovuzlikdan  qutulishi  m um kin,  degan  d a ’vat  uqtiriladi.  Bu  bilan  
inson  nafaqat  X udoning  buyruqlarini  bajaradi,  balki  uning  o ‘zi
www.ziyouz.com kutubxonasi

X udoga yaqin b o ‘ladi.  Bu  qarashda insonga  faqat  xristianlik uchun 
x arak terli  b o ‘lgan  «sir»  tushunchasi  aloqadordir.  Bu,  eng  aw a lo , 
c h o ‘q in is h ,  p ric h a s tie   (p ric h a s h c h e n ie   m a ro sim id a   is te ’m ol 
q ilin ad ig an  bir turli vino va  n o n ),  tavba qilish,  nikoh,  soborovanie 
(ch erk o v   o d a ti  b o ‘yicha  oMayotgan  yoki  og‘ir  yotgan  odam ning 
b a d a n in i  zaytun  yog‘i  bilan   m oylash)dir.  X ristianlikda  sinalgan 
qu v g‘in la r  u n in g  d u ny o q arash i  va  ruhida  c h u q u r  iz  qoldirgan. 
X r is tia n lik k a   e ’tiq o d   q ilu v c h i  sh ax slar  tu rli  xil  q iy n o q la rg a  
so lin g an lig i,  u larn i  x ristian lik d a  m uqaddas  deya  hisoblashgan. 
U m u m a n ,  azob chekkan odam   ideali  xristianlik etikasida  markaziy 
hisoblangan.
D avrlar  o ‘tishi  bilan  zam on  va  m adaniyat  nafaqat  sharoitni, 
balki  xristianlikning  siyosiy-g‘oyaviy  kontekstini  ham  
0
‘zgartirdi. 
N atijad a xristianlikning o ‘zaro  raqobat qiluvchi  «mazhablari» paydo 
b o ‘ldi.  D em ak,  kundalik  am aliyot  haqidagi  bahslar  bu  erda  XYII 
asrda ixtilofni yuzaga keltirdi.  G ‘arbda papachilik mafkurasi va aha- 
m iyati o ‘rta asrlarda katta qarshilikni yuzaga keltirdi.  XYT  asr boshi- 
ga kelib bu qarshilik reform atsiya  harakatida qaror topdi.
C herkov  ixtiloflari  sabablari  ju d a   ko‘p  va  m urakkabdir.  Shu­
ningdek,  bularning  bosh  sababi  b o ‘lib  inson  gunohi,  sabrsizlik  va 
inson  erkiga  nisbatan  hurm atsizlik  hisoblanadi.  Ayni vaqtda,  G ‘arb 
va  S harq  cherkovlari  rahbarlari  ko ‘p  asrlik  adovatning yom on  oqi- 
batlarini engishga intilyaptilar.  Shunday qilib,  1964-yilda Rim Papasi 
Pavel  YI  va  K onstantinopol  patriarxi  Afinagor  tantanali  tarzda  XI 
asrda h ar ikkala cherkov vakillari tom onidan o ‘qilgan o ‘zaro lan’atni 
b a rta ra f  etdilar.  G ‘arb  va  Sharq  xristianlarining  o ‘zaro  gunohli 
m unosabatlarini yengishning boshlanishi belgilab q o ‘yilgan.  XX asr 
b o shlarida  ekum enik  harakat  (yunoncha  «eyumena»  -  borliq)  deb 
nom lanuvchi  harakat  keng  tarqaldi.
N asroniylik  dinining  m uqaddas  kitobi  «Injibda  so‘zning  qud- 
ratiga katta e ’tibor qaratilgan.  U n da og‘izdan chiqqan h ar bir nojo‘ya 
so ‘z  harom ga  tenglashtiriladi.  Bu  xususda  Iso  alayhissalom  deydi: 
«Og‘izga  kiradigan  h ar bir  narsa  qoringa o ‘tib,  kerak joydan  chiqib 
ketishini  hali  ham   tushunm adingizm i?  Biroq  og‘izdan  chiqadigan 
narsalar  esa  yurakdan  chiqadi.  A na  shular  insonni  harom   qiladi. 
Y om on  fikrlar,  qotillik,  fahshu-zino  ishlari, o ‘g‘rilik,  soxta guvohlik 
va haqo ratlar bari yurakdan chiqadi.  Yuvilmagan  qo‘llar bilan ovqat
www.ziyouz.com kutubxonasi

yeyish  insonni  harom   qilmaydi,  ana  shular  insonni  harom   qiladi»1. 
Yana bir joyda «Odamlar sizga qanday m uom ala qilishlarini istasangiz, 
siz ham  ulaiga shunday muomalada b o ‘ling.  Tavrot va payg‘am barlar 
ta ’lim otining  m ag‘zi  shundadir»2 -  deyilgan.
Buyuk  tarixiy  burilishlar  davri  m afkurasini  belgilagan  jah o n iy  
dinlar insoniyat taraqqiyotining muayyan bosqichida yangi m a’naviy- 
ruhiy  zarurat,  flkriy  va  hissiy  izlanishlar  ehtiyojiga javob  tariqasida 
paydo  b o ‘lganligi  sababli  m ad an iy -m a’naviy  hayotning  h am m a 
sohasini  qam rab  olib,  ijodiy  ko‘ta rilish ,  in so n larn in g   tu rm u sh  
tarziga,  hayot faoliyatiga ta ’sir ko‘rsatib keldi.  Bu jarayon dindoshlar 
va  o ‘zga  din  vakillari  bilan  b o ‘ladigan  m unosabat  —  m uom ala 
m adan iy atig a  h am   t a ’sir  etdi:  so‘z  in so n n i  fazilat,  y axshilik, 
m uom alaga  yo‘naltirish  uchun  da’vat  vositasiga  aylandi.  Shu  bois 
ch iro y li  so ‘z,  sh irin   m u o m ala,  x u sh   ta b a ssu m   u m u m ja h o n iy  
dinlam ing m uqaddas kitoblarida alohida aham iyatga ega b o ‘ldi.
3.2.  Qur’on  va  Hadis  —  musulmon  muomala  madaniyatining 
diniy-axloqiy  asosi  sifatida
M ustaqillik  sharofati  bilan  qadriyatlarim izni  tiklashga,  tarixi- 
m izni  o ‘rganishga,  o ‘zligimizni  anglab  etisliga  im koniyat  yaratildi. 
Ayniqsa,  m uqaddas  dinim iz  -  Islom  dinining  qayta  tirilishi,  uning 
insoniyat  uchun  m a’rifat  keltiradigan  din  ekanligini  anglab  yeta- 
yotganligim iz  xalqim iz  m ad an iy -m a’naviy  hayotida  tub  burilish 
hisoblanadi.
M a’lum ki,  inson  barcha  yaratilganlar  orasida  ajib  va  latif  bir 
tabiat bilan ajralib turadi.  Bu tabiatda insonning turli-tum an mayllari, 
orzulari  m aydonga  kelgan.  M asalan,  inson  eng  yaxshi  narsalam i 
istaydi,  eng  go‘zal  narsalarga  moyillik  bildiradi,  ziynatli  narsalam i 
orzu  etadi,  insoniyatga  xos  sharaf bilan  yasham oqqa  intiladi.  A na 
shunday sharaf lslom  dinida - xushm uom alalik,  shirinso‘zlik,  och iq 
chehralik,  to ‘g ‘riso‘zlik,  muloyimlik,  xushzabonlik,  shirinsuxanlik 
kabi  qato r  axloqiy  tushunchalar  bilan  belgilanadi.
Shuni  alohida  ta ’kidlash  lozimki,  Q u r’oni  K arim   oyatlarida, 
H adisi  Sharifda  bayon  etilgan  g‘o y alar  insoniyat  tafakkuri  va
1 Injil.  Stokgolm.  Bibliyani taijima qilish instituti,  1992.  39 b.
2  Shu  kitob.  16 b.
www.ziyouz.com kutubxonasi

faoliyatidan ayri  holda emas. Ayniqsa,  Islom  manbalarida insonlardagi 
m uom ala  m adaniyati  yaxshilik,  burch,  adolat,  iymon  singari  odob 
va axloq tushunchalari  bilan uyg‘un  holda olib qaraladi.  Shuningdek, 
o ta - o n a   bilan  farzan d   o ‘rtasidagi  m unosabat,  ularnin g  o ‘zaro 
m uom alada go‘zallikka intilish  masalalariga Islom dini juda katta e ’ti- 
b o r qaratadi.  Bu borda Abu  H urayra  (r.a)dan  rivoyat  qilingan  rnana 
bu  hadis tarbiyaviyjihatdan ahamiyatga molik:  “ Bir odam  Rasululloh 
salollohu  alayhi  va  sallam ning  huzurlariga  kelib:  “Yo  Rasululloh, 
m en in g   yaxshi  m u o m a la   q ilm o g ‘imga  kim  h a q liro q d ir? ” -d eb  
so ‘raganida  Payg‘am barim iz  (s.a.v.)  uch  m artasida  ham   «Onang!», 
so ‘ngra esa  «Otang!»-deb javob beradilar.  O ta-onani  haqorat  qilish, 
u larg a  y o m o n   m u o m a la d a   b o ‘lishni  «odam   qiladirgan  gunohi 
azim lard an   biri»  deb  aytadilar1.
K o ‘rinib  turibdiki,  Islo m d a  chiroyli  m uom alaga,  eng  a w a lo , 
o ta -o n a la r  haqlidir.  S huni  t a ’kidlash  lozim ki,  Islom da  tarbiya 
m asalasiga  e ’tib o r  ta ’lim  m asalalariga  nisbatan  keng  qam rovliroq 
va ustuvorroqdir.  C hunki  tarbiya bolani uyda,  ko‘chada,  m aktabda 
o ‘zini  tu ta   bilish  o d o blarin i,  aql  bilan  ish  yuritib,  jism ini,  nafsini 
o ‘ziga b o ‘ysindirishdek og‘ir ishni y o ‘lga qo‘yadi.  Zero,  inson ko‘rib, 
eshitib ,  bilib,  o ‘rganib  tarbiyalanadi.  Shu  bilan  birga,  O llohning 
h aq q i  -   n am o z,  ro ‘za,  zak o t,  haj  kabi  ibodatlarni  ado  etishi 
baro b arid a atrofdagilarni  shirinso'zlikka,  xushm uom alaga chaqirib 
boshq alarg a  ibrat  b o ‘lishi  m o ‘m inlikning  m uhim   xususiyatlaridan 
sanaladi.
A na  shunday  m uom alalardan  biri  -  shirinso‘zlikdir.  «Farzand 
n e ’m atin in g   shukri  u n in g  g o ‘zal  tarbiyasidir»  degan  tam oyilga 
asoslangan  Islom  nazariyasi  h ar bir tu g ‘ilgan  chaqaloq to tili  chiqib, 
dilidagini gapira olguncha  Islom  tabiati bilan tug‘ilishini,  biroq  ota- 
o n alar  farzandini  g‘ayridin  yoki  iymonsiz  qilib  q o ‘yishini  uqtiradi. 
Bundan  anglanadiki,  bolalar  o ta-o n alar  tom onidan  qanday  yo‘lga 
solinsa shu yo‘lga  qarab  ketishligi  m a’lum b o la d i.  Dem ak,  o ta-o n a 
farzandni  tarbiya qilar ekan,  uning muomalasini t o ^ r i  yo‘lga solishi 
ham  ularning yuksak burchlaridan  hisoblanadi.  Bu borada  Q ur’onda 
b a ’zi  toifa  odam lar  boshqalarga  nisbatan  ezgulik  qilinishiga  haqli 
ekanligi uqtiriladi.  Bu toifalaming awalida esa ota-ona qo‘yiladi.  Buning

Q arang:  Abu  Abdulloh  M uham m ad  Ibn  Ismoil  al-Buhoriy.  Hadis. 
4-kitob.  Q om uslar Bosh  tahririyati.  1997.  526 b.  78-bet.
www.ziyouz.com kutubxonasi

ustiga  Q u r’on  ota-onaga  faqat  yaxshilik  qilishga  chaqiruv  bilan 
cheklanib  qolmay,  balki  ularga  olijanoblik  bilan  m uom ala  qilish 
kerakligini  ajoyib  uslubda  tushuntiradi:  «Parvardigoringiz,  yolg‘iz 
Uning  o ‘ziga  ibodat  qilishlaringizni  h am d a  o ta-o n a g a   yaxshilik 
qilishlaringizni am r etdi.  Agar ularning birovi yoki  h ar ikkisi sening 
q o i   ostingda  keksalik  yoshiga  yetsalar,  ularga  qarab  «uf»  dem a  va 
ularning  so‘zlarini  qaytanna!  Ularga  (doim o)  yaxshi  so ‘z  ayt.  U lar 
uchun  m ehribonlik  bilan,  xorlik  qanotini  past  tut  —  hokisor  b o ‘l 
va:  «Parvardigorim ,  m eni  ular  go‘daklik  c h o g ‘im da  tarbiyalab  
o ‘stirganlaridek,  Sen  ham   ularga  rahm -shafqat  qilgin»,  deb  haq- 
lariga  duo  qil»  (A1  Isro  surasi,  22,  24  o y atlar)1.
Bu  oyat  m azm uniga  e ’tibor  beradigan  b o ‘lsak,  O lloh  T aolo 
ota-onaga  yaxshilik qilishni bevosita  o ‘ziga  ibodat  qilish bilan birga 
y o n m a-y o n   q o ‘yyapti,  o ta -o n a la r  keksayib,  zaiflashib  q o lg an  
hollarda  ularga qanday m uom ala qilish kerakligini o ‘rgatm oqda.  Bu 
borada  Shayx  M uham m ad  Sodiq  M u h am m ad   Y usuf  h azratlari 
farzandning ota-onalariga  nisbatan yaxshi  m uom alalarini q o ‘yidagi 
beshta xususiyat  orqali  ko‘rsatib o ‘tadilar:
1.  U lardan  biror  gap  o ‘tsa,  malol  kelib,  «uf»  h am   demaslik.
2.  O ta-onani hafa qiladigan so‘z so ‘zlamaslik.
3.  Ularga doim o ehtirom  bilan yaxshi so‘zlam i so‘zlashlik.
4.  Ularga  doim o rahm -shafqat ko‘rsatib,  o ‘zini ular oldida kam - 
ta r  tutish.
5.  O llohdan ularga  rahm at tilab duo qilish2.
Islom dinida shirinso‘zlik ulug‘lanadi, yolg‘onchilik esa unga to ‘siq 
b o ‘ladigan  illat  hisoblanadi,  yolg‘o n   so‘zlovchilar  m unofiq  deb 
ataladi.  Yolg‘on  so‘zlash  Islom  dinida  m uom ala  m adaniyatiga  zid 
holat  sanaladi.  C hunki  odam lar  har  doim   h am   aldanaverm aydilar, 
bir-ikki m arta m uom ala-m uloqotdan so4ng sezgir odam  birodarining 
y o lg ‘o n   yo k i  ro st  s o ‘z la y o tg a n lig in i  b ilib   o la d i.  S h u   b o is 
Payg‘am barim iz  M uham m ad  (s.a.v.)  bir  hadislarida  « 0 ‘zingizga 
to ‘g‘riso‘zlikni lozim tuting,  chunki to ‘g 4riso‘zlik insonni yaxshilikka 
yetaklaydi,  yaxshilik esa jannatga olib boradi.  Inson to ‘g ‘riso‘zlikka 
odatlansa,  Ollohning nazdida siddiqlar (doim o to ‘g ‘ri so‘zlovchilar)
1 Qarang:  Qur’oni  Karim.  T.:Cho‘lrpon nashriyoti,  1992.  367 b.
2  Shayx  Muhammad  Sodiq  Muhammad  Yusuf.  lymon.  Т.:  «Sharq»
nashriyot-matbaa aksiyadorlik kompaniyasi  Bosh tahririyati,  2006.  280 b.
www.ziyouz.com kutubxonasi

qatoriga yozib qo ‘yiladi. Va yolg‘on gapirishdan saqlaninglar, chunki 
yolg‘onchilik insonni yom onlikka boshlaydi, yom onlik esa do ‘zaxga 
olib  boradi.  Inson  yolg‘on  gapirib  yolg‘onchilikka  odatlansa,  u 
O llohning nazdida  kazzoblar (doim o yolg‘on so‘zlovchilar)  qatoriga 
yozib  q o ‘yiladi»,  deganlar.  B oshqa  bir  hadislarida  «Yolg‘onchilar 
m en in g   u m m a tim   em as»,  deya  u larni  m u sulm onlar  q ato rd an  
chiqarib q o ‘ydilar.
Hadisi Sharifda shirinso‘zlik bilan yaxshilik o ‘rtasida dialektik birlik 
m avjud  b o ‘lib,  ular  oliy  qadriyat  sifatida  ulug‘lanadi.  Aksincha, 
va’dabozlik,  om onatga  xiyonat  qilish  va  yolg‘onchilik  yom onso‘z 
illati  sifatida  qoralanadi.  Ayniqsa,  chaqim chilikka  nisbatan  Islom 
m uo m ala m adaniyatida keskin flkrlar mavjud.  Chunki  chaqim chilik 
h a r  d o im   o ‘z  qilm ishi  biian  ak a-uka,  yoru-birodar,  q o ‘n i-q o ‘shni, 
eru -x o tin  va ba’zida esa m ahallalar, yurtlar,  m illatlar orasini buzadi. 
S h u n in g   u c h u n   R a s u lu llo h   (s.a .v .)  « C h a q im c h ila r  ja n n a tg a  
kirm aydilar»,  deb uzil-kesil aytganlar.  Aksincha,  kishilarning  orala- 
rini  isloh  qilib  yarashtirish,  xushm uom ala  bilan  uzilgan  rishtalam i 
bog‘lash  islom  dinida yuksak  savob  sanaladi.
M a ’lu m k i,  d in iy   e ’tiq o d   k ish ila r  u c h u n   k a tta   tarb iy av iy  
aham iyatga ega.  U  ham m a vaqt  kishilarning huquqiy m as’uliyatidan 
ustun kelgan.  Diniy g‘oyalarning ta ’siri kuchli bo‘lgan barcha davrlarda 
Islom   dini  inson  m a’naviy  kam olotini to ‘g‘ri  yo‘lga soluvchi  asosiy 
o m illa rd a n   biri  b o ‘lgan.  Shu  bois  Islom   dini  h a r  bir  m o‘m in 
b a n d ad an   O llohning yagonaligini  tan  olishnigina  emas,  balki  inson 
b u tu n   h a y o t  f a o liy a tid a   O llo h n in g   iro d a s ig a ,  M u h a m m a d  
Payg‘am barning yo‘l-y o ‘riqlariga b o ‘ysinishni  ham  talab qiladi.
H adislarda inson m a’naviy kamolotida muomala madaniyati bilan 
bog‘liq  barch a  diniy  m uam m olarga  e ’tibor  qaratilishi  barobarida 
um um bashariy m uam m olarga ham  katta o ‘rin beriladi.  Boshqa dinga 
e ’tiq o d   qiluvchi  kishilarni  kam sitish,  la’natlash,  so‘kish  va  haqorat 
qilish  m usulm onchilikda  katta  g un o h  hisoblanashi  buning  yaqqol 
isbotidir.  B uxususda Rasululloh  (s.a.v.) aytadilar:  «Kimki  m o‘m inni 
la’natlag‘aydir yokim kofirlikda ayblag‘aydir, uni o ‘ldirgan barobarida 
gunohga  qolg‘aydir!»-deganlar1.  Shuningdek,  kim da  kim  birovni 
qarg‘asa  yoki  la’nat  aytsa,  og‘zidan  chiqqan  so‘z  osmonga  qarab
1  Qarang:  Abu  Abdulloh  Muhammad  Ibn  Ismoil  al-Buhoriy.  Hadis.
4-kitob.  Qomuslar Bosh  tahririyati,  1997.  526 b.  95  b.
www.ziyouz.com kutubxonasi

intiladi,  undan  chiqqan  sassiq  hidga osm on  eshiklari  bekilib,  chiqib 
ketishga yo‘l topa olm agach,  qarg‘ish yoki  aytilgan  la’nat  haq bo‘lsa, 
aytilgan  kishiga  borib  tegadi,  agar  nohaq  boMsa,  aytgan  kishining 
o ‘ziga  uradi  -  degan  hadislar  mavjud.  Bu  Islom  dinida  m uom ala 
m adaniyati  insonparvar  g‘oyalar  bilan  y o ‘g ‘rilganligidan  dalolat 
beradi.  D arhaqiqat,  insonlarning bir-biriga  la’nat  aytib,  qarg‘ashlari 
nokom illik belgisidir.  O dam larning og‘zidan  chiqqan  xunuk  so‘zlar 
bevosita haqoratlangan kishilaming jismi va ruhiga o ‘rnashib pirovardida 
o ‘sha  odam ning  qalbiga singib  borishini  bugungi  zam onaviy  fan  va 
ta ’limotlar isbotlamoqda (Bu borada ruhiy tahlil falsafasidagi fikrlami 
misol  qilib  keltirish  o ‘rinlidir).
«Shar'iy hukm larda,  Q u r’oni  Karim  va  hadislarda  o ‘rtaga q o ‘- 
yilgan  k o ‘plab  axloqiy  fazilatlar  tizim lari  h ar  bir  m usulm on  rioya 
qilishi  shart  b o ‘lgan  burch  sifatida  k o ‘rsatilgan  -  deb  t a ’kidlaydi 
faylasuf E.Yusupov,  -  Shariat  qoidalariga  iym on  va  e ’tiq o d   bilan 
rioya qilish  asrlar davom idajam iyatda adolat,  halollik,  insonparvarlik 
g‘oyalari barqaror turishiga olib kelgan»1.  Shu bois  Islom da axloqiy 
taraqqiyot  va  m uom ala  m adaniyatining  m uhim   o m illaridan  biri 
bekorchi so‘zlar,  g‘iybat  gaplar, yom on  qiliqlardan  uzoq  b o lish d ir. 
Bu borada  Islom  dini  yaxshi  m uom alani  ro ‘yobga chiqarish  uchun 
y a x sh i  h a m s u h b a t  to p is h   va  u n in g   v o s ita s id a   m u o m a la n i 
m ustahkam lashni  taklif etadi.
Aytish  m um kinki,  Islom   dinida  ib o d atn in g   m ohiyati  ham  
yaxshiso‘zlik va yaxshilik e ’tiqodlariga qaratilgan.  Til yaxshi-yonion 
gaplarni  so‘zlaydi,  agar qalb  shahvat  va  g ‘aflat  bilan  to ‘lgan  boMsa, 
bu n i  baxtsizlik  a lo m a ti,  deb  bilish  lozim .  C h u n k i  ib o d atd an  
ko‘zlangan  maqsad  — yom onlikdan xoli  b o ‘lish.  Bu  esa  o ‘zini  til  va 
so‘z  orqali  nam oyon  etadi.  Islom  m anbalarida  ushbu  masalaga  te- 
gishli bir rivoyat  keltiriladi. Ya’ni, bir kuni bir yaxshi  kishi  ko‘chadan 
o ‘tib  borayotganida  bir  necha  hayosiz  kishilar  orqasidan  yom on 
so‘zlar ila so‘kib qoldilar.  Bu  kishi ularning so‘zini eshitadi va qo‘lini 
ko‘tarib:  «Yo  Rab, bu  nodonlarg‘a o‘zing aql  bergil va to ‘g ‘ri yo‘lg‘a 
solg‘il!»-deb  duo  qiladi.  Bu  holdan  xabardor  bir  kishi  so‘raydiki, 
«N im a  uchun  siz  ul  kishilarning  haqqig‘a  yaxshi  duo  qildingiz?»- 
deb.  U  kishi:  esa  «Ey birodar,  har kim  o 4zida  borini  berur.  M enda 
yaxshilik  bor  edi,  shuni  berdim ,  onlarda  yam onlig‘  bor  ekan,  oni
1  M a’naviy  kam olot  omillari.  Т.:  Universitet  nashriyoti,  1995.  10  b.
www.ziyouz.com kutubxonasi

berdilar.  0 ‘zingda  yo‘q  narsani  qaydan  olib  berursan,  har  kim 
qilganicha  to par,  yam onning  yam onlig‘i  o ‘z  boshiga  etar»,  -  deb 
javob  berdi.  Bu  rivoyat  Islom   dinining  iym on  qalbda  deb  e ’tirof 
etishining real isbotidir.
D arhaqiqat,  islomiy  m anbalarda  iymon  qalbdadir  deb  ta ’kid- 
lanadi.  Biroq uni so‘z bilan ifoda qilmasa,  foydasi yo‘q.  Vaholangki, 
na m o z   ham   am aldir,  u  h am   m uqaddas  so‘zlardan  tashkil  topgan. 
Inso n  «so‘zning  aham iyati  yo‘q»  deyishi  bilan  o ‘z -o ‘zingni  inkor 
etad i.  C h unk i  shu  fikrni  ham   so ‘z  bilan  ifoda  qilayotganligini bil- 
m ay  qoladi.
Y u q o rid ag ilard a n   xulosa  ch iq arad ig an   b o is a k ,  Islom   dini 
insonlam i shirinso‘z b o ‘lishga chaqirishi bejiz emas.  Zero,  Q ur’onda 
«Bandalarim ga  aytgin,  ular  eng  go‘zal  b o ‘lgan  narsani  aytsinlar. 
A lbatta,  shayton  oralarini  buzib  turadi»  (A1  lsro  surasi,  53  oyat)1. 
O lloh  m ana  shu  oyatda  m usulm onlam i  o ‘zaro  suhbatlarida,  gap- 
so‘zlarida  shirinso‘z  b o ‘lishga  buyuradi.  Agar  ular  buyruqqa  itoat 
etm ay,  yom on  so ‘zlarni  ixtiyor  qilsalar,  albatta,  shayton  oralarini 
buzadi va natijada yom onlik va dushmanlik sodir bo‘ladi.  Q ur’onning 
B aqara surasi,  83-oyatida esa  O lloh aytadiki,  “Va odam larga yaxshi 
gaplar  ayting”2.
B un d an   tash qari,  O lloh  tao lo   kishilarni  huda-behuda  baqi- 
raverishlarini inkor etadi,  aksincha,  ularni past ovoz bilan so‘zlashga 
undaydi.  Shirinso‘zlikning  asosiy  sharti  ham   shuni  taqazo  qiladi. 
Z ero, garchi chiroyli m aqtov b o ‘lsin,  u baqirib aytilsa,  xunuk so‘zga 
aylanadi.  Islom   ovozini  baralla  q o ‘yib  baqirib-chaqirib  so‘zlashni 
esa,  e sh a k n in g   h a n g ra sh ig a   o ‘h sh atad i.  O llo h  k ish ilar  bilan 
so‘zlashayotganda,  m uom ala  qilayotganda  ochiq  yuzli  bo ‘lishni 
b u y u ra d i  va  q o ‘p o llik d a n   q a y ta ra d i.  O llo h   p ay g ‘a m b a rim iz  
M u h am m ad   salollohu  alayhi  vasallamga  qarata  shunday  deydi: 
«O llohning  rahm ati  ila  ularga  muloyim  b o ‘ling.  Agar q o ‘pol,  qalbi 
q attiq   b o ‘lganinggizda,  atrofinggizdan  tarqab  ketar  edilar».  (Oli 
im ron  surasi,  159-oyat).
Islom   dini  m usulm onlarga  h ar doimo  hushm uom ala,  shirinso‘z 
b o ‘lishlarini eslatadi, q o kpol va yom on so£zdan tiyilishni aytadi.  Hatto
1 Qur’oni  Karim.  Т.:  Cho‘lpon nashriyoti,  1992.  199 b.
2  Qur’oni  Karim.  Т.:  Cho‘lpon  nashriyoti,  1992.  12 b.
www.ziyouz.com kutubxonasi

shirinso‘zlikni  ibodatdan ustun q o ‘yadi.  Bu borada q o ‘yidagi  rivoyat 
fikrimizni isbotlaydi.
K unlardan  bir  kuni  payg^m barim iz  um m atlaridan  biri  m ahal- 
lasida istiqomat qiladigan bir ayoldan nolib so‘raydi  «Yo,  Rasululloh! 
Bizning  m ahallada bir xotin  bor.  K unduzlari ro ‘za tutadi,  kechalari 
uyg‘oq,  ibodat  qiladi.  Faqat  q o ‘shnilari  bilan  yaxshi  m uom alada 
emas.  Ularga xunuk gaplar gapiradi.  Bu ayolning  fe’l-atvori xususida 
nim a  deysiz?  -  deydi.  Shunda  Rasuli  A kram   (s.a.v.):  -  U   xotinda 
hech ezgulik yo‘q.  U jahannam ga borg‘uchidir,  -  deydilar.  O dam lar 
orasidagi  m uom alada  Q ur’on  m ana  shu  odoblarni  o ‘rgatadi.  Bu 
narsalar hayotda tinchlik va baxt-saodat orzu  qilgan  har bir jam iyat 
uchun  zarurdir.
U m um jahoniy dinlarda m uom ala m adaniyatiga doir fikrlarimizni 
quyidagi  jihatlar  orqali  xulosalash  m umkin:
-  m uom ala  m adaniyatining  diniy-axloqiy  asoslari  m ohiyatan 
insonparvar  b o ‘lib,  u  ilmiy  m anbalarga  tayanib  ish  ko ‘radi;
-  m uom ala  m adaniyatining  diniylik  shakli  dunyoviylik  shaklini 
inkor etmaydi, balki uning ko‘rinishlarini uyg‘unlikda rivojlantirishni 
talab  etadi.
-  diniy-axloqiy  asosga  ega  b o ‘lgan  m uo m ala  m adaniyatining 
shartlari bevosita axloqning m ezoniy tushunchalari biJan  ham ohang 
b o ‘lib,  ular  bir-birini  inkor  etmaydi.
-  yaxshi  so‘z va yaxshi  m uom ala o ‘rtasida  dialektik  aloqadorlik 
mavjud  b o ‘lib,  uning  hosilasi  diniy  m anbalarning  asosini  tashkil 
etadi.
- diniy m uom ala m adaniyatida so‘z va so‘zning kuchiga alohida 
e ’tibor qaratiladi,  so‘z e ’tiqod q o ‘yuvchilarning najot topishi uchun 
asosiy vosita vazifasini bajaradi.
-  u m u m jah o n iy   d in la r  iym onni  q a lb d a   deb  e ’tir o f   qilishi 
barobarida,  uni  yaxshi  so‘z,  xushm uom ala  bilan  ifoda  etishni  h ar 
tom onlam a yoqlaydi.
Yüklə 5,34 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin