Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni



Yüklə 11,09 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə22/63
tarix18.05.2020
ölçüsü11,09 Mb.
#31289
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   63
Конференция - физика-PDFга

Parts Library” - “Detallar kutubxonasi” bo’limidan “Electronics” -

“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

146 


 

Elektronika” bo’limiga o’tamiz va “Analog” bo’limidan biz amaliy topshiriqda berilgan chizmani 

chizib olamiz.(1-rasm) 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

Kerakli  natijalarni  olib,  amaliy  topshiriqda  berilgan  jadvalni  toldiramiz.  Dasturning  o’ziga 



xosligi unda biz  amaliy topshiriqni bajarishda  olgan bilim va ko’nikmalarimizni amalda qo’llashni 

o’rganamiz. Dastur yordamida biz amaliy topshiriqni bajarish ushun kerak bolgan  

asboblarni  “Pictorial”  –  “

Tasviriy”

  bo’limidan 

tanlab  olib  yig’ilgan  chizma  yordamida  ulab 

chiqamiz(2-rasm). 

  Dasturning afzalligi  

amaliy  topshiriqni  bajarishda  o’quvchilar 



uyda o’tirib ham berilgan vazifani bajarish imkoni

o’quvchilarning xafsizligi; 



o’quvchilarda  kompyuter  va  ingliz  tili 

savodxonligini oshirishga katta yordam beradi; 

fizika  fanidan  olgan  bilimlarini  amalda 



qo’llash imkoni va hakozalar. 

STEAM  ta’lim  metodi  shunday  metodki, 

o’quvchilarning  boshqa  fanlar  bilan  integratsiyasini 

amalga  oshirib,  kundalik  turmushda  uchragan 

masalalarni o’zlari hal qilishga o’rgatadi. Yuqoridagi amaliy topshiriqni bajarishda biz ko’rdikki fizika 

fanidan  olgan  bilimini  o’quvchi  informatika  fani  va  ingliz  tili  fanidan  olgan  bilimlari  yordamida 

yanada bajarishni o’rganishi mumkin.  

Mana shunday ta’lim sohasidagi o’quvchilarga bilimini kuchaytirishda va mantiqiy fikrlashiga 

yordam beradigan ta’lim metodlaridan foydalanish ta’lim sohasini rivojlantirishga amaliy yordamini 

ko’rsatadi. 

Foydalanilgan adabiyotlar: 

1.  Z.Sangirova. Tabiiy va iqtisodiy fanlarni o‘qitishda STEAM yondashuv. Tabiiy va aniqfanlar 

bo‘limi metodisti . T.2019. 

2.  P.Q. Habibullayev, A. Boydedayev, ba b. FIZIKA Umumiy o‘rta ta’lim maktablarining 8-sinfi 

uchun darslik T. 2019 

3.  Crocodile Physics kompyuter dasturi. 

 

FIZIKANI O’QITISHDA INTEGRATIV TA’LIM TEXNOLOGIYALARINING O`RNI 



 

N.K.Abdullayev, I.I.Xolmatova, A.A. Muhtorov, D.A.Begmatova 

O'zbekiston Milliy universiteti 

 

Ta'limning  barcha  bosqichlarida  o'quv-tarbiya  jarayonini  takomillashtirish  omillaridan  biri-



fanlarni o'qitishda fanlararo bog'lanishlarga katta ahamiyat berishdan iboratdir. Fanlarni o'qitishdagi 

2-rasm 


1-rasm 

“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

147 


 

o'zaro  bog'lanish  va  bu  ishni  qanchalik  mohirlik  bilan  amalga  oshirish,  samarali  usul,  vositalardan 

muvofiq foydalanish katta ta'lim-tarbiyaviy ahamiyatga egadir.  

Fanlararo bog'lanishdan nofizik mutaxassislar tayyorlashda foydalanish va buni mustahkamlash fan 

asoslaridan  olinadigan  bilimlarning  to'liq,  chuqur  va  puxta  bo'lishini  ta'minlashga  yordam  beradi.  Bu 

fanlararo  bog'lanishni  o'quvchiga  yetkazish  so'ngi  vaqtlarda  didaktikaning  asosiy  muammolaridan  biri 

bo'lib  qoldi.  Buni  o'rta  umumta'lim,  o'rta  maxsus  ta'limda  fizika,  matematika,  kimyo  va  boshqa  fanlar 

o'rtasidagi fanlararo bog'lanish tomonlarini ochish va ulardan o'qitish jarayonida faol foydalanish orqali 

amalga oshirish mumkin. 

Demak, fizikani o'qitish fizikadan olingan bilimlargagina tayanib qolmasdan, shu bilan birga boshqa 

tabiiy  va  gumanitar  fanlardan  olingan  bilimlarga  ham  tayaniladi.  Ayniqsa  nofizik  mutaxassislar 

tayyorlashda integrative ta’limdan foydalanish fanni o`zlashtirishni osonlashtiradi. 

Integratsiya  –  uzviylik,  predmetlararo  aloqadorlik,  o'zaro  aloqadorlik  va  nihoyat  o'zaro  bir-birini 

to'ldiruvchi, kengaytiruvchi hamda chuqurlashtiruvchi, o'quv predmetlari mazmunini eng kamida ta'lim 

standartlari  darajasida  sintezlab,  mantiqan  tugallangan  mazmun  shakli  va  oliy  darajasidir.  Chunki 

predmetlararo aloqadorlikning har qaysi quyi darajasi, o'rganilayotgan o'quv predmetlari doirasida ma'lum 

didaktik birliklar orasida o'rnatilib, ularni o'rganish mazmunini va muddatlarini muvofiqlashtirishni ko'zda 

tutadi,  bundan  farqli  o'laroq  integrativ  aloqadorlik  asosida  tashkil  etilgan  o'quvpredmeti  yoki 

integratsiyalab  o'rganilayotgan  predmet,  hodisa  yoki  jarayonlarni  yaxlit  tizim  shaklida  har  tomonlama 

aloqadorlik va munosabatlar nuqtai nazaridan talqin etishni talab etadi 

Integratsiyalashgan  dars  natijalari  o`qituvchilarning  ijodiy  fanlari  rivojida  namoyon  bo`ladi. 

Fanlararo  integratsiya-bir necha o`quv predmetining  bir-biriga talluqli  sohalarini ko`rsatish  emas, balki 

integratsiyalab  o`qitish  orqali  talabalarga  atrofimizdagi  dunyoning  yaxlitligi  haqida  tasavvur  berishdir. 

Olimlarning ta’kidlashicha, integratsiya talaba dunyoqarashini shakllantirishni tezlashtiradi. 

Integratsiyaning quyidagi darajalarini belgilash mumkin 

1.  Tematik (mavzuviy) integratsiya 

2.  Muammoli integratsiya 

3.  Konseptual integratsiya 

4.  Nazariy intergratsiya 

Mavzuviy integratsiyada ikki uch xil predmet bitta mavzuni ochib beradi. Bu darajani illyustrativ – 

tavsifiy deb atash mumkin. 

Bitta muammoni har xil predmet imkoniyatlari bilan yechish, muammoli integratsiya bo`ladi. 

 Konseptual  integratsiyada  har  xil  o`quv  predmetlarning  vosita  va  uslublari  yordamida  bitta 

konsepsiya ko`rib chiqiladi. 

Har xil nazariyalarning o`zaro falsafiy singishi nazariy integratsiya hisoblanadi.  

Ayrim mavzularni o`rganishda fanlararo kompetensiyalarni shakllantirish imkoniyatlari mavjudligi 

ko`rsatilgan.  Jumladan,  tuproqdagi  namlikni  o`lchash  uchun  nam  tuproqning  massasi  o`lchab  olinib, 

so`ngra quruq tuproqning massasi o`lchanib, undagi suv miqdori topiladi. Bunda tarozida modda massasini 

o`lchashdan foydalaniladi. Ko`pgina qishloq xo`jalik ekinlarining sifatini ularning zichliklarini o`lchash 

orqali aniqlash mumkinligi aytiladi. Xalqimizda ko`rinishi bir xil, lekin qo`l bilan chamalaganda og’irroq 

bo`lgan qovun shirin chiqishi haqida gaplar bor.  

Demak,  shirin  qovunning  zichligi  boshqasiga  qaraganda  kattaroq  bo`lishini  tajribalar  yordamida 

bajarib  ko`rish  mumkin.  Xuddi  shunday  zichligi  katta  bo`lgan  kartoshkadagi  kraxmal  miqdori 

boshqalariga  qaraganda  ko`proq  bo`lishi  tajribada  aniqlanishi  mumkin.  Bu  bilan  olingan  bilimlardan 

kundalik  turmushda  uchraydigan  muammolarni  hal  etish,  ya’ni  kompetensiya  insonni  shaklantirish 

vazifasi bajariladi.  

Bukilgan qo`l yordamida, yozilgan qo`lga nisbatan ko`p yuk ko`tarish mumkinligi va uning sababi 

qo`lning  richagga  o`xshash  ishlashi  bilan  tushuntiriladi.  Yerga  ishlov  berishda  plug,  borona  traktor 

g’ildiragining yerga beradigan bosimi, o`roqlar va yer kovlovchi moslamalar ham bosim orqali o`rgatiladi.  

“Temperatura” mavzusini o`rganilganda uy hayvonlarining temperaturalari keltiriladi. Ekinlar ekish 

uchun yerdagi harorat, o`simlik, hayvonot dunyosi uchun Quyosh nurlarining ahamiyati, shunga ko`ra, 

ozuqalarning energiya berishi fizika va biologiya fanlarini chambarchas aloqada olib borilishini taqozo 

qiladi.  Inson  organizmida  doimiy  ravishda  oziq  moddalarning  oksidlanishi  ro`y  berib  turadi.  Bunda 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

148 


 

“Yoqilg’i” sifatida uglevodlar va yog’lar hamda biroz oqsillar ishlatiladi. Organizmda 1 g oqsil va uglevod 

oksidlanishi natijasida 17 J energiya ajraladi. Mazkur ma’lumotlardan foydalanib, talaba uchun, jismoniy 

yoki  aqliy  mehnat  bilan  shug’ullanadigan  insonlar  uchun  bir  sutkada  iste’mol  qilishi  uchun  kerak 

bo`ladigan  oziq-ovqatlarni  hisoblashni  masala  qilib  berish  mumkin.  Bu  bilan  shaxs  sifatida  o`z-o`zini 

rivojlantirish kompetensiyalarining elementlari shakllantiriladi.  

Demak,  integratsiya  –  talabaning  turli  fanlar  bo'yicha  kuzatishlari  va  xulosalarini  tasdiqlab  yoki 

chuqurlashtirib beruvchi yangi dalillarni topib berish manbaidir.  

 

Adabiyotlar 



1. 

Isabel Gedgrave ”Modern Teaching of Physics”. 2009 

2. 

Yusupov  A,  Saidov  T.  “Ta’limda  innovatsion  texnologiyalarni  qo’llash”(fizika  fani 



misolida).Toshkent-Abdulla Avloniy-2007.47b. 

3. 


Azamov  A.,  Yusupov  A.  O'quvchilarga  bilim  berishda  innovatsion  usullardan  foydalanish.-T., 

2006.  


4. 

Yusupov A., Saidov T. Ta'limda innovatsion texnologiyalarni qo'llash.-T., 2006.  



 

МАКТАБ ЎҚУВЧИЛАРИГА ИНФРАҚИЗИЛ НУРЛАРНИ ҲАРБИЙ СОҲАДА 

ҚЎЛЛАНИЛИШИНИ ТУШУНТИРИШ ОРҚАЛИ УЛАРНИ ШУ СОҲАГА 

ҚИЗИҚИШЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ 

 

И.Субҳонқулов

1

, Ш.А.Хомитов

1

, А.Икромов

1

, Б.Икромова

2



1

СамДУ, 

2

Самарқанд ш. 54-мактаб. sh-xomitov@mail.ru 

 

Республикамиз  мустақилликка  эришгандан  сўнг  етук  ҳарбий  кадрларга  бўлган  эҳтиёж 



кучайди. Билимдон, зукко, ҳар томонлама етук зобитларни тайёрлашни ўрта мактабдан бошлаш 

мақсадига  мувофиқ  бўлиб,  бунда  ўтиладиган  фанларни  бевосита  ҳарбий  техникаларда 

қўлланилишига  эътибор  берилса,  фанлардан  яхши  баҳоларга  ўқийдиган  ўқувчиларни  ҳарбий 

техникага бўлган қизиқиши ортади ва шу йўл билан уларни ватанпарварлик руҳида тарбиялашнинг 

яна бир имкони туғилади.  

Бу  ўринда  физиканинг  роли  жуда  катта  бўлиб,  физиканинг  айирим  масалаларини  ҳарбий 

техникаларда  қўлланилиши  масалаларини  қараб  чиқамиз.  Шулардан  инфрақизил  техниканинг 

оптика, радиотехника ва радиолокация станцияларга солиштирилганда, афзалликларга эга бўлиши 

сўнги  йилларда  асбобларда,  техникада,  саноатда,  медицинада  ва  ҳарбий  соҳада  ишлатилишини 

кенгайишга олиб келди.  

Вазифаси бўйича инфрақизил техника асбоблари қуйидаги турларга бўлинади: пирометрлар, 

радиометрлар,  тасвир  берадиган  асбоблар-тепловизорлар,  алоқа  тизимлари,  инфрақизил  нур 

манбалари ва анализаторлар, изловчи асбоблар ва кузатувчи системалар. 

Инфрақизил техниканинг қўлланилишида етакчи жойни ҳарбий-техника соҳаси эгаллайди. 

Ҳозирги пайтда инфрақизил системалар ер усти, сув усти ва сув ости нишонларини пайқай олади 

ва объектларни кузатишда кенг фойдаланилмоқда: уларни тунги кўриш асбобларида ва ҳудудни 

иссиқлик разведкасида; учувчи аппаратлар ва пиёдаларнинг жанговар машиналарининг олдинги 

обзор системаларида; мина излашда ва лазерли масофа ўлчагичларда; қуролни ва ўқ-дориларни 

бошқариш системаларида; махфий алоқа системаларида ва бошқа ҳарбий техникаларда. 

Инфрақизил  нурланиш  объектларнинг  ички  хусусиятлари  тўғрисидаги  маълумотларни 

олиш, материалларнинг ички жараёнларини  чуқур кузатиш имкониятларини юзага  чиқарадики, 

бундай  маълумотларни  олиш  имкониятлари  бошқа  усулларда  мавжуд  эмас.  Ҳарбий  саноат 

комплексларида инфрақизил асбобларни яратишга ва ишлаб чиқаришга катта эътибор берилмоқда.  

Инфрақизил  нурланиш-Қуёш  нурланиш  спектрининг  қиздирадиган  ва  кўринадиган  қизил 

қисмини ўз ичига олади. Инфрақизил нурланиш электромагнит тўлқинлар спектрининг кўринувчи 

қисми (λ = 760 нм) билан қисқа тўлқинли радиотўлқинларнинг миллиметрли диапазони (λ = 1-2 мм) 

оралиғида жойлашган. Инсоннинг кўзи спектрнинг бу қисмини кўра олмайди, фақат иссиқликни 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

149 


 

сезиши мумкин. Бундай асбоблар кўзга кўринмас иссиқлик нурланишларини электр сигналларига 

айлантириб  беради,  маълумки  инфрақизил  нурланиш  манбаси  бўлиб,  қиздирилган  жисм  хизмат 

қилади. 


Кўринмас нурлардан тунги кўринишда фойдаланишда объектлар инфрақизил нурлар билан 

ёритилади, люминесцент экранда қайтувчи нурлар ҳисобидан кўринувчи тасвир ҳосил қилинади.  

Инфрақизил нурларнинг хоссалари кўринувчи ёруғлик нурлари хоссалари каби бўлади. Ҳар 

қандай  қиздирилган  жисм,  инфрақизил  нурларнинг  манбаси  бўлиши  мумкин.  Танклар, 

автомобиллар,  самолётлар  ва  ўқ  отар  қуроллар  ўзидан  инфрақизил  нурларни  чиқаради.  Бу 

ҳоллардаги  нурланиш  оқими,  уларни,  узоқ  масофалардан  инфрақизил  нур  манбалари  сифатида 

қабул қилиш учун етарли. Лекин, қоронғида суратга олиш учун ва алоқа учун нурланишнинг катта 

оқимлари  зарур.  Бундай  ҳолларда    махсус  инфрақизил  “ёритиш”  манбаларидан  фойдаланилади. 

Инфрақизил нурланишнинг ўзига хос хусусиятлари, унинг моддалар билан таъсирлашганда юзага 

келади.  Моддаларнинг  оптик  хусусиятлари  инфрақизил  спектр  кўриниш  спектридаги  оптик 

хусусиятлардан анчагина фарқ  қилади.  

Нурланиш  приёникларини  икки  гуруҳга  ажратиш  мумкин:    тасвир  берувчи  ва  нуқтавий 

приёмник.  Нурланиш  приёмниклари,  кўзга  кўринмайдиган    инфрақизил  нурланишни  кўзга 

кўринадиган қилиб беради.  

Инфрақизил нурларнинг хоссалари, уларнинг ҳарбий техникада фойдаланиш мумкинлигини 

кўрсатади. Инфрақизил нурлар ёрдамида кечаси суратга тушириш мумкин. Инфрақизил нурлардан 

кечаси  кўрадиган  асбоблар  яратиш  қўриқлаш,  объектни  пайқаш,  пеленглаш  ва  алоқа  учун 

фойдаланилади.  Инфрақизил  нурлар  ёрдамида  суратга  олиш  учун,  инфрақизил  нурларга  сезгир 

бўлган фотопластинкалар қўлланилади. 

Қуёш  ёруғлигининг  инфрақизил  нурларидан  ҳам  фойдаланиб  суратга  олиш  мумкин.  Бунда 

фотоаппарат  объективи  ёруғлик  фильтрлари  билан  ёпилиб,  фақат  инфрақизил  нур  ўтказадиган 

махсус  пластинкалар  орқали  узоқ  масофалар  суратга  олинади.  Инфрақизил  нурларда  олинган 

суратлар  одатдаги  суратлардан  кескин  фарқ  қилади.  Ўт  ва  барглар  инфрақизил  нурни  яхши 

қайтаради ва суратда ёруғ бўлиб кўринади. Осмон ва сув қора, ҳамма тирик жон ва қиздирилган ҳар 

қандай  ранг  ёруғ  бўлиб  кўринади.  Бундай  суратларда  узоқ  объектлар  аниқ  кўринади,  одатдаги 

суратда  эса  енгил  туман  ёки  тутун  бўлиб  кўринади.  Инфрақизил  прожекторларда  ёритилган 

объектларни кечаси тушириш имконияти бор. 

Узоқ масофаларни ер устидан суратга олиш яхши натижаларни беради. Иккинчи жаҳон уруши 

даврида немислар Англия қирғоқларини 35 км ичкарисигача Ламанш орқали суратга олган. 10-20 км 

масофада инфрақизил нурларда суратга олиш жуда аниқ чиқади, ҳаттоки алоҳида автомобилларни 

ҳам фарқлаш мумкин бўлган. 

Келтирилган  бундай  қисқа  маълумотлардан  шундай  хулоса  қилиш  мумкинки-  физик 

қурилмалардан ҳарбий техникада фойдаланиш ўқувчиларга тушунтирилганда уларда фанга бўлган 

қизиқиш, худди шундай ҳарбий ишга бўлган қизиқиш шаклланади. 

Шунга ўхшаш бошқа техник масалалар ҳам қўлланилганда ўқувчиларда шу соҳадаги қизиқиш 

янада ортиб бораверади.  

 

ИНЕРЦИОННЫЙ ПЕРЕНОС СИЛ 

 

Аскаров Шоикром, к.ф.-м.н., доцент Ташкентского государственного технического 

университета 



Шукурова Дилфуза, старший преподаватель Ташкентского государственного 

технического университета 



Абдурахмон Мавлонов, студент Ташкентского государственного технического 

университета 

 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

150 


 

В  неинерциальных  системах  инерциальным  силам  придают  характер  реальных  сил, 

способных  компенсировать  влияние  других  сил.  Хотя  оговариваются  о  том,  что  не  вводя 

понятие инерциальных сил все происходящее в неинерциальных системах возможно понять, 

рассматривая  движения  в  инерциальных  системах  координат.  Действительно,  в  случае 

ускоряющегося  лифта,  движение  тел  внутри  него  рассматриваются  без  применения  понятий 

инерциальных  сил  на  основе  уравнений  второго  закона  Ньютона  с  применением  принципа 

суперпозиции сил. Но это движение относится к движению в вертикальном направлении, а при 

движении  в  горизонтальном  направлении  детальное  рассмотрение  процессов  в 

неинерциальных системах в рамках инерциальных систем координат по сей день отсутствуют. 

Настоящая работа посвящена рассмотрению данной проблемы. Для простоты рассмотрим 

процессы, происходящие внутри замкнутой системы, когда на нее действует внешняя сила в 

горизонтальном  направлении.  В  качестве  примера  рассмотрим  железнодорожный  вагон.  В 

состоянии  покоя  на  все  тела,  находящиеся  внутри  него,  действует  сила  притяжения  Земли, 

которая  компенсируется  силами  реакции.  Поэтому  вагон  со  всеми  телами  внутри  можно 

рассматривать как замкнутую систему. Если зашторить окна вагона и вмонтировать в корпус 

вагона камеру наблюдения, то можно последить за всеми процессами, происходящими внутри 

замкнутой  системы.  Как  только  на  вагон  начнет  действовать  внешняя  сила,  условия 

замкнутости системы вагона нарушается. Начинается динамический режим переноса внешних 

сил к различным телам внутри вагона. Если направить камеру на стол вагона, где на гладком 

столе лежит  шар и предмет параллелепипедной формы,  то можно видеть, что как  только на 

вагон  начинает  действовать  внешняя  сила,  придающая  ему  ускорение,  шарик  начинает 

перемещаться  в  направлении,  противоположном  движению  вагона.  Здесь  возникает 

естественный вопрос может ли наблюдатель, находящийся в диспетчерском пункте, видя это 

на мониторе однозначно ответить на следующие вопросы: 

- начала ли действовать на шар какая-либо сила

- начала ли действовать на стол какая-либо сила, а на шар нет

-  начала  ли  действовать  на  оба  предмета  сила,  вызывающая  различные  ускорения,  но 

действующая в одном и том же направлении. 

Естественно наблюдатель на эти вопросы не может однозначно ответить. Но несмотря на 

это,  учитывая  этот  факт,  что  шар  двигается  с  ускорением  против  движения  вагона 

предпочтение  отдается  первому  случаю,  вводится  понятие  инерциальных  сил.  Ниже  мы 

рассмотрим,  что  же  будет  происходить  на  самом  деле  внутри  вагона  с  шаром,  лежащим  на 

столе. 


Как  только  к  вагону  с  массой  М  начнет  действовать  внешняя  сила 

𝐹 ,  часть  этой  силы 

мгновенно  переносится  к  жестко  связанным  предметом  внутри  вагона  пропорционально  их 

массам  за  счет  возникающих  сил  трения  и  деформации.  Вследствие  чего  стол  и  камера 

наблюдения ускоряются с одинаковым ускорением равным ускорению вагона. При этом стол 

относительно камеры наблюдения находится в состоянии покоя. Коэффициент трения в точке 

соприкосновения шара со столом крайне мал. Поэтому силами  трения можно пренебречь.  В 

отсутствии сил трения внешняя сила к шару фактически не переносится и стол будет просто 

скользить  под  шаром.  Так  как  внешняя  сила  к  шару  не  переносится,  его  масса  фактически 

выбывает  из  замкнутой  системы  вагона.  При  этом  масса  вагона  в  вертикальном  и 

горизонтальном  направлении  будут  отличатся  на  величину  массу  шара.  При  неизменной 

величине 

𝐹  ускорение вагона уменьшится, как только шар прикоснется к какой-либо преграде 

внутри вагона. Иными словами, в процессе динамического переноса силы в замкнутой системе 

массы в случае горизонтального движения изменяется, а в случае вертикального движения не 

меняется. Это условие и определяет применимость законов Ньютона в неинерциальной системе 

в процессе вертикального движения даже в динамическом режиме. 

Теперь  рассмотрим  движение  предмета  параллелепипедной  формы,  лежащей  на  столе 

вагона,  силы  трения  между  соприкасающимися  слоями  стола  и  предмета  способствуют 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”.  Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.

 

151 


 

переносу  части  внешней  силы  к  нижнему  слою  предмета.  В  следствии  чего  нижний  слой 

ускоряется по направлению действия внешней силы. Слой, находящийся выше, чем этот слой 

препятствует  движению  нижнего  слоя,  направленный  против  действия  внешних  сил. 

Возникающие силы препятствия способствуют к постепенному переносу внешней силы от слоя 

к  слою,  находящегося  выше  вплоть  до  самого  верхнего  слоя  предмета.  Так  как  действие 

внешней силы верхним слоям переносится с некоторым запозданием, возникает сдвиг между 

слоями,  направленный  против  действия  внешней  силы.  Если  смотреть  с  боку,  то 

параллелепипедная  форма  предмета,  изготовленного  из  вязкого  материала  приобретает 

ромбическую форму. Аналогичный перенос внешней силы от точки подвеса до самой нижней 

точки  груза  маятника  в  горизонтальном  направлении  способствует  отклонению  маятника  в 

направлении  против  действия  внешней  силы.  Так  как  в  точке  подвеса  внешняя  сила  начнет 

действовать на 

∆t времени раньше, чем груз маятника, то скорость точки подвеса на ∆𝑣₀=a₀  

∆𝑡 будет больше, чем груз маятника. В конце динамического режима переноса силы, хотя все 

точки маятника будут иметь одинаковые ускорения а

₀ , наличие ∆𝑣₀ между точками подвеса и 

груза способствует движению маятника в отклоненном состоянии. Если при этом тормозить 

вагон, то на точку подвеса будет действовать отрицательное ускорение моментально, а на груз 

маятника  нет.  Вследствие  чего  теперь  картина  изменится  в  обратном  направлении,  груз  в 

динамическом режиме по инерции в каждый момент времени будет иметь скорость больше, 

чем у точки подвеса. Вследствие чего при торможении вагона груз маятника окажется впереди, 

чем точка подвеса. 

Перенос внешней силы к пассажиру, стоящего у ускоряющегося вагона будет несколько 

отличаться от вышеописанных случаев. По мере переноса внешней силы от ноги по туловищу 

пассажира, когда центр тяжести его по наклону окажется за пределами его ноги, то имеющийся 

вращательный момент опрокидывает пассажира в направление против действия внешней силы. 

Действие вращательного момента будет иметь место и в случае выполнения фигуры высшего 

пилотажа пилотом самолета. Если при этом установить на спину пилота датчик давления, то 

можно  зафиксировать  что  на  спину  пилота  будет  действовать  давление  значительно  больше 

чем давление необходимое для ускорения пассажира до а

₀ .  


Резюмируя вышесказанное можно отметить, что в неинерциальных замкнутых системах 

законы  Ньютона  не  выполняются  в  динамическом  режиме  переноса  сил.  В  завершение 

динамического  режима  переноса  сил  неинерционная  система  вновь  становится  замкнутой 

системой, но с другим центром инерции. Внутри замкнутой системы действие внешней силы 

компенсируется  не  инерционными  силами,  а  вполне  реальными  силами  препятствия, 

возникающих  между  соприкасающимися  параллельными  слоями тела  в  процессе  ускорения. 

Поэтому  для  описания  движения  замкнутой  системы  с  ускорением  нет  необходимости 

введения  понятий  инерционной  силы.  Все  примеры  в  неинерциальных  системах, 

рассмотренных  выше,  где  якобы  проявляются  инерционные  силы,  являются  исключительно 

иллюзионным представлением. 

Важность  учета  динамического  режима  переноса  внешней  силы  на  различные  части 

замкнутой системы особо четко проявляется в процессе ускорения поезда из состояния покоя. 

Если машинист перед движением вперед не даст задний ход, то полная сила тяги электровоза 

сначала будет действовать на зацепку первого вагона и металл зацепки может не выдержать 

такую нагрузку. Если машинист перед ускорением вперед сначала дает задний ход, то сила тяги 

равномерно  распределяется  между  всеми  зацепками  вагонов  и  все  вагоны  одновременно 

ускоряются. 

Список литературы 

1.  Д.В.Сивухин. Общий курс физики. “Механика”. “Наука” М. 1979. с 84-86 

2.  И.В.Савельев. Курс общей физики, Т. 1, “Наука”, М. 1970. с 22-24 

3.  С.Э. Хайкин. Физические основы механики. Физматгиз, М. 1962. с 53-56 


Yüklə 11,09 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   63




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin